Википедија

Vidan Papić

српски сликар

Vidan Papić (Gornji Milanovac, 1960) srpski je grafički dizajner, slikar i profesor univerziteta.

Vidan Papić
Vidan Papić, dizajner
Lični podaci
Datum rođenja(1960-10-23)23. oktobar 1960. (63 god.)
Mesto rođenjaGornji Milanovac, FNRJ
ObrazovanjeFakultet primenjenih umetnosti u Beogradu
Umetnički rad
Poljegrafički dizajn, dizajn ambalaže, slikarstvo, ilustracija

Biografija uredi

Rođen je, kao drugo dete u porodici Papić, u Gornjem Milanovcu, 23. oktobra 1960. godine.[1] Srednju školu za Primenjenu Umetnost "Đorđe Krstić" završio je 1979. godine u Nišu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1984. godine u klasi B. Likića i Božidara Džmerkovića. Poslediplomske studije upisao u klasi B. Kršića na predmetu „Grafika knjige“ 1984. godine. Odslušao dvogodišnja predavanja i zbog iznenadne smrti profesora estetike dr Jeremića, smrti profesora istorije umetnosti Alekse Čelebonovića i teške bolesti profesora B. Kršića magistarska izložba Vidana Papića nikada nije realizovana.[2]

Za vreme studija jedan je od osnivača tada lista studenata Univerziteta u Kragujevcu "Pogledi" i grafički urednik studentskih listova Student i NON.[2] Od 1985. radi u NIP Dečje novine iz Gornjeg Milanovca, gde je glavni likovni urednik muzičkog časopisa Džuboks, u razdoblju 1985-1987, a zatim i likovni urednik svih revijalnih izdanja Dečjih novina, kao što su: Eureka, Mala Eureka, JU Video, Melos, Osmosmerka i drugih, u periodu 1986-1989. Glavni likovni urednik Dečjih novina postaje 1989. godine.[2]

Godine 1990. imenovan je za umetničkog direktora NIP Dečje novine, u čijem je dizajn studiju radilo 18 dizajnera koji su uređivali celokupnu izdavačku delatnost Dečjih novina obuhvatajući 22 redakcije, gde ostaje do sloma firme 1994. kada stupa u status slobodnog umetnika.[2]

Vidan Papić se pojavljuje kao izvođač na usnoj harmonici u pesmi Avioni pevaju, gornjomilanovačke rok grupe Bjesovi.[3]

Od sredine devedesetih živi u Kragujevcu. Bio je oženjen Snežanom Skoko, likovnom umetnicom.

Prosvetni rad uredi

Godine 1997. promovisan je u docenta na Fakultetu umetnosti u Prištini.[2]

Školske 2000/2001. godine predavao je, kao gostujući profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na odeljenju u Kragujevcu, a 2002. promovisan je u vanrednog profesora na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.[2]

Od 2002-2005. godine profesor Papić je gostujući profesor na Fakultetu humanističkih nauka, na Odseku za dizajn i modnu kreaciju u Novom Pazaru i odeljenja u Nišu - Odseka za dizajna enterijera.

Od 2002-2007. gostujući je profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu, odseka primenjene umetnosti, na predmetima Tipografije i Plakata.[2] Godine 2008. promovisan je u redovnog profesora Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu, na kome je iste godine izabran za šefa Odseka za primenjene umetnosti, koji je 2009. godine akreditovan kao prvi i tada jedini Odsek za primenjenu umetnost u Srbiji.[2]

Od 2013. je član Senata Univerziteta u Kragujevcu, kao član Rektorskog kolegijuma, a istovremeno i redovni profesor i prorektor za umetnost, kulturu, izdavaštvo i vizuelizaciju.[4]

