Vodne osobine zemljišta
Voda je jedan od najvažnijih sastojaka zemljišta. Pored toga što je osnovna komponenta njegove tečne faze (zemljišnog rastvora), ona takođe ulazi u sastav gasovite (vodena para), kao i tvrde (hemijski vezana voda), faze zemljišta.
Značaj i uloga vode u zemljištu uredi
Kada se govori o vodi u zemljištu misli se uglavnom na vodu u tečnom stanju, koja ima mnogobrojne, uglavnom korisne, ali nekad i štetne uloge(zabarivanje, zasoljavanje, ispiranje hranljivih sastojaka, erozija). Na prvom mestu treba istaći da je bez prisustva vode u tečnom stanju nezamislivo obrazovanje zemljišta, a time i postojanje biljaka i života uopšte. Zajedno s toplotom, voda je, pre svega, jedan od najvažnijih faktora obrazovanja i izmena zemljišta, jer veoma značajno utiče na tok sve tri grupe elementarnih pedogenskih procesa:
- Sintezu u transformaciju organskih materijala
- Raspadanje stena i minerala, i na
- migraciju i akumululaciju sastojaka zemljišta.
Pored uticaja na tok mnogih procesa, zemljišna voda takođe utiče na mnoge osobine zemljišta, na prvom mestu fizičke (strukturu, zapreminsku gustinu, zbijenost), zatim hemijske (reakcija zemljišnog rastvora i redoks potencijal) i biološke osobine. Sa ekološkog stanovišta od najvećeg značaja je činjenica da je voda jedan od najvažnijih faktora plodnosti zemljišta. Pored toga što je nophodna za proticanje u zemljištu procesa mobilizacije elemenata, voda i sama spada u najvažnije sastojke biljne ishrane. U vezi sa značajem zemljišne vlage za plodnost zemljišta i potrebom izučavanja vodnih osobina zemljišta, zaslužuje posebnu pažnju ukazivanje Stebuta (1949) da je radi obezbeđenja visokih prinosa biljaka potrebno da sloj zemljišta u kome se razvijaju njihovi koreni stalno sadrži dovoljnu količinu dostupne im vlage.[1]
Forme vode u zemljištu uredi
U zavisnosti od njenog agregatnog stanja, prirode sila pod čijim uticajem se zadržava i premešta u raznim pravcima kroz zeljište, izdvojeno je osam glavnih formi vode u zemljištu.
Hemijski vezana voda uredi
Ulazi u sastav minerala i organskih materija i nema značaja za biljke.
Vodena para uredi
Nalazi se u zemljišnim porama koje nisu ispunjene drugim formama vode, odnosno stalni je sastojak zemljišne atmosfere. Slbodna je i veoma pokretna-stalno se kreće iz hladnijih u toplije slojeve zemljišta.
Higroskopska voda uredi
Javlja se u vidu veoma tanke opne, od nekoliko slojeva molekula vode.
Opnena voda uredi
Obuhvata više slojeva molekula vode u tečnom stanju, koji je u vidu znatno deblje (nego u higroskopske vode), opne obavijaju opne higroskopske vode.
Kapilarna voda uredi
Nalazi se u kapilarnim porama, a drži se i premešta po dubini zemljišta pod uticajem kapilarnih sila, mnogo slabiji od adsorpcijskih, i to u svim pravcima pa i vertikalno naviše od slojeva zemljišta veće, ka slojevima manje vlažnosti. Postoji nekoliko podformi kapilarne vode, od kojih su najvažnije poduprta i viseća kapilarna voda.
Gravitaciona voda uredi
Javlja se povremeno u zemljištu posle kiše, topljenja snega, poplava i zalivanja a kreće se pod uticajem gravitacije, u pravcu podzemne vode, kroz krupne-nadkapilarne pore. Njen značaj sastoji se u tome što služi kao izvor za obrazovanje svih drugih formi zemljišne vode.
Podzemna voda uredi
Ova forma vode obrazuje se zadržavanjem i nakupljanjem iznad nepropusnih za vodu teoloških slojeva ili iluvijalnog za glinu, horizonta. U zavisnosti od dubine njihovog nivoa i uticaja na zemljište izdvojene su tri vrste podzemne vode:
- Donja podzemna voda se javlja na vododržljivom geološkom sloju, na velikoj dubini.
- Podzemno-zemljišna voda se obrazuje takođe iznad vododržljivog geološkog sloja, ali znatno manjoj dubini. Ova vrsta dospeva stalno ili povremeno u zemljište preko poduprte kapilarne vode
- Gornja podzemna (Stebut 1949), ili zastoja voda se javlja povremeno, u periodima obilnih kiša i topljenja snega iznad veoma zbijenog, glinom veoma bogatog, nepropusnog ili veoma slabo propusnog za vodu horizonta pseudogleja.
Voda u formi leda uredi
U našim zemljištima, na nadmorskim visinama iznad 1000m, javlja se povremeno, u plitkom površinskom sloju. U zemljištima znatno većih nadmorskih visina znatno je češća i dugotrajnija pojava ove forme vode. Međutim loše utiče na useve, kidajući korene biljaka.
Vodne osobine zemljišta uredi
U rezultatu međudejstva raznih formi vode u tečnom stanju i čestica tvrde faze zemljišta javlja se u njemu niz vodnih osobina. Među najvažnije osobine zemljišta spadaju:
- Propusnost za vodu
- Vododržljivost (vodni kapaciteti)
- Kapilarnost, i
- Isparavajuća sposobnost
Stepen izraženosti pojedinih vodnih osobina zavisi od osobina tvrde i porozne faze zemljišta, mineralnog sastava, kao i od temperature vode i sadržaja u njoj rastvornih soli.
Propusnost zemljišta za vodu uredi
Predstavlja sposobnost zemljišta da brže ili sporije upija vodu koja dospe na njegovu površinu i da je potom, pod uticajem sile gravitacije propušta u dublje horizonte ili slojeve. Sa stanovišta uticaja vode atmosferskih taloga na uspevanje biljaka, nije poželjno da propust zemljišta za vodu bude ni suviše velika niti suviše mala. Prema Kičinskom (1970), propusnost zemljišta za vodu ne treba da bude veća od 500mmh-1 niti pak manja od 30mmh-1 a najbolje je ako varira 100-500mmh-1. Ukoliko propusnost za vodu nije zadovoljavajuća, primenjuje se određene mere popravke, koje su identične merama za popravku poroznosti zemljišta.[2]
Isparavajuća sposobnost zemljišta uredi
Pod ovim pojmom podrazumeva se sposobnost zemljišta da brže ili sporije gubi vodu isparavanjem preko površine. Ta sposobnost je zavisna od uticaja brojnih faktora:
- Najviše od kapilarnosti
- stepena vlažnosti i temperature
- uticaja spoljnih slova (klimatskih, reljefskih)
- primene nekih mera od strane čoveka.
Poznato je da primena mera kojima se poboljšava struktura i smanjuje kapilarnost u površinskom delu zemljišnog profila ima za posledicu smanjenje gubljenja vode isparavanjem preko površine zemljišta. U te mere spadaju blagovremeno (pri optimalnoj vlažnosti), oranje, uz produbljivanje oranice, zatim rastresanje isušenog površinskog sloja ograničenog, horizonta, drljanje i kultivacija uz uništavanje pokorice, gušća setva useva, i dr. Takođe i primenom mlačiranja, na malim površinama, pored poboljšanja temperaturnog režima, delom se samanjuje i isparavajuća sposobnost zemljišta.