Голуб гривнаш
Golub grivnaš (lat. Columba palumbus) je najkrupnija evropska vrsta goluba. Lovna je divljač. Naseljava šume, a čest je i u gradovima, gde se može sresti u baštama.
| Golub grivnaš | |
|---|---|
| |
| Golub grivnaš | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. palumbus
|
| Binomno ime | |
| Columba palumbus Linnaeus, 1758
| |
| |
| Raspon goluba grivnaša:
Gnežđenje tokom leta
Gnežđenje tokom cele godine
Zimovanje bez gnežđenja
| |
Opis uredi
Dugačak je 38—43 cm, a težak 400—600 grama.[2] Plavo-sive je boje, sa ružičastom nijansom na grudima. Ima bele mrlje sa obe strane vrata, nalik ogrlici (grivni), kao i bele pruge na krilima, koje se ističu u letu. Kljun mu je jarko narandžast, a noge crvene. Mladunci su sivkasti i pojavljuje im se grivna tek nakon 6 meseci života.
Oglašavaju se tonom nalik na „ghu-u-hu-huhu“. Prilikom poletanja, čuje se bučni klepet njihovih krila.
Rasprostranjenost uredi
Žive širom Evrope, osim najsevernijih predela. Naseljavaju i severozapad Afrike, kao i zapad Azije, na istoku sve do zapadnog Sibira i Himalaja. U severnim delovima Evrope je selica, a u južnim stanarica.
U Srbiji je ranije bio redak i sretao se samo u nepristupačnim šumskim predelima. U drugoj polovini 20. veka se proširio na sela i gradove. Danas se često sreće u baštama, iako je još uvek divlja, plašljiva ptica. Ranije je bio selica u Srbiji, dok je naseljavao brdsko-planinske predela sa dugim i oštrim zimama. Danas se zadržava u gradovima tokom zime, gde može naći hranu za sebe.
Ishrana uredi
Golub grivnaš uglavnom se hrani biljnom hranom. Najčešće jede sveže lišće skrivenosemenica i lisnatog povrća koje skuplja u poljima, vrtovima i s aprilaka. Jede i žitarice, orašaste plodove i voće. Tokom jeseni se hrani i smokvama i žirevima, a tokom zime pupovima voćaka i grmova. Prehranu povremeno nadopunjava larvama, mravima i crvima. Potrebu za pićem i kupanjem zadovoljava traženjem otvorenih spremnika vode. Zbog svog načina prehrane lako može postati poljoprivrednim nametnikom.
Razmnožavanje uredi
Gnezdi se uglavnom dva puta godišnje, u aprilu i junu, mada se jaja mogu naći i u julu. Gnezdo pravi isključivo na stablima, gde ženka snese dva bela jaja, na kojima sama leži, a mužjak je zamenjuje samo u izuzetnim slučajevima. Inkubacija traje 18 dana. Ptići ostaju u gnezdu dvadesetak dana, a nakon izletanja ih roditelji hrane jo 2-3 dana. Desetak dana kasnije se odvajaju od odraslih ptica i sa mladima od drugih parova, udružuju u jata.
Podvrste uredi
- Azorski golub grivnaš (Columba palumbus azorica Hartert, 1905)
- Azijski golub grivnaš (Columba palumbus casiotis (Bonaparte, 1854))
- Severnoafrički golub grivnaš (Columba palumbus excelsa (Bonaparte, 1856))
- Iranski golub grivnaš (Columba palumbus iranica (Zarudny, 1910))
- Maderski golub grivnaš (Columba palumbus maderensis Tschusi, 1904)†
- Evropski golub grivnaš (Columba palumbus palumbus Linnaeus, 1758)
Galerija uredi
-
Golub grivnaš -
Columba palumbus -
-
-
-
-
-
-
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Reference uredi
- ^ BirdLife International (2016). „Columba palumbus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 3. 11. 2019.
- ^ CRC Handbook of Avian Body Masses by John B. Dunning Jr. (Editor). CRC Press . 1992. ISBN 978-0-8493-4258-5.