Википедија

Veliki koralni greben

Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu.[1][2] Greben se nalazi u Koralnom moru u blizini obale Kvinslenda na severoistoku Australije.[3] Prostire se na dužini od preko od 2.300 km i površini od približno 344.400 km2 (133.000 sq mi).[4][5], i može se videti iz svemira. Veliki koralni greben je velika grupa od oko 900 ostrva i preko 3.000 grebena,[6] koji se uglavnom nalaze na relativno maloj udaljenosti od obale kontinenta. Veliki koralni greben se ponekad naziva najvećim živim organizmom na svetu. U stvari, on je sačinjen od miliona malih organizama, uglavnom korala.[7][8] On podržava široku raznolikost života i data mu je dezignacija lokacije svetske baštine 1981. godine.[1][2] Si-En-En ga je označio kao jedno od sedam prirodnih čuda sveta.[9] Nacionalni trust Kvinslenda je imenovao veliki greben državnom ikonom Kvinslenda.[10]

Veliki koralni greben
Great Barrier Reef
Svetska baština Uneska
Zvanično imeVeliki koralni greben
MestoTaunsvil, Kvinslend, Australija Uredi na Vikipodacima
Koordinate19° 15′ 58″ J; 148° 35′ 13″ I / 19.266° J; 148.587° I / -19.266; 148.587
Površina348.934.028.830.109, 34.870.000 ha (3,7558946276689×1019, 3,7533756×1012 sq ft)
Kriterijumprirodna: VII, VIII, IX, x
Referenca154.
Upis2007. (31. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/154
Veliki koralni greben na karti Australije
Veliki koralni greben
Veliki koralni greben
Veliki koralni greben na karti Australije
Satelitski snimak dela Velikog koralnog grebena. Foto: NASA.

Najveći deo grebena je zaštićen kao morski park Veliki koralni greben, što pomaže u ograničavanju uticaja ljudske upotrebe, kao što su ribarstvo i turizam. Drugi pritisci na životnu sredinu na grebenu i njegovom ekosistemu obuhvataju oticanje, klimatske promene praćene masovnim koralnim izbeljivanjem, i cikličnim populacijskim epidemijama bodljikavih morskih zvezda. Prema jednoj studiji objavljenoj oktobra 2012. u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, greben je izgubio više od polovine svog koralnog pokrivača od 1985.[11] Veliki koralni greben je prvi put postao poznat Evropljanima kada se istraživač Džejms Kuk iskrcao na njega 11. juna, 1770. Veliki koralni greben je bio poznat Aboridžinima koji su se naselili na australijski kontinent pre 40.000 do 60.000. godine. Najstariji delovi grebena datiraju od pre oko 60.000 godina. Veliki greben je važan deo lokalne kulture i duhovnosti.

Zahvaljujući veoma velikoj biološkoj raznovrsnosti, toploj čistoj vodi i pristupu sa obale, greben je popularno odredište turista, naročito ronilaca. Mnogi gradovi duž kvinslendske obale nude jednodnevna putovanja brodićima do grebena. Nekoliko priobalskih ostrva pretvoreno je turističke centre. Greben je posebno popularna destinacija za turiste u regionima Vitsandej ostrva i Kerns. Turizam je važna ekonomska aktivnost za region, koja generiše preko AUD$3 milijardi godišnje.[12] Novembra 2014, Gugl je lansirao Guglov pogled podvodne ulice u 3D Velikog koralnog grebena.[13]

Marta 2016. jedan izveštaj je naveo da je koralno izbeljivanje daleko raširenije nego što se ranije mislilo, i da ozbiljno utiče na severne delove grebena usled povišenja okeanske temperature.[14] Oktobra 2016. je časopis Outside objavio posmrtnicu za greben;[15] članak je kritikovan kao preran, kao i zbog ometanja napora da se podstakne otpornost grebena.[16] Marta 2017, časopis Nature je objavio članak u kome je pokazano da su ogromne sekcije od po 800-kilometara u severnom delu grebena izumrle tokom 2016. usled visokih temperatura vode, događaj za koji autori navode da je direktna posledica globalnog zagrevanja.[17]

