Verdžin Atlantik

Verdžin Atlantik ervejz (engl. Virgin Atlantic Airways Ltd. ili samo Virgin Atlantic) je britanska avio-kompanija u vlasništvu Verdžin grupe (51%) Ričarda Bransona i Singapur erlajnsa (49%). Uprava kompanije se nalazi u Kroliju (Zapadni Saseks, Engleska), u blizini Aerodroma Getvik. Ova avio-kompanija obavlja letove između Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Amerike, Kariba, Afrike, Bliskog istoka, Azije i Australije iz svojih baza u londonskim aerodromima Hitrou i Getvik. Verdžin ima i manju bazu u Mančesteru.

Verdžin Atlantik
Virgin Atlantic

IATA ICAO Oznaka VS VIR VIRGIN
Osnovana	22. juna 1984. godine
Čvorište	Aerodrom Hitrou Aerodrom Getvik
Klub putnika	Flying Club
Aerodromski salon	Virgin Atlantic Clubhouse
Flota	37 (+31 poručenih)
Destinacije	32
Sedište	Kroli, UK
Ključne ličnosti	Ričard Branson Stifen Marfi
Veb-sajt	www.virgin-atlantic.com

Istorija

Nastanak

Američki advokat Randolf Filds i nekadašnji glavni pilot Lejker ervejza, Alan Helari, osnovali su Britiš atlantik ervejz kao zamenu za Lejker ervejz, jednu od prvih lou-kost kompanija, koja je bankrotirala 1982. godine. Fildsov cilj bio je da uspostavi liniju između Londona i Folklandskih Ostrva, pošto se Folklandski rat završio u junu 1982. godine, te se javila potreba za avionskim prevozom na datoj relaciji. Fildsu je bila potrebna stručna pomoć, te je kontaktirao sa Helarijem, koji je u isto vreme razmišljao o uspostavljanju te linije, a već se povezao sa svojim bivšim kolegama iz Lejker ervejza.

Međutim, kratka pista na Aerodromu Port Stenli na Folklandskim Ostrvima onemogućila je realizaciju Fildsove i Helarijeve ideje. Oni su, umesto toga, pokušali da dođu do dozvole za letove između Aerodroma Getvik u Londonu i Aerodroma Džon F. Kenedi u Njujorku. Ipak, njih dvojica nisu uspeli da ostvare ni ovu nameru, pošto je zahtev za dozvolu odbijen.

Helari i Filds su zahtev za novu dozvolu na relaciji London - Njujork, ali su ovoga puta planirali da lete na Njuark Liberti međunarodni aerodrom koji se nalazi izvan gradskog jezgra. Planirali su da na ovoj relaciji koriste DC-10 sa 380 sedišta. Međutim, suočeni sa direktnim konkurentom, Pipl ikspres erlajns, odlučili su da prikupe više sredstava pre nego što pokrenu ovu uslugu.

Filds je upoznao Ričarda Bransona na zabavi u Londonu na kojoj su dogovorili poslovno partnerstvo u avio-kompaniji. Nakon pregovora, pristao je na smanjeno vlasništvo u kompaniji od 25%, postao je predsednik odbora, a kompanija je promenila ime u Verdžin atlantik ervejz. Međutim, nakon nesuglasica u vezi sa radom kompanije, Filds je prihvatio ponudu da napusti kompaniju za milion funti.

Prvi redovni let između aerodroma Getvik i Njuark Liberti Verdžin atlantik je izvršio 22. juna 1984. godine koristeći iznajmljeni Boing 747-200. Kompanija je ostvarila zaradu već u prvoj godini rada.

Razvoj kompanije

"Kancelarija“ (The Office) - sedište kompanije

1986. godine dodat je još jedan Boing 747, namenjen za letove između Londona i Majamija. Flota kompanije je obnavljana, a osnivane su nove linije: Aerodrom Džon F. Kenedi u Njujorku (1988), Tokio (1989), Los Anđeles (1990), Boston (1991), Orlando (1992). 1987. je pokrenuta linija između Aerodroma Luton (London) i Dablina, ali je obustavljena 1990. godine.

