Volt Vitman

амерички песник (1819-1892)

Volt Vitman (engl. Walt Whitman; Vest Hils, 31. maj 1819Nju Džerzi, 26. mart 1892) bio je američki pesnik.[1] Vitmanova poezija predstavljala je ideje pokreta transcendentalizma i njegovo delo raskida veze američke književnosti sa engleskom i konvencionalnim metrom i rimom, stvarajući nezavisnu i samosvojnu američku poeziju.[2] Spada u najuticajnije američke pesnike.[3] Vitmen je među najuticajnijim pesnicima američkog kanona, i često nazivan ocem slobodnog stiha.[4] Njegov rad je u to vreme bio kontroverzan, posebno njegova zbirka poezije Vlati trave iz 1855. godine, koja je opisana kao bestidna zbog svoje otvorene senzualnosti.

Volt Vitman
Volt Vitman
Lični podaci
Puno imeVolt Vitman
Datum rođenja(1819-05-31)31. maj 1819.
Mesto rođenjaVest Hils, SAD
Datum smrti26. mart 1892.(1892-03-26) (72 god.)
Mesto smrtiNju Džerzi, SAD

Rođen u Hantingtonu na Long Ajlendu, Vitmen je živeo u Bruklinu kao dete i tokom većeg dela svoje karijere. Sa 11 godina napustio je formalno školovanje da bi se zaposlio. Kasnije je Vitmen radio kao novinar, nastavnik i državni službenik.[1] Vitmanova glavna zbirka poezije, Vlati trave, prvi put je objavljena 1855. za njegov sopstveni novac i postala je široko poznata. Delo je bilo pokušaj da se dopre do običnog čoveka sa američkim epom. On je nastavio da ga širi i revidira to delo sve do svoje smrti 1892. Tokom Američkog građanskog rata, otišao je u Vašington, i radio u bolnicama negujući ranjenike. Njegova poezija se često fokusirala na gubitak i na isceljenje. Nakon smrti Abrahama Linkolna, kome se Vitman veoma divio, napisao je svoje dobro poznate pesme, „O kapetane! Moj kapetane!” i „Kad su jorgovani poslednji u dvorištu procvetali[1], i održao je seriju predavanja. Posle moždanog udara pred kraj života, Vitman se preselio u Kamden, u Nju Džerziju, gde mu je zdravlje dodatno narušeno. Kada je umro u 72. godini, njegova sahrana je bila javni događaj.[5][6]

Vitmanov uticaj na poeziju ostaje snažan. Meri Vital Smit Kostelo je tvrdila: „Ne možete zaista razumeti Ameriku bez Volta Vitmana, bez Vlati trave... On je izrazio tu civilizaciju, 'ažurno', kako bi rekao, i nijedan student filozofije istorije ne može bez njega.“[7] Modernistički pesnik Ezra Paund nazvao je Vitmena „američkim pesnikom... On je Amerika“.[8]

Biografija uredi

Rođen je kao drugo dete u mnogbrojnoj porodici Voletra Vitmana starije i Lujze van Velzor.[9] Njegova porodica je spadala u rane doseljenike u SAD.[10] Nekoliko godina po Vitmanovom rođenju porodica se seli u Bruklin, gde je on do 1830. pohađao državnu školu namenjenu siromašnijim delovima društva.[10] Od 1833. porodica prelazi da živi i radi na selu, dok Vitman ostaje u gradu i radi kao štamparski pomoćnik i slovoslogač. U tom poslu bio je do uništenja štamparije u požaru 1836.[10] Potom je kratko radio kao putujući učitelj u longajlendskim gradićima. Nakon učiteljskog posla pokrenuo je novine sa bratom Džordžom koje je objavljivao godinu dana.[10] Bio je politički aktivan i učestvovao je u kampanji za predsedničkog kandidata Demokratske stranke.[10] U periodu 1841-1845 radi kao novinar u Njujorku i pored novinskih članaka objavljuje svoje kratke priče i jedan roman, koji nisu imali značajniju umetniku vrednost.[10] Od 1845. do 1848. radi u Bruklinu kao glavni urednik mesnih novina, u koje uvodi književnu kritiku koju povremeno sam piše. Nakon Bruklina sa bratom se seli u Nju Orleans da uređuje novopokrenute novine.[11]

Tromesečni život u Nju Orleansu ostavlja veliki utisak na njega i kasnije uticaj na njegov rad. Prisustvuje raznim događajima poput susreta sa ratnim veteranima i prodaji robova.[11]

Ponovo se vraća u Bruklin gde uređuje novine i bavi se politikom.[11]

