Википедија

Volonterizam

Volonterizam (volonterstvo, volontiranje) je mobilizacija i angažovanje pojedinaca i grupa koji dobrovoljno pristaju da pružaju usluge određenoj populaciji, uz adekvatnu selekciju i pripremu. Volonterizam je zasnovan na idejama samopomoći, uzajamne pomoći i filantropije. Najčešće se sprovodi u verskim, humanitarnim, socijalnim kao i nevladinim organizacijama. Volonteri se vode kao neprofesionalci, ali uz dobru selekciju, pripremu, superviziju i fidbek mogu postići znatni stepen profesionalizma.

Volonter, reč latinskog porekla koja po savremenom shvatanju označava osobu koja sopstvenom voljom (dobrovoljno), individualno ili organizovano, pruža svoje usluge onima kojima su neophodne, bez materijalne nadoknade koja prevazilazi troškove pružanja usluga. Širok dijapazon motiva zbog kojih se neko odlučuje za volonterski rad zahteva sistematičan i stručno vođen proces, kako bi usluge volontera bile najcelishodnije sa stanovišta interesa korisnika i samog volontera.

Globalna volonterska radna snaga se procenjuje na 109 miliona radnika koji rade puno radno vreme. 30% volonterskog rada se sprovede formalno kroz različite organizacije, udruženja i grupe, a 70% se sprovede kroz neformalno angažovanje pojedinaca. 60% neformalnih volontera su žene.[1]

Volonterski rad dece iz Jaundea, Kamerun

Istorija uredi

Blisko povezan sa religijom, akt volontiranja je prisutan u Velikoj Britaniji počev od srednjeg veka, u kontekstu pomaganja bolesnima i siromašnima. Procenjeno je da je u Engleskoj u 12. i 13. veku bilo najmanje 500 bolnica baziranih na volonterskom radu.[2]

Smatra se da je glagol “volontirati”, nastao od francuskog pojma volontaire i da je prvi put upotrebljen 1755. godine, u vezi sa dobrovoljnim odlaskom u vojnu službu. Stalna potreba za zaštitom od spoljnih opasnosti, uslovila je sve češće korišćenje i širenje ovog pojma, iako sve vreme u vezi sa vojnom pomoći. Tek sredinom 19. veka, ovaj glagol počinje da se upotrebljava van vojnog konteksta.

Organizovano volontiranje se prvi put može videti u 19. veku, poput YMCA koji su otvorili svoja vrata 1844. godine u Londonu. Oni su realizovali različite aktivnosti uključujući obezbeđivanje sportskih objekata, držanje časova o različitim veštinama, propovedanje hrišćanstva, humanitarni rad. Tokom 20. veka, osnovano je više volonterskih organizacija, poput Rotari kluba koji je osnovan sa ciljem umrežavanja pojedinaca različitih profila radi razmene ideja.[2]

U Americi je Bendžamin Frenklin razvio prvu volontersku vatrogasnu stanicu 1736. godine, a volonteri danas čine više 70% svih vatrogasaca u Americi. Tokom američkog rata za nezavisnost, građani su volonterski organizovali bojkot uvoza iz Velike Britanije i sakupljali novac za potrebe rata, a postojala je i volonterska milicija, tzv. minutaši. I u Americi je 19. vek obeležio razvoj volontiranja i pojavu volonterskih organizacija kao što su YMCA, Američki crveni krst i Jedistveni put.[3]

Važan primer volontiranja u ovo doba je bila je medicinska pomoć koju je Klara Barton pružala tokom Građanskog rata u Americi koji je počeo 1861. godine. Njen rad tokom rata je doveo do stvaranja Američkog crvenog krsta koji je ona osnovala.[4] Krajem Drugog svetskog rata, volontiranje je prvi put postalo međunarodno. Ovaj period obeležilo je stvaranje prve globalne volonterske organizacije – Mirovni korpus, koja je osnovana 1960. godine, u Americi.[2]

Tipovi volontiranja uredi

1. Volontiranje zasnovano na veštinama uredi

Volontiranje bazirano na veštinama podrazumeva korišćenje specijalizovanih veština i talenata pojedinaca za jačanje kapaciteta neprofitnih organizacija da uspešno sprovode svoju misiju. Suprotno od tradicionalnog volontiranja, ovde nije potrebna nikakva obuka.

