Википедија

Vinjeta

Vinjeta za autoput je nalepnica za određenu zemlju (ili digitalni ekvivalent) kao dokaz o plaćanju putarine zbog korišćenja mreže autoputeva te zemlje. Takva vinjeta se u mnogim zemljama koristi kao dokaz o plaćanju putarine i daje vam pravo da koristite autoputeve sa naplatom putarine u određenom vremenskom periodu. Za razliku od putarine zavisne od rute, putarina koja se plaća vinjetom zavisi od vremena. Vinjeta je zalepljena na prednjem delu vozila, iako se nacionalni propisi razlikuju.

Cenovna lista za vinjete u Bugarskoj

Obaveza vinjete po zemlji uredi

Evropska unija uredi

Direktiva o evrovinjeti uvedena u Evropskoj uniji 1993. godine reguliše putarinu za kamione od najmanje 12 metričkih tona. Međunarodnim sporazumom, zasnovanim na članu 8. Direktive o evrovinjeti, koji su 1994. godine potpisale Belgija, Danska, Nemačka, Luksemburg i Holandija, uspostavljen je zajednički sistem vinjeta u okviru evrovinjeta. Švedska je 1997. potpisala protokol za pristupanje sporazumu. Nemačka je otkazala sporazum 2017. godine, dok ga je Belgija otkazala 2019. godine.

Nemačka uredi

U Nemačkoj ne postoji vinjeta za autoput.

Pre uvođenja Toll-Collect-Systems-a, postojala je evro vinjeta za kamione. Ovo je isteklo 31. avgusta 2003. godine i donosilo državi oko 38 miliona evra mesečno. Vinjeta, uvedena 1995. godine, koštala je 750 do 1.550 evra godišnje za teške kamione bez filtera za zagađivače. Zakon o naplati putarine za teška komercijalna vozila od 5. aprila 2002. uključio je ove propise. Zbog trenutne direktive o putnim troškovima EU nije bilo dozvoljeno povećanje vinjeta.

Zakon o infrastrukturnom porezu (InfrAG)[1], koji je stupio na snagu 12. juna 2015. godine, uveo je opšti poreski zahtev za automobile u Nemačkoj. Prema njenoj formulaciji, ovim je bila predviđena poreska obaveza za korišćenje saveznih magistralnih puteva, što je trebalo da predstavlja godišnji porez koji se plaća za automobile registrovane u Nemačkoj. Za automobile koji nisu registrovani u Nemačkoj, obaveza plaćanja ovog poreza bi nastala pre početka korišćenja autoputa. Plaćanje takse bi bilo prikazano na vinjeti za autoput (član 5. stav 1. InfrAG).

Naplata nameta trebalo bi da počne nakon što Federalna uprava za autotransport, uz saglasnost Federalnog ministarstva saobraćaja i digitalne infrastrukture, utvrdi da je sistem potreban za naplatu infrastrukturne takse tehnički spreman za upotrebu. Međutim, nakon odluke Evropskog suda pravde, planirani model naplate putarine je zabranjen jer bi predstavljao nejednak tretman državljana i stranaca, a planovi naplate putarine su odbijeni.

Austrija uredi

 
Austrijska vinjeta
 
Informacije o uslovima naplate putarine ispred ulaza na autoput ili brzi put

Od 1997. godine za autoputeve i brze puteve u Austriji mora da se plaća naknada za korišćenje (cena u to vreme bila je 550 evra (~40 evra)).[2] Pre ulaska na put za koji je potrebna vinjeta, vinjeta za autoput, poznata i kao „nalepnica za autoput“, mora biti pravilno pričvršćena na unutrašnjoj strani vetrobranskog stakla ili kupljena digitalno sa brojem registarske tablice. Za posebne putne pravce sa naplatom nema vinjete.[3][4]

Početak puteva za koje je potrebna vinjeta obeležen je znakovima „vinjeta/obaveza putarine” (vidi sliku) tako da još uvek postoji mogućnost da se izbegne ili skrene bar nekoliko metara unapred. Zbog nove potrebe za alternativnim pravcima nastalih zbog obaveze plaćanja takse, prvi put su u narednim godinama obezbijeđeni putokazi. Male raskrsnice na autoputnim parkiralištima ili stanicama autoputa, ako već nisu bile napuštene ili samo vode do parkinga za zaposlene i dobavljače koje je odvojeno od autoputa, sve više su ograđivane ili označene „zahtevom vinjete…“.

Kada je uveden 1997. godine, bilo je početnih poteškoća sa isporukom nedeljnih autobuskih i automobilskih vinjeta. Izveštaji o lošim svojstvima korišćenog lepka kružili su i u pojedinim medijima (O3 Veker Vinjetenman, Kurijer),[5] ali su oni nastali zbog nepoštovanja minimalne temperature obrade naznačene na vinjeti i nisu razmatrani u parlamentarnoj reviziji.[6]

Sav prihod od vinjete ide u korist infrastrukturne kompanije ASFINAG i ne ulazi u opšti austrijski državni budžet.

