Vilijam Paulini-Tot

Vilijam Paulini-Tot
Vilijam Paulini-Tot
Lični podaci
Datum rođenja	3. jun 1826.
Mesto rođenja	Senjica, Austrijsko carstvo
Datum smrti	6. maj 1877. (50 god.)
Mesto smrti	Martin, Austrougarska

Vilijam Paulini-Tot (svk. Viliam Pauliny-Tóth; pseudonimi: Amaranth, Boleslav, Budišovský, Marek Rozmarín, Lysický, Miloslavín, M. I. H., Mína, Mydloslav, Mydloslav Vechťovič, Podolský, Rozmarín, V. Miloslavín, V. Podolský; Senjica, 3. jun 1826 - Martin, 6. maj 1877) bio je slovački političar, pesnik, publicista, prevodilac, potpredsednik Matice slovačke i prvi predsednik Slovačke narodne stranke.

Biografija

Potiče iz porodice evangelističkog sveštenika Fridriha Vilijama Paulinija i njegove supruge Kristine Dedinski. Odrastao je kod rođaka u Zemjanskim Podhradjima. Majka se 1837. godine ponovo udala za Mihala Dioniza Doležala i preselila se u Modru.

Školovao se u Novom Mestu na Vahu, Senjici, Komarnu, Modri i na Liceju u Bratislavi. Tokom studija bio je pod uticajem Ljudevita Štura, što je ostavilo veliki trag na njegovo književno stvaralaštvo.

Radio je kao pedagog u plemićkoj porodici, što mu je omogućilo da se upozna sa Janom Rotaridesom i Jankom Kraljem. Kasnije je postao profesor na Liceju u Kremnjici. Za vreme Revolucije 1848-49. regrutovan je u vojsku Lajoša Košuta, iz koje je ubrzo dezertirao, i 1849. je postao oficir slovačke pobunjeničke vojske. Nakon revolucije radio je kao službenik na nekoliko različitih pozicija. Godine 1855. Paulinija je u Kečkemetu usvojio stric njegove supruge Vilme Tot. Tada je svom prezimenu dodao prezime svoje supruge - Tot od Ture i Totmeđera (danas Palarikovo) (mađ. Tóth de Tőre et Tóthmegyer; svk. Tóth z Turej a Slovenského Medera).

Živeo je u Budimu, potom u Skalici, a nakon smrti Karola Kuzmanjija preselio se u Martin, gde je postao vršilac dužnosti potpredsednika Matice slovačke i vodeća ličnost političkog života Slovaka. Založio se za osnivanje gimnazije i Deoničarske štamparije u Martinu. Od 1871. do 1874. bio je odgovorni urednik Narodnih novina (Národnie noviny), u kojima je objavljivao i svoje radove. Nakon zabrane Matice slovačke 1875. godine, zajedno sa Jozefom Miloslavom Hurbanom pokušao je da uloži protestnu notu u Beču. Bio je prvi predsednik Slovačke narodne stranke od 1871. do 1875. godine.

Počasni član Matice srpske postao je 1864. godine^[1], a Srpskog učenog društva 30. januara 1869.^[2]

Književnik, prevodilac, novinar

U Budimu je uređivao humoristički časopis Černokňažník (1861-1864) i beletristički časopis Sokol (1862-1869), koje je kasnije nastavio da objavljuje u Skalici. Takođe je uređivao i Letopis Matice slovačke. U svojim delima je promovisao ideale borbe za narodna i socijalna prava. U oblasti proze posvetio se pisanju romana, pripovetki i drugih kratkih formi. Bavio se i prevođenjem sa ruskog, nemačkog, francuskog i mađarskog jezika. Pored prevoda objavio je i nekoliko adaptacija drama stranih autora. Osim poezije i kratke proze, pisao je i novinske članke i serijale.

Bibliografija

Vek slobody a premeny najnovšie, politička brošura (1848)
Zlatý prsteň, epska istorijska povest (1850)
Trinásta pieseň (1862)
Škola života (1862)
Kocúrkovský bál, komedija (1862)
Ľudská komédia, desetodelna alegorijska drama u stihu napisana u predvečerje Revolucije 1946. (1862)
Jánošík, 2 dela (1862/1863)
Náš človek (1864)
Politika oportunity (1865)
Slovenský Vlastimil alebo meru otázok a odpovedí o terajších záležitostiach národa slovenského, uputstvo za izbore (1865)
Kráľova žena, istorijska pripovetka (1865)
Dvaja Justhovci (1866)
Kyčina, istorijska pripovetka (1866)
Staré i nové piesne Viliama Podolského, zbirka poezije (1866)
Besiedky, četvorodelna zbirka originalne i prevedne poezije (1866/1870)
Slovenský pravopis (1867)
Pansláv, komedija (1867)
Tatarský plen, istorijska pripovetka (1867)
Trenčiansky Matúš, istorijska pripovetka (1868)
Volebné rozpomienky (1870)
Tri dni zo Štúrovho života, biografska proza (1870)
Listy ku slovenskému Tomášovi (1870)
Listy k židom (1872)
Slovenské bájeslovie, naučni rad (1876)
Básne Viliama Paulinyho-Tótha, zbirka pesama koju je priredila njegova ćerka Marija nakon smrti (1877)

Reference

^ Iza gora i dolina: Tri veka Slovaka u Vojvodini. Novi Sad: Muzej Vojvodine. 2017. str. 124.
^ „Vilijam PAULINI-TOT”. www.vi.sanu.ac.rs. ^{[mrtva veza]}

Spoljašnje veze

Biografija Vilijama Paulini-Tota na sajtu Zlatni fond slovačke književnosti

[:1-1] Iza gora i dolina: Tri veka Slovaka u Vojvodini. Novi Sad: Muzej Vojvodine. 2017. str. 124.

[2] „Vilijam PAULINI-TOT”. www.vi.sanu.ac.rs. ^{[mrtva veza]}

[1]

[2]

Vilijam Paulini-Tot

Lični podaci
Datum rođenja	(1826-06-03)3. jun 1826.
Mesto rođenja	Senjica, Austrijsko carstvo
Datum smrti	6. maj 1877.(1877-05-06) (50 god.)
Mesto smrti	Martin, Austrougarska