Википедија:Glasanje/Definisanje pravila o kategorijama po polovima

Nakon više rasprava, vjerujem da je potrebno da se usvoji pravilo o kategorijama po polovima, prvenstveno zbog jednobraznosti, kako ne bi imali primjere gdje, sa jedne strane postoji veliki broj kategorija razdvojenih po polovima, dok sa druge strane, dosta drugih kategorija o zanimanjima nije podijeljeno po polovima, a neke nije moguće podijeliti a da se ne pogaze pravila pravopisa. @NikolaB:, @MareBG:, @Aca:, @Lotom:. Vux33 (razgovor) 10:41, 7. septembar 2020. (CEST)

Pravila glasanja:

• Glasanje traje najmanje 7 dana.
• Glasajte za SVAKO pravilo sa „ZA” ({{za}}) ili „PROTIV” ({{protiv}}).
• Svaki predlog biće usvojen ukoliko 70% od ukupnog broja glasača koji su se izjasnili o tom predlogu bude glasalo „ZA”.
• Može glasati svaki registrovani korisnik koji je do početka glasanja imao najmanje 100 izmena u GIP-u, najmanje 50 izmena u GIP-u u posljednjih 6 meseci i najmanje 10 izmena u GIP-u u poslednjih mesec dana pre početka glasanja.

A. Podjela kategorija

A1. Samo jedna kategorija, bez podjele po polovima.

Glasovi

1. za — Aca ^{💬 ● ❤️️} 11:02, 7. septembar 2020. (CEST)
2. za — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:19, 7. septembar 2020. (CEST)
3. za — MareBG (razgovor) 17:39, 7. septembar 2020. (CEST)
4. za — Soundwaweserb (razgovor) 18:18, 7. septembar 2020. (CEST)
5. za --Novak Watchmen (razgovor) 20:00, 7. septembar 2020. (CEST)
6. za — Lotom (razgovor) 07:05, 9. septembar 2020. (CEST)
7. za — Acaalexaca (razgovor) 19:17, 9. septembar 2020. (CEST)
8. za — SimplyFreddie (razgovor) 15:04, 13. septembar 2020. (CEST)
9. za — Đorđe Stakić (r) 22:44, 13. septembar 2020. (CEST)

---

Zaključak

Pravilo je usvojeno sa 100% glasova za.

---

B. Imenovanje kategorija

• Ukoliko bi se definisalo pravilo po kojem kategorije o ženama idu kao potkategorije u kategorijama o muškarcima, onda nisu potrebne nikakve promjene naziva kategorija, te pravilo neće biti primijenjeno, ali je potrebno izglasati ga da ne bi bilo konfuzije ukoliko bude izglasano pravilo da nema podjele po polovima ili pravilo o stvaranju roditeljskih kategorija.

B1. Bez podjele po polovima

B1.1 Rodno ravnopravni naziv

Primjer: naziv kategorije "Srpski pevači/pevačice"

Glasovi

1. za - uslovno. Bilo bi korektno, ali ko će da se smara sa tim. Nisam ja za „rodna preterivanja”, da me ne shvatite pogrešno. — BuhaM (razgovor) 16:01, 14. septembar 2020. (CEST)

B1. Rodno neutralni naziv

Primjer: naziv kategorije "Srpski pevači"

Glasovi

1. za — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:20, 7. septembar 2020. (CEST)
2. za — Aca ^{💬 ● ❤️️} 16:42, 7. septembar 2020. (CEST)
3. za — MareBG (razgovor) 17:39, 7. septembar 2020. (CEST)
4. za — Soundwaweserb (razgovor) 18:18, 7. septembar 2020. (CEST)
5. za --Novak Watchmen (razgovor) 20:00, 7. septembar 2020. (CEST)
6. za — Lotom (razgovor) 07:06, 9. septembar 2020. (CEST)
7. za — Acaalexaca (razgovor) 19:18, 9. septembar 2020. (CEST)
8. za — Đorđe Stakić (r) 22:44, 13. septembar 2020. (CEST)

---

Zaključak

Pravilo je usvojeno sa 100% glasova za.

---

B2. Podjela po polovima

B2.1 Srpski pevači/pevačice

Kao naziv roditeljske kategorije u kojoj bi se nalazile potkategorije 'Srpski pevači' i 'Srpske pevačice'.

