Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/9

Ova stranica je arhiva starijih razgovora. Nemojte da menjajte sadržaj ili dodajete novi. Ako želite da pokrenete novu raspravu, uradite to na trenutnoj stranici.

« Arhive 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19

kg, km, m itd.

Da li u člancima treba jedinice mere uvek omeđivati sa -{}- zagradama npr. -{km}-, -{kg}- itd. ili su iste jedinice u ćirilici. npr. km, kg itd. takoće pravopisno ispravne?--Mihajlo Anđelković (talk) 10:14, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pa bilo bi dobro kada bi postojali tagovi oko jedinica i kada bi one bile pisane samo latinicom. No, tada bi bilo reči o savršenom svetu... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 10:21, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Mislim da nema potrebe za tim, jer se jedinice mera mogu pisati kako ćirilicom tako i latinicom, osim nekih izuzetaka kao što je V i W, na primer. Ako hoćete, mogu i da vam citiram Klajna.

:"Skraćenice mera (metričkih jedinica). Pravopis predviđa da se skraćenice m, cm, dm, mm, km, g, t (tona), i druge njima slične pišu bez tačke, obično latinicom, ali i ćirilicom (osim skraćenice za volt (V) i vat (W) gde je latinica neophodna radi razlikovanja." (naglašavanje je moje). Toliko od čika Klajna. Osim toga, ružno je videti merne jedinice ispisane latinicom u ćiriličnom tekstu.--Maduixa 10:50, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Koliko ja vidim Pravopis ovdje ne kaže da se mjere moraju pisati ćirilicom, niti kaže da u ćiriličnom tekstu ružno izgleda pisati mjere izvornim oblikom (latinicom), nego samo da se mogu pisati i ćirilicom. Niti Pravopis govori ovdje da se ne može odlučiti, napraviti konvencija na Vikipediji, ili bilo gdje drugo, oko toga kako se pišu mjere SI sistema. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:53, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pa ti onda, Slavene, piši latinicom, niko ti ne brani. Što si ti neki antiprotivan čovek. Postoji opšte pravilo da se ne mogu mešati latinica i ćirilica, jer da je tako, onda ne bismo morali ni da transkribujemo imena, nego da ih, kao Hrvati, ostavljamo lepo u originalu, naravno ispisane latinicom čak iako je tekst ćiriličan. Zamisli kako bi to izgledalo i eto ti primera kako izgledaju mere ispisane latinicom u ćiriličnom tekstu. Osim toga, čini mi se da je Bbasic poispravljao u članku o Banji Luci sve mere i prebacio ih u ćirilicu, a što se mene tiče, Bbasic zna šta radi kad je Pravopis u pitanju.--Maduixa 13:35, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pričamo ovdje o mjerama SI bre gospođice i ne o imenima. Ako su Pravopisdžije odlučile da mjere mogu da se pišu i ćirilicom, onda su trebali da prilagode te mjere kao što su to uradili Rusi http://ru.wikipedia.org/wiki/СИ. Dakle, Pravopis kaže mjere se obično pišu latinicom, ali i ćirilicom... I ti voliš da provociraš, priznaj... :) to ti je izgleda neko uživanje... Samo to te može dovesti u vrlo nezgodne situacije, ali tvoj problem. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:46, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Dakle, ta njihova nedorečenost, pišite i ćirilicom, ali pazite na vate i volte, ove one, mislim sranje od pravila. Ili definišu kako treba, ili nek se ne petljaju u stvari u koje se ne razumiju. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:55, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Da me dovede u neprilike? Šta time hožeš da kažeš? Da se ne sme reći šta se misli? Ja ne provociram nikoga, niti mi je bila namera. A ti, ako ne znaš šta znači antiprotivan, uzmi malo čitaj Branka Ćopića, tvog zemljaka. A Big Administrator je pokazao i svoj nivo obrazovanja i lepog vaspitanja nazivajući Pravopisna pravila koja su sastavili ljudi koji svakako imaju više znanja u svom malom prstu nego svi mi zajedno ovde "sranjem od pravila", a nije ni prvi ni bojim se, poslednji put da pokušava da pametuje o nečemu o čemu nema pojma. Toliko od mene. I ovo je takođe mišljenje, otvoreno jasno i glasno, i nije provokacija. A ti shvati kako hoćeš. Možeš i da me izbaciš, imaš potpuno pravo, jer si zaboga, administrator. Ja nemam nikakva prava, običan sam korisnik, to jest od onih koji rade, a ne sede i samo popuju okolo o stvarima o kojima nemaju pojma, ali to ne znači da ću da ćutim kad mislim da nešto nije u redu. A punoletna sam odavno i odgovaram za svoje postupke, i snosim konsekvencije koje mogu proizići iz njih.--Maduixa 14:40, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Ah, da... Pravopisdžije se piše malim slovom. --Maduixa 14:41, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Ma ništa i ja samo rekoh moje mišljenje, nema potrebe da se uzbuđuješ toliko. Inače, nisam „lepo vaspitan“, jer nikada u životu nisam volio „lepo vaspitane“. Volim spontanost i otvorene ljude i ne one koji se kriju iza „lepog vaspitanja“... Ali dobro, tema ovdje je bila i ostala vezana za SI, šta o tome kaže Pravopis, i šta misli svako od nas o temi... Ja sam rekao da mrzim nedorečenost u ovim stvarima, pa sam upotrijebio odgovarajući izraz, dakle „sranje“. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:19, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

P.S. ako sam ja mislio na „kastu pravopisdžija“ (dakle, poetski izraz), onda može i velikim... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:21, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Kako bre pričaš da nemaš nikakva prava, iznosiš svoje mišljenje kao i svi ostali? Ja/niti bilo ko od administratora nemam/o pravo nikoga da izbacim/o ako se ne slažem/o s njim. Moje legitmo pravo je da se ne slažem, kao i tvoje da se ne slažeš sa mnom. To nipošto ne znači, da je meni, ili bilo kome od administratora dozvoljeno da nekoga izbacimo, ali takođe nipošto ne znači da nam nije dozvoljeno da se s nekim/nečim ne slažemo. Ako si mislila da administratori nameću svoje mišljenje nekom višom silom, griješiš, pošto ima zilion stvari koje se rade/pravilo su na ovoj Vikipediji, a ne slažu se mišljenjem svakog od administratora pojedinačno, nego su rezultat konsenzusa, glasanja, diskusija, osnovnih načela i pravila Vikipedije, itd... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:45, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

U krajnjoj liniji, nije nepravilno pisati u originalu i lično potenciram takvo pisanje, kao što bi i svi "prirodnjaci". Da ne počinjem rant o tome kako nije na pravopisu da gura nos u posla nauke (ili čega već), ali to smo već iskusili dž puta... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 13:51, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Potpuno se slažem, Filipe. I meni je malo neobično kad vidim neke mere ispisane ćirilicom. S obzirom da može i jedno i drugo, kako god da se odluči, ja sam za.--Maduixa 14:40, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Kale, ne radi se o čika Klajnu, jer čika Klajn citira Pravopis. Znači, ne Klajn, već PRAVOPIS kaže da se može pisati i ćirilicom i latinicom. A sad, na svakome je da SAM odluči da li hoće da sledi Pravopis ili ne. Pozdrav.--Maduixa 12:01, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Mislim da ovde SI sistem ima prednost u odnosu na čika Klajna, te da to treba da ide latinicom --¡¿Kale?! 11:44, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Osim toga, čini mi se da je Mihajlo pitao "..ili su iste jedinice u ćirilici. npr. km, kg itd. takoće pravopisno ispravne?" Odgovor je JESU. --Maduixa 12:03, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pa ako baš mogu ćirilicom, onda je najbolje da se napravimo konvenciju... Trenutno imamo bućkuriš. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 12:16, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Ne znam na šta misliš kad kažeš bućkuriš, pretpostavljam da misliš da svako piše kako mu se prohte. Mislim da predlog nije loš, i ja mislim da ako pišem tekst ćirlicom, mere takođe treba da pišem ćirilicom, a ako je tekst pisan latinicom, onda bi trebalo i mere da takođe budu ispisane latinicom. Naravno, kada se piše ćirilicom, uvek treba voditi računa o onim merama koje mogu biti protumačene na dva načina ako su pisane ćirilicom, kao što je slučaj sa voltima i vatima.--Maduixa 12:28, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pa onda čike koje su pisale Pravopis nisu uradile domaći (upotreba ove konstrukcije već postaje zabrinjavajuća, znam :)). SI sistem ne poznaje kg, km... to nisu jedinice, kg, km... jesu. E sad ako je nekome do ćirilizacije istih, ja mu sigurno neću stajati na putu. --¡¿Kale?! 12:19, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Jao Kale, to sam i ja mnogo puta rekla kad su u pitanju transkripciona pravila sa španskog. Od transkribovanja ch kao č mi se diže kosa na glavi, ako pogledaš malo više, ubeđuju me da Lopea de Vegu ne mogu da zovem Lope, a o TeotiVakanu, naVatlu itd. neću ni da počinjem, jer mi se stomak okrene i i sama pomisao na to V mi nanosi neviđeni bol u očima. Znam da tebi, kao hemičaru, znači, prirodnjaku, ćirilizovanje mera izgleda kao nožna mora, jer i ja kroz isto prolazim samo u mojoj struci/branši. Međutim, Pravopis je pravopis, slagali se mi sa njim ili ne, ako hoćemo da delujemo pismeno, moramo ga poštovati.--Maduixa 12:28, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Ovako, smatram (dakle, moj stav) da jedinice treba pisati isključivo latinicom, ali bez označavanja, pa ko hoće da vidi samo ćirilicom, ima priliku da isto vidi u isključivo ćiriličkom prikazu. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 14:39, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Samo da napomenem jednu stvar. Ako sam ja dobro skapirala, ako neko piše tekst latinicom, tvoje rešenje je ok. Kada se prebaci na ćirilicu, onda je ceo tekst napisan ćirilicom, uključujući i mere. Međutim, ako neko piše tekst ćirilicom, pa u ćiriličnom tekstu napiše mere latinicom, onda ne postoji način da kako ti kažeš, onaj ko hože da gleda sve u ćirilici, da tako i vidi. Međutim, ako se u ćirilični tekst stave ćirilične a u latinični latinične mere, bez ikakvih zagrada, onda imamo tu situaciju "i vuk sit i sve ovce na broju". Barem sam ja tako shvatila ovu tehniku prebacivanja stranica iz jednog u drugo pismo...--Maduixa 14:47, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Nisi lepo shvatila. Ti verovatno gledaš u osnovnoj varijanti (onako kako je napisano tako i vidiš, ako je pisano latinicom, vidiš latinicu, a ako je ćirilicom vidiš ćirilici). Međutim ako bi na već ćirilični tekst čliknula na karticu ćirilica, videla bi i mere u ćirilici. Nadam se da sam ti barem malo objasnio --Jovan Vuković (r) 14:57, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Naravno, Jovane. Nisam to znala. Hvala na objašnjenju. Onda smo rešili problem. Pišemo uvek latinicom, a ko hoće da gleda sve ćirilicom, neka klika na ćirilicu. Međutim, da li ste sigurni da to jedan običan korisnik Vikipedije zna? Mislim da one koji koriste Viki da bi se informisali, ne na one koji doprinose.--Maduixa 15:07, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Jedinice i prefiksi SI sistema se ne mogu pisati ćirilicom. Zašto? Zato što one nisu pisane ni latinicom! To nisu reči, već simboli. Isti je slučaj i sa oznakama, frekvenciju označavamo grčkim ni, napon latiničnim U, i tako dalje. U matematici i označava imaginarni broj, i ne može se pisati ćirilicom (mada znam neke (ovde prisutne) koji su i to radili). Da zanemarimo za početak problem sa V i W (a to nije nimalo mali problem, jer se u oba slučaja radi u struji, i to je a mixup waiting to happen), imamo i grčke karaktere. Kako ćemo ćirilicom napisati μm? Situacija je ovakva: Pravopis dopušta i jedno i drugo - Vikipedija ne dopušta! Pravopis ne govori ništa o promeni pisma članka na Vikipediji kad je započet na jednom pismu - pravila Vikipedije govore. Vikipedija ima svoja pravila koja vode urednosti, uniformnosti, i jasnoći članaka. Članak počinje konciznom definicijom predmeta o kome je, predmet je napisan masnim slovima prvi put kad je pomenut, jedinice SI sistema se pišu latinicom... -- Obradović Goran (razgovor) 15:59, 17. februar 2007. (CET) -- Obradović Goran (razgovor) 15:59, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

