Википедија

Bratislav Živković

Bratislav Živković (Leskovac, 28. novembar 1970) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Bratislav Živković
Lični podaci
Puno ime Bratislav Živković
Datum rođenja (1970-11-28)28. novembar 1970. (53 god.)
Mesto rođenja Leskovac, SFR Jugoslavija
Visina 1,84 m
Pozicija vezni
Juniorska karijera
Dubočica
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
0000—1990 Dubočica
1990—1994 Vojvodina 28 (2)
1994—1998 Crvena zvezda 99 (5)
1998—2004 Sampdorija 106 (4)
2004—2005 Obilić 4 (0)
2005—2006 BASK 4 (0)
Reprezentativna karijera
1996—1998 SR Jugoslavija 6 (0)
Trenerska karijera
2010—2012 Crvena zvezda (pioniri)
2012—2013 Sopot
2013—2014 Crvena zvezda (pomoćnik)
2014—2015 Lirs (pomoćnik)
2015—2016 Voždovac
2017 Radnik Surdulica
2017 Napredak Kruševac (pomoćnik)
2018 Crvena zvezda (omladinci)
2019 Guangdžou R&F (pomoćnik)
2020 Inđija
2021— Srbija (pomoćnik)
* Datum aktuelizovanja: 4. mart 2021.

Igračka karijera uredi

Karijeru je počeo u leskovačkoj Dubočici nakon čega je 1990. godine prešao u Vojvodinu.

U Crvenoj zvezdi je nastupao četiri sezone, od 1994. do 1998. godine. Osvojio je šampionsku titulu 1995. godine i tri nacionalna kupa (1995, 1996. i 1997. godine). Za Zvezdu je odigrao 134 zvanične utakmice i postigao devet golova, od kojih se posebno izdvaja pogodak protiv Barselone na stadionu Kamp nou u Kupu pobednika kupova 1996. godine, kao i gol protiv Partizana u pobedi od 3:0 u prvom meču finala kupa 1996. godine na Marakani.[1]

Karijeru je od 1998. nastavio u italijanskoj Sampdoriji. Narednih šest godina je proveo u ovom klubu, od čega je u prvoj i poslednjoj sezoni igrao u Seriji A a preostale četiri u Seriji B. Pred kraj karijere se vratio u Srbiju i igrao za beogradske klubove Obilić i BASK.

Za reprezentaciju SR Jugoslavije je nastupio šest puta. Debitovao je 23. maja 1996. na Kirin Kupu protiv Meksika (0:0), a poslednji meč odigrao je protiv Argentine (1:3) u prijateljskom susretu u Mar Del Plati 25. februara 1998. godine.[2]

Trenerska karijera uredi

U julu 2007, imenovan je za predsednika Dubočice iz Leskovca.[3]

Bio je pomoćnik u prvom timu Crvene zvezde kod Zdenjeka Zemana. Vodio je i pionire Crvene zvezde, sa kojima je osvojio šampionsku titulu u sezoni 2011/12.[4] Ubrzo nakon toga je preuzeo zvezdinu filijalu Sopot, koju je predvodio u Srpskoj ligi Beograd.[5] U januaru 2013. se vratio u prvi tim Crvene zvezde, ovoga puta kao pomoćnik prvom treneru Aleksandru Jankoviću.[6] U sezoni 2013/14. je kao pomoćnik Slaviše Stojanovića osvojio titulu sa crveno-belima. Nakon toga su dva trenera nastavili saradnju i u belgijskom Lirsu.[7]

Krajem marta 2015, Živković je postavljen za trenera Voždovca, sa ciljem da izbori opstanak u Superligi Srbije.[8] Uspeo je da obezbedi Voždovcu opstanak, nakon čega je potpisao novi ugovor sa klubom.[9] Na klupi Voždovca je bio do 7. novembra 2016, kada je smenjen nakon što je klub zabeležio pet uzastopnih poraza u prvenstvu.[10] U januaru 2017. je preuzeo još jednog superligaša, Radnik iz Surdulice.[11] Vodio je Radnik na samo pet takmičarskih mečeva. Zabeležio je jedan remi i četiri poraza, nakon čega je smenjen.[12] Tokom 2017. je radio i kao pomoćnik Nenadu Sakiću u kruševačkom Napretku.[13]

U junu 2018. je preuzeo omladince Crvene zvezde.[14] Nakon jedne polusezone je napustio ovu funkciju i na poziv Dragana Stojkovića Piksija je otišao u kineski Guangdžou RF da radi kao pomoćni trener.[15][16] U julu 2020. je preuzeo superligaša Inđiju.[17] Vodio je klub u prvih devet kola takmičarske 2020/21. Zabeležio je tri pobede i šest poraza, nakon čega je krajem septembra 2020. podneo ostavku.[18][19]

Trofeji uredi

Crvena zvezda uredi

Reference uredi

  1. ^ „Na današnji dan: Rođen Bratislav Živković”. Moja Crvena zvezda. 28. 11. 2013. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  2. ^ „Bratislav Živković”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  3. ^ „Bratislav Živković na čelu Dubočice”. B92. B92. 22. 7. 2007. Pristupljeno 21. 10. 2013. 
  4. ^ „Pioniri osvojili titulu!”. Moja Crvena zvezda. 13. 6. 2012. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  5. ^ „Živković u Sopotu”. Moja Crvena zvezda. 15. 6. 2012. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  6. ^ „Bratislav Živković novi pomoćnik Jankovića”. Moja Crvena zvezda. 8. 1. 2013. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  7. ^ „Stojanović i Živković ponovo zajedno”. Mocart sport. 8. 9. 2014. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  8. ^ „Živković promovisan u Voždovcu: Napravio sam pravi potez, verujem u opstanak”. Večernje novosti. 26. 3. 2015. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  9. ^ „Živković ostaje trener Voždovca”. Sportska centrala. 31. 5. 2015. Arhivirano iz originala 14. 08. 2020. g. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  10. ^ „Razlaz! Živković nije više trener Voždovca”. Mocart sport. 7. 11. 2016. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  11. ^ „Bratislav Živković: Jedini cilj Radnika će biti opstanak!”. Sportski žurnal. 5. 1. 2017. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  12. ^ „Živković otišao, Krunić novi šef Radnika”. Sportski žurnal. 17. 3. 2017. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  13. ^ „Živković uz Sakića u Napretku, četvorica potpisala nove ugovore”. Sportski žurnal. 17. 6. 2017. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  14. ^ „Živković - Spreman sam, sve je mnogo bolje”. FK Crvena zvezda. 14. 6. 2018. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  15. ^ „Živković nije više trener omladinaca”. FK Crvena zvezda. 24. 12. 2018. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  16. ^ „Bratislav Živković: Vrata u Zvezdi ostaju otvorena, za sva vremena”. Sportski žurnal. 25. 12. 2018. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  17. ^ „Živković – Svi se nadamo boljim rezultatima”. FK Inđija. 8. 7. 2020. Arhivirano iz originala 09. 08. 2020. g. Pristupljeno 2. 8. 2020. 
  18. ^ „Šest poraza od starta: Živković napustio Inđiju”. Sport klub. 29. 9. 2020. Pristupljeno 30. 9. 2020. 
  19. ^ „Maks bet sport saznaje: Živković napustio Inđiju”. maxbetsport.rs. 29. 9. 2020. Arhivirano iz originala 30. 09. 2020. g. Pristupljeno 30. 9. 2020. 

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Братислав_Живковић&oldid=27778594”