Glasovi

1. za - recimo... Pošto sam prozvana, ali ovo nije u istom kontekstu. Mada u katogorijama više-manje postoji veza tipa "Pogledaj i srpske pevačice" i obratno...— BuhaM (razgovor) 15:59, 14. septembar 2020. (CEST)

B2.2 Srpski pevači

Kao naziv roditeljske kategorije u kojoj bi se nalazile potkategorije 'Srpski muški pevači' i 'Srpske pevačice', po uzoru na englesku vikipediju, što opet nije u potpunosti u skladu sa pravopisom.

B2.3 Srpski pevači

Takođe kao naziv roditeljske kategorije, s tim što bi se u njoj nalazile potkategorije 'Srpski pevači.' i 'Srpske pevačice'. U osnovi naziv roditeljske kategorije i kategorije za muškarce bi bile identične, uz dodavanje nekog znaka interpunkcije kako bi se razlikovale. Ovo bi sigurno stvorilo dodatnu konfuziju, ali potrebno je razmotriti sve opcije, posebno kada je u pitanju podjela po polovima, ukoliko bi se usvojilo pravilo o podjeli.

Komentari

Poštovanje za tvoj trud i što si spreman da sređuješ sve to, ali vidim ovde da su kolege bile protiv, pa ne znam baš da li ima smisla praviti glasanje. Nikola je sve napisao, a ne ide da glasamo protiv pravopisa. — MareBG (razgovor) 11:04, 7. septembar 2020. (CEST)

Nisam stekao utisak da su bili protiv glasanja, već da podržavaju isključivo ideju o samo jednoj kategoriji, bez podjela, a ako je to slučaj i sa ostalima, onda svakako može to da se primijeni i bez glasanja. Nego, na svim prethodnim raspravama, nisam stekao utisak da je stvoren koncenzus da se to pravilo implementira, zato sam i pokrenuo glasanje, koje je naravno, lako zatvoriti ako je potrebno. -- Vux33 (razgovor) 14:42, 7. septembar 2020. (CEST)

Pošto anonimni ne mogu da glasaju, korektno bi bilo pozvati i neke urednike koji po ovom pitanju možda imaju drugačiji stav od dominantnog. Npr. @Slaven Kosanović:, @BuhaM: i drugi. 178.222.12.105 (razgovor) 19:27, 7. septembar 2020. (CEST)

Mislim da je greška praviti neka striktna pravila po pitanju „kategorija”, tog nesrećnog pojma na Vikipediji. Povrh svega kategorije na Vikipediji nisu „Aristotelove kategorije”, već prije „etikete” za olakšavanje pretrage sadržaja. Šta ako neko samo traži „pjevače iz 1970ih godina”? Ili pjevačice iz 1990ih? Ili umjetnice iz 20. vijeka? Po ovom pitanju ja sam uvijek za, da se olakša pretraživanje sadržaja čitaocima sa različitim interesovanjima. Činjenica je da se danas piše gomila i akademske literature koja ističe razlike u rodnom senzibilitetu i vrsti ciljanne publike posebno u umjetničkim djelatnostima, ali i u shvatanju prirodnih nauka. Ignorisati to ne čini Vikipediju objektivnijom, već naprotiv. Slaven Kosanović {razgovor} 23:34, 7. septembar 2020. (CEST)

Na oko 20 drugih vikipedija postoje te kategorije razvrstane po vijekovima, na primjer 'Američki pjevači 20. vijeka itd. Nije to pogrešno, samo kod nas se još niko nije bavio tako detaljnim razvrstavanjem, niti vjerujem da će jer je ispala i rasprava oko razvrstavanja filmova i serija na taj način. Ali može se u dogledno vrijeme i o tome raspravljati. -- Vux33 (razgovor) 07:19, 8. septembar 2020. (CEST)

Kod nas još uvek ne postoji potreba za tako detaljnim kategorizacijama jer mi prosto trenutno nemamo toliki fond članaka, i samim tim bi pola tih kategorija sadržavalo jako malo članaka (velika većina svega po jedan) — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:27, 8. septembar 2020. (CEST)

