Gaj I de la Roš

Gaj I de la Roš (1205—1263) je bio atinski vojvoda od oko 1225. do 1263. godine. Bio je sin osnivača Atinskog vojvodstva, Otona de la Roša.

Atinsko vojvodstvo u 13. veku.

Biografija

Gajev rani život nije poznat. Od 18. veka mislilo se da je Gaj bio nećak prvog atinskog vojvode Otona de la Roša, ali je 1973. godine objavljena povelja od strane Žana Longona (iz 1251. godine) iz koje se saznalo da je Gaj bio Otonov sin. Nepoznato je kada je došao na čelo Atinskog vojvodstva. Poslednji put, Oton se pominje 1225. godine, a sigurno je bio mrtav do 1234. godine. Karl Hof je pretpostavljao da se Oton vratio u rodnu Burgundiju posle 1225. godine, nakon čega je Gaj nasledio Atinsko vojvodstvo i neke zemlje u Francuskoj, ali ne i Otonovu drugu državu u Grčkoj, gospodstvo Argos i Naupliju koja je pripala Gajevom bratu Otonu.

Gaj je vladao i Tebom. Na tim teritorijama bio je vazal ahajskog kneza. Sama Atina bila je zavisna od latinskog cara nakon pada Solunske kraljevine 1224. godine. Međutim, kneževina je prosperirala u to vreme, zbog svilarske industrije (centar u Tebi) i trgovine sa Đenovljanskom i Mletačkom republikom. Gaj je 1240. godine dao polovinu gospodstva Tebe Beli od Sen Omera, mužu njegove sestre Bone.

Grb Gaja de la Roša.

Kada je Vilijam II od Ahaje osporio suverenitet Mlečana nad ostrvom Eubeja, Gaj je podržao svog saveznika Veneciju. Vilijam je zbog toga napao Tebu 1258. godine i porazio Gaja u teškoj bici u podnožju planine Karidi. Potom je opsednut u Tebi i primoran na predaju. Suđeno mu je u Francuskoj. Morejska hronika nosi vesti da je Atina bila obično gospodstvo sve do susreta Gaja i francuskog kralja Luja IX Svetog oko 1260. godine, kada je uzdignuta na vojvodstvo. Na proleće iste godine, Gaj je krenuo nazad ka Grčkoj. Primio je vest o porazu Vilijama od strane Mihaila VIII Paleologa u bici kod Pelagonije. U bici je Vilijam i zarobljen. Ubrzo po povratku Gaja u Atinu stigla je vest o obnovi vizantijske vlasti u Carigradu (1261).

Gaj je upravljao Ahajom tokom zatočenja Vilijama od strane Mihaila VIII. Umro je 1263. godine. Nasledio ga je sin Jovan I.

Porodica

Gaj se oženio suprugom nepoznatog imena iz porodice Brijera. Imao je nekoliko dece:

• Jovan I de la Roš, atinski vojvoda, koji je nasledio oca na prestolu 1263. godine. Umro je neoženjen i bez dece.
• Vilijam de la Roš, atinski vojvoda, oženjen Jelenom Anđelinom Komninom, sa kojom je imao sina Gaja II de la Roša.
• Alisa (umrla 1282), udata za Jovana II od Bejruta.
• Margareta (umrla posle 1293), udata za Henrija I od Vademonta.
• Izabela (umrla pre 1291), udata najpre za Žofroa od Brijela, gospodara Karitene, a potom za Iga od Brijena.
• Katarina, udata za Karla, senešala Sicilije.

Literatura

• Longnon, Jean (1969). „The Frankish States in Greece, 1204–1311”. Ur.: Wolff, Robert Lee; Hazard, Harry W. A History of the Crusades, Volume II: The Later Crusades, 1189–1311. University of Wisconsin Press. str. 234—275. ISBN 978-0-299-06670-3. 
• Longnon, Jean (1973). „Les premiers ducs d'Athènes et leur famille”. Journal des Savants (na jeziku: French) (1): 61—80. ISSN 1775-383X. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)