Geologija i geografija uredi

Veliki koralni greben je posebna karakteristika podele Istočno australijskih Kordiljera. On obuhvata mala Mari ostrva.[18] On se proteže od Toresovog prolaza (između Brambl Keja, svog najsevernijeg ostrva, i južne obale Papue Noea Gvineje) na severu do neimenovanog prolaza između Lejdi Eliotovog ostrva (svog najjužnijeg ostrva) i Frejzerovog ostrva na jugu. Lejdi Eliotovo ostrvo je locirano 1915 km jugoistočno od Brambl Keja.[19]

Teorija tektonskih ploča ukazuje da se Australija kretala severno brzinom od oko 7 cm (2,8 in) godišnje, počevši tokom kenozoika.[20][21] Istočna Australija je doživela period tektonskog podizanja, koje je pomerilo vododelnicu u Kvinslendu za 400 km ka unutrašnjosti. Takođe tokom tog perioda, Kvinslend je doživeo vulkanske erupcije koje su dovele do razvoja centralnih i štitnih vulkana i bazaltnih protoka.[22] Neki od njih su postali visoka ostrva.[23] Nakon što je bazen Koralnog mora formiran, koralni grebeni su počeli da rastu u njemu, ali do pre oko 25 miliona godina, severni Kvinslend je još uvek bio u umerenim vodama južno od tropika — suviše hladnim za podršku koralnog rasta.[24] Istorija razvoja velikog koralnog grebena je kompleksna; nakon što je Kvinslend dospeo u tropske vode, rast i opadanje grebena je prvenstveno bilo zavisno od promena nivoa mora.[25]

Grebeni se mogu povećati u prečniku za 1 do 3 cm godišnje, i rastu vertikalno u rasponu od 1 do 25 cm godišnje; međutim oni rastu jedino iznad dubine od 150 m usled njihove potrebe za sunčevim svetlom, i ne mogu da rastu iznad nivoa mora.[26] Kada je Kvinslend prešao u tropske vode pre 24 miliona godina, neki korali su rasli,[27] ali se sedimentarni režim brzo razvio sa erozijom Velikih razvodnih planina; čime su kreirane rečne delte, glibovi i turbiditi, što su nepovoljni uslovi za koralni rast. Pre 10 miliona godina, nivo mora je znatno opao, što je dodatno pospešilo sedimentaciju. Pretpostavlja se da je podloga grebena morala da bude izgrađena od sedimenata dok njena ivica nije bilo dovoljno udaljena da bi suspendovani sedimenti inhibirali koralni rast. Dodatno, pre oko 400.000 godina došlo je do veoma toplog interglečerskog perioda sa visokim nivoima mora i promenom temperature vode za 4 °C (7 °F).[28]

 
Veliki koralni greben se jasno vidi iz aviona koji leti iznad njega.
 
Ostrvo Heron, koralni sprud u južnom delu Velikog koralnog grebena

Zemljište koje je formiralo podlogu sadašnjeg Velikog koralnog grebena je bila priobalska ravnica formirana od erodiranih sedimenata Velikih razvodnih planina sa nekim većim brdima (većina kojih su i sama ostaci starijih grebena[29] ili, u ređim slučajevima, vulkana[23]).[21] Istraživački centar grebena, Kooperativni istraživački centar, je locirao depozite koralnog skeletona koji datiraju od pre pola miliona godina.[30] Uprava morskog parka Velikog koralnog grebena (GBRMPA) smatra da je najstarija evidencija kompletne strukture grebena stara 600.000 godina.[31] Prema GBRMPA, sadašnja živa struktura grebena se veruje da je počela da raste na starijoj platformi pre oko 20.000 godina.[31] Australijski institut za pomorsku nauku podržava to stanovište, stavljajući početak rasta sadašnjeg grebena u vreme poslednjeg glečerskog maksimuma. U to vreme, nivo mora je bio 120 m niži od današnjeg.[29]

Od pre 20.000 godina do pre 6.000 godina, nivo mora je stabilno rastao širom sveta. Sa njegovim porastom, korali su mogli da rastu naviše na novo potopljene pomorske granice brda obalske ravni. Do pre oko 13.000 godina nivo mora je bio samo 60 m niži od današnjeg, i korali su počeli da okružuju brda obalske ravni, koja su do tada bila kontinentalna ostrva. Sa daljim porastom nivoa mora većina kontinentalnih ostrva je bila potopljena. Korali su tada mogli da nadrastu potopljena brda, i da formiraju sadašnje sprudove i grebene. Nivo mora nije znatno porastao u zadnjih 6.000 godina.[29] CRC istraživački centar grebena procenjuje starost sadašnje strukture živog grebena na oko 6.000 do 8.000 godina.[30] Plitke vode grebena koje se mogu videti na vazdušnim i satelitskim snimcima pokrivaju površinu od oko 20.679 km², najveći deo (oko 80%) čega[32] je izrastao povrh krečnjačkih platformi koje su relici prošle (Pleistocenske) faze rasta grebena.[33]

Ostaci drevnih koralnih grebena sličnih Velikom koralnom grebenu mogu se naći u Kimberliju u Zapadnoj Australiji.[34]

Oblast svetske baštine Velikog koralnog grebena je podeljena u 70 bioregiona,[35] od kojih su 30 bioregioni grebena.[36][37] U severnom delu Velikog koralnog grebena, trakasti grebeni i deltni grebeni su formirani; te strukture nisu prisutne u ostatku sistema grebena.[30] Sistem ne sadrži atole,[38] i grebeni vezani za kopnenu masu su retki.[21]

Ekološke pretnje uredi

Zagađenje vode i razvoj ostrva uredi

Na obali severoistočne Australije nema većih reka, izuzev u vreme tropskih poplava koje izaziaju cikloni (uragani). Najveći gradovi su Kerns, Makaj, Rokhempton i industrijski grad Gledston. Za razliku od većine grebena, Veliki koralni greben je jedini ugrožen od industrijalizovanih područja i područja koja se koriste kao poljoprivredno zemljište i pašnjaci.

Globalno otopljavanje i izumiranje korala uredi

Neki naučnici veruju da je najznačajnija pretnja budućnosti Velikog koralnog grebena u sadašnjem stanju kao i drugih tropskih ekosistema koralnih grebena u globalnom zagrevanju. Većina korala na Veliko koralnom grebenu živi na gornjoj granici temperaturne tolerancije, što se ogleda u izbeljivanju korala, kao što je to bilo 1998. i 2002. Tada je primećeno da su, zahvaljujući suviše toploj vodi, korali prekinuli fotosintezu i izgubili boju, otkrivajući svoje bele krečnjačke skelete, i ako se voda za mesec dana ne bi ohladila korali su umirali.

Globalno otopljavanje je pokrenulo propadanje ekosistema grebena širom tropa. Povećane globalne temperature izazivaju razorne tropske oluje, ali su grebeni prirodno otporni i mogu se oporaviti od nanete štete. Dok neki veruju da će rast temperature izazvati dalje odumiranje korala, drugi navode podatke koji pokazuju da se globalna temperatura nije promenila više od jedan stepen u vrlo dugom vremenu.

