Gilen-Bareov sindrom
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
| Gilen Bareov sindrom[1] | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Neurologija |
| MKB-10 | G61.0 |
| MKB-9-CM | 357.0 |
| OMIM | 139393 |
| DiseasesDB | 5465 |
| MedlinePlus | 000684 |
| eMedicine | emerg/222 neuro/7 pmr/48 neuro/598 |
| Patient UK | Gilen-Bareov sindrom |
| MeSH | D020275 |
Polineuritis i poliradikoloneuritis uredi
Polineuritis tačnije polineuropatiju karakterišu pre-degenerativne nego zapaljenjske promene. Promene obično počonju na mijelinskom omotaču koji segmentno ili u celini degeneriše.[2] Nakon toga raspada se i nestaje akson. Najčešće počinje senzitivnim smetnjama kojima se pridružuju motorne, refleksi slabe i gase se, mogu biti zahvaćeni osim spinalnih i kranijalni nervi. Na koži postoje jasni znaci trofičkih promena. Tok bolesti može da bude akutan, subakutan ili veoma postepen. Faze kroz koje bolesnik prolazi su faza oduzetosti, faza oporavka i definitivna faza.
Poliradikuloneuritis je takođe polineuritis ali sa patološkim promenama pretežno lakalizovanim na proksimalnim delovima nerva (radix), u blizini spinalnih ganglija, sa karakterističnim povišenjem nivoa belančevina u likvoru uz normalan broj ćelija.[3] Uglavnom oboljevaju motorni nervi, dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno oštećeni. Posle početnog edema nastaje degeneracija mijelinskog omotača, u težim slučajevima i degeneracija aksona i hromatoliza ćelija prednjih i zadnjih korenova. Paralize obično počinju u distalnim delovima ekstremiteta pa se šire naviše (ascedentni tip), mada može postojati i obrnuti tok (descedentni oblik). Motorne oduzetosti su uglavnom simetrične. Promene senzibiliteta mogu nedostajati ili su iako retko, obimne. Vazomotorni i trofički poremećaji nisu obimni kao kod polineuritisa, sem pojačanog znojenja u ranom stadijumu. Mogu biti zahvaćeni i kranijalni nervi (diplegija n. facialisa), sfinkteri i disajni mišići. Faze kroz koje prolazi su: faza paraliza, faza oporavka i definitivna faza.
Sy. Guillian-Barre (Gilen-Bareov sindrom) uredi
Faza paralize nastaje 2-3 nedelje, retko duže. Bolesnik je na neurološkom ili infektivnom odeljenju. Njegovo opšte stanje je veoma teško, pored oduzetosti muskulature trupa i ekstremiteta, oduzeta je često, kod težih formi i disajna muskulatura te je bolesnik traheotomisan i u životnoj je opasnosti. Pored odgovarajuće nege i medikamentozne terapije primenjuju se vrlo ograničeno i obazrivo i mere kineziterapije. Indikovano je mirovanje, kontraindikovan je zamor. Fizioterapeut sprovodi terapijske postupke u dogovoru sa nadležnim lekarom. Ono što treba da učini je sledeće:
- održavanje i poboljšanje respiracije primenom potpomognutih vežbi disanja, posturalnom drenažom i pomaganjem pri iskašljavanju.
- sprečavanje nastanka kontraktura i deformacija u zglobovima što se sprovodi pravilnim pozicioniranjem trupa i ekstremiteta i obazrvim pasivnim vežbama.
Pozicioniranje se sprovodi pomoću mekanih podupirača: jastuka, ćebadi, gipsanih ili plastičnih longeta tapaciranih dubokim slojem vate ili gaze ili pomoću Kramerovih šina. Položaj bolesnika treba, dokle traju paralize, menjati svaka 2 sata.
Kada je bolesnik na leđima dobro je postaviti sve segmente u fiziološki položaj. Ispod glave je jastuk, blaga fleksija (savijenost) kukova i kolena (od 20-30 stepeni) je nametnuta uvijenim ćebetom postavljenim ispod kolena, stopala su pod uglom od 90 stepeni poduprta plastičnom ili gipsanom longetom. Ruke se odmaraju na jastuku u fiziološkoj poziciji: rame je u abdukciji (rašireno) od 55 stepeni, fleksiji (savijeno) od oko 30 stepeni i u unutrašnjoj rotaciji, lakat je u blagoj fleksiji od oko 30 stepeni sa proniranim (dlan ka dole) podlaktom, a šake u fiziološkoj poziciji održava ili plastična „korektivna šaka“ ili uvijena zavojna traka ili manji frotir stavljen između palca i dlana, sa polusavijenim prstima.
Ako je bolesnik na stomaku, ispod glave se može potpuno ukloniti ili ostaviti tanji jastuk, glava je okrenuta na jednu stranu, ruka prema kojoj je okrenuto lice je abdukovana za oko 70 stepeni i flektirana u laktu, druga ruka je opružena u laktu i unutra rotirana, noge u kukovima su opružene, kolena su u blagoj fleksiji (radi sprečavanja preteranog istezanja zglobne kapsule kolenog zgloba), koja je nametnuta podmetanjem uvijenog ćebeta ispod donje trećine podkolenica, stopala slobodno vise bez nametanja plantarne fleksije.
Ako je bolesnik na boku potrebno je postaviti jastuk ispod glave koji je u visini ramena, gornja ruka je u polusavijenom položaju naslonjena na drugi jastuk, a tokođe i poslusavijena gornja noga.
Ako stanje bolesnika dozvoljava može se izvesti i po dva tri pasivno relaksirajuća pokreta u svim zglobovima gornjih i donjih ekstremiteta i trupa u svim smerovima. Pasivne vežbe treba sprovoditi obazrivo u sporom tempu bez provociranja bola.
Reference uredi
- ^ „Guillain–Barré Syndrome”. Dictionary.com Unabridged (v 1.1). Random House.
- ^ Kuwabara S. (10. 8. 2004). „Does Campylobacter jejuni infection elicit "demyelinating" Guillain-Barré syndrome?”. Neurology. Lippincott Williams & Wilkins. 63 (3): 529—33. PMID 15304587.
- ^ Iannello, S (2004). Guillain–Barré syndrome: Pathological, clinical and therapeutical aspects. Nova Publishers. ISBN 978-1-59454-170-4.
Literatura uredi
- Iannello, S (2004). Guillain–Barré syndrome: Pathological, clinical and therapeutical aspects. Nova Publishers. ISBN 978-1-59454-170-4.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
