Valmište
Valmište je šumsko prostranstvo u pazuhi Malog Čemernika, na nadmorskoj visini 1.300m – 1.550m, bogato pašnjacima i izvorima zdrave vode. Zaklonjeno od vetrova, pa je još iz vremena Turaka bilo poznato mesto na kome je gajena sitna i krupna stoka. Okrenuto je severozapadu, osunčano, sa preko osamdeset izvora, potoka i rečica. Oivičuju ga čemerničke kose: Lebetski rid, Borovički drum, Mali Čemernik, Šanci i Zlatkov rid. Nalazi se u ataru sela Mlačišta. Od valmiških izvora nastaje Golema reka, bogata pastrmkom, koja do uvora u Moravu menja svoje ime u Mutnica i Džepska reka.
Toponimi: „Stanci“, „Torine“, „Grčke“ i „Farme“ govore da su tu bili stari stočarski nastani, torovi i zgrade za stoku, a i to da su tu i Ašani, severnogrčko pleme, napasali svoja stada. Iznad Valmišta se prostiru čemernički pašnjaci bogati travom.
Početkom devedesetih godina, Srbijašume su 420 hektara valmiškog prostora ogradile, izgradivši lovački dom i čeke, a na Golemoj reci branu, načinivši gorsko jezero. Lovište su nastanili evropskim jelenom i divljim svinjama. U njemu živi oko 150 divljih svinja i više od 120 jelena i košuta. Tako je „Valmište“ postalo lovište zatvorenog tipa. Do njega se stiže putevima iz Predejana, Crne Trave, Vlasine, Surdulice i Vladičinog Hana. No, nijedan od tih puteva nije u zadovoljavajućem stanju. Pogotovu zimi je bez prilaza, odsečeno od sveta.
Kako je obraslo gustom šumom sa puno izvora, u Drugom svetskom ratu Valmište je bilo partizanska baza, gde su sigurno utočište nalazili i partizani sa Kosova i Metohije, iz Makedonije i Bugarske. Na njegovom proplanku Spaiskovica 1943. godine je formirana Prva makedonsko-kosovska partizanska jedinica. U znak sećanja na taj događaj, podignut je i spomenik u obliku kolibe, međutim njega su devedesetih godina 20. veka nepoznati vandali minirali.