Gijom Apoliner
Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (franc. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.[1]
| Gijom Apoliner | |
|---|---|
Apollinaire (left) and André Rouveyre, 1914. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki |
| Datum rođenja | 26. avgust 1880. |
| Mesto rođenja | Rim, Italija |
| Datum smrti | 9. novembar 1918. (38 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Zanimanje | poeta, pisac, likovni kritičar |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Alkoholi Kaligrami Tiresijine dojke |
| Potpis |  |
Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“[2] da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi.[3] Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.
Biografija uredi
Apoliner je rođen u Rimu. O ocu se zna samo da je bio italijansko-švajcarski diplomata. Više se ne zna jer ga je on napustio odmah nakon rođenja. Majka mu je bila poljska grofica i avanturistkinja Agnes de Kostrovicki. Kao dete, često ga je vodila u Belgiju, Italiju i Monako. Ova kulturna raznolikost uticala je na pesnika čiji je rad uticao na tok 20. veka i početak skoro svakog trenda.
Išao je u najbolje škole na Azurnoj obali i na drugim mestima. Nakon završetka školovanja uputio se u Pariz, gde je postao ugledni član zajednice boema na Monparnasu. Postao je vrlo popularan i među njegovim prijateljima i saradnicima u ovom periodu kao što su: Pablo Pikaso, Mari Lorensen, Gertruda Stajn, Mark Šagal, Marsel Dišan, Erik Sati, Žan Kokto, Andre Breton, Andre Lot, i drugi. Mari Lorensen mu je bila i ljubavnica, a često ju je nazivao i svojom muzom.
Krajem 1909. ili početkom 1910. Metzinger je naslikao kubistički portret Apolinera. U svom Vie anecdotique, 16. oktobra 1911, pesnik je ponosno napisao: „Čast mi je da budem prvi model kubističkog slikara, Žana Metzingera, za portret izložen u Salonu nezavisnosti (Salon des Indépendants)“. Po Apolineru, to nije bio samo prvi kubistički portret, već i prvi veliki portret pesnika javno izložen.[4]
Dana 7. septembra 1911. godine policija ga je uhapsila zbog sumnje da je učestvovao u krađi Mona Lize, ali je pušten nedelju dana kasnije.
Borio se i u Prvom svetskom ratu, a 1916. godine zadobio je tešku povredu glave, nakon koje se nikad u potpunosti nije oporavio.[5] Za vreme oporavka napisao je svoju dramu „Sisa Tiresijina“. Tokom ovog perioda skovao je i reč nadrealizam u programu napomena za mjuzikl „Parada“ Žana Koktoa i Erika Satija. Napisao je:
Autori mjuzikla su postigli jedinstvo slike i plesa, između plastičnih umetnosti i mimike, postavljajući osnovu za novu umetnost koja tek treba da stigne. Ovo novo jedinstvo u mjuziklu Parada je neka vrsta nadrealizma, koje smatram početnom tačkom za nastajanje novih umetničkih manifestacija. U vazduhu se osjeća nova duhovna inspiracija koja će bez sumnje privući najbistrije glave umetnoosti našega doba. Možemo očekivati korenite promene u umetnosti vođene duhom univerzalnosti. Jednostavno, prirodno je da umetnost napreduje istim korakom kao i nauka i industrija.
On je takođe objavio i umetnički manifest, L'Esprit nouveau et les poètes. Apolinerov status književnog kritičara je najpoznatiji i najuticajniji u svom priznanju Markiza de Sada, čiji radovi su dugo bili nejasni, ali u to vreme postaju popularni pod uticajem dadaističkih i nadrealističkih dešavanja u Monparnasu početkom 20. veka, kao „najslobodnijeg duha koji je ikad postojao“.
Pisao je pesme i prozu. Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke „Alkohol“ [1]i posthumno objavljeni „Kaligrami“ gde tekst pravi sliku onog što je tema pesme), a takođe i kao autor erotskih romana „Jedanaest hiljada buzdovana“ (Les onzes milles verges), u kojem se nekoliko puta pojavljuju Srbi (oba pola) kao sporedni karakteri sa kojima junak ima seks, i „Iskustva mladog Don Žuana“. Prvom do smrti nije hteo da prizna autorstvo.
Voleo je da se elegantno oblači.
Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata, sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice.
Naslednici su mu Dejvid Herbert Lorens i Henri Miler.
