Википедија

Glaukomno ciklična kriza

Glaukomno ciklična kriza ili Posner-Schlossman-ov sindrom (akronim PSS) je bolest koju karakteriše nagli porast unutaročnog ili intraokularnog pritiska (IOP), blage upale zrakastog tela (ciklitis) i smanjena oštrina vida. Zbog klišea promena može se klasifikovati u hipertenzivne uveitise, ali zbog moguće eskavacije papile optičkog nerva (PON) i pratećeg gubitka vidnog polja, nakon ponovljenih napada,[1] bolest se može klasifikovati kao sekundarni glaukom nastao kao posledica upale zrakastog tela (ciklitisa).

Glaukomno ciklična kriza
Bolest karakteriše nagli porast unutaročnog ili intraokularnog pritiska (IOP), blagi ciklitis i smanjena oštrina vida.
Specijalnostioftalmologija
SimptomiPosner–Schlossman syndrome
Frekvencija0,4% na 100.000.

Glaukomno ciklična kriza se može pojaviti i u kasnijim godinama života, suprotno ranijim tvrdnjama da se javlja kod mlađih odraslih osoba. Kao mogući uzrok bolesti javljaju se i poremećaji cirkulacije (hemodinamike), što dovodi do ishemije cilijarnog tela i ciklopatija.[1]

Lečenje je lokalno, ali ga treba tretirati uopšteno kao poremećaj cirkulacije kako bi se poboljšala hemodinamika cilijarnog tela.[2]

Istorija

uredi

Ovaj sindrom su prvi opisali Adolf Posner i Abraham Šlosman 1948. godine,[3] pa je u literaturi poznatoj pod eponimom Posner–Schlossman syndrome jer je nazvan po njihovim imenima.[2]

Epidemiologija

uredi

Glaukomno ciklična kriza obično pogađa odrasle osobe između dvadeset i pedeset godina života i češća je kod muškaraca nego kod žena.[4][5] Posle 60 godina život bolest se nikada ne javlja. Što ne znači da je ne možemo sresti u starosti, ali mnogo ređe.[2]

Jedna studija iz Finske otkrila je da je incidenca bolesti 0,4, a prevalencija 1,9 na 100.000.[4]

Etiologija

uredi

Tačna etiologija PSS je nepoznata.[5] Od kada je prvi put opisan, predložen je niz neinfektivnih etioloških teorija uključujući:[5]

  • autonomnu disregulaciju,
  • alergiju,
  • varijacije razvojnog glaukoma,
  • autoimuni/HLA-Bv54 i
  • abnormalnost cilijarne vaskulature.[5]

U početku, infektivne etiologije nisu razmatrane zbog epizodične prirode akutnih napada.[2]

Nedavno su se u medicinskoj literaturi pojavile i infektivne teorije povezane sa organizmima kao što su H. pylori, Herpes simplex virus, Varicella zoster virus, Cytomegalovirus, B. burgdorferi i drugi.[5][6]

Klinička slika

uredi

Obično se napad pojavi na jednom oku, ali nekada, naizmenično, napad se može pojaviti na jednom pa onda na drugom oku. Napadi se mogu ponavljati u različitim vremenskim intervalima.

Pad vida, koji je u vidu mutnine ili izmaglice je često prvi simptom na koji se bolesnik žali. Uz to postoji i pojava duginih boja oko izvora svetlosti. Ponekada bolesnik može imati blag bol, fotofobiju i tištanje u oku.[7]

Oboljenje sa ovakvom kliničkom slikom obično traje oko dve nedelje i prolazi bez posledica. Međutim, karakteristika sindroma je da se ponavlja u različitim vremenskim intervalima i to iz čista mira, bez prethodnih prodroma. Kod takvih slučajeva dolazi do:

  • oštećenja papile vidnog živca koje se manifestuje bledilom i ekskavacijom.[8][9]
  • pojava odgovarajućih ispada u vidnom polju,
  • promena i u elektroretinogramu (ERG) već posle prvog napada.[10]

Dijagnoza

uredi

Pregledom se otkrivaju beličasti retki precipitati difuzno razbacani po endotelu rožnjače, koji nakon nekoliko dana počinju da iščezavaju. Precipitati su sitni, okrugli, beličasti i nikada se ne pigmentuju.

 
Merenje IOP otkriva njegovo povećanje kod PSS koje ide i do 60 mmHg.

Spekularnom mikroskopijom je otkriveno da se u okolini precipitata smanjuje gustina i broj endotelnih ćelija rožnjače.[11][12]

Intraokularni pritisak (IOP) može ići do 60 mmHg, i za njega se smatra da je odgovoran za propadanje endotelnih ćelija.[8] Na oku se skoro nikada ne nalazi cilijarna hiperemija te je oko „belo“.

