Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/4

Ćirilica / Latinica

Možda je u pitanju moje neznanje, ali:

Kako da ono što u članku napišem jednim pismom (npr. latinicom), to i ostane latinica ako prebacim na npr. ćirilica/ekavica, i obrnuto, kako da ćirilični tekst ne pređe u latinični ako koristim latiniciu/ekavicu?

--Ivan Svirčević 00:40, 14. jun 2006. (CEST)

Oko datog teksta staviš -{ }-. --Filip ツ 00:43, 14. jun 2006. (CEST)

Fransis Bejkon

Natrčao sam na članak o Frensisu Bekonu. Mislim da je bolje Fransis Bejkon, kao što navode neki anglisti. Vidim da je članak "Frensis Bekon" preusmeren sa članka "Fransis Bekon" pri čemu je uočljiva tendencija da se pravilniji (ali manje korišćen oblik) imena Francis zapostavlja u korist manje pravilnog, ali (možda) češće korišćenog oblika Frensis. A šta je sa prezimenom? Bekon je , mislim, nepravilnije neko Bejkon i to je zastarela transkripcija engleskog prezimena Bacon. Ceterum censeo . . . Fransis Bejkon rules!

--delija 13:18, 21. jun 2006. (CEST)

p.s. Hteo sam premestiti članak u skladu sa gorenavedenim, ali mislim da je to posao "admina" (divna srpska reč!), pa, eto, ako neko ovlašćen ovo pročita, neka preduzme potrebne korake (naravno, ukoliko ih smatra neophodnim).

--delija 13:18, 21. jun 2006. (CEST)

Premješteno na Fransis Bejkon... I takođe smatram da je ovako ispravnije. --Славен Косановић {razgovor} 13:54, 21. jun 2006. (CEST)

Frensisovo prezime se u srpskoj i drugim literaturama južnoslovenskih naroda izgovara Bekon. Verovatno je Bejkon pravilnije, ali ja mislim da nije posao Vikipedije da uspostavlja jezičke standarde, jer ovde u najvećoj meri rade jezički nestručnjaci koji često ne znaju ni pravopis. Drugo, Slavene, ne treba da budeš tako brz na obaraču, tj. da odmah menjaš po svome stvar koja je očigledno sporba. Sačekaj malo, Boško 14:19, 21. jun 2006. (CEST)

OK, ako smatraš da nije pravilno Bejkon, a ti slobodno vrati na Bekon i ako možeš navedi literaturu, na stranci za razgovor, po kojoj je Bekon pravilnije. Ja kada sam učio filozofiju u srednjoj školi, koristili smo Fransis Bejkon, što ne mora da znači da je to jedini ispravni oblik, ali ja sam se po tome vodio kada sam premjestio članak i rekao da je tako pravilnije. Takođe, nema potrebe da nazivaš konstantno ljude ovdje jezičkim nestručnjacima i nepismenima (pa čak i kada si u pravu), jer mnogi mogu da se uvrijede na to. Lakše je navesti literaturu i reći, evo ovdje u pravopisu i literaturi kaže tako i tako, i shodno tome smatram to i to. Inače, smatram da jesam malo prenaglio sa premještanjem, i stoga prihvatam primjedbu. --Славен Косановић {razgovor} 15:02, 21. jun 2006. (CEST)

U potpunosti se slažem sa Boškom. Tačno je da je oblik Bejkon sličniji originalnom engleskom izgovoru, ali kod nas je ustaljen (a ovoj pojavi se u našem pravopisu uvijek daje prednost) oblik Bekon, jer su izvjesni stručnjaci mnogo prije nas to tako transkibovali i sad se kod nas kaže tako. Inače, bilo bi smiješno kad bih ja sad počeo da preusmjeravam Šekspira na Šejkspira ili Vels na Vejls. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:49, 21. jun 2006. (CEST)

Ili, ne daj Bože, Vejlz... :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:53, 21. jun 2006. (CEST)

Pa ne kaže se ni na engleskom Šejkspir niti Vejls, tako da primjeri za poređenje nisu baš srećni. --Славен Косановић {razgovor} 15:02, 21. jun 2006. (CEST)

Slavene, tražiš od mene da navedem literaturu, a sam je nisi naveo. Udari Bejkon i Bekon u Gugl, pa ćeš videti da je Bejkon daleko manje brojno i da ga koriste samo novinari, verovatno oni koji nisu čuli za Frensisa, već traskribuju Bacon po sopstvenom osećaju za engleski. Drugo, ne znam zašto mi zameraš to što sam rekao da smo jezički nestručnjaci. Naravno da jesmo, jer je malo Vikipedijanaca završilo filološki fakultet, a teško da je iko otišao dalje. Ne misliš, valjda, da nam završene srednje škole daju pravo da se nazivamo jezičkim stručnjacima. Iz toga sledi jasan zaključak: da ne treba da menjamo uobičajenu srpsku traksripciju, već da postojeću što bolje primenjujemo, ako umemo, Boško 15:16, 21. jun 2006. (CEST)

Slavene, ako ćemo pravo, ne kaže se baš ni Bejkon. Prije bi bilo nešto kao Bejkn ili Beikn (i to sa poluglasom između k i n), što je, naravno, prosto nemoguće napisati srpskom ćirilicom. Poenta je u tome da se englesko a koje se čita otprilike kao ej ili ei (kao u Bacon, Shakespeare, Wales), kod nas obično transkribuje kao e, bez obzira što je to daleko od originalnog engleskog izgovora. After all, način na koji Englezi izgovaraju određene pojmove ne treba da bude glavno mjerilo za naš izgovor, pa čak i ako su ti pojmovi engleski, poput prezimena i pokrajina. Jer, da je to glavno mjerilo, onda članak o Bekonu i ne bi trebalo da postoji, usljed nemogućnosti zapisivanja izgovora njegovog prezimena. Možda bi trebalo da sačekamo da se u raspravu uključi neko stručniji po ovom pitanju. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:34, 21. jun 2006. (CEST)

Gugl je mnogo manje relevantan, nego školski udžbenici i knjige o Bejkonu (valjda su njih pisali koliko toliko stručni ljudi srpskog jezika, ili su i oni možda nepismeni), tako da ako u njima piše Bekon onda je Bekon. Rekao sam da sam se vodio po onome što sam ja učio u srednjoj školi (valjda nije i moj profesor filozofije bio nepismen ili može bit jeste). Nisam rekao u drugom komentaru, da moja mora da bude posljednja, priznao sam da sam prenaglio sa promjenom. Dakle umjesto da se naklapamo ovdje, lakše je navesti literaturu i gotova priča. Rekao sam takođe, da slobodno promjeniš kako smatraš da treba i takođe, ako možeš, znači nije obavezno, da navedeš literaturu na stranici za razgovor, čime bi izbjegli buduće rasprave o tome. --Славен Косановић {razgovor} 15:45, 21. jun 2006. (CEST)

Đorđe, zato sam ja više puta govorio, konkretno na ovom trgu (ima sigurno u arhivi), da ne bi bilo loše da nabavimo ovaj novi Pravopis srpskog jezika, u kojem se kaže da postoje pravila transkripcije za više od 20 jezika. --Славен Косановић {razgovor} 15:45, 21. jun 2006. (CEST)

Slažem se sa Slavenom da ne gubimo više vreme, ali moram još dve stvarčice: (1) Main Entry: ba·con (slanina) Pronunciation: 'bA-k&n (Merriam-Webster Online Dictionary) (2) There was no standardised spelling in Elizabethan England and Shakespeare's name was spelled in many different ways throughout his lifetime.