(dodao parče teksta kasnije -- Obradović Goran (razgovor) 16:06, 17. februar 2007. (CET)) Hm... Znači ako sam dobro razumela, Vikipedija je veži autoritet od SANU i Matice Srpske? Interesantno... Tamo sede akademici i stručnjaci za jezik. Koliko stručnjaka iz bilo koje oblasti ima Vikipedija? Hm.. Već vidim ja o čemu se ovde radi... Možda je bolje da ja pokupim svoje pinkle i da se lepo oprostim sa vama...--Maduixa 16:04, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Ne, nisi dobro razumela, nisam to rekao. (Matica srpska se inače piše malim s.) Rekao sam da ako Pravopis nešta dopušta, on ne kaže to mora biti tako, već to može biti tako. Pravopis navodi pravila pisanja u srpskom jeziku uopšte, a ne pravila pisanja enciklopedije. Svaka enciklopedija ima svoja pravila. Otvori bilo koju enciklopediju, i utvrdićeš da postoje vrlo oštra i uniformna pravila koja su poštovali svi autori enciklopedije. Iako se po pravopisu svakog jezika mnoge stvari mogu pisati na razne načine, autori enciklopedije svi pišu na jedan način. Ne vidim šta je tu sporno. -- Obradović Goran (razgovor) 16:19, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Savetovala bih ti da ponovo pročitaš šta si napisao i KAKO i KOJIM tonom si napisao, pa onda ti vidi kako sam ja to razumela. Citiram samo neke od rečenica:

Pravopis dopušta i jedno i drugo - Vikipedija ne dopušta!
Jedinice i prefiksi SI sistema se ne mogu pisati ćirilicom.

Koliko sam ja shvatila Filipa, Vikipedija NEMA nikakvo pravilo po tom pitanju. Citiram g. Filipa.

Pa ako baš mogu ćirilicom, onda je najbolje da se napravimo konvenciju... Trenutno imamo bućkuriš.

Pa ti sad vidi kako sam uopšte mogla da vas sve razumem. Možda bi trebalo da prvo vi kao administratori prvo se dogovorite, pa NUČITE svoja pravila pa onda učite pameti druge. --Maduixa 16:29, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Nemamo pisana pravila vezana za to, ali smo imali neke međusobne dogovore koji su neki poštovali. Dakle, treba ih napisati i to je ono što sam mislio kad napisah da "napravimo konvenciju". Ta konvencija bi bila da se piše latinicom uvek i vazda. A bućkuriš... pa nismo mi krivi za njega. Razni korisnici su proizvoljno unosili po nekim sopstvenim pravilima... Čak je u više navrata sam Goran to ispravljao i nije u to vreme bilo nikog da se suprotstavi takvom radu, niti da ga dovede u pitanje. Čak sam ja u jednom trenutku napravio bota koji je to sređivao, odnosno koji je pretvarao jedinice iz latinice u ćirilicu i dodavao znakove za izbegavanje transliteracije. Pretpostavljam da bot nije na svakom mestu to ispravio, a i od tada je prošlo dosta vremena, pa zato kažem da je trenutno bućkuriš... Dakle, lično smatram da treba ispravljati svuda gde se naiđe na ovako nešto. Sad baš glasati povodom ovoga mi je malo smešno... Ako se ovde lepo dogovorimo da ćemo pisati tako i tako, onda super. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 18:02, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Draga braćo, Vikipe indijanci, evo već duže vreme pokušavam da se oprostim od vikipedije, al’ sve pomalo Looking Back Over My Shoulder, što izgleda nije baš najbolji način za opraštanje. Elem, pošto je u ovom razgovoru potegnuto pitanje koje se u mnogome tiče i moje “baštine” na vikipediji, osećam potrebu da vam se još jednom obratim. Najpre bih hteo da vas zamolim da imate malo više uviđavnosti prema Maduiši, pre svega zato što je ona jedna od retkih dama koje uređuju ovu našu vikipediju. Ono jest’ da su žene danas doživele emancipaciju i da su svi ljudi isti, kao što pomenu neko u razgovoru o rasama, ali ipak među polovima još uvek postoje tanane razlike, o kojima treba voditi računa i truditi se da sačuvamo manire džentl menova. Dakle, kao što rekoh u pesmi sa Maduišine stranice razgovora, ona je naša čikitita, Makarena, La bonita, i senjorita, a čikitite još uvek nisu baš mnogo obavezne da vode računa o struji, voltima i amperima, sem ako nisu stekle odgovarajuće fakultetske diplome, mada i takvih senjorita svakim danom ima sve više i uskoro će ih biti više od nas. S druge strane u njeno poznavanje pravopisa ne treba sumnjati s obzirom da je u tome među najstručnijima na vikipediji. Ali eto, pošto onomad napisah jednu pesmu, sve u desetercu, i o profi Klajnu koji je izgleda u centru ovoga nesporazuma, osećam se i sa njim pomalo familijarnim, pa dajem sebi za pravo da i o tome kažem reč-dve. Naime u svome pravopisnom “tefteru” Klajn je kao izuzetak od pisanja fizičkih jedinica ćirilicom naveo upravo volt i vat zbog razloga boljeg razlikovanja. Pošto mi je dobro poznato, a i Slaven nas uputi na rusku stranicu o SI jedinicama, otišao sam tamo sa namerom da utvrdim kako oni pišu upravo ove jedinice. Dakle kod njih je oznaka za volt (V) , a za vat (Vt), dok su međunarodne oznake za ove jedinice (V) i (W). Dakle, iz ovoga je valjda jasno upozorenje prof Klajna o opasnosti nerazlikovanja drugih jedinica ako ih pišemo ćirilicom. Posebno zbog toga što kod nas ne postoji nikakva konvencija o ćirilićnom pisanju za sve internacionalne jedninice, kao što kod Rusa postoji, niti đaci uče o tome u školama, a latinične (SI) ne da uče nego moraju i da znaju ako žele da dobiju bar dvojku. Dalje, pošto nam je i naš ekspert BBašić onomad dao dozvolu da Klajna tumačimo na svoj način i čitamo između redova tamo gde nije izričit, ja uzimam za slobodu da to sada i učinim. Naime, kako sam ja shvatio, Klajnova je preporuka da je dozvoljeno pisti ćirilicom uglavnom najčešće korišćene oznake, kao što su one za dužinu (m) , masu (kg) ili eventualno za vreme (s) i to pre svega u tekstovima koji nisu iz užestručnih oblasti pojedinih prirodnih nauka. Dakle, kod ovih veličina, koje i neuk svet ponajčešće meri, ne treba toliko insistirati na SI međunarodnim konvencijama o latiničnim oznakama. Takođe naša čikitita Maduiša je u pravu što ističe da to daje mogućnost da neki tekst, koji nije vezan za nauku, može lepše i estetski bolje da izgleda i još bih dodao da je nekad još lepše napisati puni naziv na primer ,prostire se (nešto) na hiljade kilometara, nego skraćeno, prostire se na 1000 km. Toliko o estetici i o činjenici da čikitite još uvek vode više računa o lepoti od nas kitočita. Ali kada je reč o nauci, tu se moramo pozvati na Ajnštajna, koji se jednom pozvao na Bolcmana, pa izjavio da lepotu i eleganciju treba prepustiti obućarima i krojačima. Dakle, Goran Obradović potpuno je u pravu kad navodi da osim latiničnih oznaka za jedinice imamo i grčke oznake za prefikse. Tu bi trebalo dodati i činjenicu da nisu samo jedinice problem nego i oznake fizičkig veličina koje se takođe pišu uglavnom latinicom i grčkim slovima. I tu se konačno vraćamo na pitanje kojim je ovaj razgovor započet, a glasi: Da li ozanke fizičkih veličina i jedinica treba stavljati u tagove? S obzirom da je pisanje tagova dosta zamorno ja sam u mojim dosadašnjim člancima iz fizike pisao ih uglavnom ćirilicom, a veličine i jedinice latinicom, smatrajući da će neko pri pritusku na dugme latinica dobiti transliteraciju i jednog i drugog na latinicu, i onda nema nikakvog problema. Međutim, sad vidim da kada se učini povratna transliteracija, onda i u tekstu koji je izvorno pisan ćirilićki sa latiničnim oznakama za veličine i jedinice sve postaje ćirilićno i tu se zaista javlja veliki problem. Prema tome, jedino pravo rešenje ovog problema je zaista postavljanje tagova. Ili, s obzirom da broj dosada napisanih članaka, možda je praktičnije da se negde na vidnom mestu istakne upozorenje da se naučni tekstovi pišu ćirilicom sa SI latiničnim oznakama i takođe sa napomenom da se pri čitanju ne pritiskuju (klikću) više od jednog puta dugmad za transliteraciju ćirilica-latinica, kao i obrnuto.

