Gerner G
Gerner G. (nem. Gerner G) je porodica nemačkih jednomotornih, dvosedih, dvokrilnih, lakih sportskih aviona, koji su se koristili kao avion za početnu obuku pilota, između dva svetska rata.
| Gerner G.I/G.II | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | sportski | |
| Posada | 1 | |
| Broj putnika | 1 | |
| Poreklo | Nemačka | |
| Proizvođač | Adler Flugzeugbau, i Flugzeugbau Max Gerner GmbH | |
| Probni let | 1928. | |
| Uveden u upotrebu | 1929. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | privatni korisnici | |
| Broj primeraka | 1/54 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 4,90/6,32 m | |
| Visina | 1,80/2,20 m | |
| Raspon krila | &,00/7,20 m | |
| Površina krila | 11,40/12,50 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 200/330 kg | |
| Normalna poletna | 400/560 kg | |
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1xAnzani 3Y / Hirth HM 60 | |
| Snaga KEM-a | 26/59 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 35/80 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 150/175 km/h | |
| Dolet | 600 km | |
| Plafon leta | 2.600/4.000 m | |
| Brzina penjanja | 208/286 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
![Avion Gerner G.II pred poletanje (1933)[1]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Gerner_II_at_the_1933_Deutschland_Flug.png)
Projektovanje i razvoj uredi
Ovu porodicu aviona je projektovao inž. Maks Gerner (7.04.1900—24.03.1977). Prvi avion iz ove familije, Gerner G.I sa motorom Ancani 3Y bio je prikazan na vazduhoplovnoj izložbi ILA u Berlinu 1928. godine. Ovaj model aviona je ostao samo na prototipu jer se u toku ispitivanja konstatovalo da je motor preslab za karakteristike aviona koje se očekuju. Posle više eksperimenata sa različitim motorima, došlo se do aviona Gerner G.II RB sa motorom Hirth HM 60 snage 80 KS, koji je ušao u serijsku proizvodnju.
Tehnički opis uredi
Avion je bio dvokrilac sa jednim motorom, dvokrakom elisom od durala, sa dva člana posade.
Trup: Noseća konstrukcija trupa aviona je bila potpuno napravljena od čeličnih cevi a oplata od impregniranog platna. Poprečni presek trupa je bio pravougaoni. Prednji deo aviona (do prve kabine) je bio obložen sa aluminijumskim limom. U trupu su se nalazile dve kabine u tandem rasporedu (jedna iza druge). Standardna verzija aviona je imala duple komande.
Pogonska grupa Avion je bio najčešće opremljen vazduhom hlađenim radijalnim motorom Hirth HM 60 snage 80 KS. Na vratilu motora je bila nasađena dvokraka elisa fiksnog koraka napravljena od duraluminijuma.
Krila:Noseća konstrukcija krila je od drveta sa dve ramenjače obložen platnom. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila na gornjim i donjim krilima međusobno povezana čvrstom polugom. Krila su između sebe bila povezana sa jednim parom metalnih upornica u oblku ćiriličnog slova I. Oba krila su imala oblik pravougaonika sa blagim polukružnim završetkom, stim što je gornje krilo imalo veći razmah i bilo je pomereno prema kljunu aviona u odnosu na donje.
Stajni trap je bio fiksan potpuno napravljen od metalnih profila sa točkovima velikog prečnika i visoko pritisnim gumama. Ispod repa se nalazila elastična drvena drljača.
Varijante aviona Gerner G. uredi
- G.I - Prototip sa motorom Anzani 3Y.
- G.II R - Prototipovi sa radijalnim motorima Salmson 9AD i BMW X.
- G.II RB - Proizvodna verzija sa motorima Hirth HM 60 / Hirth HM 60R napravljeno 40 primeraka.
- G.II RC - Model sa modifikovanim rezervoarom i krilima, novim stajnim trapom i stabilizatorom, u Adler-u napravljeno 13 aviona.
Zemlje koje su koristile avion Gerner G. uredi
Operativno korišćenje uredi
Proizvedeno je ukupno 55 aviona svih tipova. Avioni su se koristili za obuku pilota početnika kao i za panoramske letove i takmičenja.
Avion Gerner G. u Jugoslaviji uredi
Osječki trgovac Todor Drndarski je decembra meseca 1932. godine uvezao jedan laki sportski dvokrilac marke Gerner G.I. Ovaj avion je proizveden u firmi Gerner & Koch, isproban je 25. decembra u Osjeku, a registrovan 3. januara 1933. godine dobivši oznaku UN-PBE. Nezadovoljan karakteristikama aviona gospodin Todor je odmah nakon registracije zamenio originalno ugrađen motor Anzani 3Y, jačim takođe radijalnim sedmocilindričnim vazduhom hlađenim motorom sa reduktorom Pobjoy R snage 85 KS. Avion je sa ovim motorom leteo sve dok nije uništen u Belišću 24. juna 1934. godine, kad je i izbrisan iz Jugoslovenskog registra. Ovo je bila najveća avionska nesreća u Kraljevini Jugoslaviji, kada se izvodeći akrobacije avion Gerner G.I registarskih oznaka YU-PBE srušio među gledaoce usmrtivši pri tom 5 a ranivši 14 posetilaca aeromitinga[2].
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 31. 05. 2016. g. Pristupljeno 26. 12. 2015.
- ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.
Literatura uredi
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.
- O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.
- Stützer, Helmut; Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, Verlag E.S.Mittler & Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
Spoljašnje veze uredi
- http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/gerner-g
- https://web.archive.org/web/20120711012651/http://www.goldenyears.ukf.net/reg_YU-.htm
- http://www.airwar.ru/enc/law1/gernerg1.html
- http://www.histaviation.com/Gerner.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
- http://1000aircraftphotos.com/Contributions/McBrideBill/12463.htm
- http://www.nwavia.ru/261
- Avion Gerner G.I / G.II