Treće, budući da ne umem da brišem stranice, neko drugi mora da sredi ovo sa Bekonom. Pozdrav, Boško 15:59, 21. jun 2006. (CEST)

Članak Fransis Bejkon, vraćen na Frensis Bekon. --Славен Косановић {razgovor} 16:14, 21. jun 2006. (CEST)

Našao sam članak u pdf-u, "Od psihologije ličnosti ka psihologiji osoba", sa filozofskog fakulteta u Beogradu, u kojem se Frensis Bekon transkribuje kao Fransis Bejkon. Neću da kažem da je transkripcija 100% ispravna, ali po ovome se može vidjeti, da se takođe koristi na relevantnom mjestu za filozofiju, a to je "Filozofski fakultet u Beogradu". Autor članka je Dušan Stojnov, (ne piše da li je profesor, ili student), a transkripcija se nalazi na stranici broj 20 (idući po brojevima stranica obilježenim na samim stranicama članka i ne onim koje pokazuje Akrobat), u 11-tom redu teksta stranice, desno. Veza na članak je: Od psihologije ličnosti ka psihologiji osoba. --Славен Косановић {razgovor} 16:41, 21. jun 2006. (CEST)

Ja to obično rešim Gugl pretragom i mislim da nije loše rešenje... Fransis Bekon 123, Fransis Bejkon 26, Frensis Bekon 733, Frensis Bejkon 161. Traženo ćirilicom: 88, 27, 702, 31. Prema tome jasno je šta je uobičajena transkripcija (uobičajenost je ovde validan kriterijum). --Dzordzm 17:59, 21. jun 2006. (CEST)

Razgovor prenesen na Razgovor:Frensis Bekon. Nemojte ovde nastavljati diskusiju. (Kako beše šablon za ovo obaveštenje???) --Dzordzm 18:03, 21. jun 2006. (CEST)

Nemojte ovde nastavljati diskusiju

 Nastavlja se...   Dalji tok diskusije je na stranici Razgovor:Frensis Bekon. --SašaStefanović • 20:47, 21. jun 2006. (CEST)

opisni pridevi

Kako glasi opisni pridev od imena Don Kihot? a) donkihotovski b) Donkihotov c) donkihotski — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 80.74.161.171 (razgovor • doprinosi)

Možda je u ovom slučaju bolje koristiti genitiv koji bi označavao pripadanje, jer su ovi primeri koje ste naveli zapravo prisvojni, a ne opisni pridevi. --Filip ツ 11:03, 22. jun 2006. (CEST)

D'Anuncio

Orlović uporno tvrdi da se D'Anunzio treba transkribovati kao D'AnunciJo! I smara me celo popodne tom svojom fiks-idejom. Postoji li neki dobar čovek na ovom svetu (ili bar na Vikipediji) koji bio objasnio nedokazanim i tvrdoglavim pravu istinu. Ja sam pokušao svim argumentima, ali nikakve vajde. Molim da se neko prihvati ovog teškog i nezahvalnog posla, imaće moju dogrobnu zahvalnost!

--delija 16:11, 22. jun 2006. (CEST)

Da pokušam ja uz pomoć Gugla: d'anuncijo ima nula pogodaka d'anuncijo ima nula pogodaka.

Davide, jel' dosta? Ti si se uhvatio nekog pravila o neizbežnom J, pa si i drugima dokazivao da greše, a grešio si ti. Pozdrav, Boško 16:24, 22. jun 2006. (CEST)

Aha super! Kalifornia isto!!!--David 16:43, 22. jun 2006. (CEST)

Mmm, postoji razlika između "i(j)o" i "i(j)a". Ako nisi primetio, "o" nije jednako "a". --Filip ツ 16:45, 22. jun 2006. (CEST)

nema veze. u transkripciji nema zajedno 2 samoglasnika ie io ia iu itd--David 16:51, 22. jun 2006. (CEST)

Po Vuku--David 16:52, 22. jun 2006. (CEST)

znači trebamo da pišemo ijako? --Jovanvb 16:55, 22. jun 2006. (CEST)

Radijo, avijon, fijoka... --Filip ツ 16:58, 22. jun 2006. (CEST)

to nisu transkribovana imena--David 17:12, 22. jun 2006. (CEST)

Zašto bi se pravila za transkribovanje imena razlikovala od pravila za obične imenice? --Filip ツ 17:21, 22. jun 2006. (CEST)

Ova “Gugl argumentacija” mi sve više liči na ono “magister dixit”... Ovo i nije toliko pitanje pravopisa koliko je trankripcije i tu nema sumnje: D'Anuncio. --Kale 17:10, 22. jun 2006. (CEST)

---

N. D'Anuncio
G. D'Anuncija
D. D'Anunciju
A. D'Anuncija
V. D'Anuncio
I. D'Anuncijom
L. D'Anunciju
--Đorđe D. Božović (razgovor) 17:15, 22. jun 2006. (CEST)

100%??--David 17:18, 22. jun 2006. (CEST)

Nevezano za gornju temu

Kada sam živio u Jugoslaviji (prije raspada), nailazio sam na ljude, koji su već na drugoj godini Elektrotehničkog fakulteta, tvrdili da su pronašli velike greške u matematičkim proračunima Nikole Tesle (u njegovimm spisima i bilješakama) i kako naš veliki naučnik nije imao pojma iz matematike, ali niko od tih "pametnjakovića" nije htio da pokaže gdje su te navodne greške na konkretnom primjeru. Tako ti je to kod nas. Dakle, ima dosta naših ljudi koji postaju intelektualci i kompetentni za neku oblast, tako reći, preko jedne lude noći...

„Znam ovo, znam ono, ma nema oblasti koju ja ne znam...“ „Ma ne treba meni literatura ni neka tamo knjiga, ja to znam.“ „Ma šta ćeš ti meni da pričaš, kad sam ja bio godinu dana na predavanjima iz te oblasti“, (ustvari je bio više u obližnjem kafiću nego na predavanjima, al ajde. A na ispitu, ako je izašao na ispit, jedva je izvukao minimalnu ocjenu). „Ma mene je sam profesor hvalio kako sam ja iznad prosjeka, znači ja sam super inteligentan čovjek, šta hoćeš više da ti objašnjavam...“

Itd... ;-) --Славен Косановић {razgovor} 17:17, 22. jun 2006. (CEST)

Ko misli ili se pravi da sve zna, taj ustvari ne zna ništa. Ovde (Srbija, Balkan) ih ima na tone i ne mogu da ih smislim. Šta ga god pitaš on krene da ti prosipa neku pamet, a u suštini je piglu ko točak. --Poki |razgovor| 17:58, 22. jun 2006. (CEST)

Prihvatio sam Božovićev komentar--David 14:44, 23. jun 2006. (CEST)

