Глас тишине
Glas tišine je knjiga Helene Blavacki. Napisana je u Fontenblou i prvi put objavljena 1889. [1] Prema Blavacoj, reč je o prevodu fragmenata iz svete knjige sa kojom se susrela tokom studija na Istoku, pod nazivom „Knjiga zlatnih zapovesti”.
| Glas tišine | |
|---|---|
 Knjiga „Glas tišine. Sedam kapija. Dva puta”, poklonila H. P. Blavacka L. N. Tolstoju 1889-1991. Knjiga je predstavljena na izložbi Kuće-muzeja L. N. Tolstoja u Asni Polan. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Helena Blavacki |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | prevodi delova „Knjige zlatnih učenja” |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1889 Teozofsko izdavačko preduzeće |
Struktura dela uredi
Delo, čiji je puni naziv Glas tišine i drugi odabrani fragmenti iz „Knjige zlatnih pouka“ , sastoji se iz tri dela.
- Glas tišine
- Dva načina
- Sedam kapija
Tekst bez predgovora i priloga obuhvata 75 stranica malog formata.
Poreklo uredi
Blavacka je u predgovoru naglasila da to ne predstavlja njeno sopstveno delo, već prevode delova „Knjige zlatnih učenja”. Tokom svog boravka na Tibetu naučila ih je napamet i stoga je samo morala da ih zapiše. Originalni engleski tekst je u velikoj meri ispresecan sanskritskim i tibetanskim tehničkim terminima, što ga čini mnogo težim za čitanje. Iz tog razloga, u nekim prevodima ovi termini i originalni izrazi su predstavljeni u fusnotama.
Veze uredi
Napisano u potpunosti u tradiciji istočnjačkih filozofija, delo ima brojne paralele sa hinduizmom. Nešto slično se može naći u Vedama, posebno u Upanišadama, ali i u Bhagavadgiti. Takođe postoji saglasnost o budizmu. Ovde je važan zen naučnik dr. Daisetz Teitaro Suzuki opisao je knjigu kao pravu mahajanu (The Middle Way, avgust 1965, str. 90.) i napisao o njoj: „Bez sumnje, Helena Blavacki je bila upućena u dublje strane učenja [[Mahaiane]], a zatim objavila ono što je smatrala mudro..."(Istočni budisti, stara serija, 5:377). Dalaj Lama, tradicionalno prijateljski nastrojen prema učenju teozofije, dao je Sateldorf prevod sa predgovorom 1997. godine kao izraz svog slaganja.
Sadržaj uredi
Rad podrazumeva poznavanje pojmova karme , reinkarnacije , čakre i kundalini i teško ga je razumeti bez ove pozadine.
Glas tišine Ovaj prvi deo opisuje „put“ kojim učenik treba da ide. Stanice na ovom putu odgovaraju radu na sebi otklanjanjem poroka i poroka i njihovim prevazilaženjem. Posle prevazilaženja samog sebe, više nema puta za učenika. Na kraju se gubi svest o celokupnoj individualnosti i učenik dostiže samadhi, on je jedno sa Svim.
Dva načina Kada se postigne jedinstvo, dostupne su dve opcije. Jedini izbor je da se zauvek prevaziđe točak ponovnog rođenja. Drugi izbor je da se vratite svojom voljom da pomognete drugima na njihovom putu. Drugi, neopisivo teži put je plemenitiji.
Sedam kapija Čak i pre nego što se može postići jedinstvo, mora se savladati sedam vrlina savršenstva: spremnost da se neprestano daje, ravnoteža, nepokolebljivost, bestrasnost, snaga, kontemplacija i mudrost.
Prijem uredi
Recenzent Istočnog budističkog društva D. T. Suzukija je prokomentarisao: „Nesumnjivo je gospođa Blavacka na neki način bila upućena u dublju stranu učenja mahajane, a zatim je zapadnom svetu dala ono što je smatrala mudrim...“ [2] U časopisu Budističkog društva, Suzuki je komentarisao: „ovde je pravi mahajana budizam“. [3]
14. Dalaj Lama je napisao predgovor za stogodišnjicu izdanja Konkord Grove Pres-a.[4]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „The Voice of the Silence by H.P. Blavatsky: Online and Printed Sources”. blavatskyarchives.com.
- ^ Suzuki, Daisetz Teitaro; Suzuki, Beatrice Lane, ur. (jul 1931). „The Real H. P. Blavatsky, a Study in Theosophy and a Memoir of a Great Soul, by William Kingslands (review)”. The Eastern Buddhist. Old Series. 5 (4): 377.
- ^ „Suzuki”. The Middle Way. The Buddhist Society. 40 (2): 90. avgust 1965.
- ^ Gyatso, Tenzin (1989). „Foreword: The Boddhisattva Path”. The Voice of the Silence. Od strane Blavatsky, H. P. (Centenary izd.). Oxford: Concord Grove Press. ISBN 9780886950460. Pristupljeno 2018-09-04 — preko theosophy.wiki.
Literatura uredi
- Gertrud Engel (Übers.): Die Stimme der Stille und andere ausgewählte Bruchstücke aus dem Buche der Goldenen Lehren. Ring-Verlag, Düsseldorf 1935.
- Franz Hartmann (Übers.): Die Stimme der Stille, Die zwei Wege, Die sieben Pforten. Ullrich-Verlag, Calw 1976.
- Norbert Lauppert, Fritz Kutschera (Übers.): Die Stimme der Stille und andere ausgewählte Bruchstücke aus dem "Buch der goldenen Lehren". Adyar-Verlag, Graz. 1982. ISBN 3-85005-068-8.
- Hank Troemel (Übers.): Die Stimme der Stille, Auszüge aus dem Buch der goldenen Regeln. Adyar, Theosophische Verlags-Gesellschaft, Satteldorf. 1997. ISBN 3-927837-62-8.
- Judith M. Tyberg: Die Sprache der Götter – Sanskrit als Schlüssel zu den Mysterienlehren. Verlag Esoterische Philosophie, Hannover 2012, ISBN 978-3-924849-66-5. (Dieses Buch widmet 44 Seiten speziell der detaillierten Übersetzung, Erklärung und Schreibweise der in Die Stimme der Stille verwendeten Sanskrit-Begriffe)
Spoljašnje veze uredi
- The Voice of the Silence online (engleski)
- Reflections on the Voice of the Silence (engleski)
- Commentary on the Voice of the Silence – Annie Besant und C.W. Leadbeater
- einführender Artikel zur Stimme der Stille – (nemački)