Википедија

Gorušica

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Crna slačica.

Gorušica, žgaravica, piroza (lat. pyrosis) je simptom koji se ispoljava neprijatnim osećajem peckanja ili žarenja (paljenja) iza donjeg dela grudne kosti, koji se postepeno širi kroz jednjak do grla. Nastaje kao posledica nadražaja sluzokože jednjaka dospevanjem želudačne kiseline iz stomaka do grla zbog slabosti mišića koji zatvaraju donji deo jednjaka. Procenjuje se da oko 7% stanovništva ima gorušicu svakodnevno, 15% najmanje jednom nedeljno. Prema nekim anketama 50% populacije ima gorušicu najmanje jednom mesečno. Oko 20% odraslog stanovništva svakodnevno pati od gorušice .[1][2][3][4]

Gorušica
Latinskipyrosis
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Etiologija uredi

 

Gorušica se najčešće javlja kod osoba sa hroničnim zapaljenjem želuca, koje je udruženo sa povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline.

Gorušicu mogu izazvati i drugi poremećaji koji dovode do slabljenje funkcije donjeg sfinktera jednjaka kao što su;

  • emocionalna napetost (u sklopu psihosomatskih poremećaja) [5][6]
  • zloupotreba duvana (pušenje)[7]
  • brzo gutanje hrane i vazduha u toku obroka,
  • nedovoljno žvakanje hrane,
  • ležanje na trbuh posle jela,
  • pojačan pritisak u želuca, npr. kod prepunjenog želuca, nošenja tesne odeće,
  • trudnoća zbog pritiska uvećane materice na želudac
  • gojaznost,
  • zloupotreba alkohola, ljute. kisele i gorke hrane.
  • nakon upotrebe nekih lekova
  • želudačna kila (hiatus hernija)

Namirnice koje mogu izazvati gorušicu uredi

U namirnice koje izazivaju refluks želudačnog sadržaja i mogu da pojačaju simptome gorušice spadaju:

Patofiziologija uredi

Skoro da nema osobe koja povremeno, obično posle obilnog obroka, zloupotrebe alkohola, duvana, začina, kafe ili unosa previše masti, doživi refluks (vraćanje) želudačne kiseline u jednjak, što kod nje može izaziva osećaj pečenja i ukus kiseline, koja iz stomaka (želuca) može da se prošri sve do grla i usta. Sporadični i povremeni refluks, sadržaja želuca (koji sadrži hlorovodoničnu kiselinu, pepsin, žuč, itd.) smatra se normalnom pojavom, ali ako on postane dosadan-uporan i intenzivan, gorušica prerasta u bolest, gaststroezofagealnu refluksnu bolest, koja je najčešća bolest jednjaka, i jedna od najčešćih bolesti digestivnog trakta, koja zahteva adekvatno lečenje.[8]

Jednjak je mišićno sluzokožni organ sistema za varenje dugačak 22-25 cm, koji počinje nastvaljanjem na ždrelo i završava se u želudačnom otvoru za jednjak (lat. cardia). Završni otvor jednjaka otvara i zatvara donji ezofagealni sfinkter (DES) udaljen je oko 42 cm od početka usne duplje. Kada je prazan jednjak je spljoštenog oblika i njegov kanal je zatvoren.[9]

Gorušica nastaje kao posledica slabosti mišića donjeg ezofagealniog sfinktera (DES) koji zatvaraju donji deo jednjaka nakon prelaska hrane iz jednjaka u želudac, što ima za posledicu retrogradno kretanje želudačne kiseline u jednjak i izazivanje neprijatnog osećaja žarenja ili pečenja iza grudne kosti.[9]

