Википедија:Navođenje izvora u tekstu

Na Vikipediji, navođenje izvora u tekstu (takođe poznato i kao referenciranje u tekstu ili inlajn referenciranje) odnosi se na bilo koji metod koji čitaocu omogućava da poveže određeni deo teksta sa određenim pouzdanim izvorom u kome se može naći potvrda tvrdnje ili tvrdnji iznesenih u tom delu teksta. Najuobičajeniji metodi za ovo mogu biti fusnote ili navođenje izvora u zagradi koje se unose u sam tekst neposredno pored tvrdnje za koju treba obezbediti referencu.

Ove reference obično se ubacuju na kraju rečenice ili na kraju pasusa. One mogu da ukazuju kako na elektronske (veb-sajtovi), tako i na papirnate izvore (knjige, časopisi, enciklopedije, rečnici). Bez obzira koji je izvor u pitanju, on uvek mora biti proverljiv i pouzdan, što znači da mora biti materijal s kredibilitetom koji je prošao pouzdan proces publikovanja (tj. da uređivačka politika podrazumeva strogu i neutralnu proveru činjenica ili stručnu recenziju) i čiji su autori ugledni i smatraju se stručnjacima i autoritetima u odgovarajućoj oblasti. Proverljivi izvori navedeni u člancima pružaju vrednu informaciju s kredibilitetom onima koji istražuju temu i žele da saznaju nešto više o njoj.

Referenciranje u tekstu na Vikipediji

Glavna stranica: Vikipedija:Navođenje izvora

Mnogi članci na Vikipediji sadrže navođenje izvora ili referenciranje u samom tekstu. Takav način navođenja izvora zahteva se za sjajne i dobre članke. Postoji više načina da se izvori navedu u samom tekstu, i svaki je prihvatljiv prema Vikipedijinom stilskom priručniku za navođenje izvora, ali u jednom te istom članku mora se koristiti samo jedan od tih načina.

Referenciranje u zagradi

Glavna stranica: Vikipedija:Referenciranje u zagradi

Referenciranje u zagradi jeste najjednostavniji način navođenja izvora u tekstu. Postoje različiti formati, kao npr. (Autor, godina), ili (Autor, godina:stranica), itd. Takvo referenciranje obično se unosi u sam tekst, a ako dolazi na kraju rečenice, onda se unosi pre tačke. Pun bibliografski podatak se onda kuca na kraju teksta, obično po azbučnom redu, i pod naslovom Literatura ili Izvori.

Referenciranje u fusnotama

Glavna stranica: Pomoć:Fusnote

Fusnote koje koriste sistem Cite.php, i koje se obično još nazivaju i „ref tagovi“, predstavljaju najčešće korišćeni sistem navođenja izvora u tekstu ili referenciranja. Fusnote se mogu koristiti kako za navođenje izvora u tekstu, tako i za navođenje napomena u kojima se pišu objašnjenja koja bi, da se unesu u sam tekst, razbila tok i smisao samog teksta.

Informacija o izvoru u samom tekstu unosi se između tagova <ref>информација</ref>, koja čini fusnotu. Na kraju teksta, pod naslovom Reference, unosi se jedan od sledećih šablona: {{Reflist}}; {{рефлист}}; {{извори}}. Taj šablon omogućava da se navedeni izvori u tekstu automatski poređaju po redosledu pojavljivanja u tekstu. Spisak fusnota se neće pojaviti ukoliko se ovaj šablon ne stavi. Takođe, da bi se pojavile na listi, moraju biti postavljene IZNAD tog šablona u tekstu.

Ako se jedan te isti izvor pominje više puta u tekstu, onda se kod prvog pominjanja u prvi „ref tag“ dodaje kod name="X" što izgleda otprilike ovako:

<ref name="X">Извор</ref>

Kod svakog sledećeg navođenja tog izvora u tekstu, dovoljno je staviti <ref name="X">. Ovaj kod generiše isti broj izvora u spisku na dnu teksta, ali mu dodaje i jedno slovo koje se odnosi baš na to mesto u tekstu na koje ste ga stavili. Na taj način, možete ponoviti navođenje istog izvora u tekstu onoliko puta koliko je to potrebno.

Linkovanje

Ako je izvor neka veb stranica, onda se ta veb stranica navodi kao izvor navođenjem njene url adrese, tj. linkovanjem ka njoj. To se radi tako što se url unese između uglastih zagrada. Ovako:

[http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page].

Onda unesite opis linka, tj. unesite ime sajta, članka, i sve druge podatke koji opisuju ono što će se naći na tom linku. Ovako:

[http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page Ово је главна страница Википедије на енглеском].

Ovim se dobija:

Ovo je glavna stranica Vikipedija na engleskom.

Onda sve to ubacite u „ref tagove“. Ovako:

<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page Ово је главна страница Википедије на енглеском]</ref>.

