Vilhelm Miklas
Vilhelm Miklas (nem. Wilhelm Miklas; Krems, 15. oktobar 1872. [1] – Beč, 20. mart 1956) bio je austrijski političar i predsednik Austrije od 1928. do Anšlusa od strane Trećeg rajha 1938.
| Vilhelm Miklas | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 15. oktobar 1872. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Krems, Austrijsko carstvo | ||||||||||||
| Datum smrti | 20. mart 1956. (83 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Beč, Austrija | ||||||||||||
| Nacionalnost | Austrijanac | ||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||
| Supružnik | Leopoldina Hajdinger | ||||||||||||
| Deca | 4 | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Hrišćanska socijalna partija | ||||||||||||
| |||||||||||||
Mladost uredi
Rođen je kao sin poštanskog činovnika u Kremsu, u Cislejtaniji u Donjoj Austriji. Miklas je završio srednju školu u Zajtenštetenu i nastavio da studira istoriju i geografiju na Univerzitetu u Beču. Od 1905. do 1922. Miklas je bio direktor Savezne srednje škole u Hornu, malom gradu u donjoaustrijskoj oblasti Valdfirtel.
Rana politička karijera uredi
Godine 1907. Miklas je izabran u parlament Carskog saveta (Rajhsrat - nem. Reichsrat) kao član Hrišćansko-socijalne partije. 1911. izabran je na poslaničko mesto u Privremenoj skupštini Nemačke-Austrije i u Ustavotvornoj skupštini Prve austrijske republike. Bio je protivnik nemačkog nacionalizma: izjasnio se protiv bližeg povezivanja sa Vajmarskom republikom i odigrao ključnu ulogu u usvajanju crveno-belo-crvene austrijske zastave.
Godine 1919. Miklas je postavljen za državnog sekretara u austrijskoj vladi kancelara Karla Renera. Od 1923. do 1928. bio je predsednik Nacionalnog saveta (nem. Nationalrat).[2][3]
Predsednik Austrije uredi
Savezna skupština je izabrala Miklasa za predsednika Austrije 10. decembra 1928. Miklas je ponovo izabran od strane Savezne skupštine 9. oktobra 1931, iako su amandmani na Ustav iz 1929. zahtevali narodne izbore. Ovim amandmanom mandat austrijskog predsednika je produžen na šest godina.[4]
Kada je 1933. godine, kancelar Engelbert Dolfus raspustio austrijski Parlament, nastavak sednica bio je opstruisan masovnim prisustvom policijskih snaga, kao i paravojnih trupa Hajmvera na čelu sa Emilom Fejem.
Predsednik Miklas je ostao pasivan 20. maja, kada je vlada uspostavila Otadžbinski front i potom zabranila Komunističku partiju, austrijski ogranak Nacističke partije i paravojnu organizaciju Socijaldemokratsko-republikanski savez za zaštitu (nem. Republikanischer Schutzbund). Zabrana Radničkih novina (nem. Arbeiter-Zeitung) i mere protiv austrijskog radničkog pokreta dovele su do izbijanja austrijskog građanskog rata 12. februara 1934. godine. Kao rezultat toga, zabranjena je i Socijaldemokratska partija, a austrofašistička ideologija je nametnuta u Saveznoj državi Austriji (nem. Ständestaat). Autoritarne mere nisu imale uticaja na funkciju predsednika. U svojim privatnim zapisima, Miklas je jasno osudio kršenje ustava od strane Dolfusa i njegovog naslednika Kurta Šušniga, ali nije otvoreno kritikovao politiku vlade.[5]
Miklas je bio veoma nepopularan među austrijskim nacistima, jer je odbio da ublaži smrtne kazne izrečene ubicama Dolfusa nakon neuspelog julskog puča 1934. S obzirom na sve veći pritisak nacističke Nemačke, austrofašistička država se približila Kraljevini Italiji pod Dučeom Benitom Musolinijem i 1936. Kraljevini Mađarskoj regenta Mikloša Hortija.
Nakon što je austrijskog kancelara Šušniga Adolf Hitler pozvao 12. februara 1938. u Berghof da primi nemačke zahteve, Miklas je ponudio amnestiju zatvorenim austrijskim nacistima. Ipak, odbijao je da preda nacionalnu policiju Austro-fašisti Arturu Zajs-Inkvartu. Međutim, kada je Hitler naredio operacije Vermahta duž granice, predsednik je bio primoran da popusti i postavio je Zajs-Inkvarta za ministra unutrašnjih poslova Austrije.
