Velika narodna skupština u Beogradu (1830)
Velika narodna skupština u Beogradu je održana je na Andrijevdan 12. decembra (30. novembra po julijanskom) i 13. decembra (1. decembra po julijanskom) 1830.
Održavnje velike narodne skupštine na kojoj se čitao hatišerif i berat
urediDrugi „dopunitelni" hatišerif i Milošev kneževeki berat kojim je sultan priznao pravo nasleđa u porodici Obrenovića stigao je u Srbiju pred kraj 1830, pa ga je trebalo na svečan način obnarodovati. Pregovori s Portom stvarno su ušli u završnu fazu; pitanje iseljenja Turaka bilo je u načelu rešeno kako je narod želeo; nasledno kneževsko dostojanstvo bilo je potvrđeno beratom; knez Miloš je imao sve razloge da sa njegovim objavljivanjem požuri, a da sam taj akt izvede na dostojanstven način kako je odgovaralo trenutku.
Toga radi Miloš je sazvao narodnu skupštinu u Beograd, na dan Andreje Prvozvanog, 30. novembra, koga su dana Srbi pod Karađorđem zauzeli Beograd. Deputati, knezovi i starešine narodne, još pre toga stigli su u Beograd. U raspisu koji je tom prilikom izdan tačno se određuje ko se sve poziva na skupštinu, ali mogao je doći i svaki drugi, nepozvani građanin, samo ako je bmo „otmen“. Okupštini je na taj način prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi koji su se sami morali brinuti za stan i za hranu, za sebe kao i za svoju pratnju, konje, itd. To je, u stvari, bio skup najznamenitijih ljudi drugog ustanka, jedan skup najuglednijih narodnih predstavnika koji su bili sjajno obučeni i odeveni. Jedno odeljenje uniformisane narodne vojske koja je malo pre toga vremena obrazovana, sa muzikom, došlo je u Beograd radi narodnog „uveselenija" a Beograđani Srbi nisu znali da nađu doboljno načina da iskažu svoje oduševljenje.
Knez Miloš pošao je iz Kragujevca nekoliko dana ranije. U njegovoj pratnji nalazi su se sem srpskih knezova i predstaviici beogradskog vezira koji su se utrkivali u ljubaznostima. Na ulasku pred Beopradom, kod Ekmekluka, dočekali su Miloša knezovi, deputati, vezirov predstavvik i mnoštvo sveta. Odred srpske vojske, predvođen „bandom", muzikom kakvu tadašnji Beograđani pre toga nisu imali priliku da vide, išao je napred. Sa beogradskih kapija bili su smenjeni turski nizami, vojnici koji su čuvali stražu, a njih su zamenili stražari u srpskim vojničkim uniformama. Na vratima dvora Kneza Miloša dočekala je Knjeginja Ljubica sa kneževokom porodicom, a jedan vezirov sin pridržao je uzengaju prilikom sjahivanja Kneza Miloša. Iz dvora je knez Miloš, praćen sinovima Milanom, Mihailom i deputatima otišao u crkvu, gde ga je dočekalo sveštenstvo u svečanim odeždama.
Za održavnje skupštine na kojoj će se čitati hatmšerif i berat bila je određena poljana na Batal džamiji, koja se nalazila na mestu današnjeg doma Narodne skupštine. Na toj poljani bilo je razapeto više šatora, od kojih je jedan bio spremljen za vezira, drugi do njega spremio je vezir za Miloša, a treći, najveći, bio je podignut na jednoj humci od nabijene zemlje, sličan pravoj tribini.
Dan Sv. Andreje osvanuo je u Beogradu sumoran i tužan. Kiša je padala od ranoga jutra i tek pred veče prestala. Miloš je, po običaju, otišao prvo u crkvu, praćen starešinama i deputatima, pa se vraio u dvor da se pripremi za svečanost. Malo iza toga, praćen sinovima, glavnim knezovim-a i činovnicima koji su za tu priliku dobili sjajne uniforme, otišao je na zborište kod Batal džamije, gde je već očekivala masa sveta zajedno sa narodnim predstavnicima koji su dobili prva mesta oko velikog šatora, gde je trebalo da se izvrši čitanje hatišerifa.
