Gorana Raičević

Prof. dr

Gorana Raičević
Prof. dr; Gorana Raičević
	Gorana Raičević u Ogranku SANU u Novom Sadu 15. 12. 2021.
Datum rođenja	29. maj 1964. (60 god.)
Mesto rođenja	Novi Sad, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Obrazovanje	doktor nauka
Univerzitet	Univerzitet u Novom Sadu
Zanimanje	univerzitetski profesor
Značajni radovi	Agon i melanholija. Život i delo Miloša Crnjanskog (2021)

Gorana Raičević (Novi Sad, 29. maj 1964) srpska je istoričarka i teoretičarka književnosti, prevodilac, univerzitetski profesor.

Biografija^[1]

Porodica

Rođena je kao Gorana Krkljuš u porodici prosvetnih radnika. Otac Slavko Krkljuš (Šajkaš, 29. februar 1928 – Novi Sad, 1. februar 1999) bio je profesor didaktike na Katedri za pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a majka Nada, rođena Pejak (Silbaš, 18. septembar 1930 – Novi Sad, 27. jun 2020) profesor matematike u Srednjoj mašinskoj školi. Ima sina Vidaka (Novi Sad, 27. septembar 1993).

Obrazovanje

U Novom Sadu pohađala je osnovnu školu i prva dva razreda srednje (zajedničke osnove), a dva razreda usmerenog obrazovanja (kulturološki smer) u Karlovačkoj gimnaziji. Završila je studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1987. godine sa prosečnom ocenom 9,88. Za seminarski rad iz svetske književnosti dobila je Brankovu nagradu Matice srpske. Iste godine upisala je postdiplomske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu (Nauka o književnosti). Kao postdiplomac bila je 1990. stipendista Sasakawa fondacije. Magistarski rad na temu „Kritika zasnovana na čitalačkoj reakciji: koncepcija čitanja Stenlija Fiša“, pod mentorstvom Svetozara Petrovića odbranila je 1992. godine pred komisijom u kojoj su, pored mentora, bili Ivo Tartalja i Ljubiša Jeremić.

Karijera

Kao redaktor na naučnom projektu Srpski biografski rečnik u Matici srpskoj radila je od 1991. do 1. septembra 1999. Od tada je zaposlena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu – Katedra za srpsku književnost, u zvanju asistenta – na predmetu Srpska književnost 20. veka. Doktorsku disertaciju „Priroda i značaj esejistike Miloša Crnjanskog“ (članovi komisije: mentor Miroslav Egerić, prof. dr Slavko Gordić i prof. dr Milivoj Nenin) odbranila je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 4. decembra 2004. godine. Za docenta izabrana je 2005, za vanrednog profesora 2010, za redovnog profesora 2015. godine.

Drži nastavu na predmetima Književnost srpske moderne, Književnost srpske avangarde, Poetika Miloša Crnjanskog, Poetika Iva Andrića, Nove književne teorije, O eseju. Učestvovala je kao istraživač na nekoliko republičkih i pokrajinskih naučnih projekata. Od 2011. do 2019. bila je rukovodilac projekta Aspekti identiteta i njihovo oblikovanje u srpskoj književnosti koji je finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Druge stručne aktivnosti

Od 2012. do 2015. godine bila je šef Odseka za srpsku književnost. Član je Upravnog odbora Matice srpske, Odbora za književnost i jezik Matice srpske, Odbora Rukopisnog odeljenja Matice srpske, Upravnog odbora Zadužbine Miloša Crnjanskog i član Društva književnika Vojvodine. Urednik je Sabranih dela Aleksandra Tišme koje izdaje Akademska knjiga.

Naučni rad

U svom naučnom radu bavi se u prvom redu poetikom Miloša Crnjanskog i Iva Andrića, a u njenom naučnom opusu nalaze se i radovi o Veljku Petroviću, Lazi Kostiću, Branku Radičeviću, Aleksandru Tišmi, Isidori Sekulić, Milanu Kašaninu, Đuri Jakšiću, Dušanu Vasiljevu, Sretenu Mariću, Borivoju Marinkoviću, Radomiru Konstantinoviću.

Književnošću se bavi kako sa aspekta teorije tako i u istorijskom kontekstu. Epohu srpske moderne tumači u impresionističkom ključu. Avangardu kao epohu proučava kao ishodište poetika dva najvažnija srpska pisca u 20. stoleću Miloša Crnjanskog i Iva Andrića. Piše o problematici individualističkog i kolektivističkog načela u srpskoj književnosti. Autor je više od sto naučnih radova i eseja.

