Википедија

Vladimir Petljakov

Vladimir Petljakov (rus. Влади́мир Миха́йлович Петляко́в) ( 15. (27.) jun 1891, selo Sambek, Don Kozačka oblast, Rusko carstvo - 12. januar 1942, selo Mameševo, Sergački okrug, oblast Gorki, RSFSR, SSSR ) je bio sovjetski konstruktor aviona uoči i za vreme Drugog svetskog rata. Ironijom sudbine poginuo je u avionskoj nesreći i to u avionu Pe-2 koga je on projektovao.

Vladimir Petljakov
Bista na grobu Vladimira Mihajlovič Petljakova
Puno imeVladimir Mihajlovič Petljakov
Datum rođenja(1891-06-15)15. jun 1891.
Mesto rođenjaselo Sambek, Ruska Imperija
Datum smrti12. januar 1942.(1942-01-12) (50 god.)
Mesto smrtiselo Mameševo,  Sovjetski Savez

Biografija uredi

 
Avion TB-3 (ANT-6) (1930.)
 
Avion ANT-14 "Pravda" (1931.)
 
Avion TB-4 (ANT-16) (1933.)
 
Avion ANT-20 "Maksim Gorki" (1934.)
 
Avion Petljakov Pe-8 (1936.) na aerodromu u Vašingtonu 1942.
 
Avion Petljakov Pe-2 (1940.)
 
Avion Petljakov Pe-3 (1941.)
 
Grob Vladimira Mihajlovič Petljakova na Arskom groblju

Vladimir Mihajlovič Petljakov je rođen u selu Sambek, nedleko od Taganroga, gde su mu roditelji bili na odmoru. Porodica mu je živela u Moskvi gde je otac službovao. Nažalost otac je umro kad je Vladimir imao 5 godina tako da se majka brinula o petoro dece. Napustila je Moskvu i vratila se u Taganrog kod svojih roditelja.

Bez obzira na lošu finansijsku situaciju majka se potrudila da deca dobiju solidno obrazovanje tako je Bladimir 1899. godine stupio je u Drugu parohijsku školu. Gogolja, a 1902. postao je učenik Taganrogske srednje tehničke škole.

Nakon što je 1910. završio tehničku školu, pokušao je da upiše Carsku moskovsku tehničku školu (IMTU) što mu je iz drugog puta pošlo za rukom 1911. godine. Pored redovnog programa studija, pohađa predavanja N. E. Žukovskog o aerodinamici. Međutim, u drugoj godini zbog ekonomskih razloga mora da se vrati kući da pomogne porodici. Radio je veoma različite poslove u rudničkoj spasilačkoj stanici, u ateljeu arhitekte Belikovskog u Moskvi, u fabrici municije, fabrici porcelana, u aerodinamičkoj laboratoriji MVTU i na kraju, u železničkom depou Taganrog.

U junu 1921. godine izdat je dekret Saveta narodnih komesara o vraćanju studenata na školovanje u visokoškolske ustanove, pa je Petljakov nastavio studije u Moskovskoj višoj tehničkoj školi, istovremeno je radio kao laboratorijski asistent u Centralnom aerohidrodinamičkom institutu (CAGI). Petljakov je 1922. odbranio svoj diplomski projekat „Laki jednosedi sportski avion“ sa „odličnim“ ocenama i dobio diplomu mašinskog inženjera.

Radna biografija uredi

Nakon diplomiranja Petljakov je postavljen u CAGI na mesto inženjera konstruktora. Zahvaljujući svojim sposobnostima veoma brzo je postao jedan od najznačajnijih saradnika A. Tupoljeva osnivača CAGI-ja. Sa svojim pomoćnikom V. N. Beljajevim, Petljakov je stvorio metod za proračun potpuno metalnog konzolnog krila sa valovitom limenom oblogom, nazvan „metoda Petljakova“ i faktički postao projektant krila svih Tupoljeovih aviona.

Za izuzetne uspehe u projektovanju teških aviona, njihovo uvođenje u masovnu proizvodnju i rad u vazduhoplovstvu, V.M. Petljakov je 1933. godine odlikovan Ordenom Crvene zvezde i Ordenom Lenjina (drugi orden je bio za 15. godišnjicu CAGI-ja ).

Godine 1934. projektantski tim V.M. Petljakova dobio je zadatak da razvije četvoromotorni bombarder dugog doleta klase „leteća tvrđava“ (ANT-42, TB-7). Zbog nedostatka potrebnih motora i drugih problema, razvoj aviona je trajao prilično dugo: prvi let je obavljen tek 22. decembra 1936. godine. Tako dug razvoj događaja bio je razlog za optužbe Tupoljeva i Petljakova za sabotažu i njihovo hapšenje u novembru 1937. godine. Posle šest meseci provedenih u zatvoru Butirka čekajući presudu, zajedno sa drugim zatvorenim inženjerima, Petljakov je prebačen u Konstruktorski biro NKVD-a, gde je dobio zadatak da razvije visinskog lovca dalekog doleta za pratnju teških bombardera. Nakon uspešnog testiranja prototipa ovog lovca usledio je nalog da se od njega napravi obrušavajući bombarder[1].