Prelazak hrane iz jednjaka u želudac regulišu kružni mišići donjeg ezofagealnog sfinktera (DES), koji u obliku prstena okružuje donji deo jednjaka, na spoju jenjaka i želuca. U toku obroka mišići donjeg ezofagealnog sfinktera jednjak se otvaraju i propuštaju hranu u želudac. Po završenom obroku, nakon nastupanja procesa varenja DES mora da bude zatvoren kako bi sprečio vraćanje kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Ako se DES ne zatvori javlja se osećaj pečenja u jednjaku.[9]

Klinička slika uredi

Glavni simptom
  • Bolni osećaj peckanja u grudima.
  • Jak, intenzivan bol, ponekad kao kad bolesnika sa infarktom miokarda (zato osobe s infarktom često misle da imaju gorušicu).[10]
  • Obično se simptomi razvijaju u roku od sat vremena nakon jela.
Ostali simptomi
  • Žarenje u grudima iza grudne kosti (osećaj peckanje ili žarenje, često je najizraženije noću u ležećem položaju)
  • Bol u grudima kod promene položaja tela (najčešće nakon saginjanja unapred npr pri avezivanju pertli ili u toku izvođenja vežbi)
  • Osećaj žarenja ili pečenja u grlu, promuklost, kašalj, napada astme itd (izazvani su pojavom tople, gorke ili slane tečnosti iz želuca u ždrelo)
  • Podrigivanje

Dijagnoza uredi

Kako gorušicu mogu uzrokovati nekoliko stanja, preliminarna dijagnoza GERB se zasniva na dodatnim znacima i simptomima. Bol u grudima izazvan GERB praćen je izrazitim osećajem pečenja iza grudne kosti, koje se javlja posle jela ili noću i pogoršava se kada osoba legne ili se sagne.[traži se izvor] Takođe je GERB uobičajena kod trudnica, a može biti izazvana konzumiranjem hrane u velikim količinama, ili nakon unosa određene hrane koja sadrži pojedine vrste začina, visok sadržaj masti ili visok sadržaj kiselina.[11] Kod mladih osoba (obično <40 godina) koje imaju simptome gorušice u skladu sa GERB početak simptoma je nakon jela, u ležećem položaju ili kod trudnica.[12]

Testovi ili simptomi koji ukazuju na to da refluks kiseline izaziva gorušicu uključuju:

  • Pojavu simptoma nakon jela ili pića, noću i/ili tokom trudnoće, i poboljšanje sa PPI
  • Endoskopiju kojom se traže erozivne promene na jednjaku u skladu sa produženim izlaganjem kiselini (npr Beretov jednjak).[13]
  • Radiohradija gornjeg gastrointestinalnog sistema u potrazi za prisustvom refluksa kiseline.[11]

Terapija uredi

Higijensko dijetetski režim uredi

Pacijenti koji pate od gorušice, moraju način života i ishrane prilagoditi ovom poremećaju. U tom smislu poželjno je;

  • odricanje od unosa namirnica koje izazivaju gorušicu,
  • konzumiranje hrane u manjim porcijam, ali češće,
  • izbegavanje unsa hrane pre spavanje,
  • smanjenje (redukcija) telesne težine,
  • prestanak pušenja i konzumiranja alkohola,
  • vezivanje obuće vršiti u sedećem položaju,
  • spavanje na krevetu sa podignutim uzglavljem.

Lečenje lekovima uredi

Neutralizaciju hlorovodonične kiseline, koja izaziva gorušicu, ili supresija njene sekrecije, može se izvršiti primenom sledećih lekova koji su navedeni donjoj tabeli.