Bodljikava morska zvezda uredi

 
Bodljikava morska zvezda

Bodljikava morska zvezda je prirodni neprijatelj korala. Tokom godine ona polaže mnogo jajašaca, omogućujući tako da ova vrsta preživi, poput skakavaca u pustinji. Veruje se da se njen životni ciklus produžuje s opadanjem kvaliteta vode na grebenu, izazvane preteranim količinama hranljivih sastojaka sa obližnjih farmi. Od kada naučnici posmatraju promene u ponašanju morskih zvezda oko 1/3 čitavog sistema je ugrožena od šezdesetih godina prošlog veka. Podatke o bodljikavim morskim zvezdama sakuplja Australijski institut za nauku o moru .[39] Takođe, džinovski triton, prirodni neprijatelj morske zvezde, preterano se lovi jer je njegova školjka vrlo dragocena za kolekcionare.

Ribolov uredi

Ribolov donese Australiji 400 miliona australijskih dolara godišnje. On zapošljava mnogo ljudi. Postoje tri tipa ribolova::

  • komercijalni
  • rekreativni
  • tradicionalni.

Poremećaj lanca ishrane izazvan je neopravdano velikim ulovom ključnih vrsta. Vlada Kvinslenda objavila je plan lova na grebenima (koji se primenjuje od 2003) s ciljem da smanji godišnji komercijalni ulov na nivo iz 1996 i poveća minimalnu veličinu ribe.

Do sredine 2004. samo 4,6% Velikog koralnog grebena je bio zaštićen od ribolova. Sada se taj udeo povećao na jednu trećinu. Glavne posledice ribolova su:

  • Preterani ulov ključnih vrsta (npr. džinovski triton)
  • Zagađenje od brodova
  • Slučajan ulov (vrste koje ne služe za ishranu, npr. delfini, kornjače, morske krave)
  • Oštećenje grebena (sidra, mreže)

Brodarstvo i nafta uredi

Brodolomi su ozbiljna briga jer kroz Veliki koralni greben prolaze komercijalne brodske rute. Zahvaljujući nepažnji u poslednjih nekoliko godina desila su se dva brodoloma velikih brodova. Brodovi takođe izbacuju velike količine otpadaka, a boja koja štiti od rđe trup broda je otrovna. Takođe, sumnja se da je greben nalazište nafte, jer ima dosta kalcijum karbonata. Pre nego što je stavljen na spisak mesta Svetske baštine razmatrana je mogućnost da se vrše bušenja radi otkrivanja nafte i prirodnog gasa. Iako bušenja na grebenu nema česte su pojave naftnih mrlja.

Upravljanje Velikim koralnim grebenom uredi

Oko dva miliona turista poseti godišnje Veliki koralni greben.[40] Iako je većina ovih poseta pod strogom kontrolom, neka popularna područja blizu obale (kao što je Zeleno ostrvo) pretrpela su štete od turističkih aktivnosti.

Australijska vlada upravlja grebenom preko uprave Morskog parka Veliki koralni greben u saradnji s državom Kvinslend, da bi bila sigurna da se greben pravilno koristi. Kombinacija zona, upravljačkih planova, dozvola, edukacije i stimulacija (kao što je dozvola za eko-turizam) koristi se u naporu da se zaštiti Veliki koralni greben.

Veliki koralni greben je stavljen na spisak mesta Svetske baštine 1981. 1. jula 2004. Morski park Veliki koralni greben postao je najveće zaštićeno morsko područje na svetu[41] kada se australijska vlada povećala područja zaštićena od komercijalne eksploatacije (kao što je ribolov) sa 4,6% na 33,3% ukupne površine parka.[42]

Istorija uredi

Greben je bio uzrok nasukavanja mnogih brodova tokom godina. Brod Džejmsa Kuka „Endevor“ (Endeavour) udario je u greben 1770. i pretrpeo znatnu štetu. Konačno je spasen tako što je brod olakšan što je moguće više i zahvaljujući nadošloj plimi. Jedan od najpoznatijih bio je brodolom broda „Pandora“ koji se nasukao 29. avgusta 1791. kojom prilikom je poginulo 35 osoba. Muzej Kvinslenda predvodi arheološka iskopavanja „Pandore“ od 1983.[43]

