Budimir Davidović
Budimir Davidović (Goračići, 1890—Čačak, 1980), bio je učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata, kao podnarednik srpske vojske. Za svoje junaštvo odlikovan je najvišim vojnim odlikovanjima, sa dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Legije časti, Ordenom Belog orla s mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i Albanskom spomenicom.[1]
Budimir Davidović | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1890. |
| Mesto rođenja | Goračići, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 1980. |
| Mesto smrti | Čačak, SFRJ |
Biografija uredi
Budimir je kao iskusan vojnik iz Balkanskih ratova učestvovao tokom Prvog svetskog rata u više borbi protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Prošao je albansku golgotu, stigao do Krfa i bio jedan od učesnika proboja Solunskog fronta. Početkom 1918. godine javio se u jurišnu četu i tu je prilikom napada na položaje Krvavi Zub - Obla Čuka, Kravice - Zapadni Veternik, bio ranjen sa sedamnaest uboda u borbi prsa u prsa. U toku borbe na njega je bačena ručna bomba zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izvađeno iz njegovog tela sedamdeset četiri parčeta od bombe.[2]
Nakon oslobođenja i povratka u Srbiju, Budimira je snašla sudbina mnogih njegovih saboraca koji su ostali invalidi. Onako bez ruke bio je prisiljen da radi u nadnici kod drugoga, a ljudi su ga držali iz sažaljenja. Posle je nosio mleko u Čačak, bio monopolski kontrolor, služitelj u poreskoj upravi.[3]
Izvori uredi
- ^ „Davidović Budimir – priča o srpskom ratniku junaku”. Magacin-nacionalni portal. Arhivirano iz originala 30. 12. 2016. g. Pristupljeno 18. 12. 2016.
- ^ „100 GODINA OD VELIKOG RATA: Miloje se vratio kući pravo na svoj parastos, Budimir preživeo 70 rana”. Iskra. Pristupljeno 18. 12. 2016.
- ^ Bogojević, Milan (15. jul 2016). „Budimir Davidović: Vitez Legije časti i Karađorđeve zvezde umirao od gladi”. Moj nedeljnik. Pristupljeno 18. 12. 2016.[mrtva veza]
- ^ „Kako Čačani čuvaju uspomenu na Veliki rat”. Naslovi.net. Arhivirano iz originala 30. 12. 2016. g. Pristupljeno 18. 12. 2016.