Švajcarska uredi

 
Autoputska vinjeta Švajcarske
 
Zahtevi za vinjetu sa raskrsnice Krojclingen-Nord (A7)

U Švajcarskoj se naknade za korišćenje na autoputevima i nacionalnim putevima plaćaju pomoću vinjete za autoput u obliku lepka (od 1985) ili kao e-vinjete (od 2023). Lepljive vinjete se zalepe direktno na unutrašnju stranu vetrobranskog stakla (bez međufilma koji bi poništio vinjetu) i označavaju period važenja. E-vinjete su vezane za broj automobila. Od 2018. 100 odsto prihoda slilo se u nacionalni fond za autoput i gradski saobraćaj.

Budući da ne pripadaju federalnoj vladi, za kantonalne autoputeve i ceste nije potrebna vinjeta; Glavni putevi u mrežu državnih puteva takođe nisu uključeni, jer je vinjeta ograničena na autoputeve i puteve.

Vinjetu za autoput odobrilo je švajcarsko stanovništvo na referendumu u februaru 1984. i postala je obavezna 1985. godine. Nastao je u vreme kada je gorivo (benzin/dizel) bilo skuplje u Švajcarskoj nego u susednim zemljama i prvenstveno je trebalo da obezbedi da čisti vozači tranzita daju doprinos u održavanju puteva. Naknade za tunele (posebno u Gotardu i San Bernardinu) su razmatrane kao alternativa. Ovo bi takođe uticalo na lokalna preduzeća.

Dizajn lepljive vinjete kreirao je bernski grafičar Roland Hirter.[7] Cena je bila 30 franaka godišnje od 1985. do 1994. godine. Referendumom 20. februara 1994. cena je povećana na 40 franaka 1. januara 1995. godine. Protiv planiranog povećanja na 100 franaka održan je referendum 2013. godine, a na saveznom referendumu 24. novembra 2013. odbijena je „Izmena od 22. marta 2013. na Savezni zakon o porezu na korišćenje državnih puteva”. Rok važenja je 14 meseci, od 1. decembra prethodne godine do 31. januara naredne godine. Vinjeta za 2023. važi od 1. decembra 2022. do 31. januara 2024. godine.

U 2011. godini, 62% svih prodatih vinjeta za autoput prodato je u Švajcarskoj, 20% na švajcarskim graničnim prelazima i 18% na stranim prodajnim mestima.

Motocikli, motorna vozila i prikolice ukupne težine do 3,5 tone svaki podležu vinjeti od 40 CHF za svaki; Kamioni moraju da plate LSVA. Godina važenja je trenutno prikazana dvocifreno. Za razliku od drugih zemalja, ne postoje vinjete za kraće periode.

E-vinjeta je izašla na tržište u avgustu 2023. godine i može se koristiti umesto samolepljive vinjete, koja se još uvek nudi. Parlament je odlučio da će nalepnica biti ukinuta tek kada njen udeo u ukupnoj prodaji padne ispod deset odsto.[8]

Mađarska uredi

 
Znak za autoput u Mađarskoj. Elektronske vinjete proveravaju kamere pored puta.

Vinjete su obavezne za sva vozila na autoputevima i brzim putevima. Fizičke nalepnice za putarinu zamenjene su elektronskim vinjetama i video naplatom putarine 1. januara 2008. godine, jedini fizički predmet koji kupac dobija je kontrolni kupon. Pravo korišćenja autoputa proverava se kamerama pored puta na osnovu registarskih tablica, a vozači vozila do 3,5 tone bez važeće vinjete kažnjavaju se novčanom kaznom od 50 do 200 evra.[9]

Bugarska uredi

 
Mašina za vinjete u Bugarskoj

Vinjete su obavezne za sva vozila (osim motocikala) koja voze na svim javnim putevima, izuzev ulica u gradovima, mestima i selima. Vinjete obično važe od trenutka kada su kupljene, dok se neke vrste mogu označiti da počinju od budućeg datuma. U Bugarskoj se mogu nabaviti na većini benzinskih pumpi, na graničnim prelazima ili putem interneta kreditnom karticom. Novčane kazne od 150 do 1.500 evra naplaćuju se vozačima bez važeće vinjete. Vinjetna nalepnica zamenjena je e-vinjetom 1. januara 2019. godine, a sistem e-naplate treba da bude uveden u avgustu 2019. za vozila teža od 3,5 tone.[10]

Češka uredi

 
Vinjeta zalepljena na šoferšajbnu automobila na brzom putu R-46 u Češkoj republici
 
Češka vinjeta iz 2007. godine

Vinjete su potrebne za korišćenje autoputeva i brzih puteva za sva vozila do 3,5 tone. Novčane kazne za nepokazivanje važeće vinjete na šoferšajbnu automobila kreću se od 80 do 200 evra. Vinjete za teža vozila su 2007. godine zamenjene elektronskom naplatom putarine. Do 1. januara 2021. godine vinjete su zamenjene digitalnim vinjetama.[11]

Slovačka uredi

 
Slovačka vinjeta iz 2007. godine

Vinjete su obavezne za sva vozila do 3,5 tone koja voze slovačkim autoputevima. Vozači bez važeće vinjete kažnjavaju se novčanom kaznom od 100 do 500 evra. Vinjete za teža vozila zamenjene su elektronskom naplatom putarine zasnovane na daljini korišćenjem naplatne kutije sa daljinskim upravljanjem koja je na snazi od 2010. Motociklisti treba da traže posebne aranžmane.