Samo da kažem da je Đorđe Božović u pravu što se tiče padeža. Što se tiče apostrofa, smatram da je u pravu, pošto je bolje upućen u pravopisnu materiju od mene :) --Miloš Rančić (razgovor) 18:13, 23. jun 2006. (CEST)

Đorđe, usput, baš si me namučio sa intrumentalom. Dakle, korektan oblik instrumentala bi trebalo da bude 'D'Anuncijem'? Čak i da je oblik sa -ijom pravilan, bolje je napisati oblik sa -ijem, jer se izbegava sekvenca -ijo-. (Alternacija, iliti prevoj vokala: 'meki suglasnik+o=>meki suglasnik+e') --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 23. jun 2006. (CEST)

Da, i ja sam lupao glavu oko toga. D'Anuncijem bi bio najbezbjedniji oblik što se tiče toga da li treba j ili ne (pošto tu svakako treba), ali na kraju, ipak se on ne zove D'Anuncije, nego D'Anuncio. Znači trebalo bi da se deklinira (ovo pravim vezu da provjerim postoji li članak; ako ne postoji napraviću ga) isto kao radio i studio. Mislim da je instrumental radiom i studiom? Pogledao sam u Stanojčićevoj i Popovićevoj gramatici, tamo piše: Imenice m. r. na -o imaće u instr. jd. nastavak -om, bez obzira na to koji im je osovinski suglasnik: striko - strikom, Vojo - Vojom. Da li se to odnosi i na radio - radiom, studio - studiom i D'Anuncio - D'Anunciom? --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:05, 24. jun 2006. (CEST)

zajebant

Hvala vam svima na uloženom trudu, ali usuđujem se primetiti da niste urazumili nerazumnog i da vas lik SVE ZAJEBAVA u zdrav mozak! Ni pedesetorica razumnih nije dovoljna da urazumi onog ko neće da se urazumi. I samo da vam kažem da je početak njegovog razgovora sa mnom bio: Pazi kako prevodiš (mislio je, jadnik, na transkribovanje naziva francuskih naselja). SRPSKI JEZIK NE POZNAJE APOSTROFE I AKCENTE (kurziv moj!). Eto, sad znate s kakvim "znalcem" i "lingvistom" imate posla.

Pozdrav i puno sreće.

--delija 18:09, 22. jun 2006. (CEST)

Daj o'ladi malo. Nema potrebe da se ovako nerviraš sa ishitrenim i žučnim komentarima. Popričaj malo sa drugim korisnicima. Nije on ovde jedini, pobogu. --Poki |razgovor| 18:13, 22. jun 2006. (CEST)

Evo, o'ladio sam!

--delija 18:17, 22. jun 2006. (CEST)

Delija, ja bih ipak više volio da smanjimo tenzije, pa čak i ako neko uporno tvrdi da je nešto onako kako on misli. Umjesto zatezanja situacije, bilo bi više poželjno i konstruktivnije, kada bi od te osobe tražili da nam navede "materijalne" dokaze za svoju tvrdnju, kao i da mi navedemo naše, za našu tvrdnju. Pa ko ima veće i bolje argumentovane dokaze (potkrijepljene literaturom za određenu spornu temu), njegova, se broji. --Славен Косановић {razgovor} 18:20, 22. jun 2006. (CEST)

Takođe ako neka tema potpada u domen profesije nekog korisnika, onda je njegova posljednja. Ako se pojavi više ljudi od iste struke pa se oni ne slažu oko određene teme, onda takođe treba da koriste argumente i literaturu da potvrde svoj stav. Pa ko od njih ima jače argumetne, potkrijepljene "pouzdanijom" stručnom literaturom, onda njegov stav bi trebao da preovlada, pa čak i ako su drugi u većini. --Славен Косановић {razgovor} 18:28, 22. jun 2006. (CEST)

---

Dakle, nije sporno da neko tvrdi da je siguran u nešto, sporno je kada se tvrdi da je nešto ovako ili onako, bez da se navede bilo kakav izvor, koji bi mogao potvrditi da je nešto stvarno tako i ne drugačije. Trebali bi, da počnemo da uvodimo praksu navođenja izvora za naše tvrdnje. Mislim da bi time skratili bespotrebne km rasprave, naročito ovdje na Trgu. Bilo bi poželjno, takođe, kada bi se rasprave odvijale na stranicama za razgovor članaka, kojih se rasprava tiče. Na Trgu možemo objaviti da je u toku rasprava na određenu temu, na toj i toj stranici..., tako da više korisnika može da se uključi. --Славен Косановић {razgovor} 18:20, 22. jun 2006. (CEST)

Google, kao source code, koji često koristimo kada treba da potvrdimo naše stavove, više puta nije pouzdan, naročito kada pretražujemo ćirilicom, mada se može koristiti kao početni izvor, dok ne uspijemo da potvrdimo određeni stav literaturom iz knjiga, riječnika, drugih enciklopedija (ima dosta štampanih enciklopedija na našem jeziku takođe, pa bi i njih mogli imati u vidu), ili udžbenika, ili dok se ne pojavi neko stručan za oblast, ko bi mogao da nam potvrdi jedno ili drugo, ili nešto sasvim treće. --Славен Косановић {razgovor} 18:20, 22. jun 2006. (CEST)

Ja sam vodio sa Orlovićem dijalog na našim stranicama za razgovor i naveo sam mu mnoštvo materijalnih dokaza za svoje tvrdnje. Većina onih koji učestvuju sada u ovoj razmeni mišljenja nije znala za to, pa ni ti, Slavene, pa su ostali uskraćeni za određene informacije. Slažem se sa svim tvojim predlozima, ali, ne zaboravi da sam u svim svojim dosadašnjim diskusijama navodio relevantne izvore da bih dokazao svoje stavove. Daklo, nije problem u meni, nego u nekim drugim. Odmah da te pohvalim (ne verujem da će ti ova pohvala nešto značiti, ali . . .) da imaš talenta za smirivanje duhova i "gašenje požara". To je ono što se traži na ponekad uzavreloj Vikici.

Pozdrav.

--delija 18:32, 22. jun 2006. (CEST)

Vikipedija nije govornica, soba za razgovor, diskusioni forum ili sredstvo za propagandu i reklamiranje. Zamolio bih korisnike koji i dalje žele da se raspravljaju da to rade na svojim stranicama za razgovor, promašili ste stranicu potpuno za ova vaša prepucavanja pa vas molim da se udostojite i prvenstveno prekinete sa ovim dečijim glupostima. Diskusija oko pravilnog transkribovanja je odavno završena. Hvala unapred. --SašaStefanović • 00:10, 23. jun 2006. (CEST)

U pravopisnom rečniku stoji: radiom, studiom . . .

--delija 14:48, 24. jun 2006. (CEST)

Ponavljam: Prihvatio sam Božovićev komentar (gore)--David 15:11, 24. jun 2006. (CEST)

U tom slučaju vjerovatno i D'Anunciom. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:39, 24. jun 2006. (CEST)

Đorđe, u Klajnovom "Rečnku jezičkih nedoumica" ima odrednica D'Anuncio, pa kaže 'vako:

s D'Anunciom, D'Anunciov (ne D'Anuncijem, D'Anuncijev);

pridev: danuncijanski ili danunciovski.

