Википедија:Šta Vikipedija nije

Vikipedija je onlajn enciklopedija, a takođe i (kao sredstvo za ostvarenje toga) onlajn zajednica (v. na engleskom: online community). Stoga, ima nekih stvari koje nisu Vikipedija.

Šta Vikipedija nije

Vikipedija nije papirna enciklopedija

Vikipedija nije papirna enciklopedija. (v. na engleskom Wikipedia is not a paper encyclopedia). To u praksi znači da ne postoje ograničenja u broju tema koje možemo pokriti, sem proverljivosti podataka i nekih drugih, navedenih na ovoj strani.

Postoji neka vrsta izvodljivog ograničenja na veličinu pojedinačnih članaka koja zavisi od veličine strane za preuzimanje za modemske (dialup) čitaoce i obzirnost ka čitljivosti uopšte (v. na eng. Wikipedia:Article size). Postoji tačka posle koje je podela članka na više manjih i ostavljanje odgovarajućih pregleda prirodan tok razvoja teme (v. eng. Wikipedia:Summary style). Dok papirne enciklopedije imaju kraće članke, činjenica da viki nije papir nam takođe dozvoljava da im dajemo temeljniji tretman. Stoga članci mogu da sadrže veze, budu ažurniji itd.

Vikipedija nije rečnik

Što se tiče engleske Vikipedije, ona nije rečnik. (v. na engleskom Wikipedia is not a dictionary), rečnik žargona, ni genealoški ili biografski rečnik. Ipak, jedan od standardnih oblika enciklopedija u srpskoj kulturi su i enciklopedijski rečnici. Kako srpski jezik ima znatno manji broj govornika, odrednice koje opisuju pojmove u jednoj ili dve rečenice sasvim su prihvatljivi članci na srpskoj Vikipediji. Te odrednice treba povećati, treba ih povezati i sl, ali je prihvatljivo da one stoje, za razliku od pravila na engleskoj Vikipediji. Vikirečnik nije enciklopedijski, već je filološki rečnik.

Vikipedija nije govornica niti sredstvo za reklamiranje

Vikipedija nije govornica, četovanje, diskusioni forum ili sredstvo za propagandu i reklamiranje. Stoga, Vikipedijini članci nisu:

1. bilo kakva vrsta propagande ili reklame. Članak, naravno, može objektivno da izveštava o takvim stvarima, dokle god je načinjen pokušaj da piše sa neutralne tačke gledišta. Ako baš želite da uverite ljude u dobrobit vaših omiljenih stavova, bolje idite na diskusione grupe ili započnite sopstveni blog.
2. Blog: Razlika između Vikipedije i bloga je u tome da se ovde ne prezentuje samo vaše mišljenje, morate da sarađujete sa drugima, i sve što dodate mora biti istinito. Ako niste sigurni da je nešto činjenica, to morate i da naglasite. Ako se vi i neko drugi ne slažete oko činjenica, oboje morate da opišete sukob pošteno i precizno.
3. Diskusioni forumi. Držite se zadatka — stvaranja enciklopedije. Možete ćaskati sa ljudima na njihovim korisničkim stranicama za razgovor, a probleme u člancima rešavajte na odgovarajućim stranama za razgovor ali nemojte diskusiju prenositi u same članke.
4. Kritički pregledi. Biografije i članci o umetničkim delima bi trebalo da budu enciklopedijski unosi. Naravno, kritičke analize jesu dobrodošle, ali ako su utemeljene na direktnim opažanjima trećih lica. Pogledajte broj 5 ispod. Takođe pogledajte Vikipedija:Vodič za pisanje boljih članaka#Proverite svoje izmišljene stvari.
5. Lični eseji koji iznose vaša lična mišljenja o temi. Cilj Vikipedije je da sakupi ljudsko znanje. Ona nije sredstvo kojim treba lično mišljenje učiniti delom tog znanja (pogledajte na en. Vikipedija:Bez originalnog istraživanja). U retkim slučajevima kada su mišljenja pojedinca dovoljno bitna da bi se o njima raspravljalo, poželjno je prepustiti drugima da pišu o tome. Lični eseji o temama koje se tiču Vikipedije su dobrodošli na Meti.
6. Originalno istraživanje kao što je predlaganje teorija i rešenja, originalne ideje, definisanje termina, sklapanje novih reči itd. Pogledajte Vikipedija:Bez originalnog istraživanja. Ako ste uradili originalno istraživanje o nekoj temi, objavite vaše rezultate na nekom drugom mestu, na primer, knjiga, ugledni časopis ili na nekom uglednom sajtu. Vikipedija će izvestiti o vašem radu kada on postane deo prihvaćenog ljudskog znanja. Ne moraju svi podaci koji se upisuje u Vikipediju da budu iz uglednih i veoma čitanih časopisa; ali potrudite se da ne budu ništa manje pouzdani i proverljivi. Na primer, navođenje knjiga, štampe ili pouzdanih mrežnih resursa pokazuje da je materijal proverljiv a ne da je lično mišljenje onoga ko uređuje.
7. Samopromocija. Mada ste slobodni da pišete o sebi ili projektima u koje ste lično duboko umešani, zapamtite da merila za enciklopedijske članke važe i za te strane, kao i za sve druge. Vrlo malo ponešto slavnih Vikipedijaca je značajnije doprinelo enciklopedijskim člancima o sebi i svojim postignućima, a i to je uglavnom prihvaćeno posle rasprave. Stvaranje preobilne količine linkova i referenci na autobiografske članke je neprihvatljivo. Pogledajte Vikipedija:Autobiografija.
8. Reklamiranje. Članci o kompanijama i proizvodima su u redu ako su pisani objektivnim i nepristrasnim stilom. Sve teme u članku takođe moraju biti proverljive od trećih strana, pa članci o vrlo malim, „garažnim“ kompanijama najverovatnije nisu prihvatljivi. Spoljni linkovi ka komercijalnim organizacijama su prihvatljivi ako mogu poslužiti za identifikovanje glavnih korporacija koje su povezane sa temom (kao primer pogledajte en:finishing school). Molimo imajte u vidu da Vikipedija ne podržava bilo koji biznis i da ne sprovodi programe za udruživanje.