Ako se neko kasnije bude bavio tim stvarima suočiće se sa pravilom koje ga spriječava da radi. Mislim da nije toliko bitno koliko ima članaka u nekoj kategoriji, jer su one prosto „etikete” za olakšavanje pretrage a ne hijerarhijski sistem. Naravno da ne treba pretjerivati s kategorijama, ali ne treba ni sužavati izbor. Srpski pjevači ili srpske pjevačice su sasvim prihvatljive kategorije, a jasno je da u svakodnevnom jeziku niko neće reći za „pjevačicu” da je „pjevač”. Moglo se i bez izglasavanja „pravila”, ukloniti neke za sada suvišne kategorije. Slaven Kosanović {razgovor} 04:32, 9. septembar 2020. (CEST)

Neće reći, niti će neko nekoga prisiljavati na to. Ali ako se na gomili nađe mešanih 100 primeraka bez obzira na pol, poput šarada snimanih za novogodišnje sate, treba ih nekako nazvati. Za takvu skupinu je i moja baba, iako nije bila sasvim pismena žena, govorila pevači. Pošto su po pravopisu kategorije rodno neutralne i u množini su, mislim da je zbog jednoobraznosti zasad prihvatljivije takvo kategorisanje. Ako se situacija bude značajno promenila, rasprava može ponovo da se pokrene. — Lotom (razgovor) 07:04, 9. septembar 2020. (CEST)

A šta ćemo sa sportistima, jer za sve sporstke klubove u kojima se talmiče žene se uvek ispred naziva naglašava da je ženski, kao ŽFK Spartak Subotica ili ŽKK Crvena zvezda? Lackope (razgovor) 18:05, 9. septembar 2020. (CEST)

Sasvim normalno je da se za sportske klubove mora naglasiti da su u pitanju ženski, pogotovo ako postoji i takav muški klub, mora se razlikovati, ovo se ne tiče direktno tih kategorija. Srpske fudbalerke koje igraju za Zvezdu, biće u kategoriji 'srpski fudbaleri', ovo se tiče samo kategorija po zanimanju za biografije, ne organizacija ili sportskih klubova. -- Vux33 (razgovor) 18:23, 9. septembar 2020. (CEST)

Meni baš nema smisla da se u kategoriju srpski fudbaleri stavljaju žene ako se već klubovi po polu odvajaju. Možda bi mogla potkategorija srpski ženski fudbaleri. Lackope (razgovor) 18:43, 9. septembar 2020. (CEST)

Baš bih volio da vidim naslov vijesti na RTS-u gdje stoji „Srpski košrakaši osvojili srebro na Evropskom prvenstvu” a ispod slika naše ženske košarkaške reprezentacije. Ili „Pjevač Marija Šerifović pobedila na Evroviziji”. Ako u Pravopisu nešto nema jasno definisano, ili ako je definisano, nailazi na suprotnosti u praksi, to može da znači dvije stvari: da se nešto podrazumjeva i nije potrebno objašnjenje; ili, da je Pravopis zastario. Na sajtu RTS-a novinari su pokrenuli rubriku gdje pišu o nedoslijednosrtima i nedorečenostima našeg Pravopis, gdje i ljudi koji se profesionalno bave pisanjem imaju problema da odluče šta i kako. Prema tome, nije moguće uvijek slijediti Pravopis kao Bibliju, jer u njemu ima laguna. A ovdje je očigledno da je apsurd imati košarkašice (ili rukometašice) a nemati fudbalerke, zato što nekome možda čudno zvuči.. Slaven Kosanović {razgovor} 19:04, 9. septembar 2020. (CEST)

Glavne kategorije, naravno, uvijek rodno neutralne, ali potkategorije treba da budu specifičnije. Slaven Kosanović {razgovor} 19:14, 9. septembar 2020. (CEST)

Pravopis nije idealan, ali da se ovde obesmišljava svako bi radio šta mu je volja. Pokušavam da ne budem zadrt, zato i postavljam ogradu što se tiče ovog pitanja. Kad se pitanje bude rešavalo na nekim višim instancama onda je sasvim u redu da i mi ovde primenimo neka rešenja. Ovako nekome može da dođe da razbije i dramaturge po polovima, pa da tek onda vidimo nakaradne oblike reči i pravopisno nepravilna rešenja.

