Vili Vimer
Vili Vimer (nem. Willy Wimmer) rođen 18. maja 1943. godine, u Menhengladbah) je nemački političar. Završio je pravo i član je partije CDU od 1959. godine. Bio je član nemačkog Bundestaga od 1976. do 2009. bavio se prevashodno spoljnom i bezbedonosnom politikom. Od 1985. do 1988. bio je portparol odbrambene politike poslaničke grupe CDU / CSU i od 1988. do 1992. parlamentarni državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Vimer je bio potpredsednik parlamentarne skupštine OEBS-a od 1994. do 2000. godine.[1]
| Vili Vimer | |||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||
| Ime pri rođenju | nem. Willy Wimmer | ||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 18. maj 1943. | ||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Menhengladbah, Severna Rajna-Vestfalija, Treći rajh | ||||||||||||||||||||||||||
| Državljanstvo | Nemačka | ||||||||||||||||||||||||||
| Narodnost | Nemac | ||||||||||||||||||||||||||
| Obrazovanje | Gimnazija u Odenkirhenu | ||||||||||||||||||||||||||
| Univerzitet | U Kelnu i Univerzitet u Bonu | ||||||||||||||||||||||||||
| Profesija | Advokat, Pravnik | ||||||||||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||
| Politička stranka | Hrišćansko-demokratska unija Nemačke | ||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
 | |||||||||||||||||||||||||||
Biografija uredi
Obrazovanje uredi
Po završetku srednje škole u Menhengladbahu, Vimer je studirao Pravni fakultet na Univerzitetu u Kelnu i na Univerzitetu u Bonu Fridrih Vilhelm, smer sudska praksa. Nakon prvog državnog ispita iz prava i pravne službe, položio je drugi državni ispit i od 1977. godine radi kao advokat u Menhengladbahu, pokrajina Severna Rajna-Vestfalija.
Politička karijera uredi
Vimer se pridružio političkoj stranci (CDU) 1959. godine, u početku je bio uključen u Junge Union kao član regionalnog odbora Rajnland i predsednik okružnog udruženja Donja Rajna. Od 1986. do 2000. Vimer je bio predsednik okružnog udruženja (CDU) Donja Rajna, od tada je počasni predsednik.
U spajanju blokovske stranke Istočni CDU sa Zapadnim CDU, Vimer je odigrao odlučujuću ulogu. Sastanak Tomasa de Mazijera sa Vimerom 27. januara 1990. u Nojsu „pogodio je kuću Adenauera poput bombe“. Vimer je nameravao da izvrši dodatni pritisak na Helmuta Kola. Mazijer je naglasio Vimeru da je podrška savezne CDU bila presudna za predizbornu kampanju istočne CDU. Vimer je trebalo da posreduje u razgovoru dvojice predsedavajućih koje je zapadni CDU do tada izbegavao. Mazijer je već bio pozvan na konferenciju za štampu nakon razgovora, na kojoj je želeo da neuspeh pregovora između dve strane objavi javnim. „Vimer je morao da glumi i pozvao je Kola. Nešto kasnije ovo je postao izborni savez Alijanse za Nemačku, koja je pobedila 18. marta 1990. na izborima za Narodnu skupštinu u DDR-u i otvorila put nemačkom jedinstvu. Ovo je bila prva saradnja, a zatim spajanje dva CDU-a.[2]
Politička gledišta uredi
Rat na Kosovu i Metohiji uredi
Vimer je 1999. godine, bio protiv vojnog učešća Nemačke u ratu na Kosovu i Metohiji.[3] Vimer je govorio o „agresorskom ratu“ i posebno optužio ministra spoljnih poslova Jošku Fišera i ministra odbrane Rudolfa Šarpinga za ozbiljne manipulacije.[4]
Vlada Gerharda Šredera nije mogla da deluje zbog pritiska koji su izvršile SAD i obaveza koje je preuzela od prethodne vlade. NATO nikada ne bi doneo odluku da krene u rat da je Helmut Kol tada bio savezni kancelar.[5] Pored toga, Vimer je optužio rukovodstvo NATO-a da je na silu primorao Saveznu Republiku Jugoslaviju da uđe u međunarodne pregovore u Rambujeu, kršeći Bečku konvenciju, kako bi sproveo „NATO diktat“ marširanjem kroz Jugoslaviju.[6] Prema Vimeru, pregovori u Rambujeu i masakri u slučaju Račak, bili su samo izgovor za rat koji je usledio nekoliko nedelja kasnije bombardovanjem Beograda. Vimer je na to pitanje gledao kao kršenje ljudskih prava i podrivanje međunarodnog prava od strane zapadne NATO alijanse.[7]
Rat u Iraku uredi
Neposredno pred početak rata u Iraku, na poziv bagdadskog nuncija i uz znanje i saglasnost pape Jovana Pavla II, otišao je u nezvaničnu posetu Iraku.[8] Vimer je izjavio:
„Ako se norme Ujedinjenih nacija više ne poštuju, to znači uronjenje u eru vladavine jakih, u novo varvarstvo“.
