Vuds Rodžers
Vuds Rodžers (Bristol, 1679 — Nasau, Bahami, 15. jul 1732) je bio britanski gusar i kasnije prvi kraljevski guverner Bahama.[1]
Vuds Rodžers | |
|---|---|
 Rodžers (desno) dobija kartu od svog sina (autor:Vilijam Hogart) | |
| Datum rođenja | 1679. |
| Mesto rođenja | Bristol,  Velika Britanija |
| Datum smrti | 15. jul 1732. |
| Mesto smrti | Nasau,  Bahami |
Mladost i odrastanje uredi
Rodžers je odrastao u gradu Pul, na južnoj obali Engleske. Njegov otac koji je bio trgovac i brodovlasnik, preselio je porodicu u luku Bristol, gde se Vuds kasnije oženio kćerkom mornaričkog oficira. U međuvremenu, Vuds je preuzeo očevo mesto u poslovima. Deo porodičnih brodarskih poslova je bilo posedovanje gusarskih brodova koji su pljačkali francuske brodove u vodama Engleskog kanala i Kariba.[2]
Gusarski put oko sveta uredi
Kako je postajalo sve teže steći plen, Rodžers je odlučio da ga potraži negde drugde. Privučen pričama o bukaniriskim aktivnostima u Pacifiku, krajem 17. veka, predložio je plovidbu uz pacifičku obalu Južne Amerike. Porodica se udružila sa drugim finansijerima da opremi dva gusarska broda od 300 tona. Jednim koji je zapovedao Rodžers, bio je naoružan sa 36 topova i drugim koji je zapovedao Stiven Kortni. Bivši bukanir i naučnik Niliam Dampier im je služio kao kormilar zbog poznavanja obale. Rodžers je više smatran bogatašem nego pomorskim kapetanom, ali dokazao se kao izvrstan zapovednik i vešt pomorac, pa ga je posada i zbog toga poštovala.
Brodovi su 1708. isplovili iz Engleske i do januara 1709. oplovili Rt Horn. 2. februara iste godine, usidrili su se u vodama arhipelaga Huan Fernandez gde su spasili Eledžandera Selkirka koji je ostavljen na ostrvu četiri godine ranije.[3] Držeći se dalje od kopna, gusarski su brodovi zaplovili severno uz južnoameričku obalu i zarobili nekoliko španskih brodova. U maju, Rodžers i njegovi ljudi su osvojili grad Gvajakil blizu Ekvatora, a kasnije ga napustili nakon što su dobili veliku otkupninu.[4] Gusari su zaplovili uz kalifornijsku obalu nastojeći uhvatiti u zamku Manilske galeone, koji su plovili sa Filipina u Meksiko. U januarz 1710. godine napali su dva galeona i zarobili jedan ali su bili odbijeni od drugog, većeg galeona.
Brodovi su nastavili da plove zapadno, preplovili Pacifik i Indijski okean i vratili se u Bristol u oktobru 1711. godine, nakon oplovljavanja sveta. Rodžers je plovidbom stekao velik novac i izdao knjigu o svojim putovanjima ali nepravilno finansijsko upravljanje kod kuće ga je prisililo da proglasi stečaj. Od 1713. zapovedao je robovlasničkim brodom koji je plovio između Indonezije i Afrike.
Guverner Rodžers uredi
Pritisak britanske vlade je 1717. godine prisilio zemljoposednike na Bahamskim ostrvima da imenuju novog guvernera za kojeg je izabran Rodžers. Rodžers i britanska vlada su znali da su Bahami rasadnik bezakonja i da bi uspostavljanje bilo kakve vlasti bilo vrlo rizičan poduhvat. Rodžers je službeno imenovan "Vrhovnim zapovednikom i guvernerom na Bahamskim ostrvima" od Džordža I, kralja Velike Britanije 6. februara 1718. godine.
Rodžers i njegovi finansijski saradnici su sami platili put do Bahama i novi guverner je stigao na Bahame u avgustu 1718. godine u pratnji mornaričke fregate i dve šalupe. Najsuroviji pirati predvođeni Edvardom Tičom poznatijim kao Crnobradi su već napustili ostrvo, jedino je pirat Čarls Vane na fregatu uputio zapaljeni brod i otvorio topovsku paljbu na nju.
Većina preostalih pirata (procene se kreću od 600 do 2000 pirata) predvođenih Henrijem Jeningsom i Bendžaminom Hornigoldom su odlučili da prihvate "Kraljevsku milost" koji im je Rodžers ponudio.
Rodžers je znao da će se većina onih koji su prihvatili milost za nekoliko meseci vratiti starom poslu. Nakon što su mornarički brodovi otišli, mnogi, sada već bivši pirati, su se odlučili "vratiti na staro" ali masovno vešanje "prevrtljivih" bivših pirata je osiguralo opstanak zakona. Rodžers je takođe ovlastio neke od bivših pirata da love preostale pirate koji nisu prihvatili "Kraljevsku milost". Zahvaljujući finansijskoj pomoći iz Velike Britanije, britanska vlast na Bahamima se učvrstila. Pod Rodžersovim zapovedništvom odbijen je napad Španaca na Nju Providens 1720. godine što je konačno ujedinilo koloniju.
Bez podrške iz Britanije, Rodžers i njegova porodica su se vratili u London, gde je Rodžers zatvoren zbog dugovanja. Oslobođen je nakon dugačke molbe i plaćena mu je naknada koja mu je omogućila drugi odlazak na Nju Providens.[5] Njegovi pokušaji da ojača poljoprivrednu proizvodnju ostrva usepeli. Umro je na ostrvu 1732. godine, a uzrok smrti nikada nije utvrđen.[6]
Ostavština uredi
Bez obzira na ostala postignuća, Vuds Rodžers je najbolje zapamćen kao lovac na pirate. Gotovo sam, očistio je Bahame od pirata i tako doprinjeo kraju Zlatnog doba piratstva. Rodžersova uzrečica "Piratstvo uništeno, trgovina obnovljena" bila je državni moto Bahama sve do stecanja nezavisnosti 1973. godine.
Reference uredi
- ^ „Woodes Rogers biography”. Arhivirano iz originala 05. 02. 2009. g. Pristupljeno 17. 06. 2017.
- ^ Britanica - Woodes Rogers
- ^ Black Sails
- ^ Woodard 2007, str. 263–66.
- ^ New Providence - Pirate history
- ^ Woodes Rogers die
Literatura uredi
- Woodard, Colin (9. 04. 2007). The Republic of Pirates (preview). Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-15-101302-9.