Pozdrav.Zoran.D. 19:46, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

P.S. Drago mi je što ste u ovome razgovoru svi odreda, kao i moj “ljuti protivnik” BBasic onomad, iskazali stav da pridev “enciklopedijski” podrazumeva takođe i da treba “misliti svojom glavom”, odnosno što vidim da i Vikipe indijanci zaista u većini poštuju samoproklamovane ciljeve Francuske enciklopedije

Zorane, a kako bi bilo da ipak ne ideš sa Vikipedije? :) Treba nam još ljudi kao ti, a ne da gubimo vredne saradnike. Kad postane prestresno, uzmi viki-pauzu, nemoj da odlaziš `zauvek`. I da dodam još jedno malo izvođenje zašto mislim da SI jedinice treba pisati latinicom: km -> mmHg -> Hg -> NaCl -> C2H5OH... -- Obradović Goran (razgovor) 20:18, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Čelični, je l' ti meni ovo namerno? :) --¡¿Kale?! 00:52, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Hvala ti Gorane što ceniš moj dosadašnji rad i doprinos na vikipediji, i sa malim zakašnjenjem takođe ti se zahvaljujem za raniju pohvalu mojoj epskoj pesničkoj minijaturi u desetercu. Ova poslednja napomena o oznakama takođe ti je na mestu kao i prethodne. Jer, recimo imamo izvedenu jedinicu za jačinu električnog polja volt po metru (V/m), gde je očigledno nemoguće primeniti Klajnovu preporuku da je dozvoljeno pisati oznaku za metar ćirilicom, a za volt samo latinicom. Dakle evo, čini mi se da sada mogu da uzmem viki-pauzu, a da li je zauvek teško je reći, jer skoro ništa na ovome svetu nije zauvek.

Pozdrav.--Zoran.D. 20:30, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Ma naravno da nije zauvjek, vratićeš se ti nama... :) Pozdrav i očekujem/o te uskoro nazad sa tvojim simpatičnim komentarima, ali i vrijednim radom. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:47, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

P.S. Ja sam izgubio taj ”romantični šarm” sa gospođicama/gospođama, jer sam ovdje navikao da s njima razgovaram (na poslu i oko posla), isto kao i sa muškarcima... Nešto od tog romantičnog šarma mi je jedino ostalo za moju ženu... E sad ni ne žalim zbog toga, jer bi mi bilo smor da se ponašam k’o ”kreten” 24 sata 365 dana u godini... Dakle ovo ”kreten” je samo moje lično mišljenje, što ne znači da svi muškarci ”romantiku” nazivaju tim imenom... Ja sam ipak Bosanac... :) Odnosno mnoge pripadnice ljepšeg pola se ovdje ”oko” mene strašno uvrijede, ako prepoznaju neki „drugačiji ton“ u razgovoru s njima. Koliko znam, kod nas još uvijek to nije tako, barem ne generalno... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:56, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Hm, trebalo bi napraviti stranice Vikipedija:Odlasci i opraštanja i Vikipedija:Povratci i dobrodošlice. --Rainman 21:01, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pa smatram ideju vrlo zanimljivom..., jer bi na tim stranicama mogli da se isplačemo (pri odlascima) i izradujemo (pri povratcima), bez da smaramo Trg sentimentalizmima... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:08, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

NapitAK - napici užitAK -užici povratAK -povraTci????--Maduixa 01:32, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Da se razumemo. S obzirom da su dozvoljena oba pisma, potpuno je svejedno da li ćete pisati latinicom ili ćirilicom mere. Ono što meni smeta su najrazličitije tvrdnje nekih koje nemaj uveze s mozgom, od onih da su pravila pravopisa SRANJE, do tvrdnji da se NE MOŽE pisati ćirilicom. Volela bih još da napomenem da se pravilo odnosi na mere koje su ispisane latinicom, ali ne na one koje su ispisane grčkim slovima. Pi, mikron, omega i slično će se uvek pisati grčkim slovima, jer za razkliku od latinice, ne postoji odgovarajuće slovo u ćirilici, što je, priznaćete,apsurd života, s obzirom da je ćirilica nastala iz grčkog alfabeta, ali to su već neke druge teme. Dakle, da rezimiram, nemam ja ništa protiv da se odluči da se ovde sve mere pišu latinicom, ono što mi diže kosu na glavi su ranije navedene izjave. Onaj ko shvati, razumeće...--Maduixa 01:43, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Razumijemo se mi, ali problemi koji mogu nastati u interpretaciji različitih mjera SI, prebacivanjem mjera na ćirilicu, koje je lijepo objasnio dole Zoran.D., su dovoljan razlog da se napravi jedan zdogovor na temu. Niko nikome ne brani, da napiše, kilometar, metar, centimetar, litar, decilitar, kilometara u sekundi, itd... Opet kažem, nedorečenost je ovdje problematična, a odnosi se na nepostojanje SI sistema ćirilicom, kao što je to slučaj kod Rusa. Dakle, Rusi su prilagodili sve mjere svom pismu (imaju svoje verzije istih), ili barem skoro sve, pa se tako uče od malena u školama i svima je jasno o čemu se radi... Kod nas u naučnom svijetu, niko, ili skoro niko ne piše fizičke mjere, ili jedinice ćirilicom i većina onih koji su se uključili u ovu diskusiju su ili studenti neke od matematičkih/tehničkih/prirodnih nauka, ili su već odavno diplomirali/magistrirali, tako da reći da nemaju veze s mozgom je malo neotesano. Da si rekla „sranje“, mislim da se niko ne bi ljutio... :) Šalim se. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:48, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Aj’ i ja da se javim.

Pre svega, malo o tvrdnji da se Pravopis meša u pitanja koja se „tiču samo fizike (hemije i sl.)“. Navedeno je već više puta, Pravopis ne zabranjuje fizičarski način zapisivanja, i tu odmah pada tvrdnja da se meša u takva pitanja. Međutim, Vikipedija (bar koliko je meni poznato) nije enciklopedija o fizici već opšta enciklopedija; stoga, ako i insistiramo da se u člancima o fizici koriste isključivo latiničke oznake, nema apsolutno nikakvog opravdanja pozivati se na SI-sistem da bismo objasnili kako se dužina neke reke izražava u km pre nego u км; ako, konkretno u ovom primeru, ne postoji geografska konvencija (a koliko mi je poznato — ne postoji), onda su jedina merodavna pravila pravila opšteg srpskog jezika, tj. Pravopis.

Povodom iščuđavanja „kako je nekom uopšte palo na pamet da to zapisuje ćirilicom“ nema se šta mnogo objašnjavati: u pitanju su jednostavno skraćenice srpskih naziva odgovarajućih mera; ako želimo da u nekom opštem tekstu skratimo naziv metar, na osnovu čega ne bismo smeli to da uradimo po srpskim pravilima skraćivanja reči? Na osnovu SI-sistema, možda? Lep primer je skraćenica h, koja se ćirilicom piše č (može i č., a može i s od ’sat’), od našeg naziva ’čas’. Prema tome, nije reč o pukom preslovljavanju već o skraćivanju odgovarajućih naših reči, a na to SI-sistem nema baš nikakav uticaj (niti i na šta drugo van nauka u kojima se koristi).

Reč-dve i o izuzecima. Klajn je malo nesrećno sročio (sad će se Zoran obradovati) dotičnu odrednicu naglasivši da su V i W izuzeci jer se u suprotnom ne bi razlikovali; ispada da je to jedini razlog za izuzimanje dotičnih oznaka, a zapravo Pravopis je mnogo precizniji (i nadasve jednostavniji): merne jedinice napisane velikim slovima pišu se latinicom, ostale po izboru: isključivo V, W, J, F, C spram po izboru g, kg, l, dl, m, km, cm (a poslednje može i sm od ’santimetar’ — još jedan dokaz da nije reč o preslovljavanju tuđih skraćenica, već o našim varijantama). Vrlo jednostavno.

Pošto sam sve ovo napričao, možda bi bio red i da napišem svoj stav. Kada bih ja pisao tekst ćirilicom, pisao bih i oznake ćirilicom, osim tamo gde bi bilo mešanja ćirilice i latinice (V/m, ne V/м). Međutim, ako je reč o tuđim tekstovima, onda bi se, prema mom mišljenju i po pravilima dobre lekture (ukoliko postoji više ravnopravnih varijanata, ostaviti izbor pisca/prevodioca), autoru članka moralo dati pravo na izbor varijante koju on lično preferira. S tim u vezi, moram malo da iskritikujem Maduišu, koja je pomenula da sam u članku o Banjoj Luci ćirilizovao sve merne jedinice; naprotiv, mere su već bile ćirilizovane, a ja sam ih samo ostavio takve, u skladu s gore rečenim. Jedino što sam ćirilizovao jeste h, radi jednoobraznosti s ostalim jedinicama.

Toliko.