Vikipedija nije ni „mirror“ ni skladište linkova, slika ili medijskih datoteka

Vikipedija nije ni „mirror“ ni skladište veza, slika ili medijskih datoteka. Svi sadržaji dodati Vikipediji će možda morati biti nemilosrdno prepravljeni da bi bili uključeni u enciklopediju. Samom predajom, vi prihvatate da dajete sadržaj u slobodnu upotrebu po GNU LSD. Vikipedijini članci nisu:

1. Proste zbirke spoljašnjih linkova ili Internet direktorijumi. Nema ništa loše u tome da članku dodate spisak linkova bitnih za sadržaj; međutim, preterano povezivanje omalovažava članke i odvlači od Vikipedijine svrhe.
2. Proste zbirke unutrašnjih linkova, osim strana za višeznačne odrednice kada je naslov članka dvosmislen, i spisak tema za pomoć u organizovanju članaka.
3. Proste zbirke javnog vlasništva ili drugih izvornih materijala kao što su čitave knjige ili izvorni kod, originalni istorijski dokumenti, pisma, zakoni, objave i drugi izvorni materijali koji su korisni jedino kada su predstavljeni u svom prvobitnom, nepromenjenom obliku. Potpune kopije izvornika treba staviti u Vikiizvor. Nema ničeg lošeg u korišćenju izvora u javnom vlasništvu, kao što su izdanje Enciklopedije Britanike iz 1911. godine da bi se članku dodala sadržina. Takođe pogledajte Vikipedija:Ne uključujte kompletne tekstove podužih primarnih izvora.
4. Zbirke fotografija ili medijskih datoteka bez teksta koji bi ušao uz članak. Ako želite da predstavite neku sliku, obezbedite enciklopedijski kontekst ili razmislite o tome da je dodate na Vikimedijinu Ostavu. Ako slika dolazi iz izvora u javnom vlasništvu ili website-a, razmislite o tome da je dodate u Vikipedija:Slike koje nemaju članke ili Vikipedija:Izvori za slike u javnom vlasništvu.

