German Kapuanski
German Kapuanski (umro 541.) je bio episkop grada Kapue oko 519. godine do svoje smrti[1]. On je odigrao veliku ulogu u okončanju Akakijovog raskola, prvog velikog raskola koji je podelio hrišćansku crkvu između istoka i zapada[2].
| German Kapuanski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. vek |
| Mesto rođenja | Kapua, Kazerta, Italija, |
| Datum smrti | 541. |
| Mesto smrti | Kapua, Kazerta, Italija, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 30 oktobar |
Posle smrti, poštovan je kao svetac. Njegov praznik je 30. oktobar u Rimskom martirologiju[3].
Život
urediRani život i izbor za episkopa
urediO Germanovom životu pre nego što je postao episkop ništa se sa sigurnošću ne zna. Jedini izvor koji pruža informacije o ovom periodu je žitije napisana u 9. veku. U njemu je zabeleženo ime njegovog oca kao Amantije, a ime njegove majke kao Juliana. Rođen je u Kapui 470-ih godina. Posle očeve smrti, prodao je nasledstvo uz blagoslov majke da bi se posvetio podvižničkom životu. Kada su ga posle smrti episkopa Aleksandra Kapuanci izabrali za svog episkopa, German je prvo odbio tu čast, i sa napaorom su su uspeli da ga ubede da prihvati. Ovaj izveštaj o njegovom ranom životu ne može se potkrepiti drugim izvorima.
Misija na Istoku 519–520
urediU vreme njegovog izbora, Kapua je bila u okviru Ostrogotskog kraljevstva. Ubrzo nakon svog izbora, postao je član poslanstva koje je papa Hormizd poslao na dvor cara Justina u Carigrad, čija je svrha bila pregovaranje o okončanju Akakijevog raskola između zapadne i istočne crkve. Poslanstvo su činili German, aleksandrijski đakon Dioskoa, episkopa po imenu Jovan, rimski đakon po imenu Feliks, rimskog sveštenik po imenu Bland i beležnika po imenu Petar[4]. Okupili su se u Rimu između januara i marta 519. godine.
Misija iz 519. bila je treća takva papska inicijativa od početka raskola 482. Ona od 496–497 takođe je uključivala episkopa po imenu German, koji je u ranoj nauci često poistovećivan sa Germanom iz 519. Međutim, pokazalo se da to su bili različiti ljudi. Legat 496. bio je German od Pezara. Iako prethodne dve misije nisu dale nikakve rezultate, ona od 519 se odvijala u povoljnim okolnostima. Imao je podršku ostrogotskog kralja Teoderiha i novog cara i patrijarha u Carigradu Justina i Jovana Kapadokijskog. U pismu Justinovom nećaku, grofu Justinijanu, papa Hormizd precizira da su članovi njegove misije odabrani zbog njihovih „vrlina“.
Germanov itinerar na njegovom poslanstvu poznat je prvenstveno iz raznih pisama. Prešli su Jadran do Aulona, a zatim prošli kroz Lihnid na putu za Solun, gde je German služio liturgiju. Justinijan ih je dočekao deset milja izvan Carigrada. Prema pismu Germana papi Hormizdu od 22. aprila 519. godine, stanovništvo grada ih je dočekalo sa klicanjem. Sastali su se sa carem i posebno sa Senatom u ponedeljak Strasne nedelje (24–31. marta). U četvrtak su se sastali sa carem, Senatom i patrijarhom u palati kako bi im predstavili dokument koji im je papa poverio i u kojem su navedeni uslovi za izlečenje raskola. Uslovi su prihvaćeni. German i njegove kolege ostali su na istoku još godinu dana obezbeđujući prihvatanje izmirenja izvan Carigrada. Car je 9. jula 520. pisao papi Hormizdu da pohvali svoje legate. Germanu se pripisuju zasluge za spretno vođenje teopaskitske kontroverze, izračunavanje datuma Vaskrsa i reintegraciju episkopa koje je zbacio car Anastasije.
Kasnija karijera, smrt i poštovanje
urediMalo se zna o Germanovom pontifikatu nakon završetka njegove uspešne misije na istoku. Prema Hronici Salernitanuma iz 10. veka, German je promenio posvetu Konstantinove bazilike Kapue od apostola do svetih Stefana i Agate pošto je tamo položio neke od njihovih moštiju koje je dobio kao nagradu od samog cara[5]. Prema njegovoj biografiji iz 8. ili 9. veka, episkop Sabin iz Kanoze bio je Germanov poznanik. Obojica su išla u papske misije da se bore protiv monofizitstva u istočnim crkvama, Sabin 536. Sabin je takođe bio blizak Benediktu iz Nursije. Papa Grgur Veliki u svojim Dijalozima pominje kako je Benedikt, moleći se na vrhu Monte Kasina, imao viziju Germanove duše u obliku vatrene lopte koju su anđeli nosili na nebo. Kasnije je saznao da se ova vizija poklopila sa Germanovom smrću.
Smrt Germana može se staviti na početak 541. godine zbog natpisa koji daje početak pontifikata njegovog naslednika Viktora te godine. Posle njegove smrti, German je bio poštovan kao svetac u južnoj Italiji tokom ranog srednjeg veka. U svojim Dijalozima, Grigorije Veliki moli Germana da zastupa dušu đakona po imenu Pashasije u Čistilištu. Kada je grof Lando od Kapue preselio grad Kapuu 849. godine, Germanovo telo je premešteno zajedno sa njim.
Izvori
uredi- ^ Ghisalberti, Alberto Maria; Istituto della Enciclopedia italiana, ur. (1960). Dizionario biografico degli Italiani. Roma: Istituto della Enciclopedia italiana. ISBN 978-88-12-00032-6.
- ^ Burns, J. Patout (2015). „Encyclopedia of Ancient Christianity ed. by Angelo Di Berardino (review)”. Journal of Early Christian Studies. 23 (3): 488—489. ISSN 1086-3184. doi:10.1353/earl.2015.0042.
- ^ Watkins, Dom Basil (2016). „The Book of Saints”. doi:10.5040/9780567664167.
- ^ Blaudeau, Philippe (2004). „A Stereotype of the Roman History of monophysism? About the violent episode of Thessalonica( september 519)”. Hortus Artium Medievalium (na jeziku: engleski). 10: 205—210. ISSN 1330-7274. doi:10.1484/J.HAM.2.305308.
- ^ Campbell, Virginia L. (2012). „Book Review of Apolline Project. Vol. 1, Studies on Vesuvius' North Slope and the Bay of Naples, edited by Girolamo F. De Simone and Roger T. Macfarlane”. American Journal of Archaeology. 116 (4). ISSN 1939-828X. doi:10.3764/ajaonline1164.campbell.