Vazdušni napad na Plzenj 28. oktobra 1940.
Vazdušni napad na Plzenj 28. oktobra 1940. godine bila je jedna od operacija britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u jesen 1940. godine, izvedena na početku Drugog svetskog rata. Tokom planiranog noćnog napada RAF -ovih bombardera na zapadnočeški grad Plzenj, meta je bio pogon Zavoda Škoda koji je trebalo da bude oštećen ili uništen. Bio je to drugi pokušaj bombardovanja Plzenja, od ukupno 11 koliko ih je izvedeno tokom Drugog svetskog rata. I ovaj napad kao i prvi od 21. oktobra 1940. godine rezultovao je neuspehom, jer se bombardovanje postrojenja Škoda i grada uopšte nije dogodilo, zbog problema koje su piloti imali sa pronalaženjem cilja.
| Vazdušni napad na Plzenj 21. oktobra 1940. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog svestkog rata | |||||||
 Napad na Plzenj izvršili su bombarderi tipa Armstrong Vitvort Vajtli | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo |
 Nemačka | ||||||
Pozadina događaja uredi
Plzenjski pogon Škode, kao deo nemačkog inženjerskog koncerna Reichswerke Hermann Göring od početka okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu,.[1] bio je veoma važan za nacističku Nemačku, jer je u tom istorijskom razdoblju bio jedna od najvećih fabrika oružja u Evropi.[2] Škoda je svojom produkcijom pomogla u vođenju agresivne i ekspanzione politike Nemačke, isporučujući nacističkoj Nemačkoj vojsci kvalitetan i moderan arsenal ratne opreme i naoružanja.
U prvoj polovini rata, oružje iz Škode bilo je uglavnom čehoslovačke konstrukcije,[1] i upravo iz ovih razloga pogoni Škoda sa sedištem u Plzenju postali su meta broj jedan britanskih vazdušnih napada na teritoriju nekadašnje Čehoslovačke, a u vreme Drugog svetskog rata Protektorat Češka i Moravska, kako bi se uništavanjem pogona Škoda značajno smanjila borbena sposobnost nemačke i eventualno time sprečila da nastavi rat.
Problemi sa navigacijom i noćni letovi uredi
Tokom dnevnih aktivnosti iznad neprijateljske teritorije u maju i junu 1940. godine, RAF je zabeležio skoro šest procenata gubitaka u poređenju sa manje od tri procenta gubitaka u noćnim aktivnostima.[3] Slabo naoružani i spori britanski bombarderi tokom dana bili su laka meta nemačke odbrane.[4] Ova ograničenja u vazduoplovima uticala je na donošenje odluke da se vazdušni napadi izvode uglavnom u noćnim časovima.[3] Tako je u jesen 1940. godine došlo do jpromena u strategiji RAF-a: noćni prepadi su imali prednost, a tokom dana izvođene su samo manje i specijalizovane operacije.[3]
Međutim, noćna dejstva bile su komplikovana otežanom navigacijom do odredišta udaljenih preko 1.000 km od aerodroma sa kojih su avioni poletali, jer nije bilo adekvatnih tehničkih sredstava za tu namenu. Piloti su 1940. godine imali vrlo ograničene resurse da odrede pravac leta i pronađu cilj. Oslanjali su se uglavnom na običan kompas, mape i izračunavanje vremena dolaska iznad odredišta.[5] U vedroj noći mogli su da se orijentišu prema zvezdama i verovatno prema vidljivim elementima pejzaža ispod sebe, tokom oblačnosti bilo je jako teško ili čak nemoguće odrediti lokaciju cilja.[5] Vetar je takođe bio jedan od problema u navigaciji, jer je bočni vetar menjao pravac i brzinu aviona, pa su na vetru je letelica bila pred ciljem van predviđenog vremena dolaska. Imajući ovo u vidu Britansko vazduhoplovstvo je na putu do Plzenja 1940. godine bilo na ivici mogućnosti letenja, jer se nalazilo na samoj ivici dometa tadašnjih britanskih letelice.[6]
Prethodni napad uredi
Na zahtev čehoslovačke vlade u egzilu u Londonu , RAF je izveo prvi vazdušni napad na Plzenj u Drugom svetskom ratu u noći 20. na 21. oktobar 1940 godine. Jedanaest aviona iz sastav 58. eskadrile 4. bombarderske grupe poletelo je sa RAF-oovog aerodroma u blizini Jorka. Dva bombardera Armstrong Vhitvorth Vhitlei Mk.Vmorali su se ubrzo vratila zbog kvara a preostalih 9 aviona odletelo je u ciljno područje. Međutim, iznad Plzenja u momentu nalaeta aviona bilo je jakih oblaka, koji nisu dozvoljavali vizuelno već samo slepo bombardovanje. Neke posade bacile su barem nekoliko svežanja letke a avioni su potom krenuli nzada za Englesku. Usput su bombardirali alternativne ciljeve u Nemačkoj. Zbog znatne udaljenosti Plđenja, koji je bio na granici dometa letelica, tri letelice su imale problema se nadostatkom goriva. Dve su hitno sletele na britansku obalu, a treću je oborio nemački noćni lovac. Vazdušni napad je opšti fijasko, jer su avioni odleteli na pogrešno mesto, i umesto bombi na Škodu bacali su samo letke na sela u regiji Beroun, a po povratku sa zadatka RAF je imao tri uništena aviona i gubitak nekoliko pilota i članova posade.