Glavna grupa lekova za kupiranje gorušice i gastroezovagealnog refluksa
Vrste lekova Karakteristike i mehanizmi dejstva leka
Antacidi
Alginati
  • Alginati (Gaviskon) su prirodni polisaharid i jedan od najšire ispitivanih i koršćenih lekova kod gorušice, koji formiranjem viskoznog gela oblažu sluzokožu jednjaka stvarajući na njoj barijeru koja sprečava neželjeno dejstvo kiselog želudačnog sadržaja .[17]
  • Kalcijum-alginat je jedan od najčešće korišćenih alginatnih hidrogela.
H2 blokatori
(antisekretori)
Inhibitori protonske pumpe
  • Prema preporukama gastroenterologa, uključujući i Naučno društvo gastroenterologa Rusije, glavna grupa lekova za kupiranje gorušice bi trebalo da budu blokatori ili inhibitori protonske pumpe .[18]
  • Inhibitori protonske pumpe (IPP) su grupa lekova koji se koriste za suzbijanje sekrecije želudačne kiseline. To su najpotentniji danas dostupni lekovi za suprimiranje produkcije kiseline čija je upotreba indikovana u većem broju poremećaja, uključujući peptičku ulkusnu i gastroezofagusnu refluksnu bolest. U farmakoterapiji ovih poremećaja, u značajnoj meri su potisnuli upotrebu H2 blokatora, kao druge važne ali starije grupe antisekretornih lekova.
Prokinetici
  • Prokinetici pojačavaju niži ezofagusni sfinkter (LES) i ubrzavaju gastrično pražnjenje. Cisaprid je član ove klase koji je povučen sa tržišta zbog uzrokovanja sindroma QT produženja. Reglan (metoklopramid) je prokinetik sa boljim profilom nuspojava.
Sukralfat
  • Sukralfat (Karafat) je isto tako koristan kao pomoćno sredstvo u lečenju i sprečavanju ezofagusnog oštećenja uzrokovanog GERD-om, međutim on se mora uzimati nekoliko puta dnevno i najmanje dva sata pre jela.
Mosaprid
Baklofen
  • Baklofen je agonist GABAB receptora. Osim što deluje kao relaksant mišića, poznato je da umanjuje tranzijentnu relaksaciju nižeg ezofagusnog sfinktera pri dozama od 10 mg četiri puta dnevno. Redukcije ezofagusne relaksacije klinički umanjuju epizode refluksa.[20]

Antacidi uredi

Antacidi neutrališu želudačnu kiselinu i tako povećavaju gastričnu pH vrednost. To ima za posledicu inhibiciju peptičke aktivnosti, koja praktično prestaje na pH 5. Primenjeni u adekvatnim dozama i dovoljno dugo, antacidi mogu dovesti do zaceljenja улкуса дуоденума, kod želudačnih ulkusa nisu tako delotvorni. Najčešće primenjivani antacidi su soli magnezijuma i aluminijuma. Soli magnezijuma uzrokuju proliv, a soli aluminijuma opstipaciju, pa se njihova kombinacija može koristiti radi očuvanja normalne funkcije creva.[21]

Klinička primena: dispepsija, simptomatska terapija peptičkog ulkusa ili refluks ezofagitisa.

Najčešće primanjivani antacidi
Magnezijum hidroksid
  • Nerstvorljiv prah koji u želucu formira magnezijum – hlorid.
Magnezijum trisilikat
  • Nerastvorljiv prah koji sporo reaguje sa želudačnim sokom dajući magnezijum-hlorid i koloidni silicijum-dioksid. Ova supstanca ima produženo antacidno dejstvo a adsorbuje i pepsin.
Aluminijum hidroksid
  • On je u obliku gela koji u želucu prelazi u aluminijum-hlorid, kada dospe u crevo, hlorid se oslobađa i reapsorbuje. Gel podiže pH želudačnog soka na oko 4, takođe adsorbuje pepsin.
Hidrotalcit
  • Antacid i antiulkusni terapeutik., koji odgovara prirodnom hidrotalcitu i zbog svoje mrežno-slojevite strukture novi je tip u nizu antacida.
  • Deluje jednako dobro kod svakodnevnih povremenih želudačnih tegoba i kod prekomernog izlučivanja želudačne kiseline. Suspenzija deluje vrlo brzo zbog svog oblika i osigurava trajno zaštitno delovanje na sluznicu.
  • Nakon uzimanja hidrotalcita pH se u želucu u nekoliko sekundi povisi na terapijski optimalno područje pH 3-5 i ostane takva od 75 do 90 minuta. Prednost hidrotalcita nije samo u brzini smanjivanja prekomerne želudačne kiseline već i naknadno kočenje delovanja pepsina i žučnih kiselina.
Natrijum bikarbonat
  • Deluje brzo i povećava pH želudačnog soka na oko 7,4. Oslobođeni ugljen-dioksid izaziva podrigivanje, takođe može stimulisati sekreciju gastrina i tako dovesti do sekundarnog porasta želudačne sekrecije.
  • Ne treba ga dugo primenjivati, jer može da izazove alkalozu.
Registrovani lekovi