Pozdrav,

Bbasic 03:13, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Za Bojana i Madujšu. Jezik svake nauke kao što su matematika, fizika ili hemija je jezik za sebe ili po sebi i takođe ima svoja “pravopisna pravila” i “gramatiku”, kao što je imaju i književni jezici poput Francuskog, Engleskog ili Srpskog. Pošto je reč o egzaktnim ili strogim ili tačnim naukama i ova pravila strožija su i tačnija u naučnom nego u književnim jezicima. Drugim rečima nije dovoljno u pravopisu srpskog jezika objasniti u svega par rečenica kako se pišu oznake fizičkih veličina i jedinica, u smislu velika slova pišu se samo latinicom, a mala i ćirilicom i latinicom. Trebalo bi navesti tačnu nomenklaturu oznaka za svaku veličinu za svaku jedinicu i za svaki prefiks. U suprotnom, čovek pri čitanju teksta zapada u nedoumicu i nepotrebno se zbunjuje. Na primer, ako napišeš, Bašić je radeći na kompjuteru potrošio 200 Wh (vat časova ili vat sati) električne energije, to bi možda moglo da se zapiše i kao Wč ili Ws, ali Ws moglo bi onda da znači takođe i vat sekundi, što je mnogo manje od stvarno potrošene energije. Osim toga ni usamljeno s koje bi moglo da znači ćirilicom i sat, a i sekund, nije baš najsrećnije rešenje. Kod prefiksa imamo problem, gde na primer malo m latinicom znači mili ili hiljaditi deo, a veliko M mega ili milion. Tako da mm ćirilicom možda neće dovesti u zabunu ispisano štampanim slovima, ali u rukopisu ćirilićno m mnogo podseća na veliko M latinicom iz čega je očigledna opasnost zbunjivanja. Kada je u pitanju odnos grčkog alfabeta i ćirilićne azbuke, postoje primeri, recimo kod oznake za fizičku veličinu fluks, gde skoro da ne postoje razlike (F ćirilicom ili fi grčko slovo). A s druge strane, ako oznaku za silu F napišemo ćirilicom F, ne zna se da li je to sila ili fluks. Ovde je pravopis takođe nejasan, jer propisuje da se oznake velikih slova pišu isključivo latinički, ali je to nemoguće, ako je slovo grčko. Uopšte ima podjednako mnogo oznaka veličina i jedinica koje se u fizici pišu malim kao i velikim sloviom, a ne samo ove koje su navedene u pravopisu. Na primer brzina (v), ubrzanje (a), pritisak (p), impuls (p), kandela (cd), elementarno naelektrisanje (e) , itd. Od toga, kao što vidite oznake za veličine pritisak i impuls pišu se potpuno isto i u latinici, što znači da nerazlikovanje nije samo problem transkripcije, nego i poznavanja fizike i njenih pravila. Prema tome, posebno nestručnom čitaocu ne treba dodatno zagorčavati čitanje još i pisanjem oznaka ćirilićnim slovima, pogotovo što, koliko ja znam o tome u našoj naučnoj javnosti ne postoje tačno ili egzaktno određene konvencije. Kao kuriozitet navešću još da u kvantnoj mehanici postoji oznaka za redukovanu Plankovu konstantu (h/2π) koja se piše slično kao ć ćirilicom i naši naučnici čitaju je kao što i izgleda, odnosno upravo kao ć. Dakle, da zaključim, ako pitate Klajna ubeđen sam da će vam i on potvrditi isto što sam i ja rekao, a to je da se ćirilicom mogu pisati samo oznake jedinica za masu, dužinu i vreme i to pre svega u tekstovim opšte prirode, a ne u prirodno-naučnim tekstovima. Još da poručim Maduiši da sam i razumeo i shvatio da je ljuta na mene. Izvini Maduiša, samo sam pokušao da te odbranim,jer si u ovoj raspravi bila usamljena, mada sam to učinio možda malo nespretno. Pored toga, noćas sam započeo i članak o Luisu Bunjuelu da ti pomognem da tvoja Latinska Amerika još malo poplavi. Pa ako ni to ne umeš da ceniš, onda stvarno ne znam šta još da učinim.—Pozdrav.--

P.S. Bojane, santimetar je nepravilno reći kao i zapisati skraćeno sm, jer santi nije nikakav prefiks, dok centi predstavlja prefiks za stoti deo neke jedinice. Prema tome jedino je ispravno centimetar, (cm) ili (cm).

Skraćenice za jedinice vremena kada se pišu ćirilicom, obično se ne navode kao ćirilićna varijanta odgovarajućih latiničnih oznaka SI sistema, bar ja do sada nisam naišao na takav sklučaj, a vidim da ni Klajn to ne pominje u svome pravopisu. Češće se može naići na slučaj da se ove jedinice skraćeno zapisuju kao na primer, min. za minut ili sec. za sekund, pri čemu minut i nije osnovna jedinica za vreme SI sistema. Takođe i kod časova ili sati trebalo bi postupati na sličan način jer pored varijanti koje Bojan predlaže, č i s, prema pravopisnoj preporuci o pisanju jediničnih oznaka sa malim slovom dolazilo bi u obzir i h, pa je time zbrka potpuna. I takođe oznaka za litar (l) nije osnovna jedinica za zapreminu u SI sistemu, ali je dozvoljeno je koristiti, tako da verovatno može i kao l (ćirilicom). Međutim i kod centilitara, Bojane, kao i kod centigrama, vodi računa, santilitar (sl) ili santigram (sg) bilo bi potpuno pogrešno kao oznaka za stoti deo ovih jedinica, jednako kao što je pogrešno i santimetar (sm). Zoran.D. 08:41, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

E sad, ja kažem da Pravopis dozvoljava santimetar, ti kažeš da ti ne dozvoljavaš (i to rečima ’potpuno pogrešno’). Meni je stvarno teško da u svakoj diskusiji em moram da navedem šta piše, em moram još i da branim to od večitih reformatora koji bi svi odreda napisali bolji Pravopis i sve znaju bolje od naših vodećih lingvista. Ako mislite da ne valja — pišite njima, predložite da to izmene u narednom izdanju, pa ćemo videti hoće li prihvatiti vašu sugestiju; kako god bilo, ja nemam nikakve veze s tim.

Elem, santi- je prefiks isti kao i centi-, s tim što smo drugi pozajmili iz latinskog a prvi iz francuskog. Danas se ipak preporučuje latinski oblik jer je unekoliko logičniji, ali to ne menja činjenicu da ni francuski nije pogrešan, što naglašava i Pravopis.

Kažeš da ćirilično ’м’ mnogo podseća na veliko ’M’ latinicom, u rukopisu. Navedi mi jedan članak na Vikipediji pisan rukom.

Odredba Pravopisa koju sam citirao govori o latiničkim oznakama. Ako je slovo grčko, jasno, pisaće se grčkom azbukom, ne ćirilicom niti latinicom.

Onda pominješ nešto što se pisati i velikim i malim slovom, npr. „brzina, ubrzanje, pritisak, impuls...“ Sve je to lepo, ali šta od ovoga spada u metričke jedinice? Koliko ja vidim, ništa. U istom paketu si dalje naveo kandelu, čija se skraćenica piše samo malim slovima, i elementarno naelektrisanje, koje se piše označava slovom e, jednakim u ćirilici i latinici!

I za kraj, gde sam to rekao da se čas može pisati i h (ćirilicom)? Nekoliko puta sam naglasio da pisanje dotičnih oznaka ćirilicom nije jednostavno preslovljavanje već skraćivanje našeg imena, i kao primer uzeo upravo čas, koji se ne može pisati h! Onda pročitam ovako nešto.

Za kraj, da bismo raspravljali o primeni pravopisnih pravila, pre svega ih moramo znati, ali mnogi, eto, preskoče tu „sitnicu“ pa se ne upoznaju s njima. A što se tiče izjava poput „to su sranja“, „pravopisci nisu uradili domaći“, „ja kažem da ne sme santimetar bez obzira na to što Pravopis kaže da sme“, očigledno mnogi (među kojima su i administratori) još nisu shvatili da Vikipedija nije mesto za originalna istraživanja (a samoinicijativno menjanje važećih pravila, da ne kažem reformisanje jezika, jeste upravo to).

Pozdrav,

Bbasic 15:01, 18. februar 2007. (CET) Bojane, nemoj još i ti da me kritikuješ. Pa majku mu, valjda sam zaslužila i neku lepu reč. U Banji Luci, ako se dobro sećam, JA sam izmenjala kilometre, a časove i čini mi se hektare sam ostavila, što lepo i navodim na stranici za razgovor istoimenog članka, i navodim razlog, nakon čega je usledila tvoja lektura u kojoj si dovršio izmene preostalih mernih jedinica - časova i hektara. Prvobitan tekst je sadržao sver mere ispisane latinicom. Dobro, malo sam preterala kad sam rekla da si izmenjao SVE mere, ali neke jesi - SVE koje do tvoje revizije nisu bile vež izmenjene. --Maduixa 20:00, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Pravopis u mnogim jezicima svijeta nije Biblija. Pa i da je Biblija ne vjerujemo svi ni u nju. Tako da sve više mi se čini da mnogi od vas Pravopisdžija interpretirate stvari kako vama odgovara. Po ovome što ste iznijeli, ja nigdje ne vidim da Pravopis, kaže da se nemože napraviti zdogovor kako se tretiraju fizičke mjere i jedinice, bilo gdje. To je jedino što mene ovdje interesuje. Mislim da nas kreativno interpretiranje Pravopisa nigdje ne vodi u ovoj disusiji. Skraćivanje mjera i jedinica na svom jeziku su obavili Rusi kako treba i tačno se zna o čemu se priča. Kod nas to nije slučaj i ima dosta rupa u tim pravilima. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:36, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

http://ru.wikipedia.org/wiki/Тесла_%28единица_измерения%29 - Tl = kg·s-2·A-1 = Vb / m² = V·s / m² = N·A-1·m-1... Dakle, ovo je prilično jasno nekome ko je studirao fiziku/elektrotehniku u Rusiji, dok kod nas ne baš..., jer na našim fakultetima, školama, svugdje se koriste „izvorni oblici“ jedinica/mjera... i dok god neko ne „sjedne“ (pravopisdžije sa naučnicima/stručnjacima) i prilagodi sve mjere/jedinice na ćirilicu kako treba i kao takve počnu da se koriste u školama/fakultetima, neće biti pravog rješenja problematike. Može ovako, a i onako nije nikakav naučni pristup nigdje u svijetu, a ovdje je riječ o gramatici nauke, kako lijepo reče gore Zoran.D. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:11, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Da skratimo ovu priču Slavene. Ne radi se samo o nauci, nego je, zbog važnosti, i zakonski propisano koje i kakve oznake fizičkih veličina i jedinica se koriste u službenoj upotrebi. Slično kao što je zakonski regulisana i vrsta i način zapisivanja oznaka za pojedine novčane jedinice ili valute. A Bašić ako hoće, može u nekom neslužbenom tekstu da napiše i npr, neki čovek je visok 180 santimetara ili čak i 180 santima. Takođe, može da zapiše i kupio sam 10 kubika ili 10 metara ili još grđe 10 meteri uglja , umesto 10 kubnih metara uglja. Verovatno bi i to bilo u skladu sa pravopisom, ali bi svima bilo jasno da je ovu rečenicu rekao neki neuk čovek, a neki učeni pravopisdžija posle to zapisao.