Pripreme uredi
Neuspeh prvog napada na Plzenj nije odvratio britanske vazduhoplovne snage. Već 25. oktobra, Operativnom naredbom br. 192 naređeno je 51. bombarskoj eskadrili da izvrši još jedan prepad na fabriku oružja u Plzenju. Matična baza 51. eskadrile bio je aerodrom Dishfort , smešten sedam kilometara istočno od Ripona u Jorkširu na severu Engleske.
Za ovaj zadatak odobreno je osam bombardera koji su tokom dana bili naoružani sa par bombi od 500 kilograma , pet bombi od 250 kilograma i kontejnerom malih zapaljivih bombi, sa većim bombama sa zakašnjenjem i tri manje bombe tempirane sa različito odloženom eksplozijom nakon udara. Popodne 25. oktobra naoružana eskadrila se preselila na aerodrom Svanton Morlej , 220 km severozapadno od Norvitca u Norfolku , od kojeg je Plzenj udaljen 922 km. Međutim, u 15.30 časova nalet na Plzenj je odložen, prvo za 26. oktobar, a zatim za 27. oktobar.
Umesto ovog zadatka operativna naređenja 194 i 195 umesto za Plzenj avioni 51. eskadrile suposltai da napadne rafinerije u Magdeburgu i Reisholzu .
Vazdušni napad uredi
_(Art.IWM_ART_LD_827).jpg)
U noći nedelja 27. na ponedeljak 28. oktobra 1940. godine, ukupno 82 letelice poletelo je da bombarduju mnoge ciljeve u Nemačkoj i okupiranim zemljama. Iz sastav 51. bombarderske eskadrila poslati su prema Plzenju avioni tipa Armstrong Vitvort Vajtli (engl. Armstrong Whitworth Whitley, A.W.38 Whitley) .
Eskadrila sastavljena od osam aviona poletela je sa aerodroma Svanton Morlej između 20:00 i 20:20 časova. Svaki bombarder nosio je po dve bombe teške 500 kilograma, pet teških od 250 kilograma i kontejner zapaljivih bombi.
Iako su avioni prešli teritoriju prvobitne Čehoslovačke, posade su ponovo imale problema sa pronalaskom Plzenja, jer su naišle na guste oblake koji su onemogućavali silazak na manju visinu da bi identifikovali cilj. Jedino je posada aviona Armstrong Vitvort Vajtli „P4218“ jedina uspela da nakon bacanja bombi izazove požar. Međutim, izveštaj ne pominje guste oblake na koje su nailazile druge posade, pa je verovatno da je posada slučajno bombardovala drugu, još nepoznatu metu, verovatno u Nemačkoj. Nijedan od osam aviona nije preleto Plzenj tako da ni fabrika Škoda uopšte nije bombardovana.
| Oblast | Protektorat Češke i Moravske |
|---|---|
| Mesto | Plzenj |
| Tip događaja | bombardovanje |
| Datum | 28. oktobar 1940. |
| Vreme | |
| Rezultat | 0 |
Rezervni ciljevi uredi
U povretku, nakon neizvršenog zadatka, posade bombardera bombardovale su alternativne ciljeve u Nemačkoj i na njenim okupiranim teritorijama.