2. Volontiranje u zemljama u razvoju (međunarodno volontiranje) uredi

Veoma popularan tip volontiranja među mladim ljudima, a posebno studentima jeste putovanje u lokalne zajednice zemalja u razvoju radi rada na projektima sa lokalnim organizacijama. Aktivnosti uključuju učenje engleskog jezika, rad u sirotištima, očuvanje prirode, pomoć nevladinim organizacijama u medicinskom radu. Međunarodno volontiranje je korisno kako za lokalne zajednice, tako i za same učesnike jer kod njih razvija različita znanja i veštine.

3. Volontiranje u oblasti zaštite životne sredine uredi

Cilj ovog tipa volontiranja je da doprinese očuvanju životne sredine ili menadžmentu u životnoj sredini. Volonteri realizuju različite aktivnosti poput monitoringa životne sredine, ekološke restoracije poput uklanjanja korova i formiranja vegetacije, zaštite ugroženih vrsta životinja i edukacije drugih o životnoj sredini.[5]

4. Volontiranje u vanrednim situacijama uredi

Volontiranje u vanrednim situacijama podrazumeva pomoć preživelima poplava, požara, uragana, suša, zemljotresa, a volonterske akcije su ključne za oporavak zajednica u ovakvim situacijama. Tako npr. veliki broj volontera uključio se po prvi put nakon poziva na akciju odgovora na zemljotres koji je pogodio Japan 1995. godine. Cunami i zemljotres u indijskom okeanu koji se dogodio 2004. godine, privukao je veliki broj volontera iz celog sveta koji su poslati da pomognu od strane nevladinih organizacija, vladinih institucija i Ujedinjenih nacija.[6][7]

Volontiranje u vanrednim situacijama, pored ljudskih, spašava i živote životinja. Kada je uragan Katrina 2005. godine izazvao tragediju u kojoj je živote izgubilo gotovo 2000 ljudi i ogroman broj životinja, volonteri američkog humanog društva za zaštitu životinja sproveli su preko 30 akcija spašavanja životinja iz ugroženih područja.[8]

5. Korporativno volontiranje uredi

Korporativno volontiranje podrazumeva da kompanija dozvoli volontiranje svojih zaposlenih u neprofitnim organizacijama po svom izboru, koristeći plaćeno radno vreme tokom dogovorenog perioda u togu godine. Većina kompanija na listi “Fortune 500” dozvoljava svojim zaposlenima da volontiraju tokom radnih sati. Formalizovani programi volontiranja zaposlenih se smatraju delom napora kompanije ka postizanju standarda održivosti i društvene odgovornosti. Oko 40% kompanija na listi “Fortune 500” daju neprofitnim organizacijama novčane donacije koje se nazivaju volonterski grantovi, kao način prepoznavanja zaposlenih koji značajno vreme posvećuju volontiranju u zajednici.[9] Glavni motivatori za kompanije koje imaju svoje programe volontiranja zaposlenih su izgradnja brenda, učvršćivanje poverenja i lojalnosti potrošača, jačanje korporativne slike i reputacije, veće zadržavanje zaposlenih u kompaniji, povećanje produktivnosti i lojalnosti zaposlenih i kao način ostvarenja strateških ciljeva.[10]

Koristi od volontiranja uredi

Postoje fizičke, emotivne, društvene, profesionalne i mnoge druge koristi od volontiranja. Ljudi uglavnom žele da volontiraju ne zato što to njima koristi, već zato što na taj način mogu da pomognu drugima koji su manje srećni od nas i da ostvare neku promenu. Međutim, kada volontiramo, primećujemo suptilnu promenu u nama. Osećamo se više povezanim sa drugima i manje pod uticajem stresa koji donosi svakodnevni život. Tada delimo svoja iskustva sa drugima i želimo još više da doprinesemo.[11]

Volontiranje jača i gradi zajednicu i socijalne veze unutar nje. Stvara se povezanost sa ljudima kojima pomažemo i grade prijateljstva sa drugim volonterima.[12]

Usamljenost i društvena izolacija predstavljaju dve najozbiljnije epidemije današnjice. Skoro 45% ljudi u Velikoj Britaniji i Americi priznaju da se osećaju usamljeno[13], a jedna u deset odraslih osoba priznaje da nema bliskih prijatelja.[14] Volontiranje rešava ovaj problem.

