Vinski konji
Vinski konji je trka konja koja se dešava početkom maja u Karavaki de la Kruz, u južnoj Španiji, kao deo svečanosti koje slave lokalnog zaštitnika i odaju počast relikviji Istinskog krsta. Datira iz 13. veka; 2004. godine svečanosti su proglašene međunarodnim turističkim interesom, a 2020. godine uvrštene su na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKA.
| Vinski konji | |
|---|---|
 Trka vinskih konja | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Karavaka de ka Kruz, Španija |
| Svetska baština Uneska | |
| Unesko oznaka | 00860 |
| Datum upisa | 2020 |
Istorija uredi
U 13. veku, vitezovi templari su zauzeli grad i izgradili zamak koji i danas dominira gradom. Napad Mavara prisilio ih je da se sa stanovnicima povuku u utvrđenje. Mavari su zatrovali bunare, rezervoari vode u zamku su se postepeno praznili, ono malo što je ostalo na dnu zaudaralo je i izazvalo epidemiju. Vitezovi su stoga odlučili da napuste dvorac i potraže sveže zalihe. Nisu bili uspešni, ali su na kraju našli vino. Natovarili su ga u mehove i vezali za konje, galopirali uz brdo, probili neprijateljske redove i doneli ljudima dragocenu tečnost. Oni su blagoslovili vino sa Istinskim krstom iz Karavake i dali ga onima koji su se razboleli zbog zagađene vode i oni su se odmah oporavili; zatim su u rezervoarima pomešali blagosloveno vino sa otrovnom vodom, vino je blagosloveno u prisustvu krsta, a voda se čudesno očistila. Grad je ponovo mogao da se odupre napadima. Vitezovi su smatrani herojima, a zahvalne žene poklanjale su im cveće, odeću i bogato vezenu ćebad za konje.[1]
Postoji i druga, mavarska priča: U okolini postoji velika tradicija proizvodnje vina. u prošlosti su bogati vinari svoje vino odnosili u svetilište kako bi dobili blagoslov časnog krsta. Naravno, traženje blagoslova je nešto posebno i njihovi konji su bili lepo ukrašeni. U međuvremenu, slugama je bilo dosadno da čekaju svoje gospodare. I počeli su sa trkama konja, kao primer njihove sopstvene hrabrosti.[2]
Istinski krst uredi
Karavaka de la Kruz jedno je od tri najvažnija hodočasnička mesta u Španiji. U kapeli bazilike nalazi se lignum crucis, komad drveta sa krsta na kojem je Isus razapet. Prema lokalnoj legendi, čudesno se pojavio 3. maja 1232. godine, u vreme mavarsko-hrišćanskih ratova. U početku su lignum crucis čuvali templari, zatim red Santijaga; danas se čuva u relikvijaru u obliku dvokrakog krsta, sa umetnutim dragim kamenjem. Zvanično je priznat u 18. veku. Njegovo prisustvo ne privlači samo hiljade hodočasnika, već i Pape redovno posećuju grad. Smatra se da je Istinski krst blagoslovio vino i očistilo zatrovanu vodu u doba opsade grada od strane Mavara.[3]
Tradicija "Vinskih konja" uredi
Los Caballos del Vino (Vinski konji) održava se svake godine od 1. do 5. maja u Karavaka de la Kruz i čini deo svečanosti koja se održava u čast Santisima i Istinskog krsta (Vera Cruz) u Karavaki. Ritual se sastoji od niza događaja u kojima je konj glavni junak. Znanja i tehnike koje se odnose na brigu, uzgoj, zapregu i rukovanje konjima prenose se u porodicama i grupama, a tehnike vezenja (pokrivača za konje) uče se u radionicama i porodicama za vezenje. Odnos između ljudi i konja, zasnovan na poštovanju i saradnji, takođe se prenosi generacijama.[4]
Početak fešte je 30. aprila sa Noći hlebnih mrvica. Ulice su prepune bendova i ljudi koje se sastaju da skuvaju ovo tipično jelo od prezle, belog luka, sardina i kobasica, koje se kasnije okupe na trgu Plaza del Hoyo da izaberu najbolje jelo. Prvog maja održavaju se veoma popularni događaji kao što su Ponuda cveća, Takmičenje konja bez sedla i Izložba ogrtača za konje, pravih umetničkiha dela tkanih svilenim, srebrnim i zlatnim nitima koji će narednog dana ukrasiti konje.
Dana 2. maja se održava trka 60 konja, sa po četiri mladića sa strane konja, od podnožja do dvorca na brdu, ukupno 80 m, sa nagibom od 14%. Učesnici trke, a i publika, obučeni su u bele košulje, crne pantalone i crvenu maramu oko vrata. Sva četvorica moraju stići do vrha da bi imali šansu da osvoje titulu. Učešće na događaju je porodična tradicija, a trupe su dugogodišnji rivali. Konji su prekriveni ogrtačima koji se sastoje iz preko 10 delova, vezeni i ukrašeni, izrađivani prethodne godine, između dve trke, sa cenom i do više hiljada evra. Kao kuriozitet, najbolje zabeleženo vreme do sada je bilo 7 sekundi i 713 hiljaditih, koje je postignuto 2016. godine. Hiljade ljudi okuplja se na padinama gradskog dvorca Vitezova templara, gde se odigrava tradicija.[5][6]
Pored trke konja, tokom pet dana proslave, odigravaju se i drugi zanimljivi događaji kao: parada muzičkih grupa, pevanje himne Karavake, misa u hramu, parade vinskih konja i jahača, parada Mavara i hrišćana, dečja parada, vatromet...[7]
UNESKO-v registar uredi
"Vinski konji" su upisani 2020. na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKA.
Reference uredi
- ^ „WINE HORSES, CARAVACA DE LA CRUZ”. fifofuspain.com. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ „Caravaca de la Cruz :the hometown of the Wine horses race”. yourspain.net. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ „Festival of Wine Horses”. taniassuitcase.com. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ „Wine Horses”. ich.unesco.org. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ Monge, Jenny. „The Wine Horses: their history and festivity”. noticaballos.com. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ ARMANGUE, BERNAT. „Horses run in centuries-old Spanish fiesta”. dailystandard.com. Pristupljeno 16. 10. 2021.
- ^ „CARAVACA DE LA CRUZ RUNNING OF THE WINE HORSES”. eurotourguide.com. Arhivirano iz originala 16. 10. 2021. g. Pristupljeno 16. 10. 2021.