Горчица
Gorčica ili gorki trolist (lat. Menyanthes trifoliata) je višegodišnja biljka iz familije Menyanthaceae. Izvor naziva roda Menyanthes vezuje se za grčke reči menyein, što znači biti vidan, upadljiv i anthos, što znači cvet. Rod obuhvata samo ovu jednu vrstu, koja malo varira. Narodni naziv u Srbiji dobila je zbog gorkog ukusa listova, koji su poreklom od heterozida. Ova hemijska jedinjenja doprinose lekovitosti ove biljke. U narodnoj medicini koristi se za lečenje bolesti želuca i pluća. [2]
| Gorčica | |
|---|---|
| |
| Menyanthes trifoliata L. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | M. trifoliata
|
| Binomno ime | |
| Menyanthes trifoliata | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Opis vrste uredi
Gorčica je zeljasta biljka, visine do 35 cm. Ima rizom, koji je puzeći, valjkast, člankovit i razgranat, zelene ili beličastožućkaste boje. Listovi su trodelni, po čemu je vrsta i dobila naziv. Na dugačkim su drškama, od 7 do 30 cm. Pri osnovi su prošireni u rukavac. Listići su dugi do 15 cm i široki od 5 do 6 cm. Oni su sedeći ili se nalaze na kratkim drškama. Oblik listića je ovalni, eliptični ili izduženo objajasti. Po obodu su obično celi, ali mogu biti plitko nazubljeni. Vrh je zatupast ili zašiljen. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljike i formiraju grozdastu cvast. Čašica je petodela, a krunica je bele boje, skoro do sredine izdeljena na pet raširenih i nadole povijenih režnjeva. Na površini su vidljive duge i mesnate dlake. U skladu sa građom ostatka cveta, i prašnika ima pet, a antere su tamnoljubičaste boje. Na kraju tučka je dvodelni žig, a postoje razlike u dužini stubića tučka, odnosno, izražena je heterostilija. Plod je čaura, loptastog do jajastog oblika, jednooka. Pri pucanju se otvara u dve uzdužne pukotine, ili ostaