Vladimir Kecmanović
Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 3. jul 1972) srpski je pisac, scenarista, kolumnista. Sin je politikologa Nenada Kecmanovića i Nataše Kecmanović (devojački Parežanin), lektorke i urednice u oblasti izdavaštva. Kecmanović je u Sarajevu završio osnovnu školu i Prvu gimnaziju, a u Beogradu je 1997. diplomirao književnost. Objavio je romane Sadržaj šupljine, Poslednja šansa, Feliks (ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu), Top je bio vreo, Sibir, Kainov ožiljak (sa Dejanom Stojiljkovićem), Osama, kao i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše i Kao u sobi sa ogledalima. Autor je biografskoeseističkih knjiga Das ist Princip i Dva krta i jedna krv. Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito-pogovor, a sa Dejanom Stojiljkovićem trilogiju Nemanjići. Kecmanovićeva proza doživela je filmske, televizijske i pozorišne adaptacije i prevođena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski i rumunski jezik. Vlasnik je izdavačke kuće VIA. Oženjen je, otac kćerke Natalije. Živi i radi u Beogradu. Kolumnista je više dnevnih i nedeljnih novina u Srbiji i „regionu“.
| Vladimir Kecmanović | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. jul 1972. |
| Mesto rođenja | Sarajevo, SFR Jugoslavija |
Književni rad uredi
Godine 1990. Kecmanovićeva priča Histerija dobila je Andrićevu nagradu na jugoslovenskom konkursu lista Oslobođenje za najbolju kratku priču. Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu Duškova kuća, koja je na Beogradskom sajmu knjiga 2004. proglašena dečjom knjigom godine. Do sada je objavio više pripovedaka i romane Poslednja šansa (1999) i Sadržaj šupljine (2001).
Njegov treći roman Feliks bio je u užem krugu za NIN-ovu nagradu 2007. godine. Feliks je roman koji dolazi posle dve rane prozne knjige u kojima se Vladimir Kecmanović opraštao od svojih studentskih dana i generacijskih preokupacija. Feliks donosi čudne portrete oca i sina, gradi neobičnu i vernu sliku godina inflacije i oskudice u kojoj su jedni bežali iz zemlje, a drugi se snalazili na svakakve načine. Uz zaplet sa oštrim i neočekivanim preokretima, knjiga je postala slika jednog doba, a njen književni stil upečatljiv doprinos srpskoj literaturi.
Kecmanović je dobitnik stipendije Borislav Pekić 2008. godine za rukopis romana Top je bio vreo koji je i objavljen iste godine. Top je bio vreo je roman o opsadi Sarajeva. Glavni lik u romanu je desetogodišnji Srbin koji prestaje da govori kada u eksploziji granate izgubi roditelje.
Kratki roman Sibir je publikovan 2011. godine. Kriminalističkog je žanra.
Kecmanović objavljuje kolumne u Večernjim novostima, Politici i Glasu srpske.
Rad na filmu uredi
Koscenarista je filmova, Top je bio vreo, koji se snimao po motivima njegovog romana, i Neprijatelj. Zajedno sa Draganom Bjelogrlićem, Dejanom Stojiljkovićem i Danicom Pajovićem je pisao scenario za srpsku seriju Senke nad Balkanom.[1] Kreator je i koscenarista igrane serije Žigosani.
Od 20. jula 2019. godine obavlja funkciju urednika Kulturno-umetničkog programa Radio-televizije Srbije. Na toj funkciji će zameniti Nebojšu Bradića.
Nagrade uredi
- Nagrada „Ivo Andrić” za najbolju jugoslovensku kratku priču na konkursu lista Oslobođenje, 1990.
- Nagrada „Branko Ćopić”, za roman Feliks, 2008.
- Nagrada „Borislav Pekić”, za za sinopsis romana Top je bio vreo, 2008.
- Nagrada „Meša Selimović”, za roman Top je bio vreo, 2008.
- Nagrada „Hit Libris”, za roman Kainov ožiljak, 2015.
- Velika nagrada „Ivo Andrić”, za roman Osama, 2016.[2]
- Nagrada „Pečat vremena”, za roman Osama, 2016.
- Nagrada „Vitez srpske književnosti”, za trilogiju Nemanjići, 2016.[3]
- Nagrada „Pero despota Stefana Lazarevića”, 2017.
- Nagrada „Dositejevo pero”, druga nagrada, za trilogiju Nemanjići, 2017.[4]
- Andrićeva nagrada, za priču Ratne igre, 2017.
- Nagrada „Zlatni suncokret”, za roman Kad đavoli polete, 2023.[5]
Dela uredi
Romani uredi
- Poslednja šansa (1999)
- Sadržaj šupljine (2001)
- Feliks (2007)
- Top je bio vreo (2008)
- Sibir (2011)
- Kainov ožiljak (2014)
- Osama (2015)
- Nemanjići (2016—2017), trilogija sadrži knjige U ime oca, Dva orla i U ime sina. Sve tri knjige je ilustrovao Dragan Paunović.
- Kad đavoli polete (2022)[6]
Zbirke pripovedaka uredi
- Zidovi koje se ruše (2012)
- Kao u sobi sa ogledalima (2017)
Esejističke knjige uredi
- Tito-pogovor (2012)
- Das ist Princip (2014)
- Dva krsta i jedna krv (2017)
Pozorište uredi
- Predstava Kainov ožiljak u režiji Juga Radivojevića
- Predstava Osama u režiji Darka Bajića
Reference uredi
- ^ „Senke nad Balkanom”. Radio televizija Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 18. 6. 2018.
- ^ „SVEČANOST U ANDRIĆGRADU: Bećković i Kecmanović dobitnici nagrade Andrićevog instituta”. Andrićgrad. 8. 1. 2016. Pristupljeno 2. 2. 2023.
- ^ „Vitezovi srpske književnosti Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković”. Laguna. 5. 7. 2016. Pristupljeno 2. 2. 2023.
- ^ „Nagrada „Dositejevo pero“ Laguninim izdanjima”. Laguna. 3. 10. 2017. Pristupljeno 2. 2. 2023.
- ^ „Vitalova nagrada Vladimiru Kecmanoviću za roman "Kad đavoli polete"”. Politika Online. Pristupljeno 2023-01-30.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Kecmanović: „Kad đavoli polete" su posvećeni Orvelu, pitam se da li podešavamo svet po njemu”. www.rts.rs. Pristupljeno 2022-10-24.
Spoljašnje veze uredi
- Vladimir Kecmanović na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Poreklo Vladimira Kecmanovića
- Gavrilu Principu branitelji ne trebaju („Politika“, 12. jun 2014)
- Književnosti nema bez ironije i patetike („Politika”, 2. oktobar 2018)
- Vladimiru Kecmanoviću uručena nagrada „Ivo Andrić” („Politika”, 10. oktobar 2018)
