Википедија

Bunjište

Bunjište je arhaična reč u srpskom i hrvatskom jeziku koja označava đubrište,[1] smetlište,[2] mesto za bacanje smeđa,[3] odnosno gomilu (organskog otpada, gnoja) na seoskom imanju.[4]

Tikve na bunjištu - na bunjištu se najčešće odlaže organski otpad, pa je tu i najplodnije zemljište. Zato se, osim kao simbol za nešto odbačeno, javlja u narodnoj tradiciji i kao simbol plodnosti

Etimologija

uredi

Reč bunjište ima koren u italijanskoj reči bugna: koš, košarica ≃ bugno: košnica.[5]

Ostali oblici reči mogu biti bunjak,[6] bunište, bunak[4]

Bunjište u tradiciji i kulturi

uredi

Car od carah mene je spremio
da oblazim zemlju svukoliku,
da uredbu vidim kako stoji:
da se vuci ne prejedu mesa;
da ovčica koja ne zanese
svoje runo u grm pokraj puta;
da podstrižem što je predugačko,
da odlijem đe je prepunano;
da pregledam u mladeži zube
da se ruža u trn ne izgubi,
da ne gine biser u bunište

Petar II Petrović Njegoš: Gorski vijenac
(odlomak iz pisma vezira Selima)[7]

U Negotinskoj krajini neki delovi svadbenog obreda vezani su upravo za bunjište. Simbolični značaj ovih obrednih običaja spada u domen magije i religije. Brojne radnje se čine u cilju uvođenja mlade u domaći kult, odnosno uspostavljanje veze sa precima. Ovde spada i davanje mladi malog deteta na bunjištu (u vlaškim selima). Ognjište, bunjište, krov i prag su, prema tamošnjem verovanju, mesta gde borave duše umrlih.[8] Ujutro posle prve bračne noći mlada prva ustaje i pomete kuđu, smeđe pokupi u kecelju i odnese na bunjište.[9]

Bunjište se kao motiv pominje i u mnogim narodnim bajkama i pričama.[10] Takođe se javlja i u narodnim izrekama, poslovicama i drugim kratkim formama, gde često ima pozitivnu konotaciju:

  • On je s našeg bunjišta - našeg je porekla[6]
  • Rodi me majko srećnog, pa me baci na bunjište - govori se za ljude koji imaju sreće u životu[11]
  • Naduri se ko ćuran na bunjištu - govori se za nekog ko se duri bez razloga[12]
  • Nalepši cvet nikne na bunjištu - srpska narodna poslovica o lepom i dragom[13]
  • Kakvi su roditelji na ognjište, onakva su đeca na bunjište - crnogorska narodna poslovica[14]
  • Zlato ni u bunjište lik ne mijenja - crnogorska narodna poslovica[14]
  • Dva se petla pobiše na popovo bunjište jedan reče iš, drugi reče ti da žmuriš - dečja razbrajalica[15]

Godine 1975, na lokalnom amaterskom takmičenju "Susreti sela" u selu Vražogrnci, 75-godišnji poljoprivrednik Stojan Pešić otpevao je staru, gotovo zaboravljenu pesmu "Rasle tikve na bunjištu". Za ovu staru pesmu zainteresovli su se članovi žirija, pa je Stojan, u duetu sa 71-godišnjim Čedom Krančićem, snimio pesmu za diskografsku kuću Jugoton i ona je dve godine kasnije, 1977, postala veliki hit.[16]

Reference

uredi
  1. ^ Ardalić, Vladimir (2010). „Rječnik malo poznatih riječi i izraza”. Bukovica : narodni život i običaji. Zagreb: Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta". ISBN 978-953-7611-18-7. Pristupljeno 15. 2. 2019. COBISS.SR 176681484
  2. ^ „Najčešće korišteni lokalizmi u našem govoru”. BAZIK.info. Portal naselja Bazik u BiH. Arhivirano iz originala 15. 02. 2019. g. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  3. ^ Bućan, Boško M (2011). Rječnik srpskog govora Korduna. Beograd: Zavičajni klub Kordunaša. ISBN 978-86-912939-4-9. Pristupljeno 15. 2. 2019. COBISS.SR 185638668
  4. ^ a b „bunjište”. Hrvatski jezični portal. Arhivirano iz originala 15. 02. 2019. g. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  5. ^ „bunja”. Hrvatski jezični portal. Arhivirano iz originala 16. 02. 2019. g. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  6. ^ a b Petrović, Dragoljub; Kapustina, Jelena. „Iz leksike Kačera”. Srpski dijalektološki zbornik. 58: 51. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  7. ^ Petar II Petrović, Njegoš. „Gorski vijenac”. Projekat Rastko. Mreža elektronskih biblioteka, stručnih ustanova i lokalnih zajednica posvećenih umetnostima, tradicijima i društvenim naukama. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  8. ^ Pantelić 1970, str. 147.
  9. ^ Pantelić 1970, str. 135.
  10. ^ Stefanović Venclović, Gavril (2009). CRNI BIVO U SRCU (PDF). Beograd: Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. str. 146, 200, 223, 297. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 02. 2019. g. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  11. ^ Sofrenović, Vesna (17. 1. 2014). „Šta to sija u budžaku?”. Politikin zabavnik. 3232. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  12. ^ „Narodne poslovice”. Zvanična prezentacija. Osnovna škola „Miloje Vasić“. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  13. ^ Knežević, Milivoje V. (2009). ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA (PDF). Beograd: Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. str. 127. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  14. ^ a b Radović, Joksim (1975). Dobra nema đe ljudi nema : crnogorske narodne poslovice, izreke, kletve, blagoslovi. Titograd: Pobjeda. Pristupljeno 15. 2. 2019. COBISS.SR 512921511
  15. ^ Pekić, Biljana (29. 7. 2013). „Dečje igre”. Narodna tradicija u školi. Biljana Pekić. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  16. ^ Predić, Zoran (oktobar 1977). „Pesma "Rasle tikve na bunjištu" proslavila duet Pešić-Krančić iz Vražogrnaca: Hit godine? (1977)”. RTV revija (obrada: Jugopapir). Pristupljeno 15. 2. 2019. 

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Буњиште&oldid=26833932”