Википедија

Gertrudis Gomez de Aveljaneda

Gertrudis Gomez de Aveljaneda i Arteaga (Puerto Prinsipe, 23. mart 1814 — Madrid, 1. februar 1873) bila je španska književnica iz 19. veka, rođena na Kubi.

Gertrudis Gomez de Aveljaneda
Portret književnice iz 1857.
Lični podaci
Datum rođenja(1814-03-23)23. mart 1814.
Mesto rođenjaSanta Marija de Puerto Prinsipe, Kuba
Datum smrti1. februar 1873.(1873-02-01) (58 god.)
Mesto smrtiMadrid, Španija

Rođena u Puerto Prinsipeu, sada Kamagvej, živela je na Kubi do svoje 22. godine. Njena porodica se preselila u Španiju 1836, gde je počela da piše kao La Peregrina (Hodočasnik) i tamo živela do 1859, kada se vratila na Kubu sa svojim drugim mužem do njegove smrti 1863, nakon čega se vratila u Španiju. Umrla je u Madridu 1873. od dijabetesa u 58. godini.

Napisala je 20 drama i brojne pesme. Njeno najpoznatije delo je, međutim, roman protiv ropstva Sab, objavljen u Madridu 1841. Istoimeni protagonista je rob koji je duboko zaljubljen u svoju gazdaricu Karlotu, koja je potpuno nesvesna njegovih osećanja prema njoj.

Biografija uredi

Rani život uredi

Rođena je 23. marta 1814,[1] u Santa Mariji de Puerto Prinsipe, koja se često nazivala jednostavno kao Puerto Prinsipe i koje je danas poznata kao Kamaguej. Puerto Prinsipe je bio glavni grad provincije u centralnoj Kubi u vreme Aveljanede, a Kuba je bila region Španije.[2] Njen otac, Manuel Gomez de Aveljaneda i Gil de Taboada, stigao je na Kubu 1809.[1] i bio je španski pomorski oficir zadužen za luku Nuevitas.[3] Njena majka, Frančisca Maria del Rosario de Arteaga i Betankurt, bila je kriola, njeni preci su iz Baskije i Kanarskih ostrva, članica bogate porodice Arteaga i Betankur, koja je bila jedna od najistaknutijih i najvažnijih porodice u Puerto Prinsipu.[4] Avelaneda je bila prvo od petoro dece iz braka svojih roditelja, ali su samo ona i njen mlađi brat Manuel preživeli detinjstvo.[2]

 
Duborez Gertrudis Gomez de Aveljaneda

Njen otac je umro 1823. kada je imala devet godina, a majka se preudala deset meseci kasnije za Gaspara Isidora de Eskaladu i Lopeza de la Penju,[5] koji je bio španski potpukovnik na dužnosti u Puerto Prinsipu.[6] Aveljaneda ga nije voleo i smatrao je da je previše strog; bilo joj je drago kad god bi on bio stacioniran daleko od kuće. Od trenutka kada se njena majka preudala do trenutka kada je otišla sa Kube u Španiju, Aveljaneda je svog očuha viđala samo dva ili tri meseca godišnje.[7] Imala je dva starija polubrata i sestre iz prvog braka njenog oca po imenu Manuel i Gertrudis, mlađeg brata koji se takođe zvao Manuel i tri mlađa polubrata i sestre iz braka njene majke sa Eskaladom: Felipea, Josefu i Emilio.[5] Malo se zna o Aveljanedinoj konekciji sa njenom starijom polubraćom i sestrama, osim da su živeli negde drugde. Njen mlađi brat Manuel je bio njen miljenik, a ona je bila zadužena za svoja tri mlađa polubrata i sestre.[5]