Nagrade

Gorana Raičević, Agon i melanholija. Život i delo Miloša Crnjanskog (2021)

Nagrada „Laza Kostić” Novosadskog sajma knjiga, za knjigu Agon i melanholija, 2021.^[2]
Nagrada „Nikolaj Timčenko” Zadužbine Nikolaja Timčenka u Leskovcu, za knjigu Agon i melanholija, 2021.^[3]
Medalja za kulturu za očuvanje kulturne baštine Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, 2021.^[4]
Nagrada „Nikola Milošević” Radio Beograda 2, za knjigu Agon i melanholija, 2022.^[5]

Dela

Autorske knjige

Čitanje kao kreacija, Savez pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad 1997. COBISS.SR-ID - 123621127^{[mrtva veza]}
Bibliografija srpskih nekrologa, sa Marijom Kleut i Milicom Bujas, Matica srpska, Novi Sad 1998. COBISS.SR-ID - 128705543^{[mrtva veza]}
Laza Lazarević: junak naših dana, Savez pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad 2002. COBISS.SR-ID - 180514311^{[mrtva veza]}
Eseji Miloša Crnjanskog, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad 2005. COBISS.SR-ID - 207356167^{[mrtva veza]}
Komentari „Dnevnika o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, Akademska knjiga, Novi Sad 2010. COBISS.SR-ID - 249789447^{[mrtva veza]}
Krotitelji sudbine: O Crnjanskom i Andriću, Altera, Beograd 2010. COBISS.SR-ID - 174269964^{[mrtva veza]}
Drugi svet – Eseji o književnosti: istorija, teorija, kritika, Službeni glasnik, Beograd 2010. COBISS.SR-ID - 176791052^{[mrtva veza]}
Agon i melanholija: život i delo Miloša Crnjanskog, Akademska knjiga, Novi Sad 2021. COBISS.SR-ID - 31570697^{[mrtva veza]}

Prevodi

Erik A. Havelok, Muza uči da piše, Svetovi, Novi Sad 1991. COBISS.SR-ID - 5887495^{[mrtva veza]}
Nortrop Fraj, Anatomija kritike: četiri eseja, Orpheus, Novi Sad 2005. COBISS.SR-ID - 207225351^{[mrtva veza]}
Džej Mekinerni, Priča mog života, Prosveta, Beograd 2007. COBISS.SR-ID - 143675660^{[mrtva veza]}
Artur Lavdžoj, Veliki lanac bića: proučavanje istorije jedne ideje, Akademska knjiga, Novi Sad 2014. COBISS.SR-ID - 286282503^{[mrtva veza]}

Priređivački rad

Laza K. Lazarević, Izabrana dela, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci 2003. COBISS.SR-ID - 183932935^{[mrtva veza]}
Miloš Crnjanski, Miloš Crnjanski. 2, Izdavački centar Matice srpske, Novi Sad 2011. COBISS.SR-ID - 264206855^{[mrtva veza]}
Miloš Crnjanski, Miloš Crnjanski. 3, Izdavački centar Matice srpske, Novi Sad 2012. COBISS.SR-ID - 269713927^{[mrtva veza]}
Ideje, sa Milivojem Neninom, Andrićev institut, Višegrad 2016. COBISS.SR-ID - 6182424^{[mrtva veza]}
Aleksandar Tišma, Dan odlaganja, Akademska knjiga, Novi Sad 2017. COBISS.SR-ID - 315635463^{[mrtva veza]}

Reference

^ Biografski podaci dobijeni su na molbu lično od Gorane Raičević.
^ Popov, N. (25. 3. 2021). „Gorani Raičević nagrada „Laza Kostić””. Dnevnik. Pristupljeno 13. 3. 2022.
^ Mitić, I. (3. 12. 2021). „DANI NIKOLAJA TIMČENKA: Nagrada za knjigu Gorane Raičević o životu i delu Miloša Crnjanskog”. Novosti. Pristupljeno 13. 3. 2022.
^ „Dobitnici Godišnjih nagrada Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ za 2021. godinu”. Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“. 24. 11. 2021. Pristupljeno 13. 3. 2022.
^ „Gorana Raičević dobitnica nagrade "Nikola Milošević"”. Dnevnik. 3. 2. 2022. Pristupljeno 13. 3. 2022.

Spoljašnje veze

[1] Biografski podaci dobijeni su na molbu lično od Gorane Raičević.

[2] Popov, N. (25. 3. 2021). „Gorani Raičević nagrada „Laza Kostić””. Dnevnik. Pristupljeno 13. 3. 2022.

[3] Mitić, I. (3. 12. 2021). „DANI NIKOLAJA TIMČENKA: Nagrada za knjigu Gorane Raičević o životu i delu Miloša Crnjanskog”. Novosti. Pristupljeno 13. 3. 2022.

[4] „Dobitnici Godišnjih nagrada Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ za 2021. godinu”. Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“. 24. 11. 2021. Pristupljeno 13. 3. 2022.

[5] „Gorana Raičević dobitnica nagrade "Nikola Milošević"”. Dnevnik. 3. 2. 2022. Pristupljeno 13. 3. 2022.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Prof. dr Gorana Raičević
Gorana Raičević u Ogranku SANU u Novom Sadu 15. 12. 2021.
Datum rođenja	(1964-05-29)29. maj 1964. (60 god.)
Mesto rođenja	Novi Sad, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Obrazovanje	doktor nauka
Univerzitet	Univerzitet u Novom Sadu
Zanimanje	univerzitetski profesor
Značajni radovi	Agon i melanholija. Život i delo Miloša Crnjanskog (2021)