Usput, u odrednici Don Kihot stoji: donkihotski.

Pozdrav.

--delija 18:02, 24. jun 2006. (CEST)

Faroese people

Kako to da prevedem? Stanovnici Farskih Ostrva, Farani, ... ??? Kako bi bilo najbolje rešenje? --Göran Smith 14:32, 5. jul 2006. (CEST)

Farsko stanovništvo--David 15:01, 5. jul 2006. (CEST)

bolje, Farski narod--David 15:02, 5. jul 2006. (CEST)

Stanovnici/stanovništvo Farskih ostrva. Neka posebna riječ u našem jeziku ne postoji. --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:11, 5. jul 2006. (CEST)

Pa, može Farani. --Miloš Rančić (razgovor) 21:25, 5. jul 2006. (CEST)

To možda gramatički djeluje korektno, ali ko bi te razumio kad kažeš Farani? ;) Naši preci zaista jesu prešli nevjerovatno putešestvije dok nisu naselili zapadni i središnji Balkan, ali preko Farskih ostrva ipak nisu prešli, tako da Farane ne poznaju. :) Ne vjerujem da bi se iko sjetio da se članak naslovljen sa Farani odnosi na stanovništvo Farskog ostrvlja. Mada ni Farci nije loše... --Đorđe D. Božović (razgovor) 01:28, 6. jul 2006. (CEST)

Meni Farani zvuči sasvim dobro. Nekako se obično zadesi da naša reprezentacija u kvalifikacijama igra sa Farskim Ostrvima, i komentatori bez neke dileme, uvek fudbalere sa Farskih ostrva nazivaju Faranima. -- Obradović Goran (razgovor) 01:38, 6. jul 2006. (CEST)

Ja sam napisao Farski narod, po meni sve što ste naveli je ok... pa ako treba napravite preusmerenje :) --Göran Smith 05:02, 6. jul 2006. (CEST)

Pa mogli bi napraviti i preusmerenja za svaki slučaj. Možda je ipak neko od predaka prošao kroz Farska Ostrva :) --SašaStefanović • 15:09, 6. jul 2006. (CEST)

Preusmerenja sam napravio još jutros :). I za farane i za farce, ako ima još neka mogućnost slobodno dodajte --Jovanvb 16:14, 6. jul 2006. (CEST)

Francuska sela

Pored svih ostalih, kod ovih sela se pojavljuje još jedan problem: neko (naši, Poljaci...?) jednostavno menja imena mnogih sela tako što iz orginalnog francuskog naziva svojevoljno izbacuje članove La, Le, Les... Na primer, Francuzi kažu Les Angles i La Charme, dok na našoj Vikipediji stoji Angl (transkribovano) i Charme (još netranskribovano). Ima li kraja mukama i glupostima sa ovim selima? Boško 16:44, 6. jul 2006. (CEST)

Ako toge nema BAŠ mnogo, onda se ne treba previše žderati zbog toga. Moguće je da se u transkribovanju nenamerno pogreši (ne isključujem mogućnost da sam i ja u brzini pogrešio), ali ako se može na brzinu proveriti koliko tih pogrešaka ima - ne bi bilo loše. Onda bi se videlo da li se radi o sistematskoj grešci ili naprosto o omašci. U slučaju da su u pitanju izolovani slučajevi - par preusmeravanja i problem rešen.

Pozdrav.

--delija 16:57, 6. jul 2006. (CEST)

Na žalost, stvar je masovna. Pogledao sam rad bota na traženju IV veza od jutros i evo rezultata: za osam minuta (od 10:46 do 10:54) bot je našao 12 IV veza francuskih sela kod kojih je negde usput izgubljen član. I sve su to sada pogrešna imena sela u srpskoj Vikipediji. Boško 17:18, 6. jul 2006. (CEST)

Za Kaleta i Deliju: ne zamerite što se javljam povodom francuskih sela, a ja vama svakako ne zameram na odgovorima. Meni je osnovni problem ovaj koji sam naveo gore, a kasnije je diskusija otišla u manje važnom pravcu. Naime, brojna imena francuskih mesta su pogrešna pošto su negde tokom rada iz orginalnih imena ispali članovi La, Le, Les... Pogledao sam istorije promena kod par slučajeva i pokazuje se da niko od nas ili vas nije učestovao, već da su očigledno ili naš ili poljski bot osakatili imena sela. Dakle, vi svakako niste krivi, već bot(ovi). Ali, ovde se ne radi o pitanju krivice, već o tome da su brojna imena sela pogrešna, pa je, verujem, pitanje da li ima smisla nastavljati dalje pre nego što se ova stvar ne raščisti i ne sredi. Jer, ne bih rekao da je OK da transkribujete pogrešna, osakaćena imena i povećavate broj pogrešnih ćirilizovanih imena. Pozdrav, Boško 15:10, 7. jul 2006. (CEST)

Engleski poluglasnik

Dakle, po onome što ja znam (a što ne mora biti izvesno tačno), engleski poluglasnik se uvek transkribuje sa "e". E, sad. Molio bih one koji imaju odgovarajuću literaturu da to potvrde/opovrgnu odgovarajućim referencama. --Miloš Rančić (razgovor) 17:15, 6. jul 2006. (CEST)

Da li pod pojmom "poluglasnik" misliš, zapravo na nenaglašene samoglasnike u engleskom? Ako je tako, onda ih ima tri: ɘ, ɚ, i ː. Po Prćiću, ɘ se transkribuje na čak četiri načina:

kao /e/ (Elaine, Carpenter, Derek, Bradbury, Madeleine . . .)

kao /a/ (Astaire, Vanessa, Montague, MacDonald, William, Wyatt . . .

kao /o/ (Tobias, Christopher, Mason . . .)

kao /u/ (Angus, Edmund, Ferguson, Aldous . . .).

ɚ se transkribuje na PET načina:

kao /ir/ (Virginia, Hampshire)

kao /er/ (Emerson, Hester, Collier . . .)

kao /ar/ (Richard, Hayward . ..)

kao /or/ (Pickford, Major, Taylor . . .)

kao /ur/ (Turturro, Arthur, Wilbur . . .)

ː se transkribuje kao "i" (Hamilton, Edison, Colin . . .).

Naravno, ima tu i nekih fusnota sa izuzecima, ali to je prilično obimno i uzelo bi mi puno vremena da to prekucavam. Biće mi drago ako ovo pomogne.