Kad navodite sajt kao izvor, linkujte do stranice na kojoj se nalazi informacija u tekstu koju referencirate. Nemojte linkovati samo na glavnu stranicu sajta, jer time referenca gubi svaki smisao, pošto je to previše neodređeno navođenje izvora i čitalac ne može da identifikuje tačan izvor informacije iznesene u tekstu.

Imenovanje izvora u samom tekstu

Ponekad se može imenovati izvor kao deo teksta. Ovako:

Radivoj Radić, u svojoj knjizi „Srbi pre Adama i posle njega“ tvrdi...

Ovaj način je sasvim u redu za potrebe Vikipedije, jer dozvoljava čitaocu da identifikuje izvor u kom se podržava tvrdnja u tekstu, ali obično ga treba koristiti zajedno sa nekim drugim sistemom navođenja izvora u tekstu za citate, parafraziranje i sl. u kom urednik navodi preciznije podatke tog izvora.

Kada morate koristiti navođenje izvora u tekstu?

Vikipedijina pravila o sadržaju zahtevaju navođenje pouzdanih izvora u samom tekstu za sledeće tipove tvrdnji:

Tip tvrdnje	Pravilo koje zahteva izvor
Direktni citati	Vikipedija:Proverljivost
Bilo koja sporna tvrdnja (npr. ako je uklonjena, ili dovedena u sumnju na str. za razgovor, ili joj je dodat šablon {{traži se izvor}} ili neki drugi sličan šablon)	Vikipedija:Proverljivost
Bilo koja tvrdnja za koju verujete da može biti sporna.	Vikipedija:Proverljivost
Kontroverzan materijal o živim osobama, bez obzira da li je negativan, pozitivan ili neutralan ili samo malo verovatan.	Vikipedija:Biografije živih osoba

Količina navedenih izvora u tekstu

Vikipedija nema pravila tipa „jedan izvor u tekstu po rečenici“, ili „jedan izvor u tekstu po pasusu“. čak ni za sjajne članke. Vikipedija zahteva navođenje izvora u tekstu kada to zahteva sadržaj. Neki članci (npr. članci o kontroverznim osobama) zahtevaće navođenje izvora u samom tekstu iza gotovo svake rečenice. Neki delovi teksta (npr. usko stručne teme) zahtevaće i više izvora za jednu tvrdnju, dok neki drugi članci neće uopšte zahtevati navođenje izvora u samom tekstu, već će biti dovoljno da se navede spisak literature korišćene za izradu članka. Ipak, Vikipedija podstiče urednike da obezbede izvore za sav materijal koji unose, jer je vrlo moguće da bilo koji od njegovih delova bude doveden u pitanje, pa je stoga uvek bolje da sve tvrdnje budu potpomognute pouzdanim izvorima.

Kad se navodi izvor u tekstu, on se može postaviti na bilo koje osetljivo mesto u rečenici ili pasusu, ali najuobičajenije mesto je kraj pasusa, ukoliko se njime referencira ceo pasus. Ako neko drugi doda kasnije neku informaciju, onda je na uredniku koji dodaje informacije da reorganizuje izvore navedene u tekstu i da njihov odnos sa tekstom učini jasnim, kako bi se održao integritet odnosa između teksta i izvora.

Integritet referenci u tekstu

Glavna stranica: Vikipedija:Kada referencirati?

Unošenjem izvora u sam tekst, pa čak i za one tvrdnje za koje to nije apsolutno neophodno, pomaže Vikipediji da održi integritet veze teksta sa izvorima. Navođenje izvora u samom tekstu pomaže čitaocu da brzo utvrdi da li je materijal koji čita proverljiv ili nije.

Navođenje izvora u tekstu i izabrani članci

Ne postoji određena količina referenci u tekstu koje jedan članak mora da ima da bi mogao da se kandiduje za titulu sjajnog ili dobrog članka, niti postoji tip unošenja izvora u tekst koji ima primat nad ostalima. Jedan članak treba da ima onoliko inlajn referenci koliko je to potrebno da bi bio pouzdan i razumljiv — ako je za to dovoljno navesti samo jedan izvor u tekstu, onda je to u redu, ako je potrebno 100 izvora u samom tekstu, onda je i to ok. Krajnji cilj je pouzdanost teksta, ne količina inlajn referenci.

Vidi još

• Vikipedija:Navođenje izvora — Kada koristiti izvore i kako ih navoditi.
• Vikipedija:Stilski priručnik/Izgled članka — smernica koja govori o osnovnom rasporedu delova članka.
• Vikipedija:Stilski priručnik/Navođenje izvora — o stilovima navođenja izvora koji se koriste na Vikipediji
• {{malo inlajn referenci}} — šablon koji se koristi za članke kojima je potrebno više izvora navedenih u samom tekstu.
• {{bez inlajn referenci}} — šablon za članke koji uopšte nemaju izvore navedene u samom tekstu.