A to da se nismo upoznali sa pravopisom takođe nije tačno. Upoznala nas je Maduiša još na početku ovog razgovora (pročitati gore). Međutim, ona za razliku od Bašića čvrsto se drži samo onoga što dobro poznaje i u šta je sigurna, i ne stidi se da prizna kada u nečemu pogreši, zbog čega, između ostalog, i imam izuzetno poštovanje prema ovoj dami. Pošto vidim da je danas nema na vikipediji, ne znam da li se povukla da se malo odmori, ili sam je ja, ili neko drugi, povredio nekom neodmerenom reči ili izjavom. Ja joj se zbog toga u moje lično ime još jednom izvinjavam. Izvini Maduiša, kada bih mogao povukao bi svaku reč i svako slovo iz gornjeg teksta koje govori o tebi i koje te je eventualno povredilo, ali pošto je za to sada kasno, molim te da mi oprostiš. Ne znam šta mi bi i znam da to nisi zaslužila, pogotovo ne od mene. Pozdrav!--Zoran.D. 19:08, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Možda bi bilo najbolje da otvorimo glasanje, jer bi inače mogli sto godina da se ubeđujemo i ništa ne bi odlučili... Darth Vader 19:25, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Nema potrebe, očigledno je da većinamisli da hje bilje pisati samo latinicom. S obzirom da pravopis to dozvoljava, ne vidim gde je problem.

I još nešto. Ako sam žena, to ne znači da sam maloumna. --Maduixa 19:52, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Maduiša, ne bi mi ni na kraj pameti bilo da izjavim ovako nešto za bilo koju žensku osobu, a pogoto ne za tebe. Ima jedan naš naučnik koji tvrdi da žene, ne da nisu gluplje od muškaraca, nego su na evolutivnoj lestvici čak odmakle i dalje od muškaraca, ili tačnije, da muškarci u svojoj evoluciji slede u stvari put žena, a ne obrnuto. Kao dokaz toga je i činjenica da zbog maljavosti i drugih spoljnih karakteristika, muškarci mnogo više liče na svog evolutivnog pretka nego žene. U tom smislu treba da tumačiš i moju konstrukciju da smo mi muškarci, za razliku od vas čikitita, u stvari kito-čite. Jer, Čita je ime čuvenog šimpanze, Tarzanovog vernog prijatelja, kojeg mlađi vikipedijanci teško da se mogu setiti, pa eto možda nije loše da i to objasnim. Pri tome prefiks kito, najbolje neka za sada ostane neobjašnjen, mada i on ponekad ima uticaja na primatsko ponašanje nas muškaraca poput šimpanze Čite. Ono što sam hteo da kažem je da si zaista, s obzirom na svoju žensku prirodu, naklonjenu estetici, ispravno ukazala da latinične oznake u ćirilićnom tekstu izgledaju ružno i da prosto rečeno “bodu oči”. Zbog toga sam se složio sa tobom da u nekim tekstovima koji nisu stručno fizičarski ili naučni, poput članka Banja Luka, treba pisati fizičke jedinice ćirilicom, pogotovo što to dozvoljava i Klajnov pravopis, na šta si nam ti lično odmah na početku ukazala. Prema tome, ja nisam u ovoj većini o kojoj govoriš, i koja se zalaže za jednostrani pristup pisanju jedinica, niti sam uopšte bilo kada bio za jednostran pristup u bilo čemu. Jedino mi je bilo malo smešno što su te u ovome razgovoru napominjali za struju i električarske jedinice, iako je svima jasno da se žene u većini, a izgleda i pojedini muškarci, ne bakću previše sa elektrikom. A da ne govorimo koliko je to daleko od oblasti tvojih interesovanja, sudeći bar po člancima koje si do sada na vikipediji napisala. Pozdrav.--Zoran.D. 20:58, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Naravno da mogu da napišem i „180 santimetara“ i „180 santima“ i „10 meteri“ (evo, upravo sam to napisao). U prvom slučaju nisam napravio baš nikakvu grešku, u drugom i trećem jesam. Eto, toliko jednostavno, samo je potrebno otvoriti knjigu pa pročitati. Međutim, nekima, da ne kažem mnogima, sopstveni osećaj je mnogo bitniji od svake literature i svake norme, a tu već ne mogu ništa. Ako si onim „čvrsto se drži onoga što poznaje i u šta je sigurna, za razliku od Bašića“ hteo reći da sam nešto pogrešno rekao/napisao, reci šta sam to pogrešno napisao, navedi literaturu koja pokazuje da si ti u pravu a ja grešim (tvoje mišljenje, naravno, nije literatura, ma koliko ti bio ubeđen da je baš tako kao što ti misliš da jeste), baš kao što sam ja potkrepio literaturom sve što sam rekao. Ako se ispostavi da je tvoja literatura merodavnija od moje (ne znam šta je merodavnije od Pravopisa, ali rado ću sačekati pa videti), nema nikakvih problema da ti se izvinim i još zahvalim na ispravci; u suprotnom ja očekujem izvinjenje zbog toga što si bez ikakvog dokaza napisao da se petljam u stvari u koje se ne razumem i da pri tom iznosim pogrešne informacije, što se zove kleveta.

Maduiša, što se tiče kritike, nisam mislio ništa ozbiljno, hteo sam da te (kroz malu šalu, očito neuspešnu) ispravim jer si rekla da sam ja ćirilizovao sve mere, a nije bilo tako. Ko je to učinio pre mene, nisam proveravao (sad kažeš da si ti), ja sam samo ostavio kao što sam zatekao iz već navedenih razloga.

Pozdrav,

Bbasic 21:44, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Uzgred budi rečeno i ako me izvor ne vara, doktorska disertacija Ivana Klajna još iz 1970. godine glasi: "Uticaji engleskog jezika u savremenom italijanskom jeziku" što jasno pokazuje njegovo težište tadašnjeg naučnog rada :-).

Šalu na stranu a povodom gornje diskusije, slažem se sa "oratorima" (i njihovim argumentima) koji su zagovarali (ograđenu) latinicu za SI jedinice. Dodao bih i još jedan aspekat, koji u "nepapirnim" enciklopedijama kakva je vikipedija, dolazi do punog izražaja. A to je, da kod ogromnog dijela enciklopedijskih tema u takvim enciklopedijama, uopšte nema potrebe za upotrebom skraćenica, pošto one uopšte nisu prostorno ograničene. Dakle, u onom malom dijelu specijalizovanih članaka (fizika, hemija, i slično) bi trebalo ostati nepisano pravilo pisanja "ograđenom" latinicom dok se za sve ostalo može prijeći na puno ispisivanje ... metara, kilometara, litara, herca, "vati po kubnom metru uglja" i ostalog. --Kaster 22:06, 18. фебруар 2007. (CET) Htjedoh nešto napisati o emancipaciji muškaraca, pravoj ravnopravnosti polova i ljudi, ali na vrijeme uočih naslov ovog pasusa ;-)[odgovori]

Bašiću, pa nije valjda došlo vreme da ja moram Klajna da branim od tebe. Ne treba da ti navodim literaturu navešću ti deo onoga što je Madujša već navela iz njegovog pravopisa:"Skraćenice mera (metričkih jedinica). Pravopis predviđa da se skraćenice m, cm, dm, mm, km, g, t...Kao što vidiš, a i podebljano je ako ne vidiš dobro, ni Klajn ne predviđa da se jedinica centimetar skraćeno piše sm. Drugo, već sam ti rekao ako je prefiks santi ispravan, onda bi bilo ispravno i santilitar (sl) ili santigram (sg). Mogu da ti navedem na stotine knjiga gde sam video jedinice (cm), (cl) ili (cg), makar i ćirilicom napisane, ali nigde ne videh ovaj obrnuti tvoj slučaj. Takođe, već sam ti napomenuo, oznake fizičkih jedinica ne usvajaju se skraćivanjem domaćih naziva, a ni transkripcijom stranih oznaka, nego na državnim sednicama i međunarodnim konferencijama, gde se dogovorom utvrđuje kakve će oznake imati koja veličina njena jedinica kao i kakvi će se prefiksi upotrebljavati. Jedna od takvih konferencija je održana i kada je stvoren Međunarodni sistem fizičkih veličina i jedinica (SI sistem) , kojem je i naša država pristupila i obavezala se i još uvek se obavezuje da će ga primenjivati u svojoj praksi. Ako želiš da ti navedem zakonsku odredbu ili registarski broj zakona kojom je ova odredba usvojena mogao bi možda i to da ti pronađem. Ali nema potrebe, jer se radi o sistemu SI, koji je sasvim korektno naveden i na ovoj enciklopediji, pa ako te interesuje idi pa pročitaj, ne treba ti bolja literatura. Ono što ti ne kapiraš je da nisu problem samo jedinice nego i njihove veličine, koje takođe imaju svoje oznake, kao i još koječega, na primer imaginarna jedinica (i) koju je Goran gore pomenuo. Prema tome, u najmanju ruku nekorektno je da ti deliš savete drugima kako bi trebalo ili kako bi ti pisao članke sa fizičkim jedinicama, posebno one iz nauke. A uopšte, ne primetih nešto da si ovde napisao bilo kakav članak, pa eto prilike da tako nešto učiniš, i to izaberi neki sa što više santimetara, santigrama, santilitara, volti, vati, džula,...itd.

Pozdrav.--Zoran.D. 23:10, 18. februar 2007. (CET)[odgovori]

Dakle, neverovatan si. Gde u tom citatu piše da je skraćenica koju si podebljao jedina moguća? Koliko ja vidim, nigde. S druge strane, Pravopis to pominje čak više puta:

Strana 255:

...m (metar), km (kilometar), sm ili cm (santimetar ili centimetar), g (gram)...

Strana 298:

...g, kg, l, dl, m, km, cm — centimetar i sm — santimetar...