Kasnije godine

Verdžin grupa je prodala 49% kompanije Singapur erlajnsu u martu 2000. godine za 600,25 miliona funti. Verdžin grupa je i dalje vlasnik preostalih 51% kompanije.

U junu 2002, Verdžin atlantik je postala prva kompanija na svetu koja je koristila Erbas A340-600.

Verdžin atlantik je u 2003. godini prevezao 3,8 miliona putnika, a do 2006. godine se ovaj broj povećao na 4,6 miliona putnika.

Flota

Verdžin atlantik koristi i Erbasove i Boingove avione. Prosečna starost aviona (jun 2009) iznosi 7,5 godina.

Modela aviona	U upotrebi	Poručeno	Opciona porudžbina	Pravo na kupovinu	Broj putnika (Biznis/Premijum ekonomska/Ekonomska)	Početak upotrebe
Erbas A330-300	2	3	–	–	314 (-/59/255)	2011.
Erbas A340-300	4	–	–	–	240 (34/35/171)	U upotrebi do 2012-2013.
Erbas A340-600	19	–	–	–	308 (45/38/225)	U upotrebi
Erbas A380-800	–	6	6	–	–	2015.
Boing 747-400	12	–	–	–	452 (14/58/380) 451 (14/58/379) 344 (54/62/228)	U upotrebi
Boing 787-9	–	15	8	20	?	2014.
Ukupno	38	31	14	20

Incidenti i nesreće

• 5. novembra 1997. godine, nakon brojnih pokušaja da se pokrene zaglavljeni stajni trap na Erbasu A340-600, izvršeno je prinudno sletanje na Aerodrom Hitrou. Značajno su oštećeni donji delovi motora 1, 2 i 4 koji su ostvarili kontakt sa pistom prilikom sletanja. Oštećena je i površina piste, a nekoliko signalnih svetala je slomljeno pošto se glavni stajni trap raspao prilikom sletanja. Avion je bezbedno evakuisan, a dva člana posade i pet putnika pretrpeli su manje povrede prilikom evakuacije.
• 8. februara 2005. godine, na Erbasu A340-600 na liniji između Londona i Hongkonga, došlo je do kvara sistema za automatsku kontrolu goriva, te je levi spoljni motor ostao bez goriva. Ubrzo nakon toga, i desni spoljni motor počinje da gubi gorivo, sve dok posada nije počela manuelno da prebacuje gorivo. Avion je prinudno sleteo u Amsterdamu.

Destinacije

Erbas A340-300 u blizini Hitroa

Erbas A340-600 na aerodromu u Tokiju

Boing 747-400 poleće sa aerodroma u Mančesteru

Boing 747-400 sleće na Hitrou

AFRIKA	Kenija	Najrobi
	Mauricijus	Port Luj (sezonski)
	Nigerija	Lagos
	Južnoafrička Republika	Kejptaun (sezonski)
		Johanezburg
AZIJA	Indija	Delhi
	Japan	Tokio
	Kina	Hongkong
		Šangaj
	Ujedinjeni Arapski Emirati	Dubai
EVROPA	Ujedinjeno Kraljevstvo	Glazgov (sezonski)
		London	Hitrou
			Getvik
		Mančester
KARIBI	Antigva i Barbuda	Antigva
	Barbados	Bridžtaun
	Kuba	Havana
	Jamajka	Kingston
		Montego Bej
	Grenada	Sent Džordžes
	Portoriko	San Huan (od 7. novembra)
	Sveta Lucija	Vje For
	Trinidad i Tobago	Tobago
SEVERNA AMERIKA	Sjedinjene Američke Države	Boston
		Čikago
		Las Vegas
		Los Anđeles
		Njujork
		Njuark
		Majami
		Orlando
		San Francisko
		Vašington
OKEANIJA	Australija	Sidnej

Vidi još

• Aerodrom Hitrou
• Aerodrom Getvik

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt