Vaja (vazduhoplovna jedrilica)
Vaja (nem. Weihe) je jednoseda vazduhoplovna jedrilica, drvene konstrukcije. Ime je dobila prema nemačkom nazivu za pticu grabljivicu lunja (nem. Weihe). Projektovao ju je jedriličar i inženjer Hans Jacobs 1938. godine. Pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata proizvodila se u Nemačkoj a posle rata još i u Francuskoj, Španiji, Švedskoj i Jugoslaviji. Ukupno je u svetu proizvedeno oko 400 primeraka ove jedrilice.
| Vaja | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | visokosposobna jedrilica otvorene klase | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  FNR Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Utva; Letov | |
| Probni let | 1949. | |
| Uveden u upotrebu | 1953. | |
| Povučen iz upotrebe | krajem 1970.-tih | |
| Prvi operater | Vazduhoplovni savez Jugoslavije | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Projektovanje i razvoj
uredi_crtez.jpg)
_8316_(8292780614).jpg)
Hans Jakobs je 1938. godine projektovao Vaju sa idejom da visokosposobne jedrilice postanu jeftinije i lakše za proizvodnju. U tome je i uspeo ova jedrilica je napravljena u više od 400 primeraka. Postizala je jako dobre sportske rezultate koji su prevaziđeni tek pedesetih godina dvadesetog veka.
Tehnički opis
urediVaja je bila jedrilica drvene konstrukcije. Trup joj je bio elipsastog oblika obložen oplatom od špera. Na kljunu je bila smeštena pilotska kabina sa poklopcem od pleksiglasa iz jednog dela.
Krila su bila trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima a postavljena na gornjoj ivici trupa tako da je letilica bila klasifikovana kao visokokrilac. Noseća konstrukcija krila je bila drvena sa prednje strane obložena drvenom lepenkom a zadnje ivice krila i upravljačke površine presvučene su impregniranim platnom. Aeroprofil krila, koren i sredina je bio Gö 549/676 a kraj krila M12. Krila su bila opremljena aerodinamičkim kočnicama i sa donje i gornje strane. Na ranijim serijama korišćene su DFS kočnice koje su kasnije zamenjene efikasnijim Schempp-Hirth kočnicama.
Ranije verzije jedrilica uzletele su s kolica i sletile su na fiksni klizač, dok kasnije verzije imaju fiksni točak i kliznu skiju.
Varijante jedrilica
uredi- DFS Weihe - originalna prvobitna proizvodna verzija
- Jacobs-Schweyer Weihe - druga proizvodna verzija proizvodila se u Nemačkoj pre 2. svetskog rata
- Weihe 50 - Focke-Wulf - Jedrilica sa fiksnim točkom i dužim nosom, koja se proizvodila u Nemačkoj posle 2. svetskog rata u firmi Foke-Wulf
- VMA-200 Milan - posleratna proizvodnja u fracuskoj firmi Minie Saint-Syr
- AB Flygindustri Se-104 - posleratna licencna proizvodnja u Švedskoj za švedsko ratno vazduhoplovstvo, proizvedeno 19 primeraka
- AISA Weihe - posleratna licencna proizvodnja u Španiji proizvedeno 6 primeraka
- Letov Vaja - Jedrilica Vaja koja se proizvodila u fabrici Letov Ljubljana
- Utva Vaja - Jedrica Vaja koja se proizvodila u fabrici UTVA u Pančevu
Karakteristike
urediKarakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Vaja a prema izvorima.[1][2] Napomena: Vrednosti date u zagradama se odnose na jedrilicu nemačke proizvodnje.
| Finesa | 1 : 29 pri brzini 70 km/h (1 : 31 pri brzini 70 km/h) |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje
uredi
Jedrilica Vaja je pobedila na dva velika prvenstva u jedriličarstvu u Švajcarskoj 1948. godine. Na Svetskom jedriličarskom prvenstvu u Erebru Švedska učestvovao je i jugoslovenski takmičar Maks Arbajter koji je sa Vajom osvojio 4. mesto. Interesantno je bilo na ovom takmičenju da je od prvih osmoplasiranih pilota 7 letelo na jedrilici Vaja. Vaja drži i svetski rekord u visini leta od 9.665 m koji je postigao 1959. godine, 20 godina nakon prvog leta ove jedrilice, pilot Dik Džonson na američkom prvenstvu u vazdušnom jedrenju (US National Soaring Championship).