Blokatori histaminskih H2 receptora uredi

Blokatori histaminskih H2 receptora kompetitivno antagonizuju dejstvo histamina na svim H2 receptorima, ali se uglavnom koriste za inhibiciju sekrecije kiseline u želucu. Oni inhibiraju sekreciju kiseline izazvanu delovanjem histamina, gastrina i acetilholina; sekrecija pepsina se takođe smanjuje sa smanjenjem zapremine želudačnog soka. Ovi lekovi ubrzavaju i zarastanje duodenalnih ulkusa, što su pokazale brojne kliničke studije. Recidivi se mogu javiti kada se prekine primena blokatora H2 receptora.[21]

Klinička primena: peptički ulkus, refluks ezofagitis.

Lekovi koji se koriste u praksi su cimetidin i ranitidin. Novi blokatori H2 receptora, kao što su nizatidin i famotidin, takođe su na raspolaganju. Pomenuti lekovi se primenjuju oralno i dobro se apsorbuju. Takođe, postoje preparati cimetidina i ranitidina za intramuskularnu i inrtravensku upotrebu.

Neželjena dejstva se retko javljaju. Do sada su opisani: proliv, nestabilnost, bolovi u mišićima, prolazna ospa i hipergastrinemija. Cimetidin nekada izaziva ginekomastiju kod muškaraca, a retko dovodi do slabljenja seksualne funkcije. Cimetidin može usporiti metabolizam a time pojačati dejstvo velikog broja lekova, uključujući oralne antikoagulanse i triciklične antidepresive. Takođe mođe izazvati konfuziju kod starih osoba.

Registrovani lekovi
  • Cimetidin - Belomet (Belupo, Hrvatska)
  • Ranitidin - Ranisan (Zdravlje Srbija), Ranitic (Salutas Pharma GMBH Nemačka), Ranitidin (Galenika Srbija), Ranitidin (Hemofarm Srbija), Ranitidin (Zorka Pharma Srbija), Ranitidin (Panfarma Srbija), Ranitidin (Remevita Srbija), Ranitidin (Tomekos Pharma Srbija), Ransana (Habitpharm Srbija), Ulcodin (Alkaloid Makedonija), Ulcogut (Pro. Med. CS Praha Češka), Ranital (Jugoremedija Srbija)
  • Famotidin – Famotidin Alkaloid (Alkaloid Makedonija), Famotidin (Hemofarm Srbija), Quamatel (Gedeon Richter Mađarska).

Inhibitori protonske pumpe uredi

Prvi inhibitor protonske pumpe bio je supstituisani benzimidazol - omeprazol. On deluje tako što ireverzibilno inhibira protonsku pumpu, krajnji korak na putu sekrecije kiseline. Značajno smanjuje i bazalnu i stimulisanu sekreciju kiseline u želucu. Neaktivan je pri neutralnom pH, ali pošto je slaba baza, nakuplja se u kiseloj sredini kanalića stimulisanih parijetalnih ćelija, gde biva i aktiviran. Zbog selektivnog nakupljanja u oblastima sa niskim pH, omeprazol ima specifično dejstvo na parijetalne ćelije. Ostali inhibitori protonske pumpe su lansoprazol, pantoprazol i rabeprazol. Pantoprazol se aktivira samo u izrazito niskom pH te je zato bolji od omeprazola. Koristi se za lečenje težih oblika peptičkog ulkusa i GERB-a. Važno je napomenuti da dolazi i u obliku intravenskih injekcija koje se koriste u bolnicama za lečenje teških oblika peptičkih bolesti.[21]

Pantoprazol ulazi u metabolizam preko citohrom P450 enzimskog sistema u jetri, tako da se ne isključuje mogućnost interakcije s lekovima.