Dela uredi
Godine 1900, napisao je svoj prvi roman Mirely, ou le petit trou pas cher (pornografski), koji je na kraju izgubljen.[6] Apolinerova prva zbirka poezije bila je L'enchanteur pourrissant (1909), ali je Alcools (1913) uspostavio njegovu reputaciju. Pesme, delimično pod uticajem simbolista, suprotstavljaju staro i novo, kombinujući tradicionalne pesničke forme sa modernim slikama. Godine 1913, Apoliner je objavio esej Les Peintres Cubistes, Méditations Esthétiques o kubističkim slikarima, pokretu koji je pomogao da se definiše. Takođe je skovao termin orfizam da bi opisao sklonost ka apsolutnoj apstrakciji u slikama Roberta Delona i drugih.
Godine 1907, Apoliner je objavio poznati erotski roman Jedanaest hiljada buzdovana (Les Onze Mille Verges).[7][8] Zvanično zabranjen u Francuskoj do 1970. godine, razna štampana izdanja su kružila mnogo godina. Apoliner nikada nije javno priznao autorstvo romana. Još jedan erotski roman koji mu se pripisuje bio je Podvizi mladog Don Huana (Les exploits d'un jeune Don Juan), u kojem 15-godišnji junak ima troje dece sa raznim članovima svoje pratnje, uključujući i svoju tetku.[9][10] Apolinerov poklon Pikasu originalnog rukopisa iz 1907. bio je jedan od umetnikovih najcenjenijih poseda.[11] Po knjizi je snimljen film 1987.
-
![Kaligram Gijoma Apolinera[12]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f9/Guillaume_Apollinaire%2C_Po%C3%A8me_Calligramme.jpg/149px-Guillaume_Apollinaire%2C_Po%C3%A8me_Calligramme.jpg)
-
-
Apolinerov grob na groblju Per Lašez -
Apolinerova pesma na zidu u Lajdenu
![Kaligram Gijoma Apolinera[12]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Guillaume_Apollinaire,_Po%C3%A8me_Calligramme.jpg)
Poezija uredi
- Le Bestiaire ou Cortège d'Orphée, 1911
- Alkoholi, 1913
- Vitam impendere amori, 1917
- Kaligrami, poèmes de la paix et de la guerre 1913–1916, 1918 (objavljeno neposredno nakon njegove smrti)
- Il y a..., Albert Messein, 1925
- Julie ou la rose, 1927
- Ombre de mon amour, 1947
- Poèmes secrets à Madeleine, piratsko izdanjen, 1949
- Le Guetteur mélancolique, ranije objavljeni radovi, 1952
- Poèmes à Lou, 1955
- Soldes, ranije neobjavljeni radovi, 1985
- Et moi aussi je suis peintre, album drteža za Kaligrame, iz privatne kolekcije, objavljeno 2006
Fikcija uredi
- Mirely ou le Petit Trou pas cher (Mirely, or The Cheap Little Hole) (roman), 1900 (neobjavljeno)
- "Que faire?" (What to Do?) (roman), 1900 (neobjavljen)
- Les Onze Mille Verges ou les amours d'un hospodar (The 11 Thousand Rods [Penises], or The Loves of a Hospodar) (roman), 1907
- L'enchanteur pourrissant (The Enchanter Rotting) (roman), 1909
- Les exploits d'un jeune Don Juan (The Adventures of Young Don Juan) (roman), 1911
- La Rome des Borgia (The Rome of the Borgias) (roman), 1914
- La Fin de Babylone (The Fall of Babylon) (roman) – L'Histoire romanesque 1/3, 1914
- Les Trois Don Juan (The Three Don Juans) (roman) – L'Histoire romanesque 2/3, 1915
- Le poète assassiné (The Murdered Poet) (pripovetke), 1916
- La femme assise (The Sitting Woman) (roman), 1920
Zbirke kratkih priča uredi
- L'Hérèsiarque et Cie (1910). The Heresiarch and Co., trans. Rémy Inglis Hall (1965)[13]
- Le Poète assassiné (1916). The Poet Assassinated, trans. Matthew Josephson (1923, title story);[14] trans. Ron Padgett (1968, unabridged)[15]
- Les Épingles (1928). The Pins'
Drame uredi
- Farsa Tiresijine dojke / Sisa Tiresijina, 1917
- La Bréhatine, screenplay (kolaboracija sa Andre Bilom), 1917
- Couleurs du temps, 1918
- Casanova, published 1952
Članci uredi
- Le Théâtre Italien, ilustrvana enciklopedija, 1910
- Preface, Catalogue of 8th Salon annuel du Cercle d'art Les Indépendants, Musée moderne de Bruxelles, 1911.
