Glavonošci

Glavonošci
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Mollusca
Klasa:	Cephalopoda; Cuvier, 1797
potklase sa redovima
	potklasa Nautiloidea †Plectronocerida; †Ellesmerocerida; †Actinocerida; †Pseudorthocerida; †Endocerida; †Tarphycerida; †Oncocerida; †Discosorida; Nautilida; †Orthocerida; †Ascocerida; †Bactritida; potklasa †Ammonoidea †Goniatitida; †Ceratitida; †Ammonitida; ; potklasa Coleoidea †Belemnoidea †Aulacocerida; †Belemnitida; †Hematitida; †Phragmoteuthida; ; Neocoleoidea Sepiida; Sepiolida; Spirulida; Teuthida; Octopoda; Vampyromorphida; ;

Glavonošci (lat. Cephalopoda) su mekušci koje karakteriše bilateralna simetrija i kod kojih se od stopala obrazuju ručice i mišićni levak. Većina glavonožaca ima redukovanu ili sasvim zakržljalu ljušturu, koja kao rudiment postoji u unutrašnjosti tela (npr. sipina kost). Jedini oblik sa spoljašnjom, spiralnom ljušturom je nautilus za koga se smatra da je star oko 350 miliona godina. Pripadaju im mekušci koji žive isključivo u morima. Predstavljaju jednu od najnaprednijih grupa među beskičmenjacima.

Njihovo telo je građeno od:

glave, na kojoj se nalaze ručice i mišićni levak koje opkoljavaju usni otvor;
trupa, u kome je utrobna kesa u kojoj su unutrašnji organi.

Broj ručica oko usnog otvora je 8, 10 ili više. Ručice su mišićni i jako pokretljivi organi, koji po unutrašnjoj površini imaju pijavke. Kod glavonošaca stopalo kao poseban organ ne postoji, ono je preobraćeno u levak i ručice.^[1]

Prema broju ručica glavonošci se mogu podeliti na:

oktopodi (Octopoda), koji imaju osam jednakih ručica.^[1] Među oktopodima je najpoznatiji rod hobotnica (Octopus) čiji predstavnici su među najvećim beskičmenjacima
dekapodi (Decapoda), koji osim osam jednakih ručica imaju i dve duže ručice naročitog oblika. Ove dve ručice leže lateralno i završavaju se na vrhu loptastim proširenjima, na kojima se nalaze pijavke^[1]. Poznatiji rodovi dekapoda su sipa (Sepia) i lignja (Loligo).

Nervni sistem kod glavonožaca se sastoji od nekoliko ganglija. Najveće nervne mase u njihovom telu su očne ganglije (lat. ganglion opticum), koje predstavljaju zadebljanje očnih živaca i stoje u vezi sa moždanom ganglijom. Od čulnih organa, osim očiju imaju i statociste i čulo mirisa.^[1]

Krvni sistem kod glavonožaca je dosta složen. Osim jednog telesnog srca, oni imaju još dva (u nekim slučajevima još četiri) škržna srca. Srce leži sasvim pozadi i pomoću dve (odnosno četiri) škržne vene prima arerijsku krv iz škrga. Od srca kreću arterije, koje krv sprovode po telu. Venska krv se preko dve (odnosno u nekim slučajevima četiri) šuplje vene dovodi u škrge, i svaka od ovih vena se proširuje u po jedno škržno srce, koje svojim pulsiranjem potiskuje vensku krv u organ za disanje.^[1]

Reference uredi

^ ^a ^b ^v ^g ^d Zoologija sa osnovima evolucionizma, dr Milutin Radovanović, drugo dopunjeno izdanje, Naučna knjiga, Beograd (1959). str. 229—230

Literatura uredi

Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Spoljašnje veze uredi

[уџбеник-1] v ^g ^d Zoologija sa osnovima evolucionizma, dr Milutin Radovanović, drugo dopunjeno izdanje, Naučna knjiga, Beograd (1959). str. 229—230

[1]

Glavonošci

Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Mollusca
Klasa:	Cephalopoda Cuvier, 1797
potklase sa redovima
potklasa Nautiloidea †Plectronocerida †Ellesmerocerida †Actinocerida †Pseudorthocerida †Endocerida †Tarphycerida †Oncocerida †Discosorida Nautilida †Orthocerida †Ascocerida †Bactritida potklasa †Ammonoidea †Goniatitida †Ceratitida †Ammonitida potklasa Coleoidea †Belemnoidea †Aulacocerida †Belemnitida †Hematitida †Phragmoteuthida Neocoleoidea Sepiida Sepiolida Spirulida Teuthida Octopoda Vampyromorphida