Strana 475:

santimetar i centimetar (skrać. sm, cm, cm)

Strana 483:

sm, skrać. ’santimetar’

Strana 512:

centimetar (skr. cm) i santimetar (sm)

Napuštam diskusiju, pošto je jasno da ne poštuješ Pravopis a da ti se u Klajnovim rečima pričinjava nešto što on nije rekao, pa to više nije moj problem već posao za administratore (koji bi ti morali reći da Vikipedija nije mesto za originalna istraživanja; ipak, sumnjam da će se to dogoditi jer, kao što rekoh, videli smo da su i oni sami skloni da pišu pravopise, svaki svoj; međutim, ni to nije moj problem, kome je zaista stalo da zna šta je pravilno a šta nije ima i više nego dovoljno dokaza).

Za pisanje članaka bih imao više vremena kad ne bih morao pet puta da ponavljam svaki navod iz Pravopisa, u nadi da će makar posle petog puta pojedinci pročitati.

Pozdrav,

Bbasic 00:24, 19. februar 2007. (CET)[odgovori]

Sažetak priče o fizičkim mjerama i jedinicama

Mislim da je rješenje koje je sažeo Kašter najbolje za sada. Dakle, u člancima u kojima se ne pojavljuju formule, tačnije koji se ne tiču direktno fizike, hemije, matematike, itd... ove mjere koje pokriva Pravopis se mogu pisati i ćirilicom i latinicom. U člancima koji se tiču bilo koje nauke (fizike, hemije, elektrotehnike...) koriste se izvorne jedinice, dakle onako kako je uobičajeno u akademskom svijetu na srpskom za datu oblast. Samo da napomenem, jedino Rusi imaju internacionalno priznat/adaptiran sistem fizičkih mjera i jedinica ćirilicom http://www.unics.uni-hannover.de/ntr/russisch/si-einheiten.html5... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:47, 19. februar 2007. (CET)[odgovori]

Mislim da si me pogrešno shvatio/interpretirao. Ja zagovaram mišljenje da nam u velikoj većini članaka skraćenice uopšte ne trebaju (tu je dakle svejedno da li je ćir. ili lat.). Dok tamo gdje se bez njih (skraćenica) ne može, kao u specijalizovanim oblastima (fizika, hemija i tako dalje), se one (skraćenice) pridržavaju SI sistema (sa -{}- "ograđena" latinica). --Kaster 11:04, 19. фебруар 2007. (CET)[odgovori]

Mislim da ovaj Kasterov predlog nije uopšte loš. Upravo sam naišla na članak Žuta boja, gde se kaže: Žuta boja ima talasnu dužinu od 570 do 590 nm. Da budem iskrena, nemam pojma šta je to nm. Pošto je ovo opšta enciklopedija, a ne užestručna, nije svaki čitalac obavezan da zna sve moguće mere. Naravno, lako je sa merama koje su uobičajenije u svakodnevnom životu, kilometri, litri itd. međutim, ima i mera koje se ne čuju tako često u svakodnevnom životu i ne bi bilo loše imati i jedan posweban članak o njima, na primer, ovaj nm (pretpostavljam da je nanometar? a možda sam i lupila pa ostala živa, oprostićete mi prirodnjaci, ali ja sam samo jedna jezičara:)), da se napiše cela reč - nanometar i da još uz to može da se napravi aktivnim (naravno, samo prvi put kad se spomene u tekstu, da onaj ko nema pojma šta je to nm, da može da se obavesti koja je to mera i čemu služi. --Maduixa 18:55, 19. februar 2007. (CET) Hm, vidim da članci o merama već postoje. Onda samo da se pišu celim rečima i da se aktiviraju kad se prvi put spomenu u tekstu.--Maduixa 18:57, 19. februar 2007. (CET)[odgovori]

U redu je to da se piše cela reč, ali to nema puno veze sa razumevanjem o čemu se radi (da, u pravu si, radi se o talasnoj dužini u nanometrima). Jer često stave (a to je dobra praksa) [[нанометар|nm]] (U ovom slučaju može i da se napravi preusmerenje sa nm). Znači ideja je u linku ka članku o datoj meri, a ne u skraćenici ili ne-skraćenici (ako neko ne zna šta znači skraćenica, često mu neće previše značiti ni cela reč - tipa 5 vebera, ili 10 mikrotesla). -- Obradović Goran (razgovor) 19:22, 19. februar 2007. (CET)[odgovori]

Skidam kapu Jagoda majstore !

Hej prirodnjaci

mi nemamo dara.

Drži nas u šaci

ova “jezičara”.

Ona nema pojam.

Ko to kaza?

Zar?

Svima nam ukaza

šta je prava stvar.

Boja žuta

Pa još metar nanin.

Mene je sramota.

Odoh da crvenim.

Ćaos!--Zoran.D. 20:04, 19. februar 2007. (CET)[odgovori]

A i ti Madona, šta si se tu uskusturila na kraju teksta pa nikud ni makac. Stvarno počinješ već da me nerviraš!

Upravo to, Gorane! Treba linkovati mere koje su manje poznate ŠNM. Sad da li će se pisati punom rečju ili skraćenicom, nije važno. Jedno pitanje. Gde treba da pišemo peticiju da pevac Zoran ostane? Nekako sam se navikla na njegove stihove, biće nam pusto ako nas napusti... A za Madonu ne brini, već ću ja da je pregledam, koliko je to u mojoj moći, što uz Božju pomoć što uz pomoć g. Klajna... Samo će malo morati da saćeka... --Maduixa 20:59, 19. februar 2007. (CET)[odgovori]

Madona

Zamolio bih dežurne da provere pravopisunu ispravnost ovog članka, pogotovu u pogledu transkripcije i prevođenja (Bedtime Stories i sl.). --Đorđe Stakić (r) 12:32, 17. februar 2007. (CET)[odgovori]

Mek Kormik ili Makormik

Trpio sam razne gluposti, ali nagrđivanje članka U2 ne mogu. Jeste da bi bilo fer da onaj ko uporno prepravlja članak traži intervenciju, a ne ja koji sam napisao članak, ali nema veze.

Ako je nešto sporno logično je da se ostavi prva, originalna verzija koja je napisana u članku dok se ne dokaže da to nije ispravno. To što se neko predstavlja kao ekspert ne znači ništa - vi ste meni svi samo gomila teksta na ekranu - ko zna ko je šta u stvarnom životu - predstavljanje tipa ja sam profesor me uopšte ne zanima.

Bbasic: o činjenicama se ne raspravlja. Šta to uopšte znači? Ja tvrdim da to nije činjenica, a ti da jeste, ali nema rasprave o tome jer je to činjenica?

Da skratim priču, "nedoumice" su:

Leri ili Lari
Molen ili Malen i
Ja tvrdim da je Mek Kormik, mada sam prvo bio napisao MekKormik, a neko je prvo prepravio u Mekormik a kasnije kada sma ja vratio neko drugi je prepravio u Makormik (što i sada piše - nisam htio da počinjem još jedan rat izmjena)
Mek Ginis, MekGinis, Mekginis ili Makginis

Pošto niko od ovih koji uporno "ispravljaju moje greške" ne sluša U2 morao sam da napravim uzorak (sample). U pitanju je fajl od 300kb. Koristim video fajl zato što nemam ni jedan program za zvuk osim Audiograbber-a a on radi isključivo sa zvukom CD kvaliteta pa nije htio da prihvati ono što moj aparat snimi (a ni video programi koje imam ne umije da izvade zvuk iz videa)

Da citiram deliju, momka koji Internet zove mreža

A ko je čitao knjigu T. Prćića: Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena te Cambridge English Pronouncing Dictionary Danijela Džonsa znao bi da se to prezime transkribuje kao Malen.

Korisnik:Bbasic

ti očigledno malo lošije stojiš s pravopisom (i transkripcija spada u pravopis), pa bi bilo korektno da taj deo posla prepustiš nama koji smo za to malo stručniji

--Milan Tešović 03:46, 3. mart 2007. (CET)[odgovori]
p.s. nadam se da mi niko neće prepravljati u ekavicu ovo što sam napisao . hvala

- Prvo, ja već odavno nisam momak (ni po godinama ni po bračnom statusu).

- Drugo, to uopšte nisu "nedoumice", već je Tešović od jasnih i definisanih stvari (potvrđenih kompetentnim izvorima) napravio "veštačke nedoumice". Nedoumice mogu biti samo u njegovoj glavi.

- A činjenica da li neko sluša ili ne sluša Ju tu ne bi trebalo da bude "ključna" u raspravama ovog tipa jer to uopšte NIJE VAŽNO. Za informaciju nekima, "momak koji Internet zove mreža" poručuje "momku koji internet piše velikim slovom" da je slušao Ju tu još dok se dotični igrao u pesku i tražio od mame da mu pod hitno promeni pelene.

- A što se tiče ekavice - nemaš brige. Iako je govorim i pišem bolje od tebe (a nije mi maternji govor) ne mislim da bi ti bio spreman da iz mojih ispravki naučiš bilo šta novo.

--delija 08:47, 3. mart 2007. (CET)[odgovori]

Jedino za tebe znam da Mc čitaš "mak". Drugim riječima moja jedina nedoumica bila je kako da se nosim sa takvim glupostima. Riječ nedoumica sam ustvari koristio samo da izbjegnem probleme - već sam opominjan za riječ debil (mada je odgovaralo situaciji, a i nisam znao ko je konkretno bio uradio tu gluipost [kojoj je "zaslužio" taj epitet])

Internet se pisao i dalje se piše velikim početnim slovom. Imam i situacija kada se piše malim slovom, ali ja rijetko tada koristim internet već češće konkretnije odredim - sajt, čet, server...

Što se tiče ekavice to je, kao prvo, bila šala. Kao drugo to se nije odnosilo na tebe (lično). Našalio sam se jer mi se za više od tri godine na Vikipediji samo nekoliko puta desilo da mi neko u članku ijekavicu prepravlja u ekavicu, a 2 puta u zadnjih par dana. --Milan Tešović 20:38, 3. mart 2007. (CET)[odgovori]

p.s. hoće li se neko uključiti po pitanju Mek Kormika? još se niko nije uključio po pitanju teme

Ovom ti pišem polako da bi me razumeo, budući da očigledno imaš spor metabolizam. Svi prigovori, primedbe i opaske poslati su na pogrešnu adresu (meni i Bašiću). Prava adresa je Odeljenje za jezik SANU ili Matica srpska i to I. Klajnu ili T. Prćiću na ruke. Sve izmene koje sam do sad uradio na Vikipediji zasnovane su na radovima (knjigama i tekstovima) ove dvojice (a i nekih drugih uglednih lingvista) tako da ja nisam imao ni mrvice prostora da nešto izmišljam ili da, ne daj Bože, sprovodim neku svoju, privatnu jezičku politiku. Dakle, pokupi svoje argumente, napiši pismo jednom od dvojice navedenih lingvista i lepo, razložno i argumentovano (kao što ti to dokazano znaš) kaži da su njihove knjige i sugestije obična glupost koju ti, M. T. nikako ne možeš da provariš jer vređa tvoju nežnu lingvističku dušu. Osim ako te nije sramota da se razotkriješ pred lingvistima i da pokažeš svoje bedno poznavanje srpskog jezika.