Primivši pozdrav od mitropolita, sveštenstva i starešina Miloš je ušao u svoj šator. Malo docnije došao je i vezir beogradski, kome je Miloš sa svim starešinama izašao u susret i otpratio ga do njegova šatora. Posle toga je zajedno s vezirom prešao u veliki šator gde je vezirov divan-efendija pročitao na turskom jeziku redigovani hatišerif, a kneževski berat pročitao je Knezu Milošu u lice. Za sve vreme knez Miloš i vezir stajali su. Po tome je vezir pozdravio Kneza Miloša kratkom besedom, pa ga je ogrnuo carskom harvanijom i oba akta zadeo mu za pojas jedan preko drugog, u obliku krsta. Okrenuvši se narodnim deputatima vezir je rekao da su to znaci carske milosti.
Knez Miloš, pošto je celivao hatišerif, berat i harvaniju poklonio se veziru i praćen Dimitrijem Davidovićem izašao malo napred da ga bolje vidi narod koji mu je oduševljeno klicao. Knez je dao znak Davidoviću da pročita spremljenu besedu. Beseda je bila kratka: ono što je narodu imao da kaže i čitanje hatišerifa i berata na srpskom jeziku, knez Miloš je ostavio za sutradan. Uz zvuke zvona sa beogradske crkve i praćen hiljadama deputata i naroda Miloš se, ogrnut carskom harvanijom i sa hatišerifom i beratom zadevenim za pojas, uputio u crkvu gde ga je dočekao mitropolit Antim sa mnogobrojiim sveštenstvom. Pošto je Miloš poljubio krst i jevanđelje predata mu je jedna bela voštana sveća, iskićena cvećem. Druga sveća data je Nasledniku Prestola Milanu, treća Kneževiću Mihailu, a zatim su ušli u crkvu i stali na amvon.
Kad je svršeno sa običnim obredom, knez Miloš je bio doveden pred oltar, i tu je mitropolit stavivši svoju ruku na Kneževu glavu očitao molitvu koja se čita pri osvećivanju vlaških knezova. Zatim je mitropolit mironosao Kneza Miloša, skinuo mu carsku harvaniju, uneo je u oltar i mironosao na svetoj trpezi, pa ga je opet njom ogrnuo.
Cela ta crkvena svečanost, prema opisima koji su sačuvani, bila je impozantna i dirljiva. Sveštenici su plakali od radosti čitajući molitve i odgovarajući na jektenija. Ceremonija je završena pevanjem „Tebe Boga hvalim", pa je sveštenstvo u odeždama ispratilo Kneza Miloša na pola puta do dvora.
1. decembra na istom mestu kod Batal džamije izvršeno je čitanje hatišerifa i berata na srpskom jeziku. Dimitrije Davidović počeo je čitanje kratkim uvodom, pa je akta predao Lazaru Zubanu, „najgrlatijem" od svih pisara kneževih, koji je nastavio sa čitanjem tekstova. Kad je i to izvršeno Dimitrije Davidović, sa knezovima Milosavom Zdravkovićem i Joksimom Milosavljevićem, pokazivao je oba ta istorijska akta narodu. Davidović je zatim pročitao Miloševu besedu kojom je narodu detaljno protumačen hatišerif i sva prava koja je Srbija, na osnovu njega, dobila.
Skupština je, po tome, zaključena, a deputati su se razdragani razišli. „Mislim", kaže knez Miloš u pismu koje je poslao deputatima u Carigrad, u kome je sam opisao ove svečanosti, „da nisi mogao čoveka videti koji nije plakao od radosti..."