Vlajko Ignjačević
Vlajko Ignjačević (26. decembar 1881 — 1956)[1] bio je srpski knjižar i antikvar, koji je živeo i radio u Beogradu. Posedovao je antikvarnicu "Narodni guslar" u nekadašnjoj Fišekliji u Beogradu. Bio je treći u svetu koji je uputio telegram namenjen stanovnicima Marsa.
Vlajko Ignjačević | |
|---|---|
| Datum smrti | 1956. |
Biografija uredi
Antikvarnica Vlajka Ignjačevića "Narodni guslar" ( "Kod narodnog guslara" ) nalazila se na adresi Kralja Aleksandra 60, u Beogradu. Po jednom izvoru[2] osnovao je svoju antikvarnicu 1899. godine, dok drugi izvor[3] navodi da je osnovana 1909. godine. Kupovao je stare knjige i prodavao ih, ali nije imao tačne cene kljiga, nego je prodavao za onoliko koliko kupac ponudi. Pored knjiga prodavao je i umetničke slike, porcelan, oružje, stari novac, kovine, nameštaj, poštanske marke, iskopine i drugo. Izlog njegove radnje bio je pretrpan različitim stvarima i izgledao je veoma neobično. Poslao je telegram stanovnicima Marsa 1928. godine, čime je dobio nadimak Marsovac, od svojih prijatelja. Bio je prijatelj pesniku Tinu Ujeviću, koji mu je 1931. godine posvetio jednu pesmu. Njegova antikvarnica je radila do 1947. godine, kada su je vlasti konfiskovale. Umro je u Beogradu decembra 1956. godine.[4]
Telegram stanovnicima Marsa uredi
Vlajko je 1928. godine otišao u Bežičnu telegrafiju, koja se nalazila u Knez Mihailovoj ulici, da bi podneo zahtev da pošalje neobičan telegram. Adresa upisana na telegramu bila je Stanovnicima Marsa, Vasiona, a poruka je glasila "Javite imate li antičkih stvari". Činovnica koja je radila na blagajni pozvala je direktora, koji je zatim pozvao direktora Pošte i telegrafa. Veliki broj ljudi se uključio u pitanje ovog telegrama, dok na kraju ministar nije odlučio da se telegram primi, naplati i taksira. Cena telegrama je bila 2.001 dinar i upućen je u 15.30 po podne sa radio-stanice u Rakovici. Ovim telegramom, Vlajko je izazvao interesovanje velikog broja ljudi i sam telegram bio je zalepljen na prozorsko okno blagajne radio-stanice u Knez Mihailovoj ulici. Različite radio-stanice po celom svetu primile su ovaj telegram.
"Ja sam se proslavio i ceo naš rod. A nauka i buduća pokolenja reći će da li je "ludi Vlajko" imao pravo ili ne!"[5]
Takođe zabeleženo je da je Vlajko 1. novembra 1940. godine uputio još jedan neobičan telegram. Ovog puta poslao je telegram-čestitku budućem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, Frenklinu Ruzveltu pre izbora, na osnovu svog sna još iz 1936. godine.
Reference uredi
- ^ „Karton žitelja Beograda”. Digitalni arhiv Beograda. Pristupljeno 5. 3. 2020.
- ^ Starčević, Velimir. (2011). Staro srpsko knjižarstvo. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 9788651906896. OCLC 802292038.
- ^ Durković-Jakšić, Ljubomir (1979). Jugoslovensko knjižarstvo 1918-1941. Beograd: Narodna knjiga.
- ^ Srpski biografski rečnik, tom 4, odrednica „Ignjačević, Vlajko Marsovac“, pp. 108, Matica srpska, Novi Sad, 2009. godine
- ^ Đorđević, Dimitrije C., 1861-1941.; Đorđević, Dimitrije C., 1861-1941. Kroz stari Beograd. Jovanović, Milorad., Jovanović, Milorad. Beograd. str. 96,97,98,100. ISBN 9788651911494. OCLC 810942321.