Inače, dirljiva su tvoju nastojanja da dokažeš nešto što se ne da dokazati i da za sve svoje frustracije optužuješ mene, Bašića ili nekog trećeg koji poznaje srpski jezik malo bolje od tebe. Za tvoje frustracije ima leka - pravopis u šake da bi mogao na ravnoj nozi razgovarati o problemima u jeziku i oko njega.

A baš me interesuje gde to stoji da se internet piše velikim slovom? Ko zna, možda ti imaš neki svoj privatni pravopis, ali ga ljubomorno čuvaš od gejačke populacije. A ako kažeš da tako propisuju naši lingvisti, zašto onda ne prihvatiš i druge propise i sugestije koje su ti lingvisti napisali?

A nema sumnje da će se mnogi "uključiti po pitanju teme". Samo, ovaj put bez mene. Ja sam davno rekao što sam imao reći, samo treba biti pismen pa to pročitati i pravilno razumeti.

--delija 22:01, 3. mart 2007. (CET)[odgovori]

Mekdonald (McDonald); Mekdonalds (McDonald's, naziv restorana.

Mekgro (McGraw), Mak Gro (Mac Graw): Pogrešno Mek Grou

Meklin (Maclean, McLean), ali Meklejn kad je škotsko prezime: Ficroj Meklejn.

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica. Čigoja, Beograd 2002. str. 98

Citirala bih i bonton, jer je očigledno ovde nekima potreban, ali nažalost nemam ga.--Maduixa 21:50, 3. mart 2007. (CET)[odgovori]

Pre svega, pravila transkripcije data su u merodavnoj literaturi, prema tome jesu činjenice, i prema tome o njima se ne raspravlja.

Lepo je što ti nešto „tvrdiš“, ali moram te podsetiti na to da Vikipedija nije mesto za originalna istraživanja, a tvoje domišljate transkripcije su upravo to. Da bi nešto bilo kako ti kažeš, moraš to potkrepiti odgovarajućom literaturom, nije dovoljno da samo „tvrdiš“. Na stranici za razgovor pomenutog članka za svaku pojedinačnu „nedoumicu“ koju si ovde naveo imaš objašnjeno zašto se transkribuje baš tako kao što se transkribuje, s pozivanjem na literaturu; to ti niko neće ponavljati ovde ispočetka, ako te zanima — pročitaj tamo. Prema tome, transkripcije koje ti predlažeš su pogrešne, i to je činjenica (a o činjenicama se, jelte, ne raspravlja).

Ovo nije prvi primer da ne prihvataš literaturu i tvrdiš da je tvoje mišljenje tačno, a bez ijedne reference. Primera radi, podsećam ostale na tvoje insistiranje na obliku delikvent (umesto ispravnog delinkvent). Onda te je Goldfinger konačno ubedio (a nije mi jasno odakle potreba za tolikim ubeđivanjem, dovoljno je da se otvori Klajnov rečnik i tamo pročita da su „pogrešni oblici delikvent, delikvencija“). Neko vreme posle toga, prilikom tvoje kandidature za administratora, kažeš: „...a ispalo je da je oboje ispravno“. Dakle, nije ispalo da je oboje ispravno, i tad nisi bio u pravu jer literatura kaže drugačije; sad je opet pitanje ti protiv literature, i svakome je jasno da li je merodavnije ono što ti „tvrdiš“ ili što je uredno zabeleženo u literaturi, i samo treba pročitati. Takođe primećujem da ti kandidatura nije prošla jer su ti ljudi mahom zamerali da prethodno moraš „naučiti da koristiš literaturu“, i da se „ne ponašaš samovoljno“. Nisi se promenio, i dalje smatraš svoje mišljenje bitnijim od svake literature, a tako jednostavno ne može.

Da kažem nekoliko reči i o ovome što je citirala Maduiša. Engleski glas /æ/ izgovara se između našeg a i e, to već i vrapci znaju. Pravila predviđaju da se prenosi kao a, a može se izuzetno postupiti i drugačije samo kada se neko ime neuporedivo češće sreće u obliku sa e. Prema tome, Mekdonalds i Mekgro, što navodi Klajn, nije pogrešno (ali takođe nipošto nisu pogrešni ni šematski oblici Makdonalds, Makgro, čak se nekad preporučuju kao bolji — videti Prćića), ali na sva imena koja nisu u našem jeziku toliko često (a tu svakako spada Makormik), primena šeme nije mogućnost već obaveza.

Zaključak: malo više poštuj literaturu, malo više piši o stvarima u koje se razumeš i za koje poseduješ reference, a stvari u kojima si slabiji i za koje nemaš reference prepusti drugima.

P. S. Internet se na srpskom jeziku može pisati i malim i velikim slovom, bez razlike u značenju (videti Rečnik novijih anglicizama, Veliki rečnik stranih reči i izraza, kao i članak „Ve-ka-ve kralj“ Ivana Klajna u NIN-u od 14. februara 2002; Milane, ovako izgleda valjana argumetacija, tj. adekvatno referenciranje svojih tvrdnji).

Pozdrav,

Bbasic 22:55, 3. mart 2007. (CET)[odgovori]

Ko je pisao Lari? Ko je pisao Malen? Zašto bih onda vama vjerovao više nego sebi? Neću da se svađam (a kako pričate sa mnom imao bih oko čega) jer mi miševa i golija za cio život. Samo sam morao da prokometarišem to što se osjećate uvrijeđenim što sam se drzno da sumljam u vaše poznavanje pravopisa. --Milan Tešović 03:05, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Bbasic: Vikipedija nije mesto za originalna istraživanja, a tvoje domišljate transkripcije su upravo to. Rekao sam da neću, ali ovome nisam mogao da odolim. Konsultovao sam telefonom jednog profesora, a mejlom dva vikipedijanca (koji se uzimaju za rečevantne za jezička pitanja, jedan posebno, ali neću da pominjem imena) i, vidi čuda, svi su se (svo troje) složili sa mnom. --Milan Tešović 03:05, 4. mart 2007. (CET) p.s. u pitanju je isti profesor (odnosno profesorka) koji mi je potvrdio da je delikvent (sa jednim n) ispravan oblik.[odgovori]

Inače ja mislim da je Goldfinger taj koji je rekao da je oboje ispravno, a da sam ja govorio da je samo sa jednim n ispravno. Tako da sam ja njega citirao.

Što se tiče a i e - Mc se izgovara kao čisto "e", osim izuzetaka kada se izgovara kao /æ/. Pitaj nekoga ko zna engleski

Makdonalds, Makgro, čak se nekad preporučuju kao bolji. Pročitaj šta je Maduixa napisao/la ponovo. Mekdonalds je jedino ispravno

na sva imena koja nisu u našem jeziku toliko često primena šeme nije mogućnost već obaveza - znači postoje drugačija pravila za različita prezimena zavisno od toga koliko često "se pominju kod nas". Jel ti to mene zezaš?

Delija: Internet se piše velikim slovom zato što je to vlastita imenica, baš kao i Hotmejl. Tako se i Serbiancafe.com пише великим јер је име. Интернет се пише малим словом само када се говори о технологији, као што малим пише е-пошта. Ако мени не вјерујеш питај некога ко зна. --Милан Тешовић 03:05, 4. март 2007. (CET)[odgovori]

кад сам почео...

Maduixa: Бојим се да критикујем литературу коју користиш али зар се код нас не пише одвојено: Мек Доналдс, као што се пише и Да Винчи, Ди Каприо, Фон Бизмарк...

Ако сам добро схватио према "Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica. Čigoja, Beograd 2002. str. 98" ув(и)јек се пише Мек ?--Милан Тешовић 03:12, 4. март 2007. (CET)[odgovori]

Ja jedino što mogu da uradim je da kopipejstujem ono što sam već napisala. Ne ne piše se Mek Donalds, nego Mekdonalds, lepo ti piše: Mekdonald (McDonald); Mekdonalds (McDonald's, naziv restorana. Ako malo bolje obratiš pažnju, videćeš da kaže: Mekgro (McGraw), Mak Gro (Mac Graw): Pogrešno Mek Grou. Znači, Mc je Mek a Mac je Mak. Jasnije ne može biti. Znači, da li će taj biti Mekormik ili Makormik zavisi od toda da li je u originalu Mc ili Mac.

Što se "sumljanja" u literaturu tiče, svako je slobodan da radi šta hoće, ali kod svoje kuće. Veruj mi, (ovo su neki čuli već 1001 put, ali nema veze), i meni se od nekih pravila digne kosa na glavi, ALI IH POŠTUJEM. Konkretno, ono što meni bode uši je Теотивакан, Наватл, kada sam ja CELOG ŽIVOTA govorila i slušala Teotiuakan i nauatl, transkribovanje španskog CH sa Č a ne sa Ć, zadnji u smislu poslednji, i mnooogo drugih stvari. Ali, kako su ti već drugi rekli, sve žalbe treba da uputiš na adresu SANU, ne na adresu nikog od ovde prisutnih. A dok oni ne uvaže te iste žalbe, ima da se piše onako kako to piše u ćitapima koje su oni napisali. Osim naravno, ako ne želiš da budeš smatran polupismenim čovekom.