Na jugoslovenskim takmičenjima Vaja je imala zapažene rezultate. Na Saveznom vazduhoplovnom sletu u Rumi 1949. godine Maks Arbajter je osvojio sa Vajom 1. mesto, prvu dijamantsku jedriličarsku značku osvojio je na Vaji ljubljanski jedriličar Franc Mordej sa preletom preko 500 km od Vršca do Katerinija u Grčkoj kraj Soluna. Čitava plejada jugoslovenskih jedriličara je sa ovom letilicom osvojila dijamantske jedriličarske značke za visinske i daljinske rekorde.
Prva Vaja je stigla u Jugoslaviju 1945. godine, kada je u Austriji pronašao i zarobio inž. Boris Cijan oficir Jugoslovenske armije i prebacio u Maribor. Potrebe za ovakom jedrilicom je bila velika, s obzirom na planove obuke jugoslovenskih pilota. Na osnovu ove jedrilice napravljeni su planovi (crteži) i započeta proizvodnja u fabrici Letov iz Ljubljane 1949.g. Uskoro je u ovu proizvodnju uključena i fabrika Utva iz Pančeva. Plan je bio da svaka fabrika napravi po 50 jedrilica. Prva jedrilica je, sa fabričkim brojem 383, iz fabrike Letov poletela 1953. g. Glavna razlika između jedrilica proizvedenih u ovim fabrikama bila je u tome što je jedrilica iz Utve bila nešto teža. To je nastalo jer je korišćen bukov šper, za razliku od Letova koji je koristio brezov šper. Druga razlika je bila u aerodinamičkim kočnicama, Utvine su imale Schempp-Hirth, a Letove DFS kočnice.
Jedrilice Vaja su korišćene u gotovo svim aero klubovima širom Jugoslavije. Po ovoj jedrilici Aero klub sa Novog Beograda nosi ime Vaja.
Sačuvani primerci
urediTri jedrilice Vaja se čuvaju u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu na aerodromu "Nikola Tesla". To su registarski brojevi YU-4073; YU-4089 i YU-4093, nažalost nijedna od ovih jedrilica nije u izložbenoj postavci nego se čuvaju u depou muzeja tako da nisu dostupni javnosti. Po jedan primerak jedrilice Vaja su sačuvane u vazduhoplovnim muzejima u Nemačkoj, Švedskoj i Finskoj a dve u Sloveniji. Pet jedrilica ovog tipa u letnom stanju registrovane su u Nemačkoj (D-0084; D-0700; D-7080; D-8239 i D-8866) i dve u Sloveniji (S5-1003, bivša YU-4114)[3] i S5-1115 (bivša YU-4115).
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu
uredi
Vidi još
urediReference
uredi- ^ jedrilica zračna
- ^ * Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2.
- ^ Vija Vaja Weihe in Andrej Marn
Literatura
uredi- Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- Gajić, Dejan (2003). „Jedrilica Vaja ("Weihe")”. Naša krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Jugoslovenski Aeroklub "Naša krila". 36: 12—13. ISSN 0354-5121.
Spoljašnje veze
uredi
- Jedrilica Vaja
- jedrilica zračna
- Dejan Gajić: O Vaji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. novembar 2019)
- Dejan Gajić Prvi dijamant u ruci Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. novembar 2019)
- Vija Vaja Weihe in Andrej Marn
- Deutsches Segelflugmuseum Exponate 1918 bis 1945
- Gleit und Segelflugzeuge (crteži) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2019)
- Типови једрилица и моторних једрилица