Vikipedija nije provajder besplatnog hostinga ili internet prostora

Ne možete da postavite svoj sajt, blog ili viki na Vikipediji. Ako želite da koristite wiki tehnologiju za organizovanje saradnje na nečem drugom, makar to bila i jedna jedina strana, postoji mnogo sajtova koji obezbeđuju viki hosting, besplatno ili za novac (neki od njih su: PeanutButterWiki, Wikicities, SeedWiki, Emergency Digital, Memebot, Riters.com). Takođe možete instalirati viki softver na svom serveru. Vikipedijine stranice nisu:

1. Lične stranice. Vikipedijanci imaju svoje korisničke stranice, ali one se koriste za informacije koje su bitne za rad na enciklopediji. Ako želite da napravite ličnu stranicu koja nije vezana za enciklopedijski posao (na primer, postavljate vaš rezime), iskoristite jednog od mnogih provajdera besplatnih ličnih stranica na Internetu.
2. Prostori za skladištenje datoteka. Molimo vas da šaljete samo datoteke koje se koriste (ili će biti korišćene) u člancima enciklopedije; sve ostalo će biti obrisano. Ako imate neke bitne slike, postavite ih na Vikimedijinu ostavu, odakle ih možete povezati u Vikipediji.

Vikipedija nije zbirka podataka bez ikakvog kriterijuma

Vikipedija nije zbirka u kojoj se podaci upisuju bez ikakvog kriterijuma. To što je nešto 100% tačno, ne znači i da je prigodno za uključivanje u enciklopediju. Mada se neprestano vodi rasprava o enciklopedijskoj vrednosti nekolicine klasa unosa, trenutno postoji saglasnost da članci u Vikipediji nisu:

1. Liste često postavljanih pitanja (ČPP, eng. FAQ). Vikipedijini članci ne bi trebalo da sadrže često postavljana pitanja. Umesto toga, oblikujte pružene informacije kao neutralnu prozu unutar odgovarajućeg članka. ČPP liste bolje priložite u Vikiknjige.
2. Liste ili skladišta labavo srodnih tema, kao što su citati, aforizmi ili osobe. Ako želite da unesete listu citata, pridodajte ih u naš sestrinski projekat Vikicitat. Naravno, lista je sasvim u redu ako su njene stavke slavne zato što su povezane sa temom ili su joj značajno doprinele. Vikipedija takođe uključuje tabele referenci i tabelarne podatke za brzo pregledanje.
3. Vodiči za putnike. Članak o Parizu svakako treba da pomene znamenitosti kao što su Ajfelov toranj i Luvr, ali ne i telefonski broj ili uličnu adresu vašeg omiljenog hotela ili cenu café au lait na Jelisejskim poljima. Ti detalji jesu dobrodošli na Vikiputovanju, ali imajte u vidu da, zbog nekompatibilnosti licenci, ne možete da kopirate sadržaj u celini, osim ako ste vi vlasnik autorskih prava.
4. Smrtovnice. Mada je tužno kada neko umre, Vikipedija nije mesto na kojem se odaje počast. Predmet enciklopedijskog članka mora imati i nešto što ga čini posebnim za ceo svet, a ne samo za njegove prijatelje i rođake.
5. Najnovije vesti. Vikipedija ne treba da nudi vesti iz prve ruke o najnovijim događajima (upravo time se inače bavi naš sestrinski projekat Vikivesti). Vikipedija ima puno enciklopedijskih članaka o temama od istorijskog značaja koje su trenutno u vestima, i može biti značajno ažurnija nego mnogi referentni izvori, budući da mi možemo da ugradimo nova događanja i činjenice onako brzo kako se obznanjuju. Za primere pogledajte portal Trenutni događaji.
6. Genealoška stabla ili telefonski imenici. Biografski članci bi trebalo da budu ograničeni na ljude sa čuvenjem ili postignućem. Jedno od merila postignuća jeste da li je neko pomenut u više spoljašnjih izvora (na internetu ili van njega). Sporedni likovi mogu biti pomenuti u drugim člancima (na primer Roland Gej (Roland Gay) u en:Persecution of gays, lesbians, bisexuals, and the transgendered). Na m:Wikipeople pogledajte predlog projekta genealoškog/biografskog rečnika.
7. Direktorijumi, stavke u direktorijumu ili resursi za obavljanje poslova. Na primer, članak o radio-stanici u principu ne bi trebalo da obuhvata liste predstojećih događaja, trenutnih promocija, brojeva telefona itd. (mada pominjanje bitnih događaja ili promocija može biti prihvatljivo). Dalje, stranice za razgovor povezane sa člankom su namenjene za raspravu o članku, a ne za obavljanje poslova predmeta članka.