Klinička primena: peptični ulkus, refluks ezofagitis, kombinovana terapija infekcije Helikobakter pilori,[22] Zolinger-Elisonov sindrom.

Omeprazol se primenjuje oralnim putem, u obliku kapsula. Apsorpcijom dospeva u krv, a potom u parijetalne ćelije i njihove kanaliće. Mada mu je poluvreme eliminacije oko 1 čas, dejstvo samo jedne dnevne doze na želudačnu sekreciju trajaće 2-3 dana, zato što se akumulira u kanalićima.

Neželjeno dejstva nisu česta. Glavobolja i proliv ponekad poprimaju teži oblik, osip je takođe moguć. Opisana je i pojava vrtoglavice, somnolencije, konfuzije, impotencije, ginekomastije i bola u mišićima i zglobovima.

Registrovani lekovi
  • Omeprazol – Omeprazol (Srbolek Srbija), Omezol (Alkaloid Makedonija), Loseprazol (Liconsa Španija), Omep (Salutas Farma GMBH Nemačka), omeprazol (Intas Pharmaceutikals Indija)
  • Pantoprazol – Controloc (Altana Pharma Nemačka), Pulcet (Nobelfarma Turska)
  • Lansoprazol – Amarin (Medochemie Kipar), Lanzul S (Krka Slovenija), Lasoprol (Aegis Kipar), Sabax (Hemopharm Srbija)

Hirurško lečenje uredi

U najtežim slučajevima, kada postoji disfunkcija ili nepotpuno zatvaranje, donjeg sfinktera jednjaka, kao metoda izbora u lečenju gorušice (ezofagealnog refluksa) može se primentiti laparoskopska hirurška tehanika u cilju ispravljanje narušene funkcije sfinktera.

Komplikacije uredi

Kod dugotrajne i nedakvatno lečene gorušice mogu nastati sledeća akutna i hronična oštećenja sluzokože jednjaka.

Erozija sluzokože jednjaka

Manifestuje se ezofagitisom, peptičkim ulkusom, krvarenjem iz erozije, koje ako je intenzivnije može dovesti do masivnijeg krvarenja i anemijom.

Stezanje (spazam) jednjaka

Ova, iako retka komplikacija, u težim slučajevima dovodi do toga da hrane, posebno čvrsta, nailazi na poteškoća i nemogućnost dospevanja u želudac (disfagija ). Ishrana pacijenta u ovom stanju je ozbiljno kompromitovana zbog nedovoljnog unosa hrane u organizam i može zahtevati dilataciju (proširenje) prečnika jednjaka.

Beretov jednjak

Kao komplikacija dugotrajnog ezofagealnog refluksa u najtežim slučajevima gorušice može se razviti Baretov ezofagit, koji je zapravo predkancerozno stanje, u kojem dolazi do metaplazije ili pojave želudačnog epitela u jednjaku.

Usno ždrelne komplikacije

Orofaringealne ili usno ždrelne komplikacije, koje su izazvane pojavom tople, gorke ili slane tečnosti iz želuca u ždrelo, su veoma česte, i karakterišu se osećajem žarenja ili pečenja u grlu i pojavom promuklosti.

Plućne komplikacije

Komplikacije na plućima su moguće i najčešće su: napad astme, bronhitis, pneumonija. Posledica su aspiracije želudačnog sadržaja u toku gastroezofagealnog refluksa, i njegovog prodora u traheju.