U pojedinačnim člancima će u većini slučajeva da stoji oblik reči za ženski pol kada takav postoji i moguće ga je primeniti. Ali kategorije koje obuhvataju veliki broj ljudi, među kojima može da se nađe i neka osoba koja ne želi da se izjasni kog je pola, po mom mišljenju treba da budu rodno neutralne. Bar za sada. — Lotom (razgovor) 06:53, 10. septembar 2020. (CEST)

Opet se mešaju neke stvari. Pravopis kaže da se imena zanimanja pisana u množini smatraju rodno neutralnim (doktori, pevači, književnici, političari, glumci...) i to nema veze sa pojedinačnim odrednicama. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:16, 10. septembar 2020. (CEST)

Osoba koja ne želi da se izjasni kojeg je pola a da je zaslužila članak u enciklopediji, ne postoji. :) U encilopediju idu samo „široj javnosti” poznate ličnosti, i još istaknute iznad prosjeka u svojim oblastima djelovanja (tako bi trebalo da bude; može biti da je negdje ukupan prosjek loš, pa je biti iznad prosjeka mnogo lakše). Treba ostaviti mogućnost da se mogu praviti potkategorije gdje bi se biografije razdvajale po rodu. Nema „ružnih” imennica za zanimanja u muškom ili ženskom obliku. Može biti samo ispravnih ili pogrešnih. — Slaven Kosanović {razgovor} 00:46, 12. septembar 2020. (CEST)

Slavene, a šta da radimo sa trans osobama? Za većinu ne znamo da li su u celosti prošli tranziciju i koji su pol. Isto tako imamo i osobe koje su promenile pol, a istim poslom su se bavili i pre toga (Dana Internašonal bi onda išla u obe kategorije pevača/ica). — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 10:06, 12. septembar 2020. (CEST)

Mislim da ne treba izmišljati toplu vodu, već rješeno na en viki: en:Category:Transgender and transsexual musicians, kod nas može biti potkategorija. Nekim čitaocima su te stvari bitne i treba ići u korak sa svijetom, jer je Vikipedija internacionalni projekat. — Slaven Kosanović {razgovor} 13:32, 12. septembar 2020. (CEST)

Ako ćemo sve da prepisujemo sa en.viki, onda možemo i da se ugasimo. Ja zaista ne vidim potrebu da se zanimanja cepaju po takvim celinama, ali to je svakako posebno pitanje i mislim da ga tako treba i tretirati da ovo ovde ne ode predaleko. Norma nije u tome ko je poznat, već ko je značajan, a razlika ta dva pojma može biti vrlo izražena. A ako je nešto pravopisno neispravno, tu se priča završava. Ovo nije poligon za politička prepucavanja, niti oglasna tabla za reklamiranje raznih organizacija i pojedinaca. U slučaju da bilo ko ima problem s onim što piše u pravopisu, ovo nije prava adresa za žalbe. Jedino što mi kao zajednica možemo je da postignemo neki konsenzus po pitanju tehničkih rešenja na projektu. — Lotom (razgovor) 17:52, 12. septembar 2020. (CEST)

Sve je politika u životu. Svaki gest koji čovjek načini tokom dana je politički. Podrži ovo ili ono, ospori ovoga ili onoga. Politički je akt i ovo glasanje. Pravopis nigdje ne kaže da je upotreba ženskih oblika imenica za zannimanja zabranjena ili neispravna. Još dalje od toga da u Pravopisu postoji neka smjernica o kategorisanju na Vikipediji. Dakle, ovdje je na osnovu stavke iz Pravopisa da je muški oblik množine imenica za zanimanja rodno neutralan, zaključeno da ne može biti i drugih opcija pa ni za potkategorije nna Vikipediji, što u Pravopisu nigdje ne stoji. O ovim pitanjima se prije svega bavi socio-lingvistika, a opšta lingvistika, gdje spada i Pravopis, u domenu ispravnosti i neispravnosti pojedinih riječi, ili koji oblik bi bio bolji a koji lošiji. Hiljadu primjera u Pravopisu o tome gdje se kaže ovaj oblik bolji od onoga, ali nigdje primjera o tome koje se riječi/imenice mogu ili ne mogu koristiti u srpskom jeziku. U Odboru za standardazicaju su više puta izjasnili da njihov zadatak nije ni da prave ni da osporavaju nove riječi u srpskom jeziku. Riječi nastaju spontano u jeziku ako za njih postoji potreba u društvu, a zadatak opšte lingvistike i Pravopisa je da ih normira, tj. da se izjasne koji bi oblik bio ispravan i u duhu jezika. Žene nisu nikakva ideološka organizacija, već ljudska i politička bića kao i muškarci, i čine najmanje polovinu populacije u svakoj naciji, a obavljaju skoro sve profesije kao i muškarci, osim u zaostalim i primitivnim društvima. — Slaven Kosanović {razgovor} 06:48, 13. septembar 2020. (CEST)