--delija 17:42, 6. jul 2006. (CEST)

OK. Kad budeš imao vremena, volje i ostalog mogao bi da prepričaš jednu po jednu stvar iz tog priručnika u neki poseban članak... npr. Pravila transkripcije sa engleskog na srpski. Bilo bi dobro da to ne bude jedino delo na koje se pozivamo. Takođe, možda bi bilo dobro prvo skupiti koja se sve literatura bavi time... --Miloš Rančić (razgovor) 23:15, 6. jul 2006. (CEST)

Koliko je meni poznato, na srpskom jeziku i nema baš nešto puno literature koja obrađuje transkripcionu problematiku. Uz narečenog Prćića i taj njegov "Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena", postoji još jedna Prćićeva knjižica "Englesko-srpski rečnik geografskih imena", zatim tu je Pravopis sa čak šest stranica transkripcionih pravila, zatim u "Rečniku jezičkih nedoumica" Ivana Klajna pojedine date su konkretne odrednice (npr. Bejsinger, Bejsi, Bermingem . . .), a imamo i nešto članaka u časopisu Naš jezik (tako li se zove?) uglavnom od navedenih autora . . . i to bi bilo to. Prćićev pristup je mnogo bolji od Pravopisnog, pošto je njegova transkripcija na osnovu IPA - transkripcije, dok Pravopis daje transkripciona pravila za slova i grupe slova u engleskom nazivu. Svu tu literaturu ja imam, pa se možemo dogovoriti.

Ima tu i nekoliko englesko-engleskih rečnika izgovora (što u obliku knjiga, što na mreži), a dosta materijala ima i u Vebsterovim rečnicima i nekim CD-enciklopedijama.

--delija 00:12, 7. jul 2006. (CEST)

Engleska transkripcija

Bilo bi zgodno da se rasprava na ovu temu ne otegne previše, treba mi za šablon :))

• Harrow → ?
• Southwark → ?
• Chelsea → Čelsi/Čelzi

Izgovor se može čuti, ako to uopšte pomaže, mislim da ne, ovde. Hvala unapred. --Kale 03:12, 7. jul 2006. (CEST)

Veče

Da li se kaže "to veče" ili "ta veče"? --Poki |razgovor| 20:05, 7. jul 2006. (CEST)

Pa valjda to. Mislim što bi neko rekao ta veče ;). --Jovanvb 20:16, 7. jul 2006. (CEST)

Ova večer, ali ovo veče.

--delija 20:36, 7. jul 2006. (CEST)

Aland

Planiram da pišem tekst o Alandskim ostrvima, tj da skinem klicu sa teksta. Pre nego što bi počeo to, hoću samo da mi netko potvrdi (da kasnije ne moram prepravljati tekst)...

Originalni naziv za ostrva je Åland, što znači da bi na srpskom trebalo da zvuči Oland, a ne Alandska ostrva, kako sam na početku napisao. en:Å

Da li da tekst bude pod nazivom Aland, Alandska Ostrva, Oland ili Olandska Ostrva ??? (Ostrva se pišu veliko, to znam.. pošto je to "država u državi", skoro) --Göran Smith 20:25, 7. jul 2006. (CEST)

Oland.

--delija 20:34, 7. jul 2006. (CEST)

Ili Olandska Ostrva. Sad sam se setio da sam na šablonu ostavio malo "o"! A možda i jesu Olandska ostrva?!

--delija 20:46, 7. jul 2006. (CEST)

Jat ervejz

ili Jat Ervejz? --Dzordzm 04:05, 10. jul 2006. (CEST)

Pošto je raniji naziv bio Jugoslovenski Aerotransport [1], Jat Ervejz je zvaničan naziv. Drugi razlog, ne postoji reč ervejz u srpskom jeziku, odnosno deo je naziva aviokompanije, pa se piše velikim slovom. -- Boris  Malagurski   ^bre! 04:12, 10. jul 2006. (CEST)

Ne razumem tvoj odgovor uopšte. Prvo i osnovno njihov zvanični naziv je Jat Airways. To je tako logično za srpsku nacionalnu kompaniju. To što se ervejz piše velikim slovom na engleskom jeziku ne vidim kako obavezuje srpsku transkripciju (mož' da bude, al' ne mora da znači). Mislim da se piše Dauning strit a ne Dauning Strit na primer. --Dzordzm 04:27, 10. jul 2006. (CEST)

Mitologija

Imam problem kod prevođenja. Medb bi trebalo da se pročita kao Mev, ali je reč o vilinskoj kraljici koja se u prevodu Šekspirovih dela i na drugim mestima javlja kao KRALjICA MAB. Da li da je pišem Mev ili Mab?

Pošto je Mab ustaljeno, onda Mab. A ako praviš članak o njoj, napravi i preusmjerenje sa Mev. --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:06, 14. jul 2006. (CEST)

Francuske reči :)

Treba mi prevod nekih francuskih reči, tj. kako da ih napišem na srpskom jeziku:

• Minquiers and Ecréhous
• Brecqhou
• Burhou
• Casquets
• Jethou
• Lihou

hvala --Göran Smith 21:15, 7. avgust 2006. (CEST)

italijanska transkripcija

Dakle, pitanje se ponovo pojavilo ovde: Razgovor:Benvenuto Celini, a svojevremeno smo Boško i ja vodili ameterski Razgovor:Italijanski bojni brod Đulio Ćezare. Koliko je meni poznato, zvanična norma u srpskom jeziku propisuje da se ove reči transkribuju kao Čelini i Čezare, ali to nije onako kako većina ljudi u Srbiji čita. Dakle, jezikoljupci, č ili ć? I kad smo već tu, đ ili možda dž? --Dzordzm 21:17, 12. avgust 2006. (CEST)

---

A kako bi bilo da se jedna ozbiljna enciklopedija (kao što je, mislim, Vikipedija) pokuša pridržavati zvanične norme propisane u Pravopisu od strane (što mrzim ovaj pasiv) grupe lingvista na čelu sa Ivanom Klajnom, vodećim ekspertom za SRPSKI i ITALIJANSKI jezik. Dakle, nema greške - Čelini i Čezare.

--delija 21:37, 12. avgust 2006. (CEST)

Kad sam ja to rekao dočekan sam sprdnjom, ali tebi će valjda više verovati. Hvala --Dzordzm 21:44, 12. avgust 2006. (CEST)

E da, šta je sa onim drugim: Đulio, Đulijo, Džulio, Džulijo? --Dzordzm 21:46, 12. avgust 2006. (CEST)

---

Ah, da: ". . . tradicijom je stvoreno, a u (P)ravopisu kodifikovano kombinovano transkripciono rešenje, tj. č - đ, Da Vinči, Pučini - Mikelanđelo, Đenova." (Pravopis, str. 210). Dakle, đ!

--delija 21:52, 12. avgust 2006. (CEST)

---

I, bez "j", zaboga!