Volontiranje povećava društvenost, jača veze uzmeđu prijatelja, porodice i kolega. Ljudi postaju bliskiji, grade snažnije veze sa drugim ljudima kada zajedno rade. Stalna društvena interakcija unapređuje mentalno i fizičko zdravlje kao i imuni sistem, jača moždanu funkciju, razvija emocionalnu stabilnost i smanjuje rizik od depresije i anksioznosti.[14][15]

Kada tinejdžeri i mlade osobe volontiraju, one razvijaju samopouzdanje, samouverenost i osećanje sopstvene vrednosti.[11] S obzirom da u današnje vreme i dečaci i devojčice često imaju problema sa samopouzdanjem, volontiranje im može pomoći, promeniti i znatno unaprediti njihov život.[16]

Volontiranje je korisno za starije osobe jer ih motiviše da se kreću i budu aktivni, da izađu iz svog doma, druže se i sarađuju sa drugim ljudima i da ojačaju osećaj sopstvene svrhe. Time unapređuju sopstveno mentalno zdravlje i bolji pogled na život. Studije navode da stariji volonteri imaju najviše fizičke koristi od volontiranja najverovatnije jer biti aktivan i uključen uzrokuje osećaj sreće. Stariji ljudi koji volontiraju se često osećaju mlađe, a ljudi sa hroničnim bolestima mogu imati slabije simptome i bol. Neka istraživanja ukazuju da volontiranje smanjuje rizik od srčanih oboljenja.[17]

Volontiranje daje veće šanse za zaposlenje i unapređuje karijeru. Mnogi poslodavci pozitivno gledaju na kandidate sa volonterskim iskustvom.[18] Takođe, volontiranje u kome osoba koristi svoje talente i veštine za dobrobit drugih, pomaže razvijanju tih talenata i veština jer predstavlja preko potrebnu šansu za obuku.[19]

Korporativna filantropija je jedan od najznačajnijih trendova u volonterskom svetu danas.[20] Sve više velikih kompanija finansijski podržavaju nacionalne i lokalne neprofitne programe. Oni kreiraju volonterske programe za zaposlene kako bi pomogli njihovim filantropskim naporima i zadržali zaposlene. Kompanije podstiču zaposlene da posvete određen broj plaćenih radnih sati svake godine volonterskim programima.[21]

Volonterski menadžment uredi

Volonterski menadžment se odnosi na sistematičan i logičan proces rada sa i pomoću volontera kako bi se dostigli ciljevi organizacije. Volonterski menadžment je postalo zanimanje tokom kasnih 1960-tih i ranih 1970-tih godina, kada su u neprofitnim organizacijama volonteri uglavnom radili dugoročno. U to vreme, ljudi su volontirali kao alternativa zaposlenju. Kada su začetnici ove oblasti počeli da rade na prepoznavanju volonterskog menadžmenta kao profesije, usvojili su veći broj standardnih operativnih procedura poput pisanih opisa poslova i intervjua kako bi utvrdili prihvatljivost volontera za datu ulogu. Ljudi koji su volontirali kao alternativa zaposlenju su ove prakse doživljavali pozitivno, smatrajući da su na neki način podizale njih status.[19]

Volonterski menadžeri motivišu, vode i nadgledaju volontere u organizacijama, institucijama i kompanijama, odnosno na događajima. Uloga volonterskog menadžera se najčešće sastoji od upravljačkih, operativnih i administrativnih zadataka, poput definisanja opisa poslova za volontere, regrutacije i upravljanja volonterima, popunjavanja liste učesnika i drugo.

Rad volontera mora biti efikasno organizovan i profesionalno obavljan. Koji god posao da rade volonteri moraju profesionalno da ga obavljaju. Organizacija treba da sagleda posebne sposobnosti svakog pojedinca. Ako organizacija želi da ima grupu uspešnih i zadovoljnih volontera ona mora prepoznati svoje potrebe, kao i potrebe volontera.

Volonteri mogu veoma koristiti organizacijama. Mogu obavljati različite poslove poput administrativne podrške, komunikacije, organizacije događaja i drugo. Volonteri mogu biti glavna spona između organizacije i zajednice za koju radi. Kao ambasadori organizacije, volonteri mogu dopreti do velikog broja ljudi u zajednici – do svoje porodice, prijatelja, kolega i drugih ljudi. Međutim, važno je prepoznati da volonteri nisu samo besplatna ispomoć. Oni zahtevaju investiciju vrednog vremena zaposlenih u organizaciji. Zbog toga uspeh volonterskog programa zavisi od snažnog temelja koji se nalazi u organizacionim procedurama, snažnom liderstvu i sistemu koji omogućava volonterima da podrže organizaciju. Dodavanje volontera u nestabilnu organizaciju može samo pogoršati situaciju i pokvariti reputaciju organizacije.[22]

Rezultati jedne studije ukazuju da ukoliko organizacije žele da im volonterski programi uspeju, prvo moraju dovesti svoju kuću u red. Obavljena telefonska ispitivanja 1030 ljudi i intervjui sa dodatnih 1400 ljudi doveli su do interesantnih zaključaka:

  • Na prvom mestu liste razloga zašto volonteri odlaze iz organizacija jeste nedostatak vremena (65% ispitanika);
  • Dve petine ispitanika (38%) je reklo da bi želelo više da volontira, a tri petine (58%) je reklo da bi rado volontiralo kada bi organizacije korisnije koristile njihovo vreme.
  • Polovina ispitanika (52%) je rekla da bi radije volontirala u organizaciji koja “ima reputaciju da se njome dobro upravlja”
  • Dva od pet volontera (40%) su prestali da volontiraju u organizacijama zbog loših menadžerskih i volonterskih praksi – posebno jer se samom organizacijom nije dobro upravljalo ili se nije dobro koristilo vreme volontera.[23]

Zbog toga je prvi korak u procenjivanju koliko je organizacija spremna za angažovanje i koordinisanje volontera. Ukoliko je odgovor pozitivan potrebno je odrediti ulogu volontera u organizaciji i njihove opise poslova. Nakon toga, obavlja se regrutacija i izbor volontera, obuka odabranih volontera za određene poslove, upravljanje i nadzor nad njihovim radom. Pre nego što se volonteri angažuju, potrebno je da zaposleni i menadžment organizacije budu potpuno sigurni da podržavaju volonterski program i ova podrška i posvećenost uključivanju volontera mora doći sa najviših nivoa organizacije jer se na taj način kreira pozitivan ambijent koji privlači i zadržava volontere.[24]

Volontiranje u Srbiji uredi

U Srbiji postoji mnogo različitih prilika za volontiranje. Različite neprofitne organizacije, ali i kompanije redovno angažuju volontere da obavljaju poslove na različitim neprofitnim akcijama, festivalima, sportskim i drugim događajima. Prilike za volontiranje se objavljuju na veb stranicama Kancelarija za mlade, neprofitnih organizacija i drugih sajtova posvećenih volontiranju, kao što su Kancelarija za mlade i Volonter.rs.

Međunarodni dan volontera uredi

Međunarodni dan volontera, obeležava se 5. decembra kada se slavi i promoviše volontiranje. Ovaj datum, proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija,  1985. godine, kao podsećanje na dan kada je 1970. godine stvoren Program UN za volontere[25].

Međunarodni dan volontera slave organizacije civilnog društva, kompanije, institucije. Obeležava ga i podržava Program Ujedinjenih nacija za volonterstvo koji svake godine koordiniše kampanju za obeležavanje ovog datuma promovišući uticaj volontera na zajednice, nacionalno i globalno.[26] 2018. godine, fokus Međunarodnog dana volontera je bio u tome da istakne ulogu volontera u izgradnji otpornih zajednica.[27]

Tradicionalno, na Međunarodni dan volontera, Program Ujedinjenih nacija za volonterstvo organizuje dodelu nagrada za volonterstvo putem interneta. Žiri sastavljen od predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za volonterstvo i spoljnih eksperata u volonterstvu i razvojnoj saradnji pregleda nominacije i proglašava pobednike. Cilj dodele ove nagrade je prepoznavanje doprinosa volontiranja putem interneta za dostizanje ciljeva održivog razvoja i inspiracija građana širom sveta pričama pobednika.[28]

