Ven Ji Lun
Ven Ji Lun (kineski: 瘟疫论， Traktat o kugi ili Traktat o epidemijama je kineska medicinska knjiga koja je nastala kao odgovor na veliku epidemiju kuge 1639.-1664. koja je vladala u kasnom periodu dinastije Istočni Hana.[1] Knjigu je napisao Vu Čouking (1582–1652) medicinski naučnik iz kasne dinastije Ming, u vreme dok su oko njega besnele razne epidemije između 1641. i 1644. godine. Ideju za pisanje knjige dobio je nakon što mu je pala na pamet ideja da su možda neke bolesti uzrokovane prenosljivim agensima, koje je on nazvao Li Ki (戾气 ili kužni faktori.
Danas se u epidemiologiji njegova knjiga Ven Ji Lun smatra glavnim etiološkim radom u kome je izneta konvencionalna epidemiološka teorija o nastanku bolesti.[1] Njegovi koncepti i danas je aktuelan, pa je npr korišćen u razmatranju i analizi izbijanja SARS-a u Kini od strane SZO 2004. godine u kontekstu tradicionalne kineske medicine.
Preduslovi uredi
Uloga klimatskih i ekoloških poremećaja u pojavi febrilnih bolesti i izbijanja epidemija odavno je prepoznata u Kini. Kineska medicina baš kao i Hipokratova medicina u prošlosti smatra da su klimatski faktori - poput vetra, vrućine, hladnoće, vlage ili suše - direktni uzrok mnogih bolesti. Verovatno će napasti telo kroz kožu i kosu ili kroz respiratorni trakt i napredovati od površine do dubine tela uzrokujući različite funkcionalne poremećaje.
Do kraja 17. veka, febrilne bolesti egzogenog porekla uglavnom su doživljavane kao rezultat invazije na telo patogena poput vetra i hladnoće. Smatralo se da oni koji su predstavljali manifestacije mlakosti ili toplote i koji su se tada nazivali „Tepidna bolest“ ili „Toplotna bolest“ potiču od transformacije hladnoće u toplotu unutar organizma. Osnova „Škole tiedeurskih bolesti“ (Ven Bing Pai Šu), na početku dinastije Ćing (1644-1911), raskinuo je sa ovom koncepcijom, jer se pokazalo da su toplotne bolesti različite od prirode hladnih bolesti, koje su uzrokovane klimatskim faktorima toplom ili vrućinom već da predstavljaju zasebnu kategoriju bolesti. Takođe je pokazalo da su epidemijske bolesti uzrokovani štetnim faktorima ili toksinima koji su pronađeni u životnoj sredini.
U slopu ovih saznanja s početka 17. veka treba sagledati i nastanak jednog od kapitalnih dela epidemiologije knjige Ven Ji Lun (kineski: 瘟疫论， Traktata o kugi ili Traktat o epidemijama.
Opšte informacije o delu uredi
Knjiga je podeljena u dva toma, sa pedeset poglavlja i jednim dodatkom:[2]
- U prvom tomu, izlaže se etiologija, patogeneza, sindromi i lečenje kuge i sa mnogih aspekata raspravljaju razlike između febrilne bolesti i tifusa.
- Trideset i pet poglavlja drugog toma govori o istovremenim sindromima epidemije, a postoji nekoliko članaka o imenu i uzrocima epidemije i sindromima i lečenju epidemije.
- U prilogu je dodatak.
Shvatanje Vu Čoukinga o uzrocima i putevima prenosa kuge bilo je revolucionarno otkriće u odnsu na prethodna do tog perioda. Da bi se stvorio novi način z razumevanje i lečenje zaraznih bolesti. Vu jkoristeći drevne i moderne medicinske kartoteke stvorio neke praktične i efikasne tretmane.
Takođe je napisao knjigu o svom ličnom iskustvu i efikasnim metodama koje se koriste u svakodnevnom životu tokom petnaeste godine Čongdžena (1642). Prvi tom sadrži 50 članaka koji objašnjavaju etiologiju, patogenezu, simptome i lečenje febrilne bolesti i raspravljaju o razlikama između febrilne bolesti i tifusa; Ukazuje na identifikaciju i lečenje kuge i trbušnog tifusa i detaljno beleži uzrok, početak, patogenezu, put prenosa, i metode lečenja kuge.
