Vasa Eškićević
Vasilije Vasa Eškićević (Irig, 1/13. januar 1867 — Novi Sad, 21. januar/3. februar 1933) bio je srpski slikar i nastavnik crtanja.
| Vasa Eškićević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. januar 1867. |
| Mesto rođenja | Irig, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 3. februar 1933. (66 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Kraljevina Jugoslavija |
Biografija uredi
Rođen je u Irigu, 1/13. januara 1867. godine, od oca Koste ratara i majke Ljube rođ. Lazić iz Bukovca.[1] Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, učio je berberski zanat, ali ga je napustio zbog umetnosti.
Posle toga je otišao u Beč i upisao jednu privatnu slikarsku školu. U Beču je pohađao i večernji kurs crtanja pri Akademiji likovnih umetnosti. Posle tri godine školovanja u Beču otišao je u Rusiju gde je završio petorazrednu umetničku školu, kao pitomac ruske države.[2] Posle te škole pohađao je još tri godine privatni institut kneginje Tenišove u Petrogradu pod vođstvom čuvenog ruskog realiste Ilje Rjepina, a 1900. godine primljen je kao Rjepinov đak u Imperatorsku akademiju umetnosti, koju je završio 1908. dobivši diplomu za konkursnu sliku „Zabajkalski kozaci u mandžurskim klancima“.[3] Do Prvog svetskog rata ostao je u Rusiji kao nastavnik crtanja i izlagao u Moskvi i Petrogradu.
Kad je počeo Prvi svetski rat došao je u Srbiju i postao dobrovoljac, ratni slikar Prve srpske armije. Kao dobrovoljac u vojsci je proveo pet godina i prošao golgotu Albanije, boravak na Krfu i proboj Solunskog fronta. Posle toga se vratio u Irig. Nedugo zatim prešao je u Novi Sad, u kome je nastavio da živi sve do smrti, 1933. godine.[2]
Najveći deo njegovih starijih slika ostao je u Petrogradu. Osim slika koje se nalaze u Rusiji, opus mu sačinjavaju uglavnom portreti ratnika, scene i položaji iz rata i, ređe, pejzaži. Radio je u stilu akademskog realizma. Prema novijim stavovima likovne kritike, u njegovim delima ima elemenata ekspresionizma.
Bavio se i književnim radom i prevođenjem. Bio je član književnog odeljenja Matice srpske. Pesme, članke i prevode objavljivao je u „Otadžbini“ (1892), „Luči“ (1896—99), „Braniku“ (1898-99 i 1904), „Srbadiji“ (1923—24), „Severnoj Srbiji“ (1925—26). Njegova autobiografija, skice i ostali rukopisi čuvaju se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske.[4]
Njegova porodica je najvredniji deo umetničke zaostavštine poklonila Galeriji Srpske čitaonice i knjižnice u Irigu. Najveći privatni kolekcionar njegovih slika sa motivima iz Prvog svetskog rata bio je Željko Ražnatović Arkan.
Umro je u Novom Sadu, 21. januara/2. februara 1933. godine.[2]
Galerija uredi
-
Izlazak srpske vojske na more, 1916. -
Selo Bač na Crnoj reci, 1916. -
Iz Makedonije, 1917. -
Park Borgeze, 1919. -
Gruniški vis, 1920.
Reference uredi
- ^ "Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu", Novi Sad 1933.
- ^ a b v „Četiri poglavlja Vase Eškićevića”. Nacionalna revija. Pristupljeno 21. 1. 2019.
- ^ „Vasa Eškićević: Svedok srpske golgote i slave”. Večernje novosti. Pristupljeno 21. 1. 2019.
- ^ „Vasa Eškićević”. Srpska enciklopedija (na jeziku: srpski). 2017-01-11. Pristupljeno 2023-01-28.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Vasa Eškićević
- Slikao albansku golgotu („Glas javnosti“, 29. oktobar 2001)
- Gasюk A. Serbskiй hudožnik Vasa Эškičevič // Filokartiя. — 2013. — № 4. — S. 22-23. (rus.)
- „Novosti“ pronašle ratni dnevnik („Večernje novosti“, 16. oktobar 2015)