Sam štampa svoje glavno delo, poznatu knjigu pesama Vlati trave, koja se posle pojavila u mnogim izdanjima, na mnogim jezicima.[12] Piše joj predgovor, u kojem iznosi zahteve za novom američkom književnošću. Vlati trave je zbirka pesama u slobodnom stihu, koja na snažan način slavi individualizam Amerike, demokratiju i bratstvo među ljudima, te živo i ushićeno opisuje američki život, posebno Njujork. Delo je proglašeno nemoralnim zbog slobodne obrade polnog života (posebno homoerotskih tonova), pa pesnik biva neshvaćen od savremenika. Međutim, moderna kritika ga smatra jednim od najvažnijih stvaralaca u istoriji američke književnosti. Najveći deo tiraža prvog izdanja zbirke koji je iznosio oko 800 primeraka Vitman je izddelio prijateljima i poznanicima.[12]

Godine 1864. odlazi u Vašington gde neguje ranjene borce iz Američkog građanskog rata.[13] Godinu dana kasnije dobija posao u Odeljenju za indijanska pitanja Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi samo godinu dana kasniej dobio otkaz nakon što njegova šefica saznaje da je autor zbirke pesama Vlati trave za koju se govorilo da je skaredna knjiga.[13] Narednih osama godina u kancelariji vrhovnog državnog tužioca.[13]

Kap ga udara 1873. nakon čega postaje delimično paralizovan.[13] Seli se u Kamden u Nju Džerziju gde živi do kraja života.[13] U posetu su mu dolazili brojni evropski i američki književnici.[13]

Privatni život uredi

Nekoliko Vitmanove braće poginulo je u Američkom građanskom ratu. [11]

Iako se rasprava o Vitmanovoj seksualnosti i dalje vodi, obično se smatra homoseksualcem ili biseksualcem. Pretpostavke i zaključci o njegovoj seksualnosti izvedeni su iz njegove poezije, premda se zaključci osporavaju. Njegova poezija predstavlja ljubav i seksualnost na ovozemaljski način, lišen moralne prepredenosti religije, tipičan za Američku kulturu tog vremena, koja smatra individualnost kao jednu od najvrednijih vrlina. Takođe, njegova dela su nastala u prvom razdoblju 19. veka, pre medicinske klasifikacije seksualnosti.[14]

Vitman  je tokom svog života imao veliki broj intenzivnih prijateljstava sa muškarcima i mladićima. Određeni biografi su naveli kako smatraju da bez obzira na intenzitet tih odnosa i prisnost, oni zapravo nikada nisu bili karnalni.[15]

Smatra se da je Piter Dojl bio Vitmanova velika ljubav. Dojl je radio kao kondukter kada su se on i Volt upoznali oko 1866. godine. Sledećih nekoliko godina su bili nerazdvojni.[16][17][18][19]

Oskar Vajld je upoznao Vitmana tokom svog boravka u Americi 1882. godine, te je kasnije izjavio Džordžu Sesilu Ivsu, jednom od prvih aktivista za prava homoseksualaca, da je Vitmanova seksualna orijentacija izvan sumnje: „Imam poljubac Volta Vitmana još uvek na mojim usnama.“[20] 

Dela uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 65. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ Purešić 2005, str. 7.
  3. ^ Purešić 2005, str. 10.
  4. ^ Reynolds 1995, str. 314
  5. ^ Loving 199, str. 480
  6. ^ Reynolds 1995, str. 589
  7. ^ Reynolds 1995, str. 4
  8. ^ Pound, Ezra. "Walt Whitman", Whitman, Roy Harvey Pearce, ed. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, Inc., 1962: 8.
  9. ^ „Walt Whitman | Biography, Poems, Leaves of Grass, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-12. Pristupljeno 2024-01-29. 
  10. ^ a b v g d đ Purešić 2005, str. 152.
  11. ^ a b v g Purešić 2005, str. 153.
  12. ^ a b Purešić 2005, str. 8.
  13. ^ a b v g d đ Purešić 2005, str. 154.
  14. ^ D'Emilio & Freeman 1997
  15. ^ Norton, Rictor "Walt Whitman, Prophet of Gay Liberation" from The Great Queens of History, updated 18 November 1999.
  16. ^ Kaplan 2003, str. 287.
  17. ^ Shively, Charley, ur. (1987). Calumus Lovers: Walt Whitman's Working Class Cammerados. Gay Sunshine Press. 
  18. ^ Reynolds, str. 487.
  19. ^ Kaplan 2003, str. 311–312
  20. ^ Stokes, John (1996). Oscar Wilde: Myths, Miracles and Imitations. Cambridge University Press. str. 194.  Note 7
  21. ^ Schuessler, Jennifer (20. 2. 2017). „In a Walt Whitman Novel, Lost for 165 Years, Clues to Leaves of Grass. The New York Times. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Spoljašnji video-zapis
  Booknotes interview with Reynolds on Walt Whitman's America: A Cultural Biography, April 28, 1996, C-SPAN

Arhivi uredi

Izložbe uredi

Istorijske lokacije uredi

Druge spoljašnje veze uredi