Vlatko Marković
Vlatko Marković (Bugojno, 1. januar 1937 — Zagreb, 23. septembar 2013) bivši je hrvatski i jugoslovenski fudbaler i trener, predsednik i počasni predsednik Hrvatskog nogometnog saveza.
| Vlatko Marković | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Vlatko Marković | ||
| Datum rođenja | 1. januar 1937. | ||
| Mesto rođenja | Bugojno, Kraljevina Jugoslavija | ||
| Datum smrti | 23. septembar 2013. (76 god.) | ||
| Mesto smrti | Zagreb, Hrvatska | ||
| Visina | 1,85 m | ||
| Pozicija | Odbrambeni | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1953—1955 | Iskra Bugojno | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1955—1956 1956—1958 1958—1966 1966 1966—1967 1967—1968 |
Iskra Bugojno Čelik Dinamo Zagreb Gent Viner sport klub Austrija Beč |
104 1 25 6 |
(2) (0) (19) (4) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1958—1959 1961—1962 |
 Jugoslavija U-21 Jugoslavija |
3 16 |
(0) (1 autogol) |
| Trenerska karijera | |||
1971—1973 1973 1974—1976 1977—1978 1978—1980 1980—1981 1983 1985—1986 1990—1992 1993—1994 |
Zagreb Jugoslavija U-21 Standard Nica Hajduk Split Dinamo Zagreb Nica Dinamo Zagreb Rapid Beč Dinamo Zagreb Hrvatska | ||
Biografija uredi
Marković je rođen 1. januar 1937. u Bugojnu. Potiče iz trgovačke porodice. Završio je Fakultet fizičke kulture u Zagrebu gde je specijalizovao fudbal.
Fudbalom se počeo baviti 1953. kao član mladih kategorija Iskre iz Bugojna, nastavljajući kao senior u istom klubu. Igrao je na svim mestima u timu. Godine 1956. prelazi u zenički Čelik gde je takođe igrao i u odbrani i u navapadu, a zenit fudbalske karijere dostigao je u zagrebačkom Dinamu za koji je od 1959. do 1964. sa zapaženim uspehom prvo igrao na mestu beka, kasnije i kao centarhalf. Za zagrebačke „modre“ odigrao je ukupno 252 utakmice. Sa Dinamom je 1963. osvojio Fudbalski kup. Kad je napustio Dinamo, karijeru je nastavio i završio u Beču, gde je u Viner sport klubu prvo igrao na mestu centarhalfa, a kasnije kao vođa navale bio je golgeter ekipe.
Uz tri susreta za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije (1958-1959), odigrao je 16 utakmica i postigao jedan auto-gol (protiv Čilea na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1962.) za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 17. maja 1961. u susretu protiv Mađarske (2:4) u Beogradu, a od dresa s državnim grbom oprostio se 30. septembra 1962. na utakmici protiv Zapadne Nemačke (2:3) u Zagrebu.
Učestvovao je na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1962. u Čileu i odigravši svih šest utakmica mnogo je doprineo da naša ekipa osvoji četvrto mesto, ulasku u sastav reprezentacje Prvenstva.
Kad je prestao da igra, posvetio se trenerskom pozivu i vodio Zagreb, Standard, Nicu, Hajduk Split i u više navrata zagrebački Dinamo s kojim je 1980. osvojio Fudbalski kup Jugoslavije.
Vodio je 1971—1973. i Fudbalsku reprezentaciju Jugoslavija U-21, sa kojom je osvojio prvenstvo Europe. Kao selektor u hrvatskoj reprezentaciji nasledio je Stanka Poklepovića i u razdoblju od 29. aprila 1993. do 28. februara 1994. samo jednom je vodio hrvatsku reprezentaciju u utakmici protiv Ukrajine (3:1).
Godine 1994. izabran je za potpredsednika Hrvatskog nogometnog saveza, a u periodu od 1998. do 2012. bio na njekog predsednik, kada ga je na tom mestu zamenio Davor Šuker i kada je postao doživotni počani predsednik HNS.
U svojoj je karijeri bio još i instruktor Fifa, član Uefine Komisije za tehnički razvoj, član Fifine komisije za nacionalne saveze i predsednik Uefine Tehničke komisije.
Dobitnik je više nagrada, među kojima se ističu Nagrada Matija Ljubek Hrvatskog olimpijskog odbora, Državna nagrada za sport Franjo Bučar, te francuski orden Viteza nacionalnog reda za izuzetne zasluge u promociji fudbala u Francuskoj i svetu.
Marković je dugo bolovao od Alchajmerove bolesti, a zatim je dobio upalu, zdravstveno stanje mu se pogoršalo i preminuo je u zagrebačkoj bolnici Rebro u ponedeljak 23. septembra 2013.
Spoljašnje veze uredi
- Biografija Vlatka Markovića
- Vlatko Marković na sajtu reprezentacija.rs
