Gimnazija Smederevo

Gimnazija je jedina gimnazija u Smederevu. Rad je započela kao mala gimnazija 1871. godine. Te godine u prvu generaciju se upisuje 35 učenika. Milan Maksimović, koji je predavao srpsku gramatiku i zemljopis je imao dužnost prvog zastupnika direktora. Naredne 1872. godine se uvodi drugi razred, treći se uvodi 1878. godine, a četvrti razred se uvodi 1879. Škola 1912. postaje šestorazredna mešovita škola, jer joj je tada pripojena Privatna niža ženska gimnazija. Te godine je u školu išlo 340 učenika.

Gimnazija
Gimnazija danas
Tip	gimnazija
Osnovana	1871.
Lokacija	Slobode 3 11300, Smederevo Smederevo
Država	Srbija
Direktor	Aleksandar Marinković
Veb-sajt	Sajt škole

Bista Dositeja Obradovića prekoputa gimnazije.

Istorijat

Bista Jovana Janićijevića u holu škole

Škola nije radila za vreme Prvog svetskog rata, a posle oslobođenja 1918. nastavlja s radom, kao petorazredna, a ubrzo postaje šestorazredna škola. Za vreme tog perioda se zvala Kraljevska srpska gimnazija. Zbog ratnih neprilika školska godina je bila skraćena, a neki učenici su pohađali tečajeve i posle toga polagali ispite. Učenje po programu pune školske godine je započeto 1920. kada je gimnazija postala potpuna osmorazredna škola i dobila ime Smederevska gimnazija. Škola je tada imala 426 učenika od kojih je u nižim razredima, do male mature, bilo 295 učenika. Od 1929. je uvedena obaveza polaganja prijemnih ispita.

Otvaranjem pune gimnazije je nastao problem nedovoljnog prostora. Gimnazija je tada koristila učionice Osnovne škole, današnje Gimnazije, i neke adaptirane prostore u drugim zgradama. Banska uprava je 1930. za školu otkupila zgradu tadašnje Osnovne škole i susedno imanje. Nadogradnja je završeno 1935. Tada su se otvorili prvi kabineti i školska biblioteka. U tom periodu nastaje i Gimnazijska zbirka starina, koja je 1950. predata Narodnom muzeju u Smederevu.

Za vreme Drugog svetskog rata, zgradu su za zauzeli Nemci, a škola je radila u prostorijama Osnovne škole i privatnim zgradama. Prve okupacione godine učenici su imali 44 radnih dana. Eksplozija municije u Smederevskoj tvrđavi je znatno oštetila i zgradu Gimnazije. Gimnazijska zgrada je osposobljena za nastavu 1943. Međutim, dva meseca nakon toga je formirana bolnica za ranjenike u zgradi. Učenici su tada pohađali nastavu u prostorijama Okružnog suda i sali bioskopa. U aprilu 1944. u školi je počela redovna nastava, ali ubrzo dolazi do savezničkog bombardovanja Smedereva, zbog čega je rad ponovo prekinut.

Nakon rata u januaru 1945. je sazvan sastanak roditelja i formiran je Školski savet. Zadatak saveta je bio da očisti školu i da je osposobi za rad, ali je to potrajalo. Nastava je počela te iste godine u januaru u deset učionica Gornje osnovne škole. Školske 1945/46. je bilo upisano 1.099 učenika. Za učenika sa sela je organizovan internat na Dunavu. Zgrada Gimnazije je popravljena tek 1947.

Reorganizacijom obrazovnog sistema 1951. u Gimnaziji je počelo postepeno ukidanje nižih razreda i od školske 1954/55. postaje četvorogodišnja srednja škola. Od 1956. je uveden prijemni ispit za upis u školu. Od školske 1966/67. škola nosi ime „Jovan Janićijević“, po bivšem učeniku.

Da bi se omogućio savremeniji rad 1972. se dograđuju četiri nove učionice, sala za fizičko vaspitanje, sportski tereni u dvorištu, novi kabineti za fiziku, hemiju, biologiju, odbranu i zaštitu, fonolaboratorija za strane jezike i radionica za tehničko obrazovanje.

Škola danas

Od školske 1990/91. u školi ima 2 smera, društveno-jezički i prirodno-matematički, a od 1998/99. u školi ima i jedno filološko odeljenje. Sve do školske 2016/17. se u školu upisivalo 2 odeljenja društveno-jezičkog smera, 4 odeljenja prirodno-matematičkog smera i 1 odeljenje filološke gimnazije. Od 2016. se ovo menja i u školu se upisuju 3 odeljenja društveno-jezičkog smera (90 učenika) i 4 odeljenja prirodno-matematičkog smera (120 učenika).

Škola je opremljena sa 16 učionica opšte namene, 8 kabineta: fizičkim sa laboratorijom, hemijskim sa pripremnom prostorijom, biološkim, kabinetom za strane jezike, fotolaboratorijom i 3 kabineta za informatiku i računarstvo. Osim toga, škola ima bogatu biblioteku-medijateku, blok prostorija za fizičko vaspitanje, svečanu salu, prostoriju za dokumentaciju o radu škole i kancelarije direktora, nastavnika, stručnih saradnika i administracije.