Kada je imala 13 godina, verila se za svog daljeg rođaka koji je bio jedan od najbogatijih ljudi u Puerto Prinsipeu.[5] Njen deda po majci obećao joj je petinu svog imanja ako prihvati brak,[8] koji je on ugovorio.[9] Sa 15 godina raskinula je tu veridbu protivno želji svoje porodice i kao rezultat toga ostala je izvan testamenta svog dede. (Njen deda je umro 1832, kada je imala 17 ili 18 godina.) [1] Smatra se da je ovo traumatično iskustvo podstaklo njenu mržnju prema ugovorenim brakovima i patrijarhalnom autoritetu i uverenje da su udate žene u suštini robinje.[5] Njena odbojnost prema braku bila je i zbog nesrećnog braka njene rođake Anđelite, koja joj je bila jedina prijateljica nakon što je odbila da se uda za čoveka kojeg je njena porodica izabrala za nju.[10]

Avelaneda je, po sopstvenom priznanju, bila razmaženo dete,[6] pošto su sve poslove obavljali robovi njene porodice [7] Imala je dosta slobodnog vremena koje je koristila za čitanje.[7] Jedan od njenih učitelja bio je kubanski pesnik Hose Marija Heredija.[11]

Preseljenje u Španiju uredi

Zbog ribe o potencijalnoj pobuni robova, najkasnije do 1836, Eskaljada je postao dovoljno zabrinut da je ubedio ženu da rasproda svoju imovinu i robove i preseli porodicu sa Kube u Španiju.[12] Aveljaneda, koja je tada imala 22 godine, podržalala je tu ideju jer je želela da upozna rođake svog oca u Andaluziji.[13] Porodica je otplovila za Evropu 9. aprila 1836. i dva meseca kasnije stigla u Bordo u Francuskoj. Tamo su proveli 18 dana pre nego što su otplovili u Korunju u Galiciji, u Španiji. Ostali su u Korunji sa Eskaladinom porodicom dve godine.[1] Avelaneda je bila pozvana u neke ugledne društvene krugove u Galiciji i 1837. bila je verena za Fransiska Rikaforta, sina Marijana Rikafora, tadašnjeg general-kapetana Galicije. Međutim, nije se udala za njega, jer je odlučila da se ne udaje dok ne postane ekonomski nezavisna, a njen očuh joj je uskratio nasledstvo. Kada je Francisko otišao da se bori u Karlističkim ratovima, napustila je Galiciju da bi sa svojim mlađim bratom Manuelom otišla u Sevilju; nikad više nije videla Franciska.[14][1] Bilo joj je drago što je napustila Galiciju, jer su je Galicijanke kritikovale zbog odbijanja da se bavi fizičkim radom i zbog njene ljubavi prema učenju.[15] Takođe nije volela vlažnu klimu i nedostatak kulturnog života.[16]

U provinciji Sevilja u Andaluziji posetila je Konstantinu, gde je živela porodica njenog oca.[17] Godine 1839, ubrzo po dolasku u Sevilju, upoznala je i duboko se zaljubila u Ignasija de Sepeda i Alkaldea, bogatog, dobro obrazovanog i društveno istaknutog mladića.[18] Prvi čovek koga je Aveljaneda volela bio je Ignacio de Cepeda, koji je bio u fokusu mnogih njenih spisa, uglavnom ljubavnih pisama. (Ukupno je sačuvano četrdeset ljubavnih pisama, od 1839. do 1854. Nakon njegove smrti, njegova udovica ih je nasledila i objavila.) Takođe mu je napisala autobiografiju u julu 1839. Aveljanedini biografi su se previše oslanjali na ovaj izveštaj za informacije o njenom ranom životu, jer je napisan sa određenom svrhom: da ostavi dobar utisak na Čepedu.[7] Na primer, rekla je da je mlađa nego što je zaista bila jer je Čepeda bio dve godine mlađa od nje, i želela je da izgleda što mlađe.[19] Zbog prevelikog oslanjanja na ovaj pristrasni izvor, malo detalja je sigurno poznato o prve 22 godine njenog života.[3] Autobiografija napisana Čepedi bila je druga od četiri autobiografije koje je napisala tokom svog života; ostala tri su napisana 1838, 1846, odnosno 1850. godine.[20] Iako je mnogo volela Čepedu, on nije želeo da se venča sa njom. Jedan od razloga koji je naveo je taj što nije bila dovoljno bogata. Takođe je naveo da nije bila dovoljno ženstvena navodeći da je verbalnija nego što bi trebalo da bude i često previše agresivna za ženu iz 19. veka. Nakon što je prekinuta veza sa Čepedom, otišla je u Madrid.

U januaru 1853. pokušala je da se upiše na Kraljevsku akademiju nakon što je mesto koje je pripadalo njenom mrtvom prijatelju, Huanu Nikasiju Galjegu, postalo upražnjeno. Iako su joj se mnogi divili, to što je žena značilo je da se ne može upisati.

Povratak na Kubu uredi

 
Gertrudis Gomez de Aveljaneda

Ponovo se udala 26. aprila 1855. za pukovnika don Dominga Verduga i Masjea. Godine 1859., zbog povreda njenog muža, preselili su se iz Madrida nazad na Kubu, gde su oboje rođeni. Bili su bliski sa Fransiskom Seranom, koji je u to vreme bio general-kapetan Kube. Kada je stigla na Kubu, bila je srdačno dočekana koncertima, zabavama i muzikom. Ubrzo po njihovom dolasku, njeno zdravlje se pogoršalo i on je konačno umro 28. oktobra 1863. godine. To ju je ostavilo u teškoj nevolji i odlučila je da se vrati u Madrid nakon nekoliko poseta Njujorku, Londonu, Parizu i Sevilji.

Poslednje godine i smrt uredi

Poslednjih godina živela je u Madridu. Njen brat Manuel je umro 1868. [1] Objavila je prvi tom svojih sabranih književnih dela (šp. Obras literarias), izostavljajući romaneSab i Dos mujeres.

Umrla je u 58. godini,1. februara 1873. u Madridu,[21] ali je sahranjena u Sevilji, sa bratom Manuelom.

Nasleđe uredi

Bilo je mnogo debata o tome da li je ona kubanski ili španski pisac.[22] Na nju se naširoko gleda kao na „otelovljenje romantičnog pesnika, tragične heroine koja se uzdiže do javnog priznanja, ali je, privatno, gorko nesrećna“. Bez obzira na tačnost ovog prikaza, jasno je da ju je aktivno promovisala tokom svog života i da su mnogi uticajni kritičari i poštovaoci nastavili da promovišu ovu sliku Aveljanede nakon njene smrti.[23] Takođe, veliki deo njenog dela se čita iz biografske perspektive zbog posthumnog objavljivanja njenih ljubavnih pisama Ignasiju Čepedi, do te mere da je privatni život zasenio širi kulturni značaj njenog književnog stvaralaštva.[23]

Dela uredi

Romani uredi

  • Sab, Imprenta de la Calle Barco No. 26, Madrid, 1841.
  • Dos mujeres, (sic), Gabinete literario, Madrid, 1842-43.
  • Espatolino, La Prensa, La Habana, 1844.
  • Egilona, Imp. de José Repullés, Madrid, 1845.
  • Guatimozín, último emperador de México, Imp. de A. Espinosa, Madrid, 1846.
  • Dolores, Imp. de V.G. Torres, Madrid, 1851.
  • La mano de Dios, Imp. del Gobierno por S.M., Matanzas, 1853.
  • La flor del ángel (tradición guipuzcoana), A.M. Dávila, La Habana, 1857.
  • El artista barquero, ó Los cuatro cinco de junio, El Iris, L Habana, 1861.
  • Una anécdota de la vida de Cortés, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La ondina del lago azul, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)