Heterohromija dužice je veoma retka a proširena zenica se viđa samo onda kada je unutaročni ili intraokularni pritiska (IOP) jako povišen.

 
Gonioskopija otkriva otvoren i širok komorni ugao i precipitatate

U početku ataka postoji edem rožnjače koji je i uzrok pada vida i pojave duginih boja pri gledanju u izvor svetlosti.

Očna vodica je bez znakova upale, staklasto telo providno a nalaz na očnom dnu normalan kod prvih napada.

Gonioskopija, otkriva se otvoren i širok komorni ugao sa retko prisutnim nežnim precipitatima.

Tonometrija pokazuje povećani otpor oticanja komorne tečnosti u drenažnom sistemu oka.

Terapija

uredi
 
Lokalni ili oralni nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu se koristiti da bi se izbegle komplikacije izazvane steroidima

Glavni cilj lečenja je smanjenje unutaročnog ili intraokularnog pritiska (IOP) i smanjenje zapaljenja.

Medicikamentna terapija
Hirurška terapija

Ako povišeni unutaročni ili intraokularni pritiska (IOP) ne reaguje na medicinski tretman, mogu se razmotriti operacije glaukoma da bi se sprečio gubitak vidnog polja.[6]

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ a b Kass MA, Becker B, Kolker AE (1973). „Glaucomatocyclitic crisis and primary open-angle glaucoma”. Am J Ophthalmol. 75: 688—72. .
  2. ^ a b v g Miloš Jovanović i Dragan Veselinović, Glaukomno ciklitične krize - Posner-Schlossmanov sindrom. Acta Medica Medianae 2005. Vol. 4
  3. ^ POSNER A; SCHLOSSMAN A (1948). „Syndrome of unilateral recurrent attacks of glaucoma with cyclitic symptoms”. Arch Ophthalmol. 39 (4): 517—8. PMID 18123283. doi:10.1001/archopht.1948.00900020525007. .
  4. ^ a b v g d „Glaucomatocyclitic Crisis (Posner-Schlossman Syndrome) - EyeWiki”. eyewiki.aao.org. Pristupljeno 2022-02-21. 
  5. ^ a b v g d Yanof, Myron; Duker, Jay S. (2019). Ophthalmology (5th izd.). Edinburgh. str. 776. ISBN 978-0-323-52821-4. OCLC 1051774434. 
  6. ^ a b Maruyama, Kazuichi; Maruyama, Yuko; Sugita, Sunao; Mori, Kazuhiko; Yokoyama, Yu; Sanuki-Kunimatsu, Shiho; Nakagawa, Hiroko; Kinoshita, Shigeru; Mochizuki, Manabu; Nakazawa, Toru (2017). „Characteristics of cases needing advanced treatment for intractable Posner–Schlossman syndrome”. BMC Ophthalmology. 17 (1): 45. ISSN 1471-2415. PMC 5387341  . PMID 28399831. S2CID 7847644. doi:10.1186/s12886-017-0438-y. 
  7. ^ Harrington, J. R. (1999). „Posner-Schlossman syndrome: A case report”. J Am Optom Assoc. 70 (11): 715—23. PMID 10618850. .
  8. ^ a b Darchuk V, Sampaolesi J, Mato L, Nikoli C, Sampaolesi R. (2001). „Optic nerve head behavior in Posner-Sshlossman syndrome”. Int Ophthalmol. 23: 4—6. .
  9. ^ Kontić Đ. Glaukomno-ciklitične krize - PosnerSchlossmanov sindrom, U: Cvetković D, Kontić Đ, Hentova-Senćanić P: Glaukom, Beograd; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: 1996, str.251-3.
  10. ^ Maeda, H.; Nakamura, M.; Negi, A. (2001). „Selective reduction of the S-cone component of the electroretinogram in PosnerSchlossman syndrome”. Eye. 15 (Pt 2): 163—7. PMID 11339583. S2CID 8065272. doi:10.1038/eye.2001.53. 
  11. ^ Pillai, C. T.; Dua, H. S.; Azuara-Blanco, A.; Sarhan, A. R. (2000). „Evaluation of corneal endothelium and keratic precipitates by specular microscopy in anterior uveitis”. Br J Ophthalmol. 84 (12): 1367—71. PMC 1723335  . PMID 11090474. doi:10.1136/bjo.84.12.1367. .
  12. ^ Setälä, K.; Vannas, A. (1978). „Endothelial cells in the glaukomatocyclitic crisis”. Adv Ophthalmol. 36: 218—24. PMID 566509. .


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глаукомно_циклична_криза&oldid=27442289”