Ako se žene i muškarci razlikuju fizionomski, doktori, političari, pevači itd. se ne razlikuju. Lekar se mogu zasebno kategorisati samo po specijalizacijama, nikako po polu, rasi, religijskim ubeđenjima. S druge strane, ako imamo zasebne kategorije za pevače i pevačice, košarkaše i košarkašice, onda moramo imati odvojene kategorije i za političare i političarke, premijere i premijerke, biologe i biološkinje, fizičare i fizičarke, olimpijce i olimpijke, srpske reprezentativce i srpske reprezentativne, generale i generalice itd. Imena naroda u množini su takođe u muškom rodu, Poljaci, Srbi, Rusi, Bugari... gde su Poljakinje, Ruskinje, Srpkinje, Bugarke? Ide se iz krajnosti u krajnost u ime nekih ljudskih prava ili čega već. Američka filmska akademija je juče donela odluku da se u buduće na svim dodelama Nagrada Oskar među nominovanima i nagrađenima moraju nalaziti Afroamerikanci i pripadnici LGBT zajednice??? Što bi rekli u mom selu „vot da fak” — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:10, 14. septembar 2020. (CEST)

Pa ljudska prava postoje iz razloga što ih se krši. Čak i danas u zemljama koje se diče da su demokratske, civilizovane i ekonomski napredne imaš sistematskog i sistemskog kršenja ljudskih prava, a da ne govorim o onim siromašnim. Recimo otpuštanje radnika kad napune određeni broj godina (da bi se izbjeglo plaćanje bolovanja, jer logično što si stariji veća mogućnost da ćeš češće na bolovanje), otpuštanje žena kad ostanu u drugom stanju, a plate su im manje po difoltu za isti posao, diskriminacija po boji kože na poslu (recimo manja plata za isti posao) i na ulici, izgledu i da ne nabrajam dalje. Ja kao muškarac bijelac heteroseksualac, na sreću nisam doživio neku diskriminiciju koja bi me potresla, ali sam imao prilike da vidim iz prve ruke da je ona prisutna kada su u pitanju žene, druge rase i manjine. Recimo da policija zaustavi nekog samo zato što mu koža nije bijela, ili da se maloljetnoj djevojci srednjoškolki koja ide sama ulicom dobacuje sa građevine kao da je prostitutka. U nekim zemljama Evrope danas članicama EU, žene nisu imale pravo na sopstveni bankovni račun samo na svoje ime, praktično do početka 1980ih. I pravo glasa relativno, pošto su morale glasati onako kako kaže suprug. Da ne nabrajam dalje. Prema tome nije pretjerivanje stalno ponavljati, „Mi vas koji/e niste bijeli muškarci i heteroseksualci, uvažavamo i poštujemo isto kao i nas same”, kako bi se ljudi stalno opominjali da poštuju drugačije. A u Americi valjda znaju šta imaju kod kuće i zbog čega je sada potrebno dići glas u zaštitu „drugačijih”…, suvišno je detaljnije o tome ovde, pretpostavljam da su i kod nas poznate skorije vijesti o ubistvima (u množini) Afroamerikanaca od strane policije i nekakvih bijelih uličnih „hajduka”. Što se tiče ove naše „gramatike s kategorijama”, neću se više petljati, jer vidim da se ne razumije kako bi trebalo. — Slaven Kosanović {razgovor} 17:52, 14. septembar 2020. (CEST)

 Komentar: Ako se ovo izglasa onda bi bilo logično i promeniti odrednice u naslovima članaka, npr. Alija (pevačica). — SimplyFreddie (razgovor) 16:26, 14. septembar 2020. (CEST)