Poezija uredi

  • A él (No existe lazo ya; todo está roto;)
  • A él (En la aurora lisonjera)
  • A Francia (Bástete ¡oh Francia! la a tronante gloria)
  • A la luna (Tú, que rigiendo de la noche el carro,)
  • A la luna (¡Sol del que triste vela!)
  • A un cocuyo ( Dime, luz misteriosa,)
  • A una joven madre en la pérdida de su hijo (1868, publicado en la Revista de España)
  • Al árbol de Guernica (Tus cuerdas de oro en vibración sonora)
  • Al destino (Escrito estaba, sí: se rompe en vano)
  • Al Excmo. Sr. Don Pedro Sabater (La pintura que hacéis prueba evidente)
  • Al pendón castellano (¡Salve, oh pendón ilustre de Castilla,)
  • El canto de Altabiscar (Súbito se alza un grito en las montañas)
  • El pescador (1868, publicado en la Revista de España)
  • El porqué de la inconstancia (Contra mi sexo te ensañas)
  • En la muerte del laureado poeta señor don Manuel José Quintana (Cantos de regocijo y de victoria)
  • La clemencia (Iba tendiendo su luctuoso manto)
  • La pesca en el mar (¡Mirad! ya la tarde fenece...)
  • La vuelta a la patria (¡Perla del mar! ¡Cuba hermosa! )
  • Las siete palabras (Y María al pie de la cruz)
  • Los duendes (Palacios y chozas,)
  • Significado de la palabra yo amé (Con yo amé dice cualquiera)

Pozorišni komadio uredi

  • El príncipe de Viana, Imp. de José Repullés, Madrid, 1844.
  • Saúl, Imp. de José Repullés, Madrid, 1849.
  • Flavio Recaredo, Imp. de José Repullés, Madrid, 1851.
  • Errores del corazón, Imp. de José Repullés, Madrid, 1852.
  • La verdad vence apariencias, Imp. de José Repullés, Madrid, 1852.
  • La hija de las flores; o, Todos están locos, Imp. a cargo de C. González, Madrid, 1852.
  • La Aventurera; Imp. a cargo de C. González, Madrid, 1853.
  • Oráculos de Talía, ó los Duendes en palacio, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1855.
  • Simpatía y antipatía, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1855.
  • La hija del rey René, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1855.
  • Baltasar, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1858.
  • Catilina, Imprenta y Librería de Antonio Izquierdo, Sevilla, 1867.
  • Munio Alfonso, Madrid, Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra, 1869.
  • Recaredo, Madrid, Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra, 1869.
  • El millonario y la maleta, Madrid, Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra, 1870.
  • Los tres amores, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1858.
  • Leoncia, Tipografía de la Revista de Archivos, Biblioteca y Museos, Madrid, 1917.

Druga dela uredi

  • La Baronesa de Joux, La Prensa, La Habana, 1844.
  • El donativo del Diablo o La velada del Helecho, Imp. a cargo de C. González, Madrid, 1852.
  • La velada del helecho ó El donativo del diablo, Madrid, Imprenta de las Novedades, 1857.
  • El Cacique de Turmequé, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La dama de Amboto, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La bella toda y Los doce jabalíes, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La montaña maldita, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • El aura blanca, Oficina del historiador de la Ciudad, Matanzas, 1959.
  • Diario de amor, Madrid, M. Aguilar, [1901]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ Davies 2001, str. 201.
  2. ^ a b Scott 1993, str. xi.
  3. ^ a b Davies 2001, str. 3.
  4. ^ Davies 2001, str. 3-4.
  5. ^ a b v g d Davies 2001, str. 5.
  6. ^ a b Gómez de Avellaneda 1993, str. 2.
  7. ^ a b v g Davies 2001, str. 4.
  8. ^ Gómez de Avellaneda 1993, str. 7.
  9. ^ Gómez de Avellaneda 1993, str. 10.
  10. ^ Gómez de Avellaneda 1993, str. 12-13.
  11. ^ Chang-Rodríguez & Filer 2013, str. 161.
  12. ^ Scott 1993, str. xii.
  13. ^ Davies 2001, str. 4-5.
  14. ^ Davies 2001, str. 10-11.
  15. ^ Gómez de Avellaneda 1993, str. 17.
  16. ^ Scott 1993, str. xiiI.
  17. ^ Davies 2001, str. 202.
  18. ^ Scott 1993, str. xv.
  19. ^ Scott 1993, str. 150.
  20. ^ Davies 2001, str. 1-2.
  21. ^ Davies 2001, str. 204.
  22. ^ Davies 2001, str. 1.
  23. ^ a b Davies 2001, str. 2.

