Википедија

Vilfrid Vojnič

пољски револуционар, антиквар, библиофил, историчар и епоним Војничевог рукописа

Mihal Habdank-Vojnjič (polj. Michał Habdank-Wojnicz) ili Mihail „Viljfred” Leonardovič Vojnič (rus. Михаи́л «Вильфред» Леона́рдович Во́йнич), poznatiji kao Majkl Vilfrid Vojnič (engl. Michael Wilfrid Voynich; Telšjaj, 12. novembar [31. oktobar po SK] 1865[1] — Njujork Siti, 19. mart 1930), bio je poljski revolucionar, antikvar, bibliofil i istoričar. Vojnič je vodio jedno od najvećih preduzeća za nabavku retkih knjiga na svetu,[2] ali najbolje je zapamćen po tome što je eponim Vojničevog rukopisa.

Majkl Vilfrid Vojnič
Majkl Vojnič (oko 1885. godie)
Puno imeMihal Habdank-Vojnjič;
Mihail „Viljfred” Leonardovič Vojnič;
Majkl Vilfrid Vojnič
Datum rođenja(1865-11-12)12. novembar 1865.
Mesto rođenjaTelšjaj, Kovenska gubernija,  Ruska Imperija
(Telšjaj je danas u Litvaniji)
Datum smrti19. mart 1930.(1930-03-19) (64 god.)
Mesto smrtiNjujork Siti,  Sjedinjene Države

Život uredi

Mihal Habdank-Vojnjič rođen je u Telšjaju (polj. Telsze pre 1918. godine; litv. Telšiai posle 1918. godine), gradu koji je bio smešten u nekadašnjoj Kovenskoj guberniji koja je pripadala Ruskoj Imperiji (danas se Telšjaj nalazi u Litvaniji). Deo njegovog prezimena Habdank je ime poljskog heraldičkog klana od. grba. Odrastao je u litvansko-poljskoj plemićkoj porodici, a bio je sin poljskog sitnog zvaničnika (titularni savetnik po tabeli rangova).[1]

Pohađao je gimnazjum / liceum (gimnaziju, srednju školu) u Suvalkiju, gradu u severoistočnoj Poljskoj (Vojvodstvo podlasko), a potom je studirao na univerzitetima u Varšavi, Sankt Peterburgu i Moskvi. Diplomirao je hemiju na Univerzitetu u Moskvi i postao licencirani farmaceut.

Godine 1885, Vojnič se u Varšavi pridružio organizaciji Ludviga Varinskog pod imenom Proletarijat, koja je bila za revoluciju. 1886. godine, posle neuspelog pokušaja da oslobodi drugove-zaverenike Pjotra Bardovskog (1846—1886) i Stanislava Kunickog koji su bili osuđeni na smrt i držani u Varšavskoj citadeli, Vojnič je bio uhapšen od strane ruske policije. 1887. godine je poslat na robiju u sistemu katorge (preteča sistema gulaga) u selo Tunku kod Irkutska (administrativni i opštinski rejon Tunkinski, Republika Burjatija, Rusija).

Dok je bio u Sibiru, Vojnič je naučio da govori osamnaest različitih jezika.[3][4]

Godine 1890, uspeo je da pobegne iz Sibira i dođe u Peking, te na putu pri povratku u Evropu — putujući zapadno prođe kroz Hamburg i oktobra 1890. stigne u London.[5]

Pod lažnim imenom Ivan Kelčevski (polj. Ivan Kel'chevskii) pomogao je Sergeju Mihajloviču Stepnijaku-Kravčinskom, drugu-revolucionaru, da u Londonu pronađe Društvo drugova ruske slobode (engl. Society of Friends of Russian Freedom, rus. Общество друзей русской свободы) — organizaciju američkih i britanskih političkih aktivista i reformatora koji su podržali pokret ruske opozicije protiv carske samouprave odnosno autokratije/monokratije (engl. tsarist autocracy/monocracy, rus. царское самодержа́вие/единодержа́вие), krajem 19. i početkom 20. veka.[6] Nakon Stepnijakove smrti u nesreći na železničkom prelazu 1895. godine, Vojnič je prestao sa revolucionarskom aktivnošću.

Vojnič je postao prodavač antiknih knjiga oko 1897. godine, na savet Ričarda Garneta — kustosa u Britanskom muzeju.[7] Godine 1898. otvorio je knjižaru u kvartu Soho u Londonu. Bio je posebno sretan u nalaženju knjiga, uključujući Malermijevu Bibliju do koje je došao 1902. u Italiji.[4]

Godine 1902. godine ženi prijateljicu, bivšu revolucionarku Etel Lilijan Bul, ćerku britanskog matematičara Džordža Bula sa kojim je bio povezan od 1890. godine. Vojnič je zvanično postao Britanac naturalizacijom, 25. aprila 1904. godine, a kao novo i legalno ime uzeo je ime Vilfrid Majkl Vojnič (engl. Wilfrid Michael Voynich).

Vilfrid Majkl Vojnič je otvorio još jednu knjižaru, 1914. godine u Njujork Sitiju. Postao je duboko uključen i vezan za trgovinu antikvarskim knjigama, a napisao je i određen broj kataloga i drugih tekstova vezanih za slične teme.

Drugu knjižaru je otvorio 1914. godine u Njujorku. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Vojnič je sve više ostajao u Njujorku.[8] Postao je veoma uključen u trgovinu literarnim antikvitetima, te je napisao dosta kataloga i drugih tekstova na ovu temu.

Svoju londonsku knjižaru je preselio 1917. godine u Pikadili 175.[9]

Vojnič je umro u Njujorku, 19. marta 1930. godine.

Vojničev rukopis uredi

Glavni članak: Vojničev rukopis

Najpoznatiji „antikvitet” koji je Vojnič imao u svom posedu bio je misteriozni rukopis za koji je on tvrdio da je u njegove ruke došao 1912. godine u Vili Mondragone (Fraskati, Italija), velikoj državnoj palati u blizini Rima. Vojnič je rukopis prvi put javnosti predstavio 1915. godine, a bio je njegov vlasnik sve do svoje smrti.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Deяteli revolюcionnogo dviženiя v Rossii: Bio-bibliografičeskiй slovarь: Ot predšestvennikov dekabristov do padeniя carizma: [V 5 t.]. — M.: Izd-vo Vsesoюznogo obщestva političeskih katoržan i ssыlьno-poselencev, 1927—1934. Entry on Voynich
  2. ^ „colinmackinnon.com” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 08. 03. 2016. g. Pristupljeno 06. 05. 2017. 
  3. ^ cambridge.org
  4. ^ a b Mr. W. M. Voynich. Times [London, England]. 22/3/1930: 17. The Times Digital Archive. Web. 10/4/2017.
  5. ^ Kennedy, Gerry (28. 4. 2016). The Booles and the Hintons: Two Dynasties That Helped Shape the Modern World. Cork University Press. ISBN 978-1-78205-185-5. 
  6. ^ Bernhardt, Lewis (jesen 1966). „The Gadfly in Russia” [Obad u Rusiji] (PDF). The Princeton University Library Chronicle. 28 (1): 2. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 10. 2016. g. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  7. ^ The Library World. 34 (9).
  8. ^ nybooks.com
  9. ^ booksellernews

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилфрид_Војнич&oldid=27056639”