--delija 21:55, 12. avgust 2006. (CEST)

jekavica i još ponešto

Zanima me zašto na zaista puno članaka vidim malo po malo pa neki tekst napisan delom ili u potpunosti ijekavicom, iako sam ja na prikazu ekavice? Tu i tamo vidim da se provuče i poneka hrvatska reč. Ne, nisam nacionalista, ali mislim da srpska Vikipedija zaslužuje da bude zaista srpska, i da i ovaj mali fond reči našeg jezika treba čuvati. Bez ikakve namere da uvredim bilo koga, ali čitajući poneke članke stičem utisak da ih pišu ljudi koji nemaju veze sa pravopisnim pravilima - ima dosta primera koje sam video prvi put upravo ovde, na Vikipediji. Opet, ne kažem, ima članaka koji su zaista sjajni u svakom pogledu. Ono što me takođe pomalo iritira su podvučeni linkovi u člancima. Mislim da to remeti ukupan tipografski utisak koji tekst ostavlja na čitaoca; na većem delu stranih Vikipedija linkovi nisu podvučeni. E da, pretpostavljam da je bilo već rasprava na ovu temu - ali zašto se na primer pored transkripcija sa stranih jezika ne bi u zagradi stavio originalni naziv. Ćirilica jeste nacionalno pismo, ali mislim da ne treba sve transkribovati, jer je neke strane glasove skoro nemoguće ispravno transkribovati. Zanimljivo je da recimo Rusi iako imaju stroga pravopisna pravila, dopuštaju da pri transkripciji budu kao u originalu dva ista slova jedna pored drugog (recimo Apolon na ruskom bi bio "Apollon", jer to nije njihova reč/ime). Mislim da bi mogli da budemo malo fleksibilniji pri transkripciji. Nadam se da shvatate moj post kao dobronamernu sugestiju.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Marko (razgovor • doprinosi)

Ovako:

1. konvertor ekavica-ijekavica ne funkcioniše, taj deo posla nije urađen za sada; zato efekta (prnjbacivanja iz ekavice u ijekavicu i kontra) ne postoji.
2. Podvučeni linkovi - tipografski možda, ali o kakvoj tipografiji može biti reči na internetu - HTML nosi vrlo malo tipografskih informacija i nije namenjen za verno prikazivanje štampanog materijala; za te stvari se koristi PDF ili neki drugi format; takođe, ima mnogo brauzera koji ne poštuju standarde ili ih poštuju selektivno, i nekada prosto nije moguće „ugoditi svima“. A tu je i pitanje funkcionalnosti - ako ukineš osnovnu karakteristiku linka (podvučen tekst) rizikuješ da zbuniš mnoge ljude; budući da je osnovni cilj Vikipedije pre svega da bude informativna, „šminka“ mora pre svega da vodi računa da ne narušava funkcionalnost, inače postaje u najmanju ruku besmislena, a u najgorem slučaju čak i kontraproduktivna. Dakle, u otoj priči ima mnogo faktora koje treba uzeti u obzir, a izgled strane nije najvažniji.
3. transkripcija - dvostruka slova u pravopisu ne postoje, sem par izuzetaka („najjači“ i bratija); ako želiš da promeniš pravopis, obraćaš se pogrešnim ljudima, jer nismo mi oni koji ga propisuju. Svrha ove strane je da se razreše nedoumice ili uobičajene greške, ne da se donose nova pravila.
4. naravno da ovde ima ljudi koji su malo slabiji sa pravopisom; neki su čak i prijavljeni tj. imaju korisnički nalog, ali isto tako bilo ko može da izmeni skoro bilo koju stranu, i ne može se uvek garantovati lep i pravilan stil, potpuna tačnost podataka, pa čak ni poštovanje pravopisnih normi, a takođe ima i tekstova koji su preneti sa drugih jezički srodnih Vikipedija.

Svi smo ovde dobrovoljci i trudimo se koliko i kako ko može. Situacija nije idealna, ali ne treba odustajati. Toliko od mene. Nadam se da te ovoliko pisanije s moje strane nije obeshrabrilo ;-). Još bih te zamolio da poruke i pitanja koja ostavljaš na trgu i stranama za razgovor potpišeš, da bi lakše pratili diskusije. Hvala. --Brane Jovanović <~> 00:13, 16. avgust 2006. (CEST)

Horda

Zlatna Horda ili Zlatna horda? -- Obradović Goran (razgovor) 16:32, 17. avgust 2006. (CEST)

---

Pošto je reč o državi, onda Zlatna Horda. Tako stoji i u enciklopedijama pod odrednicom "Batu".

--delija 17:59, 17. avgust 2006. (CEST)

Redni brojevi

Zamolio bih sve one koji pišu redne bojeve arapskim brojkama da ne vrše hiperkorekciju i da ne dodaju crticu i nastavak ti.

Molim sve one koji pišu redne brojeve da obrate pažnju na sledeće:

Tačka kao pomoćni pravopisni znak upotrebljava se iza arapskih brojki koje znače redne brojeve:

Sloveni su u 9. veku dobili pismenost. Stigla je 23. na cilj. Rođen je 14.11.1932. godine. Na 32. listu stoji.

d) crtica se kao pravopisni znak piše:

• između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
• pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
• u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima:

150-godišnjica, 15-godišnjak; 48-časovni.

Kada se redni brojevi zapisuju arapskim ciframa, pišu se sa tačkom - 40. Prema tome, oblik 40-ti je nepravilan. Oblik 40-ih nije zabeležen u Pravopisu.

--Ford Prefekt 00:01, 22. avgust 2006. (CEST)

A i da jeste, zapravo bi trebalo 40-tih, a ne 40-ih (kao i 40-te, a ne 40-e ni 40e kako je na našoj Vikipediji). Ja sam sam, priznajem, često pisao 1-vi, 123-ći, 12-ti (ali sam bar znao da je, iako je izgleda ovako nepravilno, ipak pravilnije od 1-i, 123-i, 12-i :)). --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:20, 22. avgust 2006. (CEST)

Ženski oblici zanimanja: doktorka, direktorka, borkinja ...

Pošto je internet enciklopedija elitna kulturna institucija jednog jezika naravno da se u njoj ogledaju i najnovija previranja u pravopisu tog jezika. Naime, postavilo se pitanje kako autori članaka da se ophode prema doduše ispravnim, ali u narodu još nerasprostranjenim nazivima ženskih zanimanja tipa: doktorka, direktorka ili borkinja, kao i njihovih izvedenica doktorica, direktorica ili "borica" ;-). Hajde, stručnjaci da čujemo vašu ekspertizu pa da glasamo, šta i kako ćemo dalje. :-) --Kaster 22:15, 27. август 2006. (CEST)

Evo malo dodatnih informacija --Kaster 22:15, 27. август 2006. (CEST)

---

Članak iѕ NIN-a. [2].

--delija 22:22, 27. avgust 2006. (CEST)

Znači li to da se i borkinja može upotrebljavati ? --Kaster 17:13, 6. септембар 2006. (CEST)

---

Mislim da bi takve reči svako trebao upotrebljavati na osnovu svog osećaja za jezik. Lično, moj osećaj za jezik mi za sada uporno govori: borkinja - neeeeeeeeeeeee, sudinica - neeeeeeeeee . . . . Mislim da, u ovom slučaju, Vikipedija ne bi trebala biti poligon za jezičke eksperimente, ali, bože moj . . . na kraju krajeva postoji i institucija glasanja, a mogao bi se konsultovati i pokoji lingvista.