Radovi na rekonstrukciji postojećeg aviona su se odvijali filmskom brzinom, tako da je serijska proizvodnja kasnije čuvenog aviona Pe-2 otpočela 23. jula 1940. u fabrikama br. 22 i 39 u Moskvi. Kao nagradu za obavljeni posao, Petljakov i njegovi zaposleni u projektnom birou su pušteni. Petljakov je pušten iz zatvora 27. jula 1940. godine, ali su konstruktori aviona potpuno oslobođeni optužbi tek 1953. godine.

Pet meseci pre početka rata proizvedeno je 306 aviona Pe-2. U martu 1941. V. M. Petljakov je nagrađen Staljinovom nagradom 1. stepena za izuzetna dostignuća u stvaranju obrušavajućeg bombardera usvojenih od strane Vazduhoplovstva. OSOS CAGI je dobio milion rubalja da podstakne projektante u najkraćem mogućem roku da predaju crteže i savladaju serijsku proizvodnju Pe-2. Kolege Petljakova su dobile po 20-25 hiljada rubalja. Pošto je saznao da dodeljeni novac nije dovoljan za nagradu crtačima, Petljakov je zatražio da im se podeli njegov bonus a da to ostane tajna. Oktobra 1941. V. M. Petljakov je nadgledao evakuaciju fabrike broj 22 iz Moskve u Kazanj[2].

V. Petljakov je 12. januara 1942. poslat iz Kazanja u Moskvu da se sastane sa narodnim komesarom vazduhoplovne industrije Šahurinom a cilj sastanka je bio rešavanje problema vezanih za proizvodnju aviona Pe-2 u Kazanju. Na put je krenuo avionom Pe-2 koji je pao i usmrtio svog projektanta u njemu[3]. V. Petljakov je sahranjen u Kazanju, na Arskom groblju.

Pregled projekata aviona V. M. Petljakova uredi

Odlikovanja uredi

  • dva Lenjinova ordena (1933; 16.09.1941)
  • Orden Crvene zvezde (1933)

Medalje uredi

  • Staljinova nagrada 1. klase (1941) - za projekt aviona ("Petljakov Pe-2")

Priznanja uredi

  • Taganrog koledž vazduhoplovstva. V. M. Petljakov (nazvan po Petljakovu na 75. godišnjicu njegovog rođenja: 1966).
  • Spomenik ispred ulaza u Taganrogski vazduhoplovni koledž nazvan po V. M. Petljakovu u gradu Taganrogu (za 40. godišnjicu pobede: 1985).
  • Petljakova ulica u gradu Taganrog.
  • Petljakova ulica u gradu Kazanju.
  • Petljakova ulica u gradu Donjecku.
  • Trg Petljakov u gradu Krivoj Rog.
  • Spomen-ploča u gradu Moskvi, na ulici Zemljanoj Val, kuća 25 (autor - S. V. Klepikov, otvorena 19. oktobra 1984).
  • Spomenik u gradu Sergaču.
  • Spomen ploča na mestu pogibije Petljakova u polju u blizini sela Mameševa, Sergački okrug .
  • Ulica avijatičara Petljakova u Moskvi .
  • Spomen ploča na kućnom broju 26 (Kazanj, ulica akademika Koroljeva).
  • Škola po imenu V. M. Petljakov u selu. Sambek Neklinovski okrug Rostovske oblasti.
  • Spomenik na Aleji konstruktora u ulici Majakovskog u centru Žukovskog (2017).

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Vladimir Petlyakov - Soviet Aviation of World War II”. 
  2. ^ https://rs.rbth.com/istorija-rusije/90440-robijasi-pravili-najbolje-oruzje
  3. ^ „Vladimir Mikhailovich Petlyakov”. 

Literatura uredi

  • Smirnov G. Rasskazы ob oružii. M., Detlit, 1976.
  • Gaй D. I. Profilь krыla — M.: Moskovskiй rabočiй, 1981.
  • Ponomarev A. N. Sovetskie aviacionnыe konstruktorы — M.: Voenizdat. 1990. ISBN 5-203-00668-7.
  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3. 
  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Gaй D. I. Nebesnoe pritяženie — M.: Znak, 2005.
  • Ulrich Unger. Petljakow Pe-8 Der sowjetische Fernbomber — Berlin: Brandenburgisches Verlagshaus. 1993. ISBN 3-89488-048-1.
  • Tupolev: The Man and His Aircraft, P. Duffy & A. I. Kandalov, 1996

Spoljašnje veze uredi

 
Vladimir Petljakov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Петљаков&oldid=26843268”