Od 1. januara 2016. slovačke vinjete se kupuju i proveravaju elektronski preko eZnamka.sk bez nalepnice.

Rumunija uredi

 
Rumunska elektronska vinjeta iz 2017. godine

Sa izuzetkom motocikala, vinjete su obavezne za sva vozila koja se kreću na svim državnim putevima i autoputevima. Fizičke vinjete su zamenjene elektronskim od 1. oktobra 2010. godine. Mogu se nabaviti na većini benzinskih pumpi, graničnih prelaza ili na mreži pomoću kreditne kartice. Vozači bez važeće vinjete kažnjavaju se novčanom kaznom od 100 evra ili više. Kazne se izdaju automatskim sistemima koji skeniraju registarsku tablicu automobila kada izađe iz grada.

Moldavija uredi

Vozila koja nisu registrovana u Republici Moldaviji moraju imati vinjetu za korišćenje moldavske putne mreže. U zavisnosti od trajanja, cena vinjete se kreće od 4 evra (7 dana) do 180 evra (preko 180 dana).

Slovenija uredi

Korisnici autoputa i brzih puteva u Sloveniji od 1. jula 2008. moraju imati zalepenu važeću vinjetu za vozila ispod 3,5 tone.

Od 1. jula 2009. postoje četiri vrste vinjeta. Od 1. januara 2014. godine su povećane cene i stvorena je nova kategorija 2B za vozila do 3,5 t. sa visinom iznad prednje osovine većom od 1,3 m (određena dostavna vozila i kombi vozila, ali ne i kamperke. One se naplaćuju u kategoriji 2A kao automobili). Za vozila koja spadaju u kategoriju 2B postoji lista vozila koja je obavezujuća bez obzira na stvarnu visinu vozila na visini prednje osovine. To znači da se uvećani iznos duguje i za vozila koja su niža na prednjoj osovini i samim tim manja od 1,3 m: Mercedes Viano je klasifikovan u jeftiniju klasu 2A, dok je sličan VV T5 u klasi koja je duplo veća. skupi 2B pada. U decembru 2014, cene su ponovo delimično smanjene pod pritiskom EU. Od 2015. oni su sledeći:

Crna Gora uredi

Od 15. jula 2008. do 31. decembra 2011. godine, na granici Crne Gore za drumska vozila naplaćivana je godišnja ekološka naknada Eko Naknada. Godišnja propusnica koštala je 10 evra za automobile (2011) i bila je zalepljena na šoferšajbnu kao vinjeta. Ekološko-taksne vinjete su ukinute 31. decembra 2011. Vožnja javnim putevima je uglavnom besplatna, sa izuzetkom prolaska kroz određene tunele i mostove.

Reference uredi

  1. ^ Šablon:§§
  2. ^ § 7 des Bundesstraßenfinanzierungsgesetz 1996 (Šablon:BGBl)
  3. ^ [1], „Abschnitt A 13 Brenner Autobahn“
  4. ^ § 7 des Bundesstraßenfinanzierungsgesetz 1996 (Šablon:BGBl)
  5. ^ „So finanzieren andere Länder ihre Autobahnen”. Süddeutsche Zeitung. 2016-11-16. 
  6. ^ Hannes Farnleiter, BM wirtschaftliche Angelegenheiten (1997-01-14). „Schriftliche Anfrage betreffend Abwicklung der Einführung der Mautvignette” (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 2019-06-24. g.  Nevalidan unos |deadurl=ja (pomoć) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2019)
  7. ^ Swissmint: Arhivirano [Date missing] na sajtu swissmint.ch [Error: unknown archive URL], Medienmitteilung 29. November 2007, S. 2 (PDF; 180 kB)
  8. ^ „Seit heute für 2024 erhältlich - Bereits 55'000 E-Vignetten verkauft”. srf.ch. 2023-12-01. 
  9. ^ Hungary e-vignette
  10. ^ „Tol-sistemata trъgva na 16 avgust 2019 g.” (na jeziku: bugarski). capital.bg. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  11. ^ „Czech Motorways > Stickers (< 3.5 t)”. www.motorway.cz. Pristupljeno 31. 3. 2023. 

Spoljašnje veze uredi

 
Vinjeta na Vikimedijinoj ostavi.


 

Ovaj članak vezan za saobraćaj je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вињета&oldid=27139307”