- La Vie anecdotique, Chroniques dans Le Mercure de France, 1911–1918
- Pages d'histoire, chronique des grands siècles de France, hronika, 1912
- Les Peintres Cubistes, Méditations Esthétiques, 1913
- La Peinture moderne, 1913
- L'Antitradition futuriste, manifeste synthèse, 1913
- Jean Metzinger à la Galerie Weill, Chroniques d'art de Guillaume Apollinaire, L'Intransigeant, Paris Journal, 27 May 1914
- Case d'Armons, 1915
- L'esprit nouveau et les poètes, 1918
- Le Flâneur des Deux Rives, chronicles, 1918
Reference uredi
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 60. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Daniel Robbins, 1964, Albert Gleizes 1881 – 1953, A Retrospective Exhibition, Published by The Solomon R. Guggenheim Foundation, New York, in collaboration with Musée National d'Art Moderne, Paris, Museum am Ostwall, Dortmund
- ^ Judge, Harry George; Toyne, Anthony, ur. (1985—1993). Oxford illustrated encyclopedia. Oxford University Press. str. 18. ISBN 0-19-869129-7. OCLC 11814265.
- ^ Vince, Charlène (16. 4. 2020). „Guillaume Apollinaire : biographie du poète, auteur de calligrammes”. www.linternaute.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 1. 2023.
- ^ „Guillaume Apollinaire”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 23. 1. 2019.
- ^ John Baxter (10. 2. 2009). Carnal Knowledge: Baxter's Concise Encyclopedia of Modern Sex
. HarperCollins. str. 13. ISBN 978-0-06-087434-6. Pristupljeno 24. 12. 2011.
- ^ Patrick J. Kearney, A History of Erotic Literature, 1982, pp. 163–164
- ^ Karín Lesnik-Oberstein, The last taboo: women and body hair, Manchester University Press. 2006. ISBN 0-7190-7500-9. str. 94.
- ^ Neil Cornwell, The Absurd in Literature, Manchester University Press. 2006. ISBN 0-7190-7410-X. str. 86–87.
- ^ Roger Shattuck, The Banquet Years: the arts in France, 1885–1918: Alfred Jarry, Henri Rousseau, Erik Satie, Guillaume Apollinaire, Doubleday, 1961, p. 268.
- ^ Golding, John (1994). Visions of the Modern. str. 109. ISBN 0520087925.
- ^ Action: Cahiers Individualistes De Philosophie Et D’art, October 1920, Blue Mountain Project, Princeton University
- ^ Apollinaire, Guillaume (1965). The Heresiarch and Co. Internet Archive. Garden City, New York, Doubleday.
- ^ Apollinaire, Guillaume (1923). The poet assassinated / y Guillaume Apollinaire ; translated from the French with a biographical notice and notes by Matthew Josephson. Getty Research Institute. New York : Broom Pub.
- ^ Apollinaire, Guillaume (1985). The poet assassinated : and other stories. Internet Archive. Manchester : Carcanet. ISBN 978-0-85635-548-6.
Literatura uredi
- Apollinaire, Marcel Adéma, 1954
- Apollinaire, Poet among the Painters, Francis Steegmuller, 1963, 1971, 1973
- Apollinaire, M. Davies, 1964
- Guillaume Apollinaire, S. Bates, 1967
- Guillaume Apollinaire, P. Adéma, 1968
- The Banquet Years, Roger Shattuck, 1968
- Apollinaire, R. Couffignal, 1975
- Guillaume Apollinaire, L.C. Breuning, 1980
- Reading Apollinaire, T. Mathews, 1987
- Guillaume Apollinaire, J. Grimm, 1993
Spoljašnje veze uredi
- Gijom Apoliner na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
- Zvanični sajt
- Gijom Apoliner na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
- Gijom Apoliner na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
- Reading Apollinaire’s ‘Vendémiaire’, Cordite Poetry Review 2014
- Becker, Annette: Apollinaire, Guillaume, in: 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War.
- Audio recordings of Apollinaire reading his poems "Le Pont Mirabeau", "Marie" and "Le Voyageur"
- English verse translation of Le Pont Mirabeau
- Les exploits d'un jeune Don Juan na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Guillaume Apollinaire (poems in French and English)
- Les onze mille verges an e-book (in French)
- A digital rendition of Apollinaire's best known poem, "Il Pleut"