Literatura uredi

  • Chang-Rodríguez, Raquel; Filer, Malva E. (2013). Voces de Hispanoamérica: antología literary (na jeziku: Spanish) (4th izd.). Cengage Learning. str. 161–162. ISBN 978-1111837921. 
  • Davies, Catherine (2001). „Introduction”. Sab. Hispanic Texts. Manchester University Press. ISBN 978-0719057069. 
  • Gómez de Avellaneda, Gertrudis (1993). „Autobiography”. Sab and Autobiography. The Texas Pan American Series. Prevod: Scott, Nina M. University of Texas Press. str. 1—23. ISBN 978-0-292-70442-8. 
  • Scott, Nina M. (1993). „Introduction”. Sab and Autobiography. The Texas Pan American Series. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70442-8. 

Dodatna literatura uredi

  • Albin, Maria C. Género, poesía y esfera pública: Gertrudis Gómez de Avellaneda y la tradición romántica. Madrid: Trotta, 2002.
  • Albin, Maria C. “El costumbrismo feminista: los ensayos de Gertrudis Gómez de Avellaneda.” Anales de Literatura Hispanoamericana. vol. 36 (2007): 159-170. This articles examines “La dama de gran tono” (1843).
  • Albin, Maria C. "Romanticismo y fin de siglo: Gertrudis Gómez de Avellaneda y José Martí." in La literatura iberoamericana en el 2000. Balances, perspectivas y prospectivas, Ed. Carmen Ruíz Barrionuevo. Salamanca: Universidad de Salamanca, Spain, 2004.
  • Albin, Maria C. “El genio femenino y la autoridad literaria: “Luisa Molina” de Gertrudis Gómez de Avellaneda.” Atenea 490 (2004): 115-130.
  • Albin, Maria C. “El cristianismo y la nueva imagen de la mujer: la figura histórica de María en los ensayos de Gertrudis Gómez de Avellaneda.” In Perspectivas transatlánticas. Estudios coloniales hispanoamericanos. Ed. Raúl Marrero-Fente. Madrid: Verbum, 2004. 315-353.
  • Albin, Maria C. "Paisaje y política en la poesía de Gertrudis Gómez de Avellaneda." Romance Notes XLI (2000): 25-35.
  • Albin, Maria C."Fronteras de género, nación y ciudadanía: La Ilustración. Album de las Damas (1845) de Gertrudis Gómez de Avellaneda." in Actas del XIII Congreso de la Asociación Internacional de Hispanistas. Madrid: Castalia, 2000. 67-75. This article examines “Capacidad de las mujeres para el gobierno” (1845).
  • Albin, Maria C. "Género, imperio y colonia en la poesía de Gertrudis Gómez de Avellaneda." Romance Languages Annual 10 (1999): 419-425.
  • Albin, Maria C. "La revista Album de Gómez de Avellaneda: La esfera pública y la crítica a la modernidad." Cincinnati Romance Review 14 (1995): 73-79.
  • Albin, Maria C."Ante el Niágara: Heredia, Sagra, Gómez de Avellaneda y el proyecto modernizador" in Tradición y actualidad de la literatura iberoamericana, Ed. Pamela Bacarisse. Vol.1. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 1995. 2 vols. 69-78.
  • Gómez de Avellaneda, Gertrudis. Cuadernillos de viaje y La dama de gran tono. Compilación, introducción y notas Manuel Lorenzo Abdala. Los libros de Umsaloua, Sevilla, 2014. ISBN 978-84-942070-5-1ISBN 978-84-942070-5-1
  • Castagnaro, R. Anthony. The Early Spanish American Novel. New York: Las Americas, 1971; "The Anti-Slavery Theme", 157-168.
  • Engle, Margarita. The Lightning Dreamer: Cuba's Greatest Abolitionist. Boston: Houghton Mifflin Harcourt, 2013.
  • Fernández-Medina, Nicolás. "The Artful Provocateur: Avellaneda's Sab in Readings of Nation, Race and Color," Torre de Papel XII.3 (2002): 36-48.
  • Fox-Lockert, Lucía. "Gertrudis Gómez de Avellaneda: Sab (1841)". Women Novelists in Spain and Spanish America. Metuchen, N.J: The Scarecrow Press, 1979.