- Posada aviona P 5108, bombardovala je u 2.30 teško odbranjeno ranžirno dvorište železničke stanice u Hamu u oblasti Rur, pri čemu je posada videla direktne pogotke sa naknadnim eksplozijama i vatrom.[7]
- U 2:45 časova posada aviona T 4175 bacila je deo svojih bombi na aerodrom Duisburg sa visine od skoro 3,5 km. Nakon udara bombi, ugasila su svetla na aerodromu, tako da pilot uspeo ponovo da pronađe aerodrom za drugi napad i poleteo je nazad sa preostalim bombama.[7]
- Posada aviona N 1481, pokušala je da bombarduje aerodrom Gelzenkirhen u 3:25 časova uprkos reflektorima i dejstvu teške protivazduhoplovne artiljerije.[7]
- Posada aviona P 5112 bacila je bombe na luku u 3:55 časova.[7]
- U 4:25 časova posada aviona P 4972 bombardovala je belgijsku luku Ostende.
- Posada aviona P 5013 bacila je bombe u 4:35 časa na holandski aerodrom Šiphol u blizini Amsterdama.[7]
- Posada aviona P 5106, jedina nije mogla da pronađe pogodnu metu za bacanje bombi; i avion se vratio u Engleski sa svim bombama.[7]
Procena i odgovor u štampi uredi
Iako su se, u poređenju sa prvim prepadom, sve letelice bez problema vratile u bazu, zbog neuspeha navigacije do cilja i bombardovanja samo zamenskih ciljeva, napad je označen kao potpuno neuspešan.[8]
Međutim, ishod napada nije sprečio tadašnju štampu da vest obradi kao propagandu: napad nije izveo jedan avion, već su bombardovanjem britanskih aviona sve bombe pronašle svoj cilj, izazvale mnoge brzo širećih požare i izazivale eksplozije.[8]
Izvori uredi
- ^ a b RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 20. ISSN 0018-2583.
- ^ televize, Česká. „Na Škodovy závody cílil britský nálet. Operace Canonbury ale selhala”. ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (na jeziku: češki). Pristupljeno 2021-04-23.
- ^ a b v PELOQUIN, Laurie. Area Bombing by Day: Bomber Command and the Daylight Offensive, 1944–1945. S. 27. Canadian Military History [online]. Laurier Centre for Military Strategic and Disarmament Studies, 2006 [cit. 2020-04-05]. Roč. 15, čís. 3, s. 27
- ^ EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 269.
- ^ a b EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Rok 1944, s. 270
- ^ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís.4 str. 22. ISSN 0018-2583.
- ^ a b v g d đ RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 25. ISSN 0018-2583.
- ^ a b RAJLICH, Jiří. Pokusy britského letectva o zničení Škodových závodů v Plzni v letech 1940–1943. Historie a vojenství : časopis Vojenského historického ústavu. Vojenský historický ústav, 11. 2004, roč. 53, čís. 25. ISSN 0018-2583.
Literatura uredi
- ACR ALFA, Plzeňský kraj, Praha 2003.
- FREEMAN, Roger, Bombardování říše: Spojenecká strategická a bombardovací ofenzíva V Evropě, Praha, 2006.
- HELLER, Patrik, Neznámá historie druhé světové války na Blovicku, Plzeň 2011.
- JANÁČEK, František, Největší zbrojovka monarchie, Praha 1990.
- JANUSOVÁ, Jana a kol., Město Plzeň, Plzeň 1995.
- JÍLEK, Tomáš, Kapitoly z historie západních Čech 20. století, Plzeň 2010.
- JIRÁNEK, Václav, Zajišťování národního majetku. In: ŠTĚPÁNEK, Vladimír (ed.), První rok, Praha 1946, s. 25−27.
- JÍŠA, Václav, Škodovy závody 1859−1965, Praha 1969.
Periodika uredi
- Lidová demokracie Nová Doba Svobodný směr Pochodeň Rokycanský deník
Arhivska građa uredi
- Archiv města Plzně, Veřejný poţární útvar Plzeň: 3105. Obchodní akademie Plzeň: 273. Sbírka Honzík: 393.
- Ústřední archiv společnosti plzeňský Prazdroj Měšťanský plzeňský pivovar: 37.Plzeňský pivovar: 41.
Spoljašnje veze uredi
| 21. oktobar 1940. — 28. oktobar 1940. — 20. novembar 1940. — 29. oktobar 1941. — 26. april 1942 — 5. maj 1942 — 17. april 1943. (Dobrani) — 14. maj 1943. (Radčice) — 22. februar 1944. — 16. oktobar 1944. — 23. oktobar 1944. — 16. decembar 1944. — 20. decembar 1944. — 14. februar 1945. — 17. april 1945. — 18. april 1945. — 25. april 1945. |