Ja stvarno ne razumem neke od vas ovde. Čini mi se da vam je lakše da poštujete bilo koju knjigu iz bilo koje druge oblasti, samo vam je Pravopis kao neka kost u grlu. Argument "Svi tako rade" NI OVDE NE VAŽI. Jeste, svi pišu Mek Kormik, ali svi koji tako pišu NE ZNAJU šta piše u Pravopisu, što mi nije uopšte teško da poverujem, s obzirom da sam SIGURNA da 90 % Srba SIGURNO u kući nema Pravopis kao jednu od knjiga koje spadaju u kategoriju "ovo je knjiga koju je uvek dobro imati pri ruci", kao na primer, kuvar, ili "Uradi sam". Međutim, kakav smo mi narod, i te knjige u većini domova samo skupljaju prašinu, jer poznata srpska boljka je umišljenost da se sve zna. Nije sramota ne znati, sramota je tvrditi uporno da se zna kada neznanje urliče na sav glas iz svake pore i kad god se otvore usta da se kaže nešto... Ups! Zaboravih da se potpišem.--Maduixa 11:03, 4. март 2007. (CET)[odgovori]

Мадуиша, лоше тумачиш Клајнов речник. Он је случајно одабрао примере тако да испадне како је Mc- ’Mek’ a Mac- ’Mak’, ali nije tako. Evo citata iz Prćićevog rečnika:

„pored Mc-, ovaj element se u engleskom može pisati još i kao Mac- i M’-, iza kojeg, bez razmaka, sledi veliko ili malo slovo osnove prezimena. Za sve njih u našem izgovoru odgovara oblik /mak-/, BOLjE NEGO /mek-/, a u prilagođenom pisanju bi ih uvek trebalo pisati kao celinu, bez razmaka i dvojnog velikog slova.“

Dakle, šta znači „bolje nego“? Znači da treba postupati kako je propisano, ali se ipak može postupiti i drugačije ako postoje debeli razlozi (tj. ako se ime čuje gotovo svakodnevno u obliku sa /mek-/, kao u primerima Mekdonalds i Mekgro, i kao što nije u primeru Makormik; Milan se prošli put smejao ovom objašnjenju, ali to samo svedoči o njegovom poznavanju pravopisnog stanja). Naravno, ako se u originalu Mac piše odvojeno od ostatka prezimena, i kod nas će se pisati odvojeno, to je bar jasno.

Milane, to s kim si se ti konsultovao telefonom ili imejlom ovde uopšte nije bitno (uzgred, koliko dobro govoriš srpski svedoči i to što kažeš da su se „svo troje“ složili — mnogi osnovci dobijaju jedinice kao vrata za ovakve izjave, a ti se mrtav izbiljan predstavljaš kompetentnim za jezička pitanja); ovde se traže knjige, a ne usmene konsultacije s nekim (i to još s nekim čija „imena nećeš da pominješ“; dakle, smehotresno). Dešava se, istina vrlo retko, da dva uvažena lingvista predlažu različite stvari; kad se to eventualno dogodi, nije pogrešno poslušati ni jednog, ni drugog (dok se oni ne usaglase, mi moramo prihvatati oba mišljenja). Međutim, u ovom slučaju nemamo knjige koje kažu različito: Mac- se prenosi prema gornjem pravilu (što piše u svim važećim knjigama), Internet se može pisati i velikim i malim slovom (svoju literaturu sam naveo, ti navedi svoju ako planiraš da osporiš ovo, usmene konsultacije — kao što rekoh — ostavi za drugo mesto), delinkvent se piše samo tako a pogrešno je delikvent (za literaturu opet vidi moju prethodnu poruku). Kada budeš naveo literaturu koja tvrdi drugačije, možemo nastaviti razgovor. Do tada — do viđenja, povlačim se iz ove diskusije, i još jednom podsećam da ovo što ti radiš (izmišljanje nekih pravila transkripcije uz konsultaciju bogzna koga), predstavlja originalno istraživanje, što se ne toleriše na Vikipediji. Hvališ se time da nemaš Pravopis, a ponašaš se kao da znaš napamet šta piše u njemu!? Još jednom: knjige na sunce, pa da eventualno nastavimo priču. Ako ih ne poseduješ, onda ostavi onima koji ih poseduju da pročitaju i prenesu šta piše u njima, umesto što izmišljaš nešto što nigde, ni u jednoj knjizi ne piše.

Pozdrav,

Bbasic 12:54, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Milane, ja se sjećam i one rasprave koju si vodio sa mnom uporno tvrdeći da štokavsko, čakavsko i kajkavsko narječje ne postoje u našem jeziku, te da postoje samo dijalekti, i da ih ima samo dva: „ijekavski dijalekat“ i „ekavski dijalekat“. :) Daleko od toga da ja očekujem da se svako razumije u srpskohrvatsku dijalektologiju kao u tablicu množenja, ali sjećam se s koliko tvrdoglavosti si ti to uporno tvrdio potpuno se ne obazirući na moje priče o narječjima, dijalektima i izgovorima. I tada si se pozivao na riječi nekih profesora. Ipak, čini se da te još jednom valja podsjetiti na to da je ono što stoji u mjerodavnoj, vjerodostojnoj, stručnoj literaturi svakako uvijek pravije od onoga što kaže ma ko - bilo profesori koje poznaješ bilo mi ovdje na Vikipediji. Zato je najbolje pogledati u ćitap, što kaže Jagoda, ili (makar i s rezervom) vjerovati onima koji u ćitap sami gledaju. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:28, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Maduixa: Znači, Mc je Mek a Mac je Mak. Sada si pokazala koliko stvarno rezumiješ ono što čitaš, a tek unanje engleskog. nije mi promaklo da si na svojoj korisničkoj strani napisala da ga govoriš savršeno

Znači, da li će taj biti Mekormik ili Makormik zavisi od toda da li je u originalu Mc ili Mac. Mc je. Opet si dokazala da sam ja u pravu i da se čovjek preziva Mek.

Maduixa, vidiš kako možemo fino da se složimo. --Milan Tešović 17:32, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Đorđe D. Božović: čakavsko i kajkavsko. Ja sam se pozivao na udžbenik (za osn. školu, koja je obavezna po zakonu - znači u koju smo svi išli - bukvalno svii) u kojem je pisalo to i to. Uz to bilo mi je i logično da je ispravno - srbi ne govore čajkavski i kajkavski. --Milan Tešović 17:33, 4. mart 2007. (CET) p.s. to je udžbenik iz Beograda, znači da ste i vi učeli iz iste knjige kao i ja[odgovori]

Naše jedino pravilo je da se piše kako se čita. Ako želite da pročitate nešto, treba vam nešto o engleskom jeziku a ne srpski pravopis. --Milan Tešović 19:45, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Bbasic: Navođenje literature? Nema posebnog pravila za internet. on je kao i svaka druga riječ. Ja razumijem zašto je internet zbunjujuća riječ (ja na to nisam ni obratio pažnju dok se nisam zapitao da li se piše velikim ili malim sllvom) pa ću zato dati primjer: "preuzeo sam ga sa Interneta" i "internet konekcija". Internet (velikim slovom) kao World Wide Web, a internet kao tip mreže (recimozu mislim na LAN mrežu). Naravno da je većini ljudi jako teško da razlikuju zato se i tolerišu greške. Ne hvalim se time što nemam pravopis sam iznio dokaze da među iskazima koji su ispraćeni sa -ovo piše u literaturi- ima više pogrešnih nego tačnih. Da li je do literature ili ljudi blefiraju zaključi sam. --Milan Tešović 19:45, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Kakve veze ima kako ja govorim engleski sa transkripcijom u srpskom? Ja imam samo Klajnovu knjigu i nemam pravopis, tako da na kraju za mene, posladnja reč je onog koji ima Pravopis a to je BBašić, za koga ne sumnjam da ne samo da ga ima fizički, nego ga nosi stalno sa sobom u glavi. Tako da lepo pročitaj ono što je on napisao, gde je citirao Pravopis, pa onda sam izvuci zaključak da li je Mek, Mak ili nešto treće.--Maduixa 20:20, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Piši ime/prezime onako kako se čita na tom jeziku na kojem je napisano. To je jedino pravilo koje ti treba, osim situacije kada imaš poluglasove, kojih u ovom prezimenu nema. Znači pitanje je da li se na engleskom ovo ime čita kao mek kormik mekormik ili makormik. Znači ovo pitanje je vezano za engleski, a ne za srpski jezik - vlastita imena se ne prevode (špansko maria je maria, a ne marija) --Milan Tešović 20:51, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Grešiš. Ovo pitanje nije isključivo vezano ni ya srpski ni za engleski. Ovo pitanje je vezano za transkripciju engleskog imena na srpski. Transkripcija u srpskom jeziku je prilagođavanje izgovora imena i drugih reči iz stranih jezika srpskom jeziku i pravopisu. Maria je Marija, jer po srpskom pravopisu, J uvek ide između i i drugog vokala osim ako nije u pitanju O. znači, biće Mario, ali žensko ime je Marija a ne Maria. To nije prevod imena nego transkripcija imena, koja u ovom konkretnom slučaju se podudara sa verzijom na srpskom. Isto ime postoji i na na primer, katalonskom, jedina razlika je u akcentu. Na katalonskom nema grafičkog akcenta a na španskom ga ima - međutim u oba slučaja, na srpski će se transkribovati kao Marija.

A što se tiče Mak/Mek, ja bih rekla da se u izgovoru tog prefiksa ipak radi o poluglasu, jer ne kažu ni mak ni mek, nego je to nešto između. Barem ja sa mojim skromnim znanjem engleskog jezika tako to čujem/izgovaram.--Maduixa 21:04, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Veliki Internet

Internet se na srpskom jeziku može pisati i malim i velikim slovom, bez razlike u značenju. --Bbasic 22:55, 3. mart 2007. (CET)

Pazi sad ovu situciju. Ja ne posjedujem te knjige koje pominjete (a ni "Pravopis", kad smo kod toga). Imamo (na vikipediji) jednog što tvrdi da se uvjek piše malim slovom, milion ljudi koji uvjek pišu velikim, nekoliko koji tvrde da u literaturi piše da se piše malim ili velikim zavisno od konteksta i jednog koji je upravo rekao da njegova literatura kaže da se može pisati bilo velikim bilo malim nezavisno od konteksta.

U predhodnom podnaslovu se vidi da jedni citiraju literaturu u kojoj piše da treba pisati Mek, a drugi Mak. Jedni da se piše odvojeno, drugi spojeno (Mek Nešto, Meknešto, Mak Nešto i Maknešto)

Čijoj literaturi da vjerujem? --Milan Tešović 05:11, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]

Tešoviću, ti neke stvari jednostavno ne razumeš! Da li zbog toga što NE MOŽEŠ ili zbog toga što NEĆEŠ . . . sam Bog će ga znati. A čisto "sumljam" da ćeš ikada naučiti srpski!

--delija 10:08, 4. mart 2007. (CET)[odgovori]