Mislim da ne bi bilo logično, jer su kategorije i naslovi dve različite stvari. Kategorije su u množini što je još jedan dodatan razlog za „muški” oblik. S druge strane, u naslovima bi se mogle koristiti i „ženske odrednice” ako Rečnik beleži takve oblike (učiteljica, voditeljka, pevačica). Ne treba popuno uklanjati takve reči iz jezika, već ih koristiti ako su dopuštene. U slučaju da Rečnik ne beleži odgovarajući oblik (psihološkinja, pedagoškinja, borkinja), tada bi se koristio „muški oblik” (psiholog, pedagog, borac). — Aca ^{💬 ● ❤️️} 20:35, 14. septembar 2020. (CEST)

Ja sam već pokušao da skrenem pažnju na to pri prethodnoj diskusiji na ovu temu. Kada dobijaš neki dokument o završenom školovanju ili obučavanju, na njemu će pisati rodno (zli jezici bi rekli muško) neutralni naziv zanimanja u jednini čak i za zanimanja čiji ženski oblik je decenijama deo jezika. I pravopiscima se ne diže (rodno neutralni) brk kada to vide, ali zato vade dedinu (ili babinu) pušku iz ormara kada se pomene rodno osetljivi jezik. I pucaju u svim pravcima, računajući da po teoriji verovatnoće moraju bar nekog dživdžana da pogode. Dakle, striktno gledano, ne treba pisati ženski oblik zanimanja ni u jednini. Naravno, dozvoljava se pisanje i jednog i drugog oblika zato što u normativnim telima imamo jednu beskičmenu postavu jezičkih kerbera koja je rešila da jezik zaglavi tamo gde ga je zatekla, bar dok joj ne prođe radni vek. Oni bi da nekako vide da se ne zameraju grupama koje su svoja jezička prava izborile pre njina vakta, a da drndaju one koje još nisu. Tačnije, može im se i nešto teže staviti na teret, ali sam dobar čovek, pa biram da im učitam ovu varijantu povoljniju po njih. — DJ0302 (razgovor) 21:45, 14. septembar 2020. (CEST)

@NikolaB: Je li pravilo usvojeno i može li početi sa primjenom? -- Vux33 (razgovor) 19:58, 26. septembar 2020. (CEST)

@Vux33: Što se mene tiče sve je jasno, ozbiljnijih protivljenja nije bilo, zajednica se ovaj put složila sa odborom za standardizaciju srpskog jezika i to je to. Zatvori glasanje i unesi zaključke na pomoćnu stranicu i to je to.

Pa sad, da li je bilo ozbiljnijih protivljenja... zavisi od ugla gledanja. Ono što je činjenica je da imamo jedno rodno (mada ne samo rodno) osetljivo rešenje koje je izglasalo devet muških urednika i jedan jedini drugačiji glas koji je dala — urednica. Da, da, mi delamo pod virtuelnim identitetima i niko ne može tvrditi da neko od ovih devet nije žensko, znaaaam... Takođe, neki koji se kroz diskusiju baš i nisu slagali sa pobedničkim rešenjem nisu ni glasali. Obaška pravila glasanja — po njima su recimo usvojene i opcija B1 i B2, jer se za obe izjasnilo preko 70 posto glasača. Mislim, možemo mi ovo da tretiramo kao legitimno glasanje, nije problem — čak i da repriziramo glasanje, uvek ima dovoljno zainteresovanih da se jednom za svagda šukne tim ženskim nazivima zanimanja. Vukanov uvod je bio korektan, a diskusija je čak bila i pristojnija nego što su obično razmatranja ove teme (zlobnici bi opet rekli zato što nije bilo dovoljno onih u čija prava tema nešto više zadire, pa je manjkalo strasti u njihovoj odbrani). No, i dalje je patila od istih opštih i nekorektnih mesta poput podsmevanja psihološkinjama ili traženja isključivo pravopisnih razloga za protivljenje nečemu što ni OSSJ ne obrazlaže isključivo pravopisno. Na kraju, glavno pitanje je šta je Vikipedija kvalitativno ili u smislu organizacije članaka dobila ovim rešenjem. — DJ0302 (razgovor) 22:22, 27. septembar 2020. (CEST)