Školska godina

Raspored zvonjenja
Čas	Prepodne	Popodne
1	7:00—7:45	13:30—14:15
2	7:50—8:35	14:20—15:05
3	8:55—9:40	15:25—16:10
4	9:45—10:30	16:15—17:00
5	10:40—11:25	17:10—17:55
6	11:30—12:15	18:00—18:45
7	12:25—13:10	18:50—19:35

Učenici idu u dve smene, prepodnevu i popodnevnu, koje se smenjuju svakog meseca. U jednu smenu ide prvi i treći, a u drugu drugi i četvrti razred. Kao i u svim srpskim srednjim školama, školska godina traje od septembra početne do juna naredne godine. Maturanti godinu završavaju mesec dana ranije, u maju. Školska godina je podeljena na četiri klasifikaciona perioda.

Smerovi smederevske "Gimnazije"

Trenutni smerovi "Gimnazije" u Smederevu:

• Prirodno matematički smer
• Društveno-jezički smer
• Informatički smer
• Filološki smer

Sekcije u školi

Osim dodatnih nastava, u školi danas ima i dosta sekcija:

• Biološka sekcija
• Ekološka sekcija
• Istorijska sekcija
• Sekcija za geografiju
• Sekcija za psihologiju
• Filozofska sekcija „Prometej“
• Sociološka sekcija
• Literarna sekcija
• Recitatorska sekcija
• Dramska sekcija
• Sekcija za strane jezike
• DELF sekcija
• Tribine o poznatim filozofima
• Likovna sekcija
• Muzička sekcija
• FIZIS
• Sekcija Java Fundamentals
• Sekcija Database i SQL
• Filozofsko pozorište
• Sekcija za izradu školskog sajta
• Informatička sekcija
• Klub mladih matematičara Arhimedes
• UNESCO klub
• Planinarsko-smučarsko društvo „Miroč“
• Organizacija Crvenog krsta
• Sportsko društvo sa sekcijama

Direktori

• Milan Maksimović (zastupnici upravitelja) 1871 – 1872
• Jovan Bademlić (zastupnici upravitelja) 1872
• Dragoljub Jovanović (zastupnici upravitelja) 1872 – 1875
• Aleksa Adamović (zastupnici upravitelja) 1875 – 1881
• Miloš Davidović 1881 – 1888
• Ljubomir Ćirić, Sima Bimbić 1888—1889.
• Spira Stanišić (zastupnik direktora) 1889
• Ahilo Kolman (zastupnik direktora) 1890
• Dimirije Dovijanic 1890
• Sreten Pašić 1891
• Sima Bimbić 1892
• Ljubomir Ćirić 1892
• Ahilo Kolman (zastupnik direktora) 1893
• Mita Živković 1894
• Kosta Milenković 1896
• Svetozar Atanacković 1896 – 1898
• Mihailo Bobić 1902 – 1905
• Svetozar Obradović 1905 – 1906
• Vojislav Vulović 1906 – 1910
• Gavrilo Jovanović 1911
• Matija Stanojlović 1912
• Dragoljub Jevtić (zastupnik direktora) 1918
• Matija Stanojlović 1918
• Dragiša Lazarević 1918 – 1923
• Rudolf Beklović 1923 – 1924
• Milan Nedeljković 1924 – 1925
• Dušan Marjanović 1925 – 1934
• Vladimir Lazić 1934 – 1941
• Dušan Konjević 1941
• Ljubomir Ivančević 1941 – 1942
• Veljko Vasić 1942 – 1943
• Miloš Joksimović 1943 – 1944
• Janko Liška (v.d.) 1945
• Radenko Savić 1945 – 1946
• Leonardo Kosović 1946 – 1954
• Vojka Piroćanac 1954 – 1958
• Radomir Stepić 1958 – 1974
• Predrag Stanković v.d. 1974—1975.
• Zorka Mitić 1976 – 1985
• Dušica Paunović 1985 – 1990
• Milutin Vučković 1990 – 2015
• Aleksandar Marinković 2015 –

Zgrada

Glavni članak: Zgrada Gimnazije u Smederevu

Ulaz u školu

Zgrada Gimnazije u Smederevu je podignuta po projektu arhitekte Milorada Ruvidića iz 1904. godine i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Nagrade

Gimnazija je odlikovana Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, dobitnik je prestižne Vukove nagrade (KPZ Srbije, 1983) i Svetosavske povelje (Smederevo, 1995).

Spoljašnje veze

• Sajt škole
• Blog učenika
• "Vreme", 19. feb. 1938, str. 9 i 20. feb., str 7. digitalna.nb.rs
• Milošević, Olivera (28. 12. 2019). „Gimnaziji Smederevo vraćena lepota”. Politika. Pristupljeno 2. 7. 2020.