Vlade Đurović
Vlade Đurović (Beograd, 16. maj 1948) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš a sadašnji košarkaški trener.
| Vlade Đurović | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 16. maj 1948. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, SFRJ | ||
| Državljanstvo | Srbija | ||
| Informacije o karijeri | |||
| Pro karijera | 1964—1973 | ||
| Pozicija | Trener | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 1964—1973 | OKK Beograd | ||
| Trenerska karijera | |||
| 1978—1982 1982—1984 1984—1985 1985—1986 1986—1988 1988—1993 1993—1994 1994—1995 1995—1996 1996—1997 1997 1997—1998 1998—1999 1999—2000 2000 2000—2001 2001—2002 2002 2003—2004 2004—2005 2005 2005—2006 2006—2007 2008—2009 2009 2009—2010 2010—2011 2011—2014 |
Sloboda Dita Šibenka Budućnost Zadar Crvena zvezda Panionios Aris AEK Atina Limož Panionios AEL Limasol Ostende Okapi Alstar Dafni Ahileas Okapi Alstar Asvel (pomoćnik) Budućnost FMP Lijetuvos ritas NIS Vojvodina Mega Ishrana CSKA Sofija Metalac Vojvodina Srbijagas FMP Tozin Elektrik OKK Beograd | ||
Biografija uredi
Svoju uspešnu sportsku karijeru je započeo kao košarkaš u OKK Beogradu gde je igrao od 1964. godine do 1973. godine. Po završetku igračke karijere želeo je da ostane u svom klubu, završio je trenersku školu i postao prvi profesionalac u istoriji OKK Beograda. U OKK Beogradu je radio sa pionirima i kadetima. Za trenersku karijeru zahvalan je svom kumu Bogdanu Tanjeviću, koji ga je nagovorio da trenira KK Sloboda Ditu iz Tuzle, a time i započinje njegova bogata trenerska karijera.[1]
Sa ekipom Šibenke je u sezoni 1982/83. osvojio prvo mesto, a bili su prvaci samo šesnaest sati, jer je Upravni odbor Košarkaškog saveza Jugoslavije, na hitno sazvanoj sednici, doneo odluku da se utakmica poništi, pošto je, navodno, sudija Matijević teško oštetio Bosnu. Ceo grad je stao iza kluba, koji nije želeo da igra utakmicu na neutralnom terenu, pa je u istoriji ostalo zabeleženo da je Đurović bio jedini trener koji je titulu šampiona zadržao samo šesnaest sati.[2] Kao trener Šibenke je 1984. godine igrao u finalu kupa Radivoja Koraća.
Nakon Šibenke je vodio podgoričku Budućnost u sezoni 1984/85, da bi u sezoni 1985/86. kao trener Zadra osvojio prvenstvo Jugoslavije.[3] Nakon uspeha sa Zadrom preuzeo je Crvenu zvezdu u kojoj je proveo dve sezone. U prvoj sezoni je u polufinalu plej ofa u majstorici u Zagrebu izbacio Cibonu, ali je u finalu izgubio od Partizana. U drugoj sezoni nije imao zapaženi rezultat.[4]
Nakon Zvezde naredne godine provodi u Grčkoj gde vodi ekipe Panionisa (osvojio kup Grčke 1991), Arisa, AEK-a iz Atine. Kasnije je vodio i francuski Limož, bio je u Belgiji gde je osvojio kup sa Ostendeom 1998. godine. Vodio je još i Okapi Alstar a bio je i selektor reprezentacije Belgije. Kao trener Ahileasa osvojio je Kup Kipra 2000. godine. U sezoni 2001/02. je kao pomoćnik Bogdana Tanjevića u Asvelu osvojio prvenstvo Francuske. Od jula do decembra 2002. godine je vodio ponovo podgoričku Budućnost.[5][6]
U aprilu 2003. godine je preuzeo ekipu FMP-a.[7] Istog meseca je osvojio Kup Radivoja Koraća,[8] zatim je igrao finale doigravanja sa Partizanom (0:3), posle čega je ekipu FMP-a poveo na Univerzijadu, gde su "panteri" u dresovima SCG osvojili zlato. U narednoj 2003/04. sezoni je sa FMP-om stigao do polufinala ULEB kupa gde je klub poražen od Hapoela iz Jerusalima. U prvoj utakmici u Železniku bilo je 70:69, a posle trilera u Jerusalimu, FMP je imao poslednji napad za finale, ali Bojan Popović nije pogodio koš i ostalo je 76:79.[9] Đurović je u ovoj sezoni odveo FMP na fajnal for Jadranske lige u Zagrebu, ali je ipak neposredno pred odlazak u Zagreb podneo ostavku na mesto trenera zbog svađe sa predsednikom kluba Nebojšom Čovićem.[10][11] Tim je preuzeo Boško Đokić koji je savladao Crvenu zvezdu i Cibonu i doneo trofej Jadranske lige u Železnik.
U junu 2004. je preuzeo ekipu Lijetuvos ritasa.[12] Trener ovog kluba je bio sve do kraja januara 2005. kada je pomalo iznenađujuće odlučio da napusti klub zbog ličnih razloga. Ritas je igrao sjajno pod Đurovićem – završili su takmičenje u grupi G ULEB kupa sa devet pobeda i jednim porazom, a u ligi su bili na prvom mestu ispred Žalgirisa.[13][14] U maju 2005. je preuzeo NIS Vojvodinu i vodio tim u Superligi SCG.[15] Tokom sezone 2005/06. je vodio ekipu Mega Ishrane u prvoj ligi SCG.[16][17]
Kasnije radi i u Bugarskoj gde vodi CSKA iz Sofije. Tokom sezone 2008/09. vodio je valjevski Metalac ali se nije zadržao cele sezone već je napustio klub krajem januara 2009. nakon što je osvojio Kup Srbije (2 stepen).[18][19] Odmah nakon što je napustio Metalac preuzima po drugi put u karijeri Vojvodinu. Došao je kao treći trener kluba u sezoni, sa ciljem da obezbedi timu opstanak u Jadranskoj ligi.[20] Ipak novosadski klub je zauzeo poslednje mesto u regionalnom takmičenju, i tako izgubio pravo da igra u ovom takmičenju naredne sezone. Đurović je u aprilu 2009. zbog zdravstvenih razloga podneo ostavku na mesto trenera Vojvodine.[21]
Tokom sezone 2009/10. ponovo je nekoliko meseci vodio FMP.[22][23] Tokom 2010. i 2011. godine je radio u Iranu gde je vodio Tozin Elektrik.[24] Poslednjih godina je vodio OKK Beograd u Košarkaškoj ligi Srbije,[25] a radio je i kao trener u Tunisu.[26][27]
Trenerski uspesi uredi
Klupski uredi
- Zadar:
- Panionios:
- Kup Grčke (1): 1990/91.
- Ostende:
- Kup Belgije (1): 1997/98.
- Ahileas:
- Kup Kipra (1): 2000.
- FMP:
Reprezentativni uredi
Reference uredi
- ^ „Vlado Đurović: Dobio sam otkaz zbog Madlen Olbrajt, ministarke”. blic.rs. 26. 6. 2011. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Šampion na 16 sati! Koga je izbacio iz svlačionice, pa dobio otkaz? Vlade Đurović o Draženu i drugim nepoznatim detaljima karijere!”. espreso.rs. 31. 1. 2017. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Sezona 1985-86: Vlade Đurović, heroj jazina”. kosmagazin.com. 3. 12. 2015. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Daba: Zvezdin trener br. 35”. kosmagazin.com. 23. 7. 2017. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Vlado Đurović novi trener Budućnosti”. b92.net. 6. 7. 2002. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Vlado Đurović otišao iz Budućnosti”. b92.net. 23. 1. 2002. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Đurović novi trener FMP Železnika”. b92.net. 10. 4. 2003. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „FMP Železnik - Hemofarm 88:67”. arhiva.srbija.gov.rs. 27. 4. 2003. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Refleks nije uspeo da se plasira u finale ULEB Kupa”. b92.net. 31. 3. 2004. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Vlade Đurović nije više trener Refleksa!”. b92.net. 15. 4. 2004. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Cibona se nije oporavila od mene”. politika.rs. 23. 4. 2014. Pristupljeno 25. 10. 2018.
- ^ „Đurović: Morao sam da se sklonim”. blic.rs. 4. 6. 2004. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Đurović napustio Lijetuvos Ritas”. b92.net. 29. 1. 2005. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Kasno je da se menjam”. novosti.rs. 30. 1. 2005. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Vlado Đurović na klupi Vojvodine”. b92.net. 15. 5. 2005. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Vlado Đurović trener Mega Ishrane”. b92.net. 23. 12. 2005. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Đurović trener Mega Ishrane umesto Popovića”. mondo.rs. 22. 12. 2005. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Đurović napušta Metalac”. b92.net. 27. 1. 2009. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Metalac slavio u finalu Kupa Srbije”. b92.net. 27. 1. 2009. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Treći trener KK Vojvodina u ovoj sezoni Vlade Đurović”. svevesti.com. 30. 1. 2009. Pristupljeno 24. 10. 2018.[mrtva veza]
- ^ „Đurović više nije trener Vojvodine”. b92.net. 14. 4. 2009. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Klipa smenjen, Đurović ponovo u FMP”. novosti.rs. 28. 10. 2009. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „FMP i Đurović završili saradnju”. b92.net. 17. 3. 2010. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Košarka24: Vlade Đurović u Iranu”. b92.net. 23. 11. 2010. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Vlade Đurović trener OKK Beograda”. mozzartsport.com. 12. 12. 2011. Arhivirano iz originala 10. 04. 2018. g. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Đurović u Tunisu, Stepandić klonfer”. mvp.rs. 15. 1. 2014. Pristupljeno 24. 10. 2018.
- ^ „Ode Đurović u Tunis”. mozzartsport.com. 12. 9. 2018. Pristupljeno 24. 10. 2018.
Spoljašnje veze uredi
