Википедија:Značaj (brojevi)
| Ova stranica sadrži predlog pravila ili smernice na Vikipediji. Nastala je prevodom istoimene stranice sa druge Vikipedije i/ili na osnovu iskustva naših urednika. Kada se iznošenjem predloga, dopunama i izmenama ove stranice o njoj među našim saradnicima postigne konsenzus, ona može biti izglasana za zvanično pravilo ili smernicu Vikipedije na srpskom jeziku. |
| Značaj |
|---|
| Pragovi značaja |
| Vidi još |
Ove smernice o značaju brojeva se bave značajem pojedinačnih brojeva, vrsta brojeva i spiskova brojeva.
Vikipedija nije papirna enciklopedija, ali je isto tako tačno i da Vikipedija nema beskonačni prostor na svojim serverima. I zato:
- Vikipedija nema članke o svim celim brojevima. Iako se članak koji je proverljiv i odgovara neutralnoj tački gledišta može napisati za (prebrojivo) beskonačan skup brojeva, većina takvih članaka je neprihvatljiva za Vikipediju. Pojedinačni brojevi moraju biti od kulturnog značaja, ili biti unutar izvesnih opsega, kako bi se dokazalo da će ih ljudi ikada potražiti i da stoga zavređuju članke. Vidi en:Wikipedia:WikiProject Numbers#How_Far_To_Go.3F za neke moguće smernice o značaju i pragove za uključivanje pojedinačnih celih brojeva.
- Vikipedija nema članke sa spiskovima brojeva koji nisu dovoljno usko osmišljeni da bi bili korisni, ili koji su naprosto komplementni skupovi. Spiskovi na obe stranice Spisak prostih brojeva i Spisak brojeva su usko osmišljeni, uprkos svojim naslovima oni naravno nisu spiskovi svih brojeva ili svih prostih brojeva (kojih ima beskonačno mnogo), i mogu se koristiti kao smernice.
- Vikipedija nema preusmerenja za sva racionalna približenja dekadnim razvojima transcendentnih brojeva poput π i e. Iako se mogu učiniti izuzeci u slučaju čestih zabuna, neki urednici Vikipedije neće popustiti dalje od tri značajne cifre.
U slučaju matematičkih klasifikacija brojeva, relevantan prag jeste da li profesionalni matematičari izučavaju klasifikaciju i da li ona zanima matematičare-amatere. Stoga, ako sva tri sledeća pitanja
- Jesu li profesionalni matematičari objavljivali radove o ovoj temi?
- Da li je niz postavljen u Onlajn enciklopediji nizova celih brojeva? (U slučaju nizova racionalnih brojeva, da li OENCB ima nizove brojilaca i imenilaca razlomaka u pitanju?)
- Da li MathWorld i PlanetMath imaju članke na ovu temu?
imaju pozitivne odgovore, tada vrsta ili skup brojeva može biti dovoljno značajna da zavređuje članak u Vikipediji.
Evo nekoliko primera. Visoko složeni brojevi su dovoljno značajni da dobiju svoj samostalni članak jer ih je izučavao, među ostalim profesionalnim matematičarima, recimo Pal Erdeš. Pandigitalni brojevi su veoma interesantni hiljadama zaluđenika za matematiku. Ali brojevi n takvi da je f(n′) prost, gde je f neka opskurna i komplikovana funkcija za koju niko nikad ranije nije čuo, verovatno nisu značajni.
Pre nego što napravi spisak izvesne vrste ili skupa brojeva, saradnik bi morao biti u stanju da dokaže da takav spisak pruža vrednost kakvu nije moguće dobiti iz kategorije. Na primer, spisak Ajzenštajnovih celih brojeva bi ih mogao prikazivati na dvodimenzionalnoj skici.
Međutim, ni stvaranje kategorija ne sme biti olako uzeto: saradnik mora biti u stanju da dokaže da će se u kategoriji naći značajan broj članaka na značajne teme.
Za dublje i pažljivije razmotrene ocene o ovim pitanjima, pogledajte na engleskoj Vikipediji Vikiprojekat Brojevi i Vikiprojekat:Procenjivanje koliko je interesantno matematičko svojstvo nekog celog broja.
Na engleskoj Vikipediji obrisani su članci sa sledeća tri naslova: 31.999.998, 99.999.999, 3.14159265358979323846264338279502884197169399375105820974944592307816406286208998628034825342117068. Sva je prilika da bi i ovde isto tako bili obrisani. Sa druge strane, 3,14 je preusmereno na π, a 1.111.111.111 na članak o juniks vremenu.
Tačno je da obrisani članci i dalje zauzimaju prostor; upravo zato se oni mogu i vratiti ako se za time ukaže potreba i saglasnost. Sa druge strane, brisanje članaka znači da oni neće sakupljati nova uređivanja, kao što će i obeshrabrivanje stvaranja nepotrebnih numeričkih članaka usporiti rast prostora za pohranjivanje posvećenog brojevima.
Srodne teme uredi
- Godine. Vikipedija nije kristalna kugla, i nije joj potreban članak o svakoj godini u budućnosti koji bi se sastojao od spekulacija šta bi se moglo ili pak ne bi moglo dogoditi te godine.
- Hemijska jedinjenja, kao što je 1,2,3-trihloropropan, se tvore na osnovu predvidivog sistema, koji dozvoljava beskonačan broj varijacija. Ona nisu po definiciji enciklopedijske prirode, osim ako poseduju nekakav poseban ili neobičan hemijski, ekonomski ili industrijski značaj.
- Elementi koji još nisu otkriveni, kao što je binilnilijum, koji su nazvani pomoću sličnog pravilnog sistema. Vidi gore.