Vikipedija nije kristalna kugla

Kristalna kugla

Sem par izuzetaka, budući događaji nisu enciklopedijski, budući da su po svojoj prirodi neproverljivi sve dok se zapravo ne dese. Naročito:

1. Pojedinačni planirani ili očekivani događaji, kao što je Letnja olimpijada 2040. nisu prigodna tema za članke. Međutim, predvidljivi astronomski događaji, događaji za koje je u toku neka vrsta planiranja ili priprema koje zaslužuje uključenje u enciklopediju, kao i dokumenti sa dobro dokumentovanim spekulacijama (kao što je to slučaj sa Letnjim olimpijskim igrama 2024. ili američkim predsedničkim izborima 2024) jesu podesne teme za članke. U slučaju planiranih događaja, sam plan može biti podesna tema.
2. Slično tome, pojedinačne stavke unapred određene liste ili sistematski obrazac imena predodređeni za buduće događaje ili otkrića nisu pogodna tema članka ako su o njima znaju samo opšti podaci. Spisak gradova domaćina Evrovizije je enciklopedijska; „Pesma Evrovizije 2027.“ nije, mada je maltene sigurno da će se taj događaj desiti. Slično tome, članci o rečima obrazovanim po predvidljivom brojnom sistemu (kao što je „septenkvinkvagintilion“ - orig. "septenquinquagintillion") nisu enciklopedijski, osim ako su reči definisane kod priznatog autoriteta, ili su zapravo u upotrebi. Određena naučna proširenja (ekstrapolacije) se obično smatraju enciklopedijskim, kao što su hemijski elementi dokumentovani od strane IUPAC-a pre izdvajanja u laboratoriji.
3. Članci koji predstavljaju proširenja, razmatranja i „buduću istoriju“ su prvobitno istraživanje i stoga neodgovarajući. Naravno, trebalo bi da imamo i imamo članke o istaknutim umetničkim delima, esejima ili verodostojnim istraživanjima koja otelotvoruju predviđanja. Dela naučne fantastike postavljena u budućnost (ali napisana u prošlosti ili sadašnjosti) su prihvatljiva pošto je njihov predviđajući sadržaj potpuno izmišljen. Članak o Ratovima zvezda ili Zvezdanim stazama je odgovarajući; članak o „Oružjima koja će se koristiti u Četvrtom svetskom ratu" nije.

Vikipedija nije cenzura

U Vikipediji se može naići na sadržaj koji neki čitaoci smatraju neprijatnim ili uvredljivim. Bilo ko od čitalaca Vikipedije može da uredi članak, a promene se prikazuju istog trenutka, bez provere podesnosti, pa Vikipedija ne može da garantuje da su članci ili slike podesni za decu ili podležu određenim društvenim normama. Dok se očigledno neodgovarajući sadržaj (kao što su neodgovarajući linkovi ka šok sajtovima) obično odmah uklanjaju, neki članci mogu obuhvatati neugodan tekst, slike ili linkove, sve dok ne krše bilo koje od naših postojećih pravila (naročito neutralnu tačku gledišta), niti zakone države Floride u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se nalaze serveri.

Vikipedija na srpskom jeziku nije nacionalna enciklopedija Srba

Vikipedija je opšta enciklopedija, koja opisuje pojmove, događaje, osobe od opšteg enciklopedijskog značaja. Sve teme od značaja za obradu su jednake u svakom jezičkom izdanju Vikipedije. Prirodno, na Vikipediji na srpskom jeziku teme značajne za prostore na kojima se govori srpski jezik verovatno će biti temeljnije obrađene jer je za njih verovatno zainteresovan veći broj naših saradnika, i to je u redu. Ali to nikako ne znači da su takve teme na Vikipediji na srpskom jeziku privilegovane ili predodređene za širu obradu od sličnih odrednica u okruženju ili širom sveta: svaka Vikipedija je kontekstno — dakle i geografski i nacionalno — neutralna. Posebno se takve ili bilo koje druge teme ovde ne obrađuju sa „srpskog“ stanovišta ili srpske tačke gledišta niti sa namerom promovisanja takvog stanovišta, kako god ono bilo shvaćeno, niti Vikipedija na srpskom jeziku služi za afirmaciju ili promociju Srbije, Srba ili bilo čega ekskluzivno srpskog: neutralna tačka gledišta je imperativ za pisanje članaka o bilo čemu i na bilo kom jezičkom projektu Vikimedije.