  • Gold, Janet N. "The Feminine Bond: Victimization and Beyond in the Novels of Gertrudis Gómez de Avellaneda". Spanish American Literature: From Romanticism to "Modernismo" in Latin America. Eds. David William Foster & Daniel Altamiranda. New York: Garland Publishing Co., 1997: 91-98.
  • Harter, Hugh. A. Gertrudis Gómez de Avellaneda. Boston: Twayne Publishers, 1981.
  • Harter, Hugh. A. "Gertrudis Gómez de Avellaneda". Spanish American Women Writers. Ed. Diane E. Marting. Westport: Greenwood Press 1990, pp. 210–225.
  • Hart, Stephen M. "Is Women's Writing in Spanish America Gender-Specific?" MLN 110 (1995): 335-352. Examines Gómez de Avellaneda in a context with other Latin American women authors.
  • Kirkpatrick, Susan. "Feminizing the Romantic Subject in Narrative: Gómez de Avellaneda". Las Románticas: Women Writers and Subjectivity in Spain, 1835-1850. Berkeley: University of California Press, 1989.
  • Kirkpatrick, Susan. "Gómez de Avellaneda's Sab: Gendering the Liberal Romantic Subject". In the Feminine Mode: Essays on Hispanic Women Writers. Eds, Noel Valis and Carol Maier. Lewisburg: Bucknell University press, 1990: 115-130.
  • Lazo, Raimundo. Gertrudis Gómez de Avellaneda. Havana, Cuba: Editorial Porrúa, S. A., 1972.
  • Lindstrom, Naomi. Early Spanish American Narrative. Austin: University of Texas Press, 2004; sobre Gomez de Avellaneda, 99-103.
  • Mata-Kolster, Elba. "Gertrudis Gómez de Avellaneda (1814-1873)". Latin American Writers. Vol. I. Ed. Solé/Abreu. NY: Charles Scribner's Sons, 1989, pp. 175–180.
  • Miller, Beth. "Gertrude the Great: Avellaneda, Nineteenth-Century Feminist". Women in Hispanic Literature, Icons and Fallen Idols. Ed. Beth Miller. Berkeley: University of California Press, 1983.
  • Pastor, Brígida. "A Romance Life in Novel Fiction: The Early Career and Works of Gertrudis Gómez de Avellaneda", Bulletin of Hispanic Studies, LXXV, No. 2 (1998): 169-181.
  • Santos, Nelly E. "Las ideas feministas de Gertrudis Gómez de Avellaneda". Spanish American Literature: From Romanticism to 'Modernismo' in Latin America. Eds. David William Foster & Daniel Altamiranda. New York & London: Garland, 1997: 100-105.
  • Schlau, Stacey. "Stranger in a Strange Land: The Discourse of Alienation in Gomez de Avellaneda's Abolitionist Novel Sab." Hispania 69.3 (September 1986): 495-503.
  • Scott, Nina. "Shoring up the 'Weaker Sex'. Avellaneda and Nineteenth-Century Gender Ideology". Reinterpreting the Spanish American Essay. Women Writers of the 19th and 20th Centuries. Ed. Doris Meyer. Austin: University of Texas, 1995: 57-67.
  • Solow, Barbara L., ed. Slavery and the Rise of the Atlantic System. Cambridge: Cambridge University Press, 1991.
  • Sommer, Doris. "Sab C'est Moi". Foundational Fictions. The National Romances of Latin America. Berkeley: University of California Press, 1991.
  • Various authors. "Gertrudis Gómez de Avellaneda, 1814-1873". Nineteenth-Century Literature Criticism, Volume 111. Ed. Lynn M. Zott. Detroit: Thomson Gale, 2002: 1-76.
  • Ward, Thomas. "Nature and Civilization in Sab and the Nineteenth-Century Novel in Latin America". Hispanófila 126 (1999): 25-40.
  • Vittorio Caratozzolo. "Il teatro di Gertrudis Gómez de Avellaneda". Il Capitello del Sole, Bologna, p. 352 (2002).

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гертрудис_Гомез_де_Авељанеда&oldid=26692504”