Reference uredi

  1. ^ a b UNEP World Conservation Monitoring Centre (1980). „Protected Areas and World Heritage – Great Barrier Reef World Heritage Area”. Department of the Environment and Heritage. Arhivirano iz originala 11. 5. 2008. g. Pristupljeno 14. 3. 2009. 
  2. ^ a b „The Great Barrier Reef World Heritage Values”. Arhivirano iz originala 15. 8. 2008. g. Pristupljeno 3. 9. 2008. 
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 32. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ Fodor's. „Great Barrier Reef Travel Guide”. Arhivirano iz originala 3. 9. 2006. g. Pristupljeno 8. 8. 2006. 
  5. ^ „Review of the Great Barrier Reef Marine Park Act 1975”. Department of the Environment and Heritage. Arhivirano iz originala 18. 10. 2006. g. Pristupljeno 2. 11. 2006. 
  6. ^ The Great Barrier Reef World Heritage Area, which is 348,000 km squared, has 2900 reefs. However, this does not include the reefs found in the Torres Strait, which has an estimated area of 37,000 km squared and with a possible 750 reefs and shoals. Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 1 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  7. ^ Belfield, Sarah (8. 2. 2002). „Great Barrier Reef: no buried treasure”. Geoscience Australia (Australian Government). Arhivirano iz originala 1. 10. 2007. g. Pristupljeno 11. 6. 2007. 
  8. ^ Guynup, Sharon (4. 9. 2000). „Australia's Great Barrier Reef”. Science World. Arhivirano iz originala 8. 7. 2012. g. Pristupljeno 11. 6. 2007. 
  9. ^ CNN (1997). „The Seven Natural Wonders of the World”. Arhivirano iz originala 21. 7. 2006. g. Pristupljeno 6. 8. 2006. 
  10. ^ Queensland, National Trust. „Queensland Icons”. Arhivirano iz originala 19. 9. 2006. g. Pristupljeno 17. 10. 2006. 
  11. ^ Eilperin, Juliet (1. 10. 2012). „Great Barrier Reef has lost half its corals since 1985, new study says”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 17. 1. 2014. g. Pristupljeno 1. 10. 2012. 
  12. ^ Access Economics Pty Ltd (2005). „Measuring the economic and financial value of the Great Barrier Reef Marine Park” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 4. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  13. ^ „Google Launches Underwater Street View”. 16. 11. 2014. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. 
  14. ^ „Great Barrier Reef coral bleaching more widespread than first thought”. The Sydney Morning Herald. 31. 3. 2016. Arhivirano iz originala 3. 4. 2016. g. Pristupljeno 2. 4. 2016. 
  15. ^ Jacobsen, Rowan (11. 10. 2016). „Obituary: Great Barrier Reef (25 Million BC-2016)”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2016. g. Pristupljeno 12. 05. 2018. 
  16. ^ CNN, Sophie Lewis. „The Great Barrier Reef is not actually dead”. Arhivirano iz originala 12. 3. 2017. g. 
  17. ^ Cave, Damien; Gillis, Justin (15. 3. 2017). „Large Sections of Australia’s Great Reef Are Now Dead, Scientists Find”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 20. 2. 2018. g. Pristupljeno 19. 2. 2018. 
  18. ^ Lobeck, A. K. (1951). Physiographic Diagram of Australia. New York: The Geological Press, Columbia University. „to accompany text description and geological sections which were prepared by Joseph Gentili and R.W. Fairbridge of the University of Western Australia” 
  19. ^ „Great Barrier Reef General Reference Map” (PDF). Great Barrier Reef Marine Park Authority. septembar 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 04. 2008. g. Pristupljeno 14. 3. 2009. 
  20. ^ Davies, P. J.; Symonds, P. A.; Feary, D. A.; Pigram, C. J. (1987). „Horizontal plate motion: a key allocyclic factor in the evolution of the Great Barrier Reef”. Science. 238 (4834): 1697—1700. Bibcode:1987Sci...238.1697D. doi:10.1126/science.238.4834.1697. 