Šta zajednica Vikipedije nije

Vikipedija nije bojište

Od svakog korisnika se očekuje da sa drugima sarađuje učtivo, smireno i u duhu saradnje. Nemojte vređati, uznemiravati niti zastrašivati one sa kojima se ne slažete. Umesto toga, pristupite stvari na inteligentan način i započnite uljudnu raspravu. Nemojte stvarati ili menjati članke samo da biste nešto dokazali. Nemojte praviti zakonske ili druge pretnje prema Vikipediji, Vikipedijancima ili Zadužbini Vikimedija. Pretnje se neće tolerisati i možete biti blokirani ako to radite. Takođe pogledajte Vikipedija:Rešavanje sukoba.

Vikipedija nije anarhija

Vikipedija je slobodna i otvorena, ali ograničava i slobodu i otvorenost kada smetaju svrsi stvaranja enciklopedije. Shodno tome, Vikipedija nije forum za neuređen slobodan govor. Činjenica da je Vikipedija otvoren, samoupravljajući projekat ne znači da je bilo koji deo njene svrhe da istraži valjanost anarhističkih društava. Naša je svrha stvaranje enciklopedije, ne provera granica anarhizma. Ako vas to interesuje, možete koristiti račvu Vikipedije Anarhopediju. Takođe pogledajte meta:Power structure.

Vikipedija nije većinska demokratija

Vikipedija nije eksperiment u većinskoj demokratiji. Prvenstveni metod pronalaženja saglasnosti je rasprava, a ne glasanje. To jest, Vikipedijom ne vlada obavezno mišljenje većine. Stalno se sprovode razna glasanja, ali njihovi brojčani rezultati su obično samo jedno od nekoliko sredstava za odlučivanje. Presudna sredstva za postizanje saglasnosti su rasprave koje prate glasanje. Na primer, vrlo važan proces na Vikipediji je postizanje saglasnosti o tome koji članci nisu enciklopedijski te bi ih trebalo potpuno obrisati sa Vikipedije. Diskusija pomoću koje se postiže saglasnost se dešava u kontekstu „glasa“ na stranici Članci za brisanje. Međutim, Vikipedija zapravo jeste demokratija, u smislu u kojem je definišu politički teoretičari kao što su Hana Arent (Hannah Arendt) i Robert Dal (Robert Dahl). Dal demokratiju definiše kao politički sistem u kojem svaki pojedinac kojeg odluka pogađa ima priliku da da svoj prilog odluci. Arent primećuje da je vladavina većine samo procedura odlučivanja koja se koristila u, na primer, antidemokratskom sovjetskom Kremlju. Ona demokratiju definiše kao politični sistem zasnovan na otvorenom razgovoru.

Vikipedija nije birokratija

Neslaganja treba rešavati radije raspravom do saglasnosti, nego kroz strogo praćenje pravila i procedura. Nagomilavanje uputstava treba izbegavati. Primećena proceduralna greška u slanju bilo čega, ideje ili nominacije, nije osnov za neuvažavanje postavke. Pratite duh, ne slovo, bilo kojeg pravila, politike ili vodilje.

Kada se pitate šta sad

• Kada se pitate šta bi ili šta ne bi trebalo da bude uključeno u neki članak, zapitajte se šta čitalac očekuje da vidi o toj temi u enciklopediji. Za primere kakve članke ljudi ne smatraju enciklopedijskim, pogledajte Vikipedija:Članci za brisanje.
• Kada se pitate da li se krše gore navedena pravila, razmotrite:
  • Promenu konteksta članka (normalno uređivanje)
  • Promenu strane u preusmerenje, uz očuvanje istorije stranice
  • Kandidovanje strane za brisanje na Vikipedija:Glasovi za brisanje, ako ispunjava uslove za takav postupak po stranici sa pravilima za brisanja. Da bi razumeli kakvi prilozi su u opasnosti da budu obrisani morate redovno da pratite tamošnju raspravu.
  • Promenu pravila na ovoj stranici nakon što je postignuta saglasnost, posle odgovarajuće rasprave sa drugim Vikipedijancima na stranici za razgovor. Kada dodajete nove opcije, molimo budite što jasniji i pružite kontraprimere sličnih, ali dozvoljenih, tema.

Vidi još

• Vikipedija:Najčešće greške na Vikipediji
• Vikipedija:Pravila i smernice
• Vikipedija:Izbegavanje čestih grešaka
• Vikipedija:Članci za brisanje
• Vikipedija:Gugl test
• Vikipedija:Vlasništvo članaka
• Vikipedija:Šta GFDL nije
• Vikipedija:Značaj