Stvorio je teoriju o etiologiji „febrilne febrilne bolesti“ i verovao je da je bolest uzrokovana upadom neprijateljstva u telo iz nosa i usta, a lekovi se mogu prigušiti. Različito neprijateljstvo uzrokuje različite bolesti i različite iznutrice. A gnojna infekcija akne i vrenja takođe je uzrokovana neprijateljstvom. Sa jedinstvenim uvidima razvio je drevnu teoriju patogenosti šest zala i nalazi se na vodećem mestu u epidemiologiji zaraznih bolesti u svetu. Ova knjiga takođe pridaje veliku važnost dijetoterapiji za febrilne venerične bolesti i sadrži odeljak „O dijeti“. (Uvodna referenca )
Prema „Hronikama okruga Vuđiang“, tokom perioda Ming Čongdžen, kada je napisan „O toplim bolestima“, u Vuksijanu je iz godine u godinu bilo epidemija. U jednoj ulici bilo je više od 100 porodica, a nijedna porodica nije preživela; desetine vrata i niko nije preživeo.
Značaj dela u epidemiologiji uredi
Mnoge epidemije opustošile su različite regione i provincije Kine u 17. veku, a posebno one u oblasti Jiangnan. Zbog toga glavni predstavnici doktrine o tiedeurskih bolesti (Maladies de Tiédeur) su potekli iz ovog regiona.
Lekar Ye Tian Shi (1666-1745) (ili 1666-1745) napisao je Ven Ji Lun "Traktat o bolestima vreline-toplote", u kome je izneo ideju prema kojoj bi se te bolesti razvijale u četiri faze (ili nivoa) u telu. Ovi nivoi su sledeći (od površine prema dubine):
- Zaštitni ili odbrambeni sloj (Wei Qi Fen),
- Ki sloj (Qi Fen),
- Nutricionistički sloj [ Iing Fen]
- Sloj krvi [ Ksue Fen ].
Ove slojeve karakterisali bi specifični sindromi koji odgovaraju stepenu progresivne depresije bolesti unutar organizma.
Dakle, bolest se smatra spoljnim poremećajem kada utiče na prvi sloj i kao unutrašnji poremećaj kada prodre u sledeća tri. Njegova gravitacija se proporcionalno povećava. Što se bolest više pogoršava, jači je Šeng Ki pojedinačnog opadanja. Kao što iz ovoga saznajemo klimatske perverznosti tople ili vruća priroda prvo napada površinu tela, ili zaštitni-odbrambeni sloj, i ometa spoljnu odbrambenu funkciju tela koja je povezana sa funkcionalnim sistemom pluća, koža i kose. Ovaj poremećaj regulacije klinički se manifestuje visokom temperaturom, telom toplim na dodir, odsustvom ili blagom averzijom prema prehladi, blagom jezom, blagom žeđi, glavoboljom, kašljem, crvenim ivicama i vrhom jezika, površnim i ubrzanim pulsom itd. [35] [35] Groznica i osećanja vrućeg tela su posledica ...U ovoj fazi bolest se smatra blagom. Posle neodgovarajućeg tretmana ili u odsustvu lečenja, patogeni faktor mlake ili vruće prirode postepeno tone u ostale slojeve, uzrokujući različite funkcionalne poremećaje.
U završnoj fazi bolesti (Sloj krvi) uzrokuje gubitak i uznemirenost krvi, što rezultuje povraćanjem krvi, epistaksom, prisustvom krvi u stolici i urinu, pojavom crvenih osipa na telu, nemirom, delirijumom itd.
Na osnovu navedenih stavova Je Tian Ši osnovao je sistem diferencijalne dijagnoze sindroma zasnovan na ova četiri sloja koji omogućava predviđanje i praćenje napredovanja, transformacije i pogoršanja bolesti od početka do kraja, recimo od površine organizma. Takođe omogućava uvažavanje njegove ozbiljnosti (od benignih do umereno teških pa do vrlo teških) i razlikovanje sindroma tokom njegove evolucije. Stoga služi kao vodič za kliničku praksu i terapiju.
Izvori uredi
- ^ a b Buchillet, Dominique. „La conception des maladies de tiédeur dans la médecine chinoise”. Pristupljeno 13. 2. 2021.
- ^ „瘟疫论 – 书格 Teorija kuge”. new.shuge.org. Pristupljeno 13. 2. 2021.