Vasilije Perevalov

Vasilije Perevalov (Niš, 20. mart 1937) srpski je vajar i jedan od doajena niške vajarske scene čija profesionalna karijera traje od sredine šezdesetih godina 20. veka, kada počinje svoj stvaralački put, pedagošku i likovnu aktivnost kojom je značajno doprineo razvoju i afirmaciji vajarstva u Nišu.

Vasilije Perevalov
Vasilije Perevalov na otvaranju samostalne izložbe u GSLU u Nišu (2017)
Lični podaci
Datum rođenja	(1937-03-20)20. mart 1937.
Mesto rođenja	Niš, Kraljevina Jugoslavija
Umetnički rad
Polje	vajarstvo

Sin je kubanskog kozaka.

Život i karijera

Rođen je 20. marta 1937. godine u Nišu, u kome je završio srednju Umetničku školu 1958. godine. Akademiju za primenjene umetnost u Beogradu, na vajarskom odseku, u klasi profesora Radeta Stankovića završio je 1963. godine.

Od 1964. do 1977. radio je kao profesor stručnih predmeta na vajarskom odseku u Umetničkoj školi u Nišu, u kojoj je 1967. godine osnovao odsek industrijskog dizajna.

Od 1977. godine radio je kao prosvetni savetnik u Pedagoškom zavodu u Nišu.

Od 1990. godine do penzionisanja 2001. godine obavljao je dužnost republičkog inspektora - školskog nadzornika za likovnu kulturu i prosvetnog savetnik za predmet likovna kultura. Na ovoj dužnosti vršio je nadzor u realizaciji programa nastave likovne kulture u osnovnim i srednjim školama. Kao prosvetni savetnik održao je brojna predavanja likovnim pedagozima Republike Srbije i SFR Jugoslavije.

U dva mandata bio je član komisije Prosvetnog saveta Republike Srbije za likovnu kulturu.

Autor je i kooautor programa stručnih predmeta za umetničku školu i programa likovne kulture za osnovnu i srednju školu.

Član je ULUPUDS-a od 1969. godine i jedan od osnivača regionalnog društva u Nišu.

Umetničko stvaralaštvo

Deo skulptura iz ciklusa Estetika trodimenzionalnog oblika, Vasilija Perevalova

U svom umetničkom stvaralaštvu, Vasilije Perevalov uglavnom se opredelio za princip sublimacije i redukcije forme različitih nivoa, dajući svojim skulpturama uglavnom karakter asocijativnog sa retkim ekskurzima u domen čiste apstrakcije.

Pišući o početnim radovima Vasilija Perevalova iz 1969. godine, likovni kritičar Vojislav Dević ukazivao je na izvesne paralele sa srednjevekovnom umetnošću, u njegovim delima. Iako je tokom decenija ovo stvaralačko nadahnuće bledilo, ipak i u svojim najnovijim skulpturama Vasilije se iznova vratio ovom osloncu duhovne i formalne prirode, koju dominantno dopunjuje formom kugle u punom volumenu ili segmentarno, i pozicionira je kao centralno jezgro kome u poluzatvorenom ili otvorenom prostoru teže druge forme.

Kralj Uroš I i Kraljica Jelena Anžujska

Umetnikov motivski repertoar iz opusa „Estetika trodimenzionalnog oblika”

U najnovijem periodu likovnog stvaralaštva umetnikova dela imaju svoje izvorište u svetu figuracije i zoomorfnim motivima, u kojima on;

„ Odustajući od deskripcije, briše sve što je suvišno i opisno, i početne motive svodi na kompaktnu kompoziciju uravnoteženih i skladno ritmovanih formi meko modelovanih, glatkih površina. Možda više nego ranije, u kompozicionom definisanju novih skulptura Perevalov koristi formu kugle, u punom volumenu ili segmentarno, koju pozicionira kao centralno jezgro kome u poluzatvorenom ili otvorenom prostoru teže druge forme (Užareno jezgro, Rast, Čuvarke blaga, Žar ptica). Umetnik zapravo reducira oblik često do krajnje, osetljive granice prepoznatljivosti a nominacijom dela posmatraču ukazuje put ka tumačenju i smislu. ”

U načinu na koji Perevalov definiše figuralne kompozicije njegovog najnovijeg ciklusa podvrgavajući ih stilizaciji, prepoznajemo;

„ Daleko nadahnuće u našoj srednjovekovnoj umetnosti. Ritmika nabora hitona i himationa koju poznajemo sa fresaka doživela je svoje opredmećenje u skulpturama Vladar, Igumanija, Stara monahinja, Stenogoša, Porodica, Čuvarke blaga, kralj Uroša I i kraljica Jelena Anžujska. ”

Vasilije Perevalov čuvar starih tehnika obrade metala

Vasilije Perevalov, spada i u grupu retkih vajara u Srbiji koji se profesionalno bavi starim međusobno dopunjujućim tehnikama umetničke obrade metala — iskucavanja i cizeliranja, koje se izvode na srebru, bakru, mesingu, a njen rezultat rada je plitki reljef, ili forma trodimenzionalnog objekta.

Likovne kolonije

Učesnik je likovnih kolonija u Sićevu, Poganovu, Mokroj Gori, Ribarskoj Banji i Lipovcu.

Nagrade i priznanja

Vasilije Perevalov na otvaranju jedne od samostalnih izložbi (Niš, 2017)

Dobitnik je:

• 1982. — Oktobarske nagrade grada Niša za likovnu umetnost
• 1989. — Diplome zaslužnog likovnog pedagoga Jugoslavije, Saveza za unapređivanje likovne kulture Jugoslavije.
• Druge nagrade na jugoslovenskom konkursu za spomeničko obeležje u Nišu.
• 1970. Priznanje za autorsko delo — Rektorski lanac niškog Univerziteta

Skulpture Vaslija Perevalova danas se nalaze u kolekcijama: Narodnog muzeja u Nišu, Galeriji savremene likovne umetnosti Niš, likovnoj koloniji u Mokroj Gori i enterijeru lečilišta u Ribarskoj Banji.

Samostalne izložbe

Godina	Mesto održavanja izložbe
1969	Niš, Likovni salon centra za kulturu
1980	Niš, Dom omladine „Josip Kolumbo”
1981	Niš, Salon 77 Prokuplje, Galerija narodnog muzeja Toplice Kragujevac, Narodni muzej Beograd, Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta
2007	Niš, Galerija SLU Niš, Paviljon u tvrđavi
2008	Prokuplje, Galerija „Boža Ilić” Dimitrovgrad, Centar za kulturu — gradska galerija
2013	Kruševac, Narodni muzej Pirot, Galerija „Čedomir Krstić”
2017	Niš, Galerija SLU Niš, Izložbeni prostor u oficirskom domu

Kolektivne izložbe

Na kolektivnim izložbama učestvuje od 1965. godine, u različitim gradovima Srbije i inostranstvu. Do sada je izlagao u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Krajovi (Rumunija).

Spoljašnje veze

• Vasilije Perevalov Kolektivni rad učenika u keramici - "Zimska škola likovnih pedagoga", Mataruška Banja, 17. do 21. januara 1983.