Vladimir Solouhin

Vladimir Aleksejevič Solouhin (rus. Владимир Алексеевич Солоухин; Alepino, 14. jun 1924 — Moskva, 4. april 1997) je bio ruski pisac koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije. Poznat je po svom zalaganju za očuvanje ruske umetnosti i arhitekture iz vremena pre Oktobarske revolucije. Njegov portret je naslikao ruski slikar Ilija Glazunov. Umro je u Moskvi, 4. aprila 1997. godine.

Vladimir Solouhin
Puno ime	Vladimir Aleksejevič Solouhin
Datum rođenja	(1924-06-14)14. jun 1924.
Mesto rođenja	Alepino, SSSR
Datum smrti	4. april 1997.(1997-04-04) (72 god.)
Mesto smrti	Moskva, Rusija

Biografija

Vladimir Solouhin se rodio 14. juna 1924. godine u selu Alepino (u Vladimirskoj oblasti) u seljačkoj porodici. Završio je Vladimirski mehaničarski tehnikum. Prve radove je objavio u novinama Priziv u Vladimiru.

Vojsku je služio od 1942. do 1945. kao obezbeđenje Kremlja. Nakon toga Vladimir Solouhin je ozbiljno počeo da se bavi književnim stvaralaštvom. Završio je Literarni institut 1951. godine. Radio je kao pomoćnik uredništva žurnala Mlada Garda (Молодая Гвардия) od 1958. do 1981. kao i u savetu redakcije žurnala Naš savremenik (Наш современник).

Glavna tema stvaralaštva Solouhina je rusko selo, u prošlosti i budućnosti. U svojim publicističkim izdanjima ukacivao je na potrebu očuvanja narodne tradicije uz osvrt na puteve razvitka ruske umetnosti. Vladimir Solouhin pripada takozvanom pravcu derevenščiki, zbog seoske tematike u svojim delima.

Krajem 80ih, u članku „Čitajući Lenjina“, jedan je od prvih otvoreno pisao o potrebi da se preispita uloga V. I. Lenjina u istoriji Rusije. U godinama perestrojke bilo je opšteprihvaćeno shvatanje da su Staljinovi zločini nastali kao posledica izvrtanja lenjinskih principa. Solouhin je zastupao suprotnu tezu, da su ti zločini nastali kao logičan nastavak Lenjinove politike.

Bitno mesto u nasleđu ovog pisca zauzima autobiografsko stvaralaštvo u kojoj Solouhin opisuje istoriju Rusije 20. veka („Poslednji korak“, „Slano jezero“, „Čaša“). Kao zastupnik pravoslavno-patriotskih vrednosti oštro je kritikovao ateizam i internacionalizam komunističke ideologije.

Vladimir Solouhin je dosta putovao a njegova dela su prevedena na mnogo svetskih jezika. Nagrađen je brojnim ordenjem za rad, čast i prijateljstvo kao i drugim odlikovanjima.

Umro je 4. aprila 1997. godine u Moskvi a sahranjen je u rodnom selu Alepinu.

Dela

• Poezija:
  • Kiša u stepi (Doždь v stepi) - 1953.
  • Žuravliha - 1959.
  • Bunar (Kolodec) - 1959.
  • Kako popiti Sunce (Kak vыpitь solnce) - 1961.
  • Onaj koji ima cveće u rukama (Imeющiй v rukah cvetы) - 1962.
  • Živeti na zemlji (Žitь na zemle) - 1965.
  • S lirskih stanovišta (S liričeskih poziciй) - 1965.
  • Argument - 1972.
  • Seda kosa (Sedina) - 1977.

• Proza
  • Rođenje Zernograda (Roždenie Zernograda) - 1955.
  • Zlatno dno (Zolotoe dno) - 1956.
  • Trnjina (Ternovnik) - 1959.
  • Kap rose (Kaplя rosы) - 1960.
  • Grigorova ostrva: Zabeleške o zimskom pecanju riba (Grigorovы ostrova: Zametki o zimnem uženii rыbы) - 1963.
  • Majka-maćeha (Matь-mačeha) - 1964.
  • Pisma iz ruskog muzeja (Pisьma iz Russkogo muzeя) - 1966.
  • Treći lov (Tretья ohota) - 1967.
  • Crne daske: Zapisi kolekcionara početnika (Čёrnыe doski: Zapiski načinaющego kollekcionera) - 1969.
  • Trava - 1972.
  • Prelepa Adigene (Prekrasnaя Adыgene) - 1973.
  • Olepinska jezerca (Olepinskie prudы) - 1973.
  • Poseta Zvanki (Poseщenie 3vanki) - 1975.
  • Prigovor - 1975.
  • Poslednji korak: Ispovest vašeg savremenika (Poslednяя stupenь: Ispovedь vašego sovremennika) - 1976, izdato 1995.
  • Reč živa i mrtva (Slovo živoe i mёrtvoe) - 1976.
  • Doba za skupljanje kamenja (Vremя sobiratь kamni) - 1980.
  • Produžetak vremena (Prodolženie vremeni) - 1982.
  • Smeh iza levog ramena (Smeh za levыm plečom) - 1989.
  • Drvo (Drevo) - 1991.
  • Na dnevnoj svetlosti (Pri svete dnя) - 1992.
  • Slano jezero (Solёnoe ozero) - 1994.
  • Čaša - objavljeno 1998.

Spoljašnje veze

• Biografija (jezik: ruski)
• Izbrana dela (jezik: ruski)
• Poezija V. A. Solouhina (jezik: ruski)
• V. Solouhin. „Čitajući Lenjina“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jun 2008) (jezik: ruski)