Šušnig je 9. marta 1938. najavio plebiscit o austrijskoj nezavisnosti koji se održao u roku od četiri dana. Zauzvrat, 11. marta Herman Gering je zahtevao da Zajs-Inkvart zameni Šušniga na mestu kancelara; u suprotnom, nemačke snage bi sledećeg dana pregazile Austriju.[6]
Nakon što je Hitler dobio potvrdu od Musolinija da se Italija neće mešati, izdao je naređenje da nemačke trupe uđu u zoru sledećeg dana (Operacija Oto - nem. Unternehmen Otto). Miklas je kapitulirao u ponoć, objavljujući da je postavio Zajs-Inkvarta za novog kancelara. Kada su nemačke trupe u zoru sledećeg dana prešle granicu, austrijske oružane snage nisu pružale otpor i narod je Nemce uglavnom dočekao kao heroje.
Miklas je, zbog svog prvobitnog odbijanja, završio u kućnom pritvoru, ali ga je zaštitio od maltretiranja budući pukovnik Vafen-SS Oto Skorceni. Proglašenjem "zakona o ponovnom ujedinjenju Austrije sa Nemačkim Rajhom " od strane Zajs-Inkvarta 13. marta, funkcije austrijskog kancelara i austrijskog predsednika su ugašene. Dok je Šušnig završio u zatvoru, Miklas je napustio politiku i otišao u penziju.
Posle Drugog svetskog rata uredi
Posle Drugog svetskog rata, Miklas je odbio da se ponovo kandiduje za predsednika, u korist Karla Renera.
Preminuo je 20. marta 1956. u Beču.
Izvori uredi
- ^ „Wilhelm Miklas, Biografie | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at (na jeziku: nemački).
- ^ „Präsidentinnen und Präsidenten seit 1920 | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at.
- ^ Kreisky, Bruno The Struggle for a Democratic Austria: Bruno Kreisky on Peace and Social Justice. Berghahn Books, 2000, p. 488-489
- ^ Janik, Allan (2003). „Guilty Victim: Austria from the Holocaust to Haider. By Hella Pick. London: I.B. Tauris Publishers. 2000. Pp. Xvi + 246. $35.00. ISBN 1 86064 618 2. - the Struggle for a Democratic Austria: Bruno Kreisky on Peace and Social Justice. By Bruno Kreisky. Edited by Matthew Paul Berg in collaboration with Jill Lewis and Oliver Rathkolb. Translated by Helen Atkins and Matthew Paul Berg. New York: Berghahn Books. 2000. $69.95. ISBN 1-57181-155-9”. Central European History. 36 (2): 312—315. ISBN 1-57181-155-9. ISSN 0008-9389. S2CID 152373196. doi:10.1017/s0008938900006889.
- ^ Czeike, Felix (1997). Historisches Lexikon Wien : in 5 Bänden. Wien: Kremayr & Scheriau. ISBN 3-218-00543-4. OCLC 27458914.
- ^ "Anschluss" 1938 : eine Dokumentation. Heinz Arnberger, Winfried R. Garscha, Christa Mitterrutzner, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Widerstandes. Wien: Österreichischer Bundesverlag. 1988. ISBN 3-215-06824-9. OCLC 19879165.
Dodatna literatura uredi
- Peter Malina (1994). „Miklas, Wilhelm”. Neue Deutsche Biographie. 17. Berlin: Duncker & Humblot. str. 492f. ISBN 3-428-00198-2.. (Digitalisat).
- Biographische Daten von Wilhelm Miklas. In: Niederösterreichische Landtagsdirektion (Hrsg.): Biographisches Handbuch des NÖ Landtages: 1861–1921. NÖ Landtagsdirektion, St. Pölten, ISBN 3-85006-166-3 (Stand 1. Jänner 2005; Online-Version: PDF, 843 kB).
- Franz Schausberger: „Wir Niederösterreicher sind das Herz und der Kopf der Habsburgermonarchie.“ Wilhelm Miklas als niederösterreichischer Landespolitiker. In: Jahrbuch für Landeskunde von Niederösterreich. Neue Folge 85, 2019, S. 629–665.
Spoljašnje veze uredi
- Novinski isečci na temu Vilhelm Miklas u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)
- Zeitgenössisches Porträt in der „Wiener Zeitung“ auf Anno (Austrian Newspapers Online)
- Die Stimme von Wilhelm Miklas Originalaufnahmen im Onlinearchiv der Österreichischen Mediathek