Ne znam šta da ti kažem, svi su mogli da se izjasne da su htjeli, prije ovoga je bila rasprava, ovo je glasanje, a sistem je trenutno takav da se broje samo glasovi. Predlozi koje pominješ imaju procentualno koliko je potrebno, ali nemaju dovoljan broj glasova, pravilo se ne može usvajati sa samo jednim glasom. U svakom trenutku neko drugi, kompetentniji, može pokrenuti glasanje, sa boljim predlozima, na kojima će se izjasniti više ljudi, ali trenutno je odlučeno ovako. Niko od nas, bez obzira koju opciju podržavao, ne može ići i moliti ženske urednice da se izjasne, niti glasanje treba da zavisi od toga koliko se osoba kog pola izjasnilo, jednostavno je tako kako je. Mnoga tehnička rješenja se usvajaju koja nemaju veze sa organizacijom članaka. Svakako je bitno da kategorije o nekoj oblasti budu jednobrazne i da se ne razlikuju od slučaja do slučaja. -- Vux33 (razgovor) 22:37, 27. septembar 2020. (CEST)

Složićemo se da nije baš korektno da se predlog usvoji jednim glasom, ali u pravilima nije naveden cenzus. Moglo se desiti i da imamo rezultat 9:9. Šta bismo onda? Pravila zapravo kažu da se treba izjasniti za SVAKI predlog glasovima Za ili Protiv, ali to niko nije uradio. Bezveze je poništavati glasanje zbog tehnikalije, posebno što sam uveren da je to bio samo previd prvih glasača i inercija nakon njega. Evo, i ja sam primetio tek večeras. Tačno je da je ovom glasanju prethodila rasprava, ali izgleda da je prošla ispod radara, pa smo razmenu kakvih-takvih argumenata imali ovde. Kao što sam već rekao, ne mislim da si ti išta pogrešno uradio u formulisanju predloga. Tačno je da ne možemo nikoga vući za rukav da se izjasni i glasa, ali isto tako neke odluke vuku izvesni društveni potkontekst, hteli mi to ili ne.

Slažem se i da treba težiti tome da kategorije budu jednoobrazne, evo mesece potroših na sistematizaciju. Kao što si i ti — uostalom, mnoge prakse sam prepisao od tebe. Međutim, tvrdnja da je jednoobraznost nemoguće postići se često oslanja na štaku na kojoj piše da postoje pravopisno nepravilni oblici ženskih zanimanja. Prvo, mi npr. nemamo kategorije Losanđelešani ili Puertovaljartljani, pa to ne znači da nećemo imati Nišlije ili Podgoričane. Drugo, postoje oblici koji su pravopisno nepravilni, ali postoje i oni koji nisu pravopisno nepravilni, već pravopisno nepriznati. Zapravo, uputio bih sve da iščitaju obrazloženja ovog simpatičnog nadležnog tela na predmetnu temu i da obrate pažnju na to čega tamo ima i viška, a čega upadljivo gotovo da nema.

Za mene se ovo pitanje svodi na vrlo nezgodan tehničko-organizacioni problem sa roditeljskim kategorijama po zanimanjima. Za njega nema dobrog rešenja, ali mislim da smo ovim usvojenim zaklali vola zarad pola kila mesa. Pravopis je ispoštovan, a sve ostalo žrtvovano. — DJ0302 (razgovor) 01:09, 28. septembar 2020. (CEST)

Bilo mi je drago što je konačno došao neko ko će nastaviti moj posao, jer sam u dobroj mjeri počeo da sve manje radim na polju kategorija. Ja lično nisam podržavao nijedan prijedlog, već samo želju da se ovo riješi. Zapravo bih najviše volio roditeljsku kategoriju, da je moglo da se nađe neko još bolje, prihvatljivije rješenje. Kad već pomenu te kategorije o stanovnicima grada, ja sam pravio npr. sportisti iz Kopenhagena, a zatim ljudi iz Kopenhagena, ne Kopenhagenščani ili bilo šta slično, jer vjerujem da to ne bi bio dobar pravopisni izraz (zapravo nisam siguran da je u pitanju Kopenhagen, ali znam da su neki gradovi). I tu onda dolazimo do toga da nemamo jednobraznost, može se pokrenuti neka rasprava ili nešto slično, ali niko osim mene nije pravio te kategorije za stanovnike bilo kog grada van Srbije. -- Vux33 (razgovor) 08:24, 28. septembar 2020. (CEST)