— Vili Vimer
Bio je jedan od pet disidenata, parlamentaraca iz CDU koji su osudili podršku američkoj politici u Iraku i u stvorenoj konfrontaciji videli preduslove za pojavu globalnog sukoba. Zajedno sa Peter Gauvajlerom,[9] Vimer je 18. jula 2016. godine napisao otvoreno pismo Angeli Merkel u kojem se od nje traži iznošenje stava. Prema pismu, razlog je bio njeno đutanje o izveštaju Čilkotove komisije, koja je otkrila mehanizam bivše vlade Tonija Blera i uvlačenja Velike Britanije u rat u Iraku. Budući da se ranije Merkel, protivila vladi Šredera i podržavala učešće Nemačke u ratu u Iraku u koaliciji voljnih.[10] I ukazivala na međunarodne obaveze Nemačke da zaštiti slobodu i ljudska prava vojnim merama. „Sada Mi Nemci imamo posebnu obavezu da u potpunosti ispunimo svoje nove odgovornosti. To takođe izričito uključuje učešće u vojnim operacijama za odbranu slobode i ljudskih prava, uspostavljanje stabilnosti i sigurnosti“. Ocenila je, neučestvovanje tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera kao „pogrešan put“. U pismu se Angela Merkel poziva da promeni njenu ocenu.[11]
Reference uredi
- ^ Biographie Willy Wimmer
- ^ „Die Daumen der Hardthöhe”.
- ^ „SRBIJA NIJE MOGLA IZBEĆI RAT 1999.”. Arhivirano iz originala 14. 04. 2021. g. Pristupljeno 14. 04. 2021.
- ^ „Kosovo: Eine Kriegslüge”.
- ^ Willy Wimmer. „Ordinärer Angriffskrieg im Kosovo”. www.webcitation.org.
- ^ Willy Wimmer. „Die Schlafwandler werden zu Traumtänzern.”. Nach Denk Seiten (na jeziku: nemački).
- ^ Milan Starčević (2. 4. 2014). „Vili Vimer: Srbija trajno isključena iz evropskog razvoja”. Stanje stvari (na jeziku: srpski).
- ^ „Abschied von einer Welt, die wir kennen”.
- ^ „Gauweiler im Irak”.
- ^ „Saddam verwirrt die CDU”.
- ^ „Angela Merkel sollte zugeben, dass ihre Unterstützung für den Irakkrieg von 2003 ein Fehler war.”.
Literatura uredi
- Wimmer, Willy (2000). Lass uns dir zum Guten dienen. Neuss. ISBN 3-9803165-6-4.
- Willy Wimmer, Wolfgang Effenberger (2014). Wiederkehr der Hasardeure (2. Aufl izd.). Höhr-Grenzhausen. ISBN 978-3-943007-07-7.
- Wimmer, Willy (2016). Die Akte Moskau (1. Auflage izd.). Höhr-Grenzhausen. ISBN 978-3-943007-12-1.
- Halford John, Mackinder (2019). Der Schlüssel zur Weltherrschaft die Heartland-Theorie (1. Auflage izd.). Frankfurt. ISBN 978-3-86489-289-9.
- Effenberger, Wolfgang (2011). Das amerikanische Jahrhundert. 2, Wiederkehr des Geo-Imperialismus? (1. Aufl izd.). München: Grin. ISBN 978-3-640-90215-6.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Vili Vimer na Vikimedijinoj ostavi