Nagrade[2] uredi

  • I nagrada za plakat SUSRETI FAKULTETA UMETNOSTI F-4, Beograd, 1984.
  • Nagrada za grafiku VII SEPTEMBARSKI SALON, G. Milanovac, 1989.
  • Otkupna nagrada za sliku na temu Kosovskog boja, NARODNI MUZEJ, (stalna postavka Narodnog muzeja u Kruševcu), Beograd, 1989.
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu iz lepe oblasti književnosti na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA za knjigu LjUBAV U DOBA KOLERE G. Markes, Beograd, 1994.
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu OHARASKA I DRUGE PRIČE, G. Markes, na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA, Beograd, 1994.
  • II nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu iz oblasti publicističke književnosti na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA za knjigu PRVI SRPSKI USTANAK, autor prof R. Ljušić, Beograd, 1994.
  • Specijalna nagrada za grafiku na INTERNACIONALNOJ IZLOŽBI MINIJATURNE GRAFIKE, Lester, Velika Britanija, 1994
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu iz oblasti lepe književnosti na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA za knjigu ŠEKSPIR U PRIČAMA, autora Meri i Čarlsa Lembla, Beograd, 1995.
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu iz oblasti istoriografije na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA, za knjigu SVETI SAVA, autora Prof. Dimitrija Kalezića, Beograd, 1995.
  • III nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu iz oblasti istoriografije na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA za knjigu MILAN OBRENOVIĆ, autora Prof R. Ljušića, Beograd, 1995.
  • Velika nagrada Makarije na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA za bibliofilsko izdanje knjige, SRBIJA I JUGOSLAVIJA, autora Vase Kazimirovića, Beograd, 1995.
  • I nagrada na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA za ilustracije iz oblasti dečje kiževnosti, za knjigu HRANLjIVICE, Beograd, 1995.
  • I nagrada za najlepšu knjigu na SALONU KNjIGA I GRAFIKE, za knjigu SVETI SAVA, autora prof Dimitrija Kalezića, Novi Sad, 1996.
  • Velika nagrada PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE za dobar dizajn, na SALONU KNjIGA I GRAFIKE, Novi Sad 1996.
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu iz oblasti lepe književnosti na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA, za knjigu SLIKA DORIJANA GREJA, autora O. Vajlda, Beograd, 1996.
  • I nagrada na MEĐUNARODNOM SAJMU PRAVOSLAVNIH ZEMALjA za knjigu SVETI SAVA, autora Prof Dimitrija Kalezića, Peć, 1996.
  • I nagrada za opremu knjige na SALONU KNjIGA za knjigu SVETI SAVA autora prof Dimitrija Kalezića, Herceg Novi, 1996.
  • Velika nagrada JEFIMIJA, na MEĐUNARODNOM SAJMU PRAVOSLAVNIH ZEMALjA za knjigu DRVO SLEPOG GAVRANA, autora dr A. B. Lakovića, Peć, 1997.
  • Nagrada iz oblasti dečje literature na MEĐUNARODNOM SAJMU PRAVOSLAVNIH ZEMALjA za knjigu LEGENDA O OKTOBRU, autor teksta Vidan Papić i Krsto Milovanović, Peć, 1997.
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu iz oblasti lepe književnosti na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA, za knjigu FAUST, autor J. V. Gete, Beograd, 1997.
  • Nagrada, Makarije na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA za bibliofilsko izdanje knjige, FAUST, autor J. V. Gete, Beograd, 1997.
  • I nagrada za najlepšu knjigu na SALONU KNjIGA I GRAFIKE za knjigu, SLAVE, autora prof Dimitrija Kalezića, Novi Sad, 1998.
  • Velika nagrada PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE za dobar dizajn, na SALONU KNjIGA I GRAFIKE, za knjigu SLAVE, autora prof Dimitrija Kalezića, Novi Sad, 1998.
  • I nagrada za najlepšu dečju knjigu na SALONU KNjIGA I GRAFIKE za knjigu LEGENDA O OKTOBRU, Novi Sad, 1998.
  • Specijalna nagrada PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE na SALONU KNjIGA I GRAFIKE za dobar dizajn za knjigu LEGENDA O OKTOBRU, autor teksta Vidan Papić i Krsto Milovanović, Novi Sad, 1998.
  • ZLATNA ZNAČKA KULTURNO-PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE, Beograd, 1998.
  • I nagrada za najlepšu knjigu Salona za knjigu SLAVE, autora prof Dimitrija Kalezića, Priština, 1998.
  • Specijalna povelja na SALONU KNjIGA, Kragujevac, 1998.
  • I nagrada na za najbolje uređenu i opremljenu knjigu u oblasti likovne kulture za UMETNIČKU MAPU ILIJE ŠOBAJIĆA u izdanju centra za kulturu Nikšić na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA u Beogradu, 1999.
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu u oblasti lepe književnosti na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA u Beogradu za knjigu TI-JA autora prof. dr Jova Toševskog, Beograd, 2000.
  • I nagrada za najlepše umetnički opremljenu knjigu u oblasti likovne kulture na MEĐUNARODNOM SAJMU KNjIGA u Beogradu za UMETNIČKU MAPU PETRA LUBARDE u izdanju centra za kulturu Nikšić, grupe autora, Beograd, 2000.
  • ZLATNA ZNAČKA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU, Kragujevac, 2001.
  • Svetosavska nagrada grada Kragujevca za životno delo, 2017.[5]

Film uredi

Autor je više multimedijalnih promotivnih filmova kao što su „Brod budala“, promotivno turističkog filma SO Sokobanja, udžbenika iz oblasti psihijatrije Anatomija adikcije, promotivnog filma Univerziteta u Kragujevcu, studenskih eksperimentalih filmova na temu Zabranjeni srpski film, na predmetu grafičkih komunikacija, promotivnog filma Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu itd.[2]

Njegov film „Brod budala“ je otvorio Festival srpskog filma u Parizu 2007. godine, Festival srpskog filma u Čikagu 2007. godine, manifestaciju Raške duhovne svečanosti u Raškoj 2008. godine, kao i festival Kulturnog leta u Vrnjačkoj Banji 2009. godine.[2]

Dizajn uredi

 
Plakao sam kad je pala Sekuritatea, omot samizdat albuma grupe Trula Koalicija, dizajn Vidan Papić

Osim već pomenutog rada na dizajnu časopisa, sarađivao i učestvovao u građenju imidža mnogih rok bendova širom stare Jugoslavije: Smak - Kragujevac, Galija - Niš, Bjesovi - G. Milanovac, Pečat - Novi Sad, Trula koalicija – G. Milanovac, Zvoncekova Bilježnica - Aranđelovac, Osvajači, Propaganda 117, Agata – Kragujevac itd.[2]

Jedan je od osnivača Međunarodnog bijenala umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu. Učesnik je preko 30 likovnih kolonija i simpozijuma iz oblasti umetnosti i likovne kulture. Objavio je niz stručnih tekstova i stručnih referata iz oblasti likovne kulture i dizajna, u inostranim i domaćim časopisima.[2]

Dizajnirao je više od 110 zaštitnih znakova i logotipa za razne brendove, firme, ustanove i rok grupe.[2]

Izvori uredi

  1. ^ „Biografija na sajtu izdavačke kuće Konras”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 09. 2014. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Biografija prorektora Vidana Papića, Univerzitet u Kragujevcu
  3. ^ Vidan Papić na Discogs-u
  4. ^ Informator o radu Univerziteta u Kragujevcu, februar 2013.
  5. ^ „Sad se bavim sobom” - intervju za Kragujevačke novine

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Видан_Папић&oldid=27797030”