Reference uredi

  1. ^ „International Volunteer Day: an overview | UNV”. www.unv.org. Pristupljeno 2020-05-21. 
  2. ^ a b v „The History of Volunteering at a Glance”. www.givingway.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  3. ^ May 15, Norma; 2013 (2013-04-18). „Volunteering: History of an American Value | Engaging Volunteers Blog”. blogs.volunteermatch.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  4. ^ „Clara Barton”. www.redcross.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  5. ^ „What Do Volunteers Do? | Learn About Volunteering | Peace Corps”. web.archive.org. 2012-05-03. Arhivirano iz originala 03. 05. 2012. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  6. ^ „Magnitude 9.1 - OFF THE WEST COAST OF NORTHERN SUMATRA”. web.archive.org. 2011-01-19. Arhivirano iz originala 19. 01. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  7. ^ „National Geographic Adventure Mag.: Excerpts: Following the tsunami volunteers and how to help out.”. web.archive.org. 2011-02-18. Arhivirano iz originala 18. 02. 2011. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  8. ^ „In the Wake of Katrina”. A Humane World (na jeziku: engleski). 2015-08-23. Arhivirano iz originala 07. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  9. ^ „8 Dos and Don'ts for Working with Volunteers”. Qgiv Blog (na jeziku: engleski). 2014-07-31. Pristupljeno 2020-05-21. 
  10. ^ „VolunteerMatch - How Companies Benefit from Employee Volunteer Programs”. web.archive.org. 2010-05-28. Arhivirano iz originala 28. 05. 2010. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  11. ^ a b organizations, Full Bio Follow Linkedin Follow Twitter Joanne Fritz is the expert on nonprofit; Fritz, philanthropy for The Balance Small Business She has over 30 years of experience in nonprofits Read The Balance's editorial policies Joanne. „15 Reasons to Get Off the Couch and Volunteer”. The Balance Small Business (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  12. ^ Corporation for National and Community Service, Office of Research and Policy Development. The Health Benefits of Volunteering: A Review of Recent Research, Washington, DC 2007.
  13. ^ „Loneliness and social isolation in the United Kingdom”. www.campaigntoendloneliness.org. Arhivirano iz originala 12. 05. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-21. 
  14. ^ a b „4 in 5 are in happy couples but 1 in 10 have no close friends - our new study lifts the lid on the UK's relationships | Relate”. www.relate.org.uk. Pristupljeno 2020-05-21. 
  15. ^ „The Health Benefits of Socializing”. Psychology Today (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  16. ^ „11 Facts About Teens and Self Esteem”. DoSomething.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  17. ^ Corliss, Julie (2016-06-03). „The many ways volunteering is good for your heart”. Harvard Health Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  18. ^ Deloitte. „Deloitte Survey Finds That a Mere 30 Percent of Resumes Include Volunteering, Despite the Known Benefits to Career Advancement”. www.3blmedia.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  19. ^ a b „Skills-Based Volunteering: The New Executive Training Ground (SSIR)”. ssir.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  20. ^ Weinger, Adam; Donation, Double the. „Here Is a List of Corporate Charitable Giving Programs for Nonprofits”. The Balance Small Business (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-21. 
  21. ^ „4 Employee Engagement Benefits of Corporate Volunteer Programs”. Volunteering Is CSR (na jeziku: engleski). 2016-02-08. Pristupljeno 2020-05-21. 
  22. ^ McFarland, Betsy (2005). Volunteer management for animal care organizations. Humane Society Press. ISBN 0-9748400-1-7. OCLC 57043884. 
  23. ^ Lewis, J. M.; Tierney, W. T. (1980-11-01). „United Parcel Service Applies Texaco Stratified Charge Engine Technology to Power Parcel Delivery Vans-Progress Report”. SAE Technical Paper Series. 400 Commonwealth Drive, Warrendale, PA, United States: SAE International. doi:10.4271/801429. 
  24. ^ X. Organizations for Child Protection, Columbia University Press, 1968-12-31, str. 162—199, ISBN 978-0-231-89450-0, Pristupljeno 2020-05-21 
  25. ^ United Nations Volunteers (na jeziku: engleski), 2020-05-19, Pristupljeno 2020-05-21 
  26. ^ „Become a volunteer”. www.unv.org. Pristupljeno 2020-05-21. 
  27. ^ „2018 State of the World's Volunteerism Report: The thread that binds”. www.unv.org. Pristupljeno 2020-05-21. 
  28. ^ „UNV Online Volunteering Award 2017”. www.onlinevolunteering.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 01. 10. 2018. g. Pristupljeno 2020-05-21. 

Literatura uredi

  • Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • Georgeou, Nichole (2012). Neoliberalism, Development, and Aid Volunteering. New York: Routledge. ISBN 9780415809153. 
  • Stebbins, Robert A. "Leisure and the Motive to Volunteer". Houndmills, UK: Palgrave Macmillan, 2015.

Spoljašnje veze uredi

 
Potražite volonterizam u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Волонтеризам&oldid=27551699”