Википедија

Gvido Tartalja

српски књижевник, песник, преводилац

Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac.[1] Poznat je po knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu”.[2] Objavio je preko trideset knjiga, među kojima su „Pesma i grad”, „Lirika”, „Začarani krug”, „Srmena u gradu ptica”, zatim pesme za decu „Oživela crtanka”, „Šta meseci pričaju”, „Od oblaka do maslačka”, „Dedin šešir i vetar” i druge.

Gvido Tartalja
Gvido Tartalja
Datum rođenja(1899-01-25)25. januar 1899.
Mesto rođenjaZagreb, Austrougarska
Datum smrti29. decembar 1984.(1984-12-29) (85 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Potpis

Deo njegove zaostavštine nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja.[3]

Biografija uredi

Rođen je 25. januara 1899. godine u Zagrebu, u uvaženoj i staroj grofovskoj porodici Tartalja (hrv. Tartaglia, od ital. tartagliare: mucati, tepati), jednoj od poslednjih porodica sa tom titulom na Balkanu.[4][5] Izvorno porodično prezime zabeleženo u 15. veku bilo je Jakovlić, potom promenjeno u Tartalić, a naposletku u Tartalja.[5] Titulu grofova porodici je dodelio mletački dužd 1444. godine.[5]

Osnovnu i srednju školu Gvido je završio u Splitu, a nakon položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[6] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[6] i diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta 1923. godine.

Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[6] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[7]

Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[8] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[9] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[6] Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[10] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj "Pravdi" pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[11] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[6] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine.[12]

Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[13]

Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Zbirka porodice Tartalja uredi

Glavni članak: Zbirka porodice Tartalja
Vidi još: Prepiska Gvida Tartalje i Miloša Crnjanskog
 
Pisma koja je Crnjanski slao Tartalji, izložena na Sajmu knjiga u Novom Sadu 2019. godine; deo zbirke u „Adligatu”

Veliki deo zaostavštine Gvida Tartalje nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja. Zbirku je formirao njegov sin, Ivo Tartalja, koji je tokom godina u nekoliko navrata Udruženju poklanjao razne porodične predmete, rukopise, knjige i druga kulturna dobra, danas izložena u okviru Muzeja srpske književnosti na Banjici.[3]

Bibliografija uredi

Posebna izdanja:
Književnost za decu:

Izbor kritika uredi

  • Pržić, Ilija, Jedna intimna knjiga: Gvido Tartalja, Pesma i grad, Beograd 1923.
  • Preporod, 1923, br. 267.
  • Aleksić, Dragan – Gvido Tartalja: Pesma i grad, Slobodna tribuna, 7. XII 1924.
  • Dučić, Jovan, Predgovor u knjizi: Gvido Tartalja, Lirika, Beograd, 1924.
  • Hamza Humo, Lirika Gvida Tartalje, Misao 1924.
  • Stanislav Vinaver /bez naslova/ Vreme, 31.VII 1924.
  • Kašanin, Milan /M.K./ Gvido Tartalja Lirika, Srpski književni glasnik, 1.IX 1924.
  • Cucić, Sima / Srmena u gradu ptica, Srpsko Kosovo, 1927.
  • Jaša M. Prodanović, Srmena u gradu ptica, Srpski književni glasnik, knj. XX, br.4, 16. februar 1927.
  • Mladen Leskovac, Srmena u gradu ptica, Letopis Matice srpske, knj. 311, sv.1-2, 1927.
  • Borisav Mihajlović, Gvido Tartalja Pesme, izdanje Prosvete , 1952.
  • Dr Slobodan Popović/ Lirske introspekcije i emocije Gvida Tartalje, Književnost, 1954 br. 7-8, pp. 136 136-145.
  • Nikola Drenovac, Retko uspelo delo za decu, Borba, 30, VI, 1964.
  • Slobodan Marković/ Jedan vrlo tihi čovek, Borba, 31. maj 1969. pp. 9.
  • Slobodan Ž. Marković, Gvido Tartalja – Raznovrsnost poetskog sveta, Zapisi o književnosti za decu, 1971.
  • Branko V. Radičević, Povratak Gvida Tartalje, Gvido Tartalja, Opet je tu proleće, (pogovor) Beograd, 1974.
  • Voja Marjanović, Pesnička povelja, Borba, 21. XII 1974.
  • Dragutin Ognjanović, Mozaik Tartaljinih slika, Povelja oktobra, 1975, 1
  • Mileva Čičulić, Sud kritike o stvaralaštvu za decu Gvida Tartalje, Stav, Kikinda, 1976, br. 2, pp. 49–64
  • Milovan Danojlić, Pesme za najmlađu decu, Gvido Tartalja, Moj časovnik nije kao drugi, pogovor, Beograd, 1977.
  • Slobodan Stanišić, Dugovečnost knjige, Gvido Tartalja, Vesela zoologija – stara i nova -, pogovor, Beograd, 1985.
  • Željko Đurić, Gvido Tartalja i italijanska književnost, Zbornik matice srpske za književnost i jezik (2003, sv.1-2, pp. 171–179.
  • Dragan Lakićević, Pesničko carstvo, Gvido Tartalja, Cvetovi i gusari, pogovor, Beograd, 2007.

Galerija uredi

  •  
    Portret Tartalje, naslikao Mihajlo Petrov (1902-1983)
  •  
    Pisaća mašina Gvida Tartalje sa ćiriličnim i latiničnim rasporedom slova; deo zbirke u „Adligatu”
  •  
    Pismo koje je Miloš Crnjanski uputio Tartalji, deo korespodencije povodom objavljivanja knjige „Itaka i komentari”

Reference uredi

  1. ^ a b Željko Đurić, Gvido Tartalja i italijanska književnost, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 2003, vol. 51, br. 1-2, pp. 171–179.
  2. ^ Vremeplov, 29. decembar 2009.
  3. ^ a b Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Zbirka porodice Tartalja u Adligatu”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2020-08-20. 
  4. ^ Tartaglia, Siniša "Obitelj Tartaglia i Split, neraskidive veze : 1150-2010", Književni krug, Split, 2011
  5. ^ a b v „Obitelj Tartaglia”. www.plemstvo.hr. Pristupljeno 2020-08-18. 
  6. ^ a b v g d đ Hronologija života i rada Gvida Tartalje (sastavio Dragan Lakićević), strane 141-145, u knjizi Gvido Tartalja „Priredba“, 2011.
  7. ^ tekst „Gvido Tartalja“, strane 356-359 u knjizi Dragoslav Adamović: „Razgovori sa savremenicima: ko je na vas presudno uticao i zašto?“, Beograd, 1982. COBISS.SR 34846983
  8. ^ "Pravda", Beograd 25. decembar 1935.
  9. ^ "Pravda", Beograd 19. novembar 1933.
  10. ^ "Pravda", Beograd 18. decembar 1932.
  11. ^ "Vreme", Beograd 9. oktobar 1933.
  12. ^ „Zmajeve dečje igre, Nagrade — Povelja”. Arhivirano iz originala 07. 06. 2012. g. Pristupljeno 12. 08. 2010. 
  13. ^ audio snimci emisija u Katalogu: COBISS.SR 46774796, COBISS.SR 46775052

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гвидо_Тартаља&oldid=27711955”