  21. ^ a b v Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 18 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  22. ^ Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 19 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  23. ^ a b Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 26 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  24. ^ Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 27 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  25. ^ Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 27–28 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  26. ^ Encarta, MSN (2006). Great Barrier Reef. Arhivirano iz originala 1. 11. 2009. g. Pristupljeno 11. 12. 2006. 
  27. ^ Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 29 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  28. ^ Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 37 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  29. ^ a b v Tobin, Barry (2003) [revised from 1998 edition]. „How the Great Barrier Reef Was Formed”. Australian Institute of Marine Science. Arhivirano iz originala 17. 09. 2010. g. Pristupljeno 22. 11. 2006. 
  30. ^ a b v CRC Reef Research Centre Ltd. „What is the Great Barrier Reef?”. Arhivirano iz originala 22. 8. 2006. g. Pristupljeno 28. 5. 2006. 
  31. ^ a b Great Barrier Reef Marine Park Authority (2006). „A "big picture" view of the Great Barrier Reef” (PDF). Reef Facts for Tour Guides. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 6. 2007. g. Pristupljeno 18. 6. 2007. 
  32. ^ Harris, Peter T.; Bridge, Thomas C. L.; Beaman, Robin J.; Webster, Jody M.; Nichol, Scott L.; Brooke, Brendan P. (1. 3. 2013). „Submerged banks in the Great Barrier Reef, Australia, greatly increase available coral reef habitat”. ICES Journal of Marine Science (na jeziku: engleski). 70 (2): 284—293. ISSN 1054-3139. doi:10.1093/icesjms/fss165. Arhivirano iz originala 20. 2. 2018. g. 
  33. ^ Hopley, David; Smithers, Scott G.; Parnell, Kevin (2007). The Geomorphology of the Great Barrier Reef: Development, Diversity and Change. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-46392-8. 
  34. ^ „The Devonian 'Great Barrier Reef'”. Western Australia's Department of Environment and Conservation. 2007. Arhivirano iz originala 11. 9. 2007. g. Pristupljeno 12. 3. 2007. 
  35. ^ Great Barrier Reef Marine Park Authority. „Representative Areas in the Marine Park”. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 23. 3. 2007. 
  36. ^ Great Barrier Marine Park Authority. „Protecting the Bioregions of the Great Barrier Reef” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2. 6. 2011. g. 
  37. ^ Great Barrier Reef Marine Park Authority. „Bio-region Information Sheets”. Arhivirano iz originala 31. 8. 2007. g. Pristupljeno 23. 3. 2007. 
  38. ^ Hopley, Smithers & Parnell 2007, str. 7 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFHopleySmithersParnell2007 (help)
  39. ^ „AIMS Research - Reef Monitoring”. Aims.gov.au. Arhivirano iz originala 15. 12. 2007. g. Pristupljeno 2. 12. 2010. 
  40. ^ Great Barrier Reef Marine Park Authority. „Number of Tourists Visiting The Great Barrier Reef Marine Park”. Arhivirano iz originala 2. 10. 2006. g. Pristupljeno 12. 10. 2006. 
  41. ^ News, BBC (15. 6. 2006). „Bush creates new marine sanctuary”. Arhivirano iz originala 24. 2. 2011. g. Pristupljeno 28. 12. 2008. 
  42. ^ World Wildlife Fund Australia. „Great Barrier Reef – WWF-Australia”. Arhivirano iz originala 16. 05. 2010. g. Pristupljeno 10. 11. 2006. 
  43. ^ Museum, Queensland. „HMS Pandora”. Arhivirano iz originala 29. 8. 2006. g. Pristupljeno 12. 10. 2006. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_корални_гребен&oldid=27689498”