Prevencija uredi

Pojava gorušice se može sprečiti sledećim preventim merama

  • Dobrim, sporim žvakanjem i gutanjem hrane u manjim bolusima
  • Češćim unosom hrane u manjim količinama
  • Redukcijom telesne težine
  • Nošenjem komotne odeće u struku
  • Izbegavanjem stresnih situacija
  • Izbegavanjem unosa; slatkog mleka, mentol bombone i žvakaćih guma, belog luka, ljute paprike, paradajza, gaziranih slatkih napitaka i kafe, slatkiša, limuna i pomorandže, masne hrane, industrijskih voćnih sokova, čokolade itd.

Izvori uredi

  1. ^ „Pyrosis definition - Medical Dictionary definitions of popular medical terms easily defined on MedTerms”. Arhivirano iz originala 23. 01. 2014. g. 
  2. ^ „Heartburn, Gastroesophageal Reflux (GER), and Gastroesophageal Reflux Disease (GERD)”. Arhivirano iz originala 11. 4. 2012. g. 
  3. ^ „heartburn at Dorland's Medical Dictionary”. 
  4. ^ Differential diagnosis in primary care. Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. 2008. str. 211. ISBN 978-0-7817-6812-2. 
  5. ^ Lacey JI. Somatic response patterning and stress: some revision of activation theory. In Appley MH, Trumball R (eds). Psychological stress. New York: McGraw-Hill, 1967.
  6. ^ Vasić G, Mihajlović G. Psihoterapija i psihofarmakoterapija - tiho povezivanje. Engrami - časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i granične discipline. 2008; 30(3—4):25-34.
  7. ^ West & Shiffman 2007.
  8. ^ Guyton & Hall 1999.
  9. ^ a b v Dragoslav Bogdanović. Anatomija grudnog koša. Savremena administracija.
  10. ^ (jezik: engleski) Differential Diagnosis For Chest Pain: Functional, Physiologic Variant Disorders — 443 possible diagnoses found Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. август 2011)
  11. ^ а б „Heartburn”. medlineplus.gov. Приступљено 2023-10-24. 
  12. ^ „Heartburn-Heartburn - Symptoms & causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-24. 
  13. ^ Domingues, Gerson; Moraes-Filho, Joaquim Prado P.; Fass, Ronnie (2018). „Refractory Heartburn: A Challenging Problem in Clinical Practice”. Digestive Diseases and Sciences (на језику: енглески). 63 (3): 577—582. ISSN 0163-2116. doi:10.1007/s10620-018-4927-5. 
  14. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  15. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  16. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  17. ^ G.T. Grant, E.R. Morris, D.A. Rees, P.J.C. Smith, D. Thom, Biological Interactions Between Polysaccharides and Divalent Cations: The Egg-Box Model, FEBS Letters 32 (1979) 195–198.
  18. ^ Varagić VM, Milošević MP. Farmakologija. 12. izdanje. Beograd: Elit Medica; 2008.
  19. ^ Cash, B. D. (2005). „Role of Serotonergic Agents in Primary Chronic Constipation: Serotonergic Agents and Chronic Constipation”. MedScape. Aliment Pharmacol Ther. 22 (11): 1047—1060. PMID 16305718. S2CID 30747363. doi:10.1111/j.1365-2036.2005.02696.x. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  20. ^ Fass, Ronnie. „Medical Management of GERD”. MedScape. Pristupljeno 18. 2. 2011. 
  21. ^ a b v „Lekovi za poremećaj kiselosti”. 
  22. ^ Renz-Polster, Herbert (2004). Basislehrbush Innere Medizin Urban & Fischer. Elsevier, Urban und Fischer. ISBN 978-3-437-41052-9. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi

  Mediji vezani za članak Gorušica na Vikimedijinoj ostavi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горушица&oldid=27441351”