--delija 17:29, 6. septembar 2006. (CEST)

Sankcionisanje reči nije najpoželjnije. Obogaćivanje jeste. Jezik mora da se razvija sam od sebe, a do novih reči se dolazi spontano. Svi primeri koji su navedeni iskorišćeni su dosta puta do sad u nas. Ukidanje određenih reči na ovoj enciklopediji iz ne znam kog razloga nije dobra ideja, jer se time guši legitiman stil pisanja, a pisac tih reči tera odavde što dalje (PM). --Poki |razgovor| 23:43, 6. septembar 2006. (CEST)

Množinska promena imenica na -ska

Konkretno se radi o državama (tipa Poljska, Hrvatska, Engleska...). Da, znam da načelno lična imena nije pravilno menjati u množini, ali množinski oblici se javljaju (uglavnom u pežorativnom značenju, npr. "tamo neki Tadžikistani"). Elem, treba mi množinska promena zemalja koje se završavaju na -ska. Uglavnom, u jednini se menjaju kao pridevi ženskog roda, ali sam potpuno zbunjen množinom. Aj neka neko pogleda/iskonstruiše kako bi najbolje moglo. Posebno su nezgodni genitiv i dativ/instrumental/lokativ množine: --Miloš Rančić (razgovor) 04:47, 28. avgust 2006. (CEST)

• genitiv mn.: Engleska ili Engleski ili Engleskih
• d/i/l mn.: Engleskama, Engleskima ili Engleskim

Fala unapred. --Miloš Rančić (razgovor) 04:47, 28. avgust 2006. (CEST)

---

Nazivi zemalja kao što su Engleska, Mađarska, Poljska i sl. nastali su od prvobitnih sintagmi engleska zemlja, poljska ѕemlja, mađarska zemlja, gde se vremenom "zemlja" izgubilo, a pridevi "engleska", "poljska", "mađarska" postali lična imena koja se pišu velikim početnim slovom i označavaju zemlje odnosno države. Dakle, te imenice bi se po padežima trebale menjati kao sve imenice ženskog roda koje završavaju na -ska (maska - maski, guska - guski (ali i gusaka!), poveska - poveski, sveska - sveski . . .). Dakle, gen. mn. Engleski (ili Englesaka?!), a d/i /l mn. Engleskama.

Pridev "engleska" menja se kao i svi pridevi koji završavaju na -ska: engleske (trave), engleskoj (travi), englesku (travu), engleskim (travama) . . .

Isto tako mislim, uz dužno poštovanje MIloševe inicijative, da na Vikipediji ima puno važnijih a nerešenih pravopisnih i gramatičkih pitanja nego što je pitanje genitiva množine od naziva Engleska.

--delija 08:28, 28. avgust 2006. (CEST)

Hmmm... Ne kažeš da si bio u Engleski nego da si bio u Engleskoj, što je pridevska promena; a što naznačuje da bi i u množini (koja se retko upotrebljava) mogla da se koristi pridevska promena. --Miloš Rančić (razgovor) 23:01, 28. avgust 2006. (CEST)

Što se zaludnosti tiče, baci pogled na WiktionaryZ, potom na meta:Mass content adding, a sutra-preksutra, čim uklonim bagove, šaljem kod koji generiše sa popriličnim brojem izuzetaka imeničke i pridevske deklinacije. Mislim da ćeš posle toga shvatiti smisao pitanja :) --Miloš Rančić (razgovor) 23:01, 28. avgust 2006. (CEST)

---

Jest, fakat mi je promaklo ono "bio sam u Engleskoj". Tja, izgleda da moje teorija i nije baš nešto.

--delija 23:20, 28. avgust 2006. (CEST)

Stara era

Trenutno, hronološki članci za godine i vekove pre nove ere imaju nazive koji se završavaju sa pne. Da li je to pravilno? Ako nije, šta je pravilno? Ja mislim da je tu najbolje imati p.n.e. S druge strane, pre nove ere je predugačko, ali "najpravilnije". Bot bi mogao da ispremešta ove članke, samo bi bilo lepo utvrditi standard i njega se pridržavati. --filip ツ 03:11, 29. avgust 2006. (CEST)

"pne." definitivno nije pravilan oblik (pravilan je "p. n. e." -- sa sve razmacija), ali kad sam dodavao godine namerno sam uradio jedan poznat proces u normi srpskog jezika ("i t. d." -> "itd.") jer imamo toliko godina pre nove ere (uzmimo, stara Grčka plus istorija umetnosti), da nam je definitivno potreban kraći oblik. A mislim da se ti mali zahvati u normi Vikipediji mogu. --Miloš Rančić (razgovor) 07:30, 29. avgust 2006. (CEST)

S druge strane, stoji da bi trebalo imati bar preusmerenja sa "p.n.e." i "p. n. e.". --Miloš Rančić (razgovor) 07:30, 29. avgust 2006. (CEST)

Slažem se. --filip ツ 12:36, 29. avgust 2006. (CEST)

Bot je pokrenut da pravi po dva od Miloša spomenuta preusmerenja. Ako još neko ima predloge, neka "nabaci" :) --filip ツ 13:26, 29. avgust 2006. (CEST)

Prevodi

Zdravo svima, vidim da svi ovde radimo dobar posao i iz najboljih pobuda. Naravno, pritom i grešimo, što je sasvim normalno, ali se i ispravljamo. Još je puno posla pred nama, jer još puno elementarnih stvari nije uneto, npr. nemamo ništa o Oliveri Jevtić. No, to ću ja uzeti na sebe, kao njen zemljak i poznanik, i za par dana imaćemo bar 5 rečenica o njoj. Bah, sve me ovo podseća na projekat "Enciklopedija Galaktika" opisan u serijalu "Zadužbina" Isaka Asimova :) Skroz sam skrenuo sa teme. Hteo sam da primetim da možda nije pametno da baš svaki engleski izraz prevedemo. Meni lično je mnogo zasmetalo kad sam prvi put došao na srpske strane Vikipedije, što dobar deo pojmova uopšte ne kapiram - npr. "Spoljašnje veze". Verujte da mi je trebalo par sekundi da skontam da su u pitanju linkovi. Mislim da nema potrebe baš toliko ići u detalje, jer svaki korisnik Interneta valjda zna šta je link. Ako ga treba prevoditi, onda hajde da prevodimo i pojam Internet. I sam naziv ovog dela "Trg" mnogo mi je smešan i uopšte ne dovodim u vezu njegovo značenje sa ovim što se ovde radi. Isto tako pojam "klice" - to još nisam odgonetnuo šta bi moglo biti. Ili "pesak", stranica za testiranje. Sve u svemu, mnogo lakše se snalazim na engleskom delu Vikipedije, nekako mi je tamo sve jasno. Osim toga, ubija me i ćirilica, ovo kucanje na ćirilici mi je tako naporno, da sam za vreme dok sam sve ovo isfilozofirao, mogao prevesti pola knjige "Loganov beg" :) No, to je već moj problem...

Evo ti nekih odgovora: --Miloš Rančić (razgovor) 06:25, 30. avgust 2006. (CEST)

1. Ne moraš pisati ćirilicom, pogotovu ne moraš pisati na stranama za razgovor. Tu možeš koristiti i ASCII. Jedini politički uslov koji se postavlja po pitanju pisama jeste da članak napisan jednim pismom mora ostati u tom pismu. To podrazumeva i da članci napisani latinicom ne smeju biti menjani u ćirilicu. Imamo i neke tehničke uslove vezane za upotrebu pisama, ali ti su uslovi privremene prirode. Na primer, kategorije članaka za sada moraju biti pisane ćirilicom, jer (po mojim poslednjim informacijama, koje ne moraju biti ispravne) nemamo još uvek valjano preslovljavanje imena kategorija. --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 30. август 2006. (CEST)
2. Postoji niz termina vezanih za funkcionisanje Vikipedije, a koji se donose isključivo političkom odlukom, tj. pravljenjem predloga, pa onda glasanjem. Tako smo dobili i ime Trga (koji je na engleskom "Village pump", što na srpskom ne znači ništa), ali i druge termine. Mislim da se nekom vrstom konsultacija stiglo i do "spoljašnjih veza" (lično sam za "spoljne linkove", ali je preovladalo mišljenje da je bolje "spoljašnje veze"). --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 30. август 2006. (CEST)
3. Kao neko ko učestvuje u radu na Vikipediji i ti sam možeš da pokreneš inicijative za promenu različitih stvari ovde. Naravno, trebaš imati na umu da neke stvari mogu spadati u domen našeg odlučivanja (npr. termin mesto "external links" na engleskom); da one koje nisu baš najsrećnije definisane u standardu (npr. gore pomenuta skraćenica za "pre nove/naše ere" -- p. n. e. [mi koristimo "pne."]; ili nepisanje crtice latinicom između stranog imena i padežnog nastavka [nama pravopisi za ćirilicu i latinicu moraju biti jednaki, pa se ovde piše crtica na tom mestu, jer je bolje pisati crticu latinicom nego ne pisati crticu ćirilicom]) mogu biti ovde ingorisane, tj. izmenjene; ali da postoje, naravno, i one reči za koje Vikipedija, jednostavno, nije relevantno mesto za odlučivanje (kao što je Internet). --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 30. август 2006. (CEST)

Нека имена

Како превести (лат.) HLX? Ха-еЛ-Икс? ејч-ел-екс? или аш-ел-екс? То је име једне авиокомпаније. За WizzAir - ВизЕр и за Easyjet - Изиџет? --Vl 23:07, 9. септембар 2006. (CEST)

За HLX Ha-El-Iks, pošto se radi o njemačkoj kompaniji - otud njemački izgovor slova (kao Bi-Bi-Si, što je po uzoru na engleske nazive). Inače, mnogo mi se sviđa boja njihovih aviona. :) A ovo drugo treba Vizer, Viz Er ili Viz-Er (ali ne VizEr) i Izidžet. --Đorđe D. Božović (razgovor) 00:27, 10. septembar 2006. (CEST)

Ta boja je Njujork taksi stil. Verovatno zato kad zvizneš, avion sleti i ukrcaš se, kao u nekom taksiju negde između Pete avenije i Vol strita. ;-) Hvala na pomoći. --Vl 02:33, 10. septembar 2006. (CEST)

Problemi rogobatnih izraza

Na članku o bromu, imamo problem da jedni tvrde da su u redu reči u sledećoj rečenici "Naime, alkeni/alkini će obezbojiti rastvor broma u vodi jer se brom adira na nezasićene veze, a novonastalo jedinjenje je bezbojno. Ukoliko se bromna voda doda nekom rastvoru za koji se predpostavlja da sadrži fenol, u rastvoru se gradi beo talog koji dokazuje prisustvo istog.

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BC" Podvučene reči su diskutabilne. Ja sam to prepravio u sledeće " Naime u slučaju prisustva alkena/alkina rastvor broma u vodi će gubiti boju, jer se brom veže adicionom reakcijom na nezasićene veze, a novonastalo jedinjenje je bezbojno. Ukoliko se bromna voda doda nekom rastvoru za koji se predpostavlja da sadrži fenol, u rastvoru se stvara beo talog koji dokazuje prisustvo istog.

Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%BE%D0%BC" Šta je tačno, ako ima netko kome je jezik struka.--RadovanK 03:18, 10. septembar 2006. (CEST)

Brom ne može da se veže adicionom reakcijom na nezasićene veze, jer kada spomenuto jedinjenje izreaguje sa bromom, te veze se raskidaju, i formiraju nove kojima se brom veže za ugljenikove atome. Kako je ova verzija rogobatna, u hemiji se to jednostavno kaže da se brom adira na dvostruke/trostruke veze. To je moguće naći u svakom udžbeniku. Dakle, ta tvoja verzija je nonsens. --Kale 03:30, 10. septembar 2006. (CEST)

Obezbojavanje rastvora je čest termin koji je moguće naći u svakom hemijskom praktikumu. --Kale 03:30, 10. septembar 2006. (CEST)

Stvoriti je moguća verzija, međutim gradi je pravilnije zato što je talog proizvod reakcije u kojoj nastaje novo, nerastvorno jedinjenje. Dakle, ono biva izgrađeno iz postojećih supstanci, a ne magičnim štapićem stvoreno --Kale 03:30, 10. septembar 2006. (CEST)

Izvinjavam se. Napravio si mnogo drugih grešaka, pa sam smatrao da je i to greška. Iako se meni nisu izvinili zbog laži.--RadovanK 03:40, 10. septembar 2006. (CEST)

U tom duhu, izvinjenje prihvatam, a ti, u interesu enciklopedije, članak Brom vrati na ispravnu verziju. Hvala --Kale 03:42, 10. septembar 2006. (CEST)

Dakle, Radovane, da se i ja ubacima nakratko u komuniakciju - nijedna od tvojih podvučenih reči nije diskutabilna! U hemijskoj komunikaciji sve tri se svakodnevno koriste - POSTOJI glagol obezbojiti, POSTOJI glagol adirati (od imenice adicija, što je tip hem. reakcije)... i naravno - taloži se, gradi se talog, stvara se talog, pojavljuje se talog, kako god... skoro da je svejedno. Preporuka - proveri pre nego što promeniš ili napadneš nekoga, i veliki pozdrav, --Wlodzimierz 03:45, 10. septembar 2006. (CEST)

A smetnimo na kratko sa uma da je mene napadao zbog te izmene i tražio izvinjenje za istu. Sada ja tražim izvinjenje. Kakav je to način da me napada bez ikakvog razloga za validnu izmenu. Reverovati mogu i bez objašnjenja, ako je nešto jasno. Ovo je, čini mi se, bilo jasno. Izvinjenje očekujem ovde. --filip ツ 12:25, 10. septembar 2006. (CEST)

Vama svima treba poslati Svetozara Marovića, da obavi jedno kolektivno izvinjavanje. Jeste li razmišljali o aktiviranju ove stranice Vikipedija:Trg/Izvinjavanja. --Бановић ♪ ^pjevaj♫♪ 13:54, 10. septembar 2006. (CEST)

Ta strana može da se napravi, ali što se mene tiče ona bi bila suvišna. Sva izvinjenja mogu da se pišu na stranicama za razgovor. Ne moraju biti toliko "javna". --Poki |razgovor| 19:56, 10. septembar 2006. (CEST)

Bolje je reći izvinjenja. A i mene što se tiče, nije toliko potrebno. --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:19, 10. septembar 2006. (CEST)

Hm, možda neko osjeti i blagi prizvuk humora u ovom iznad. --Бановић ♪ ^pjevaj♫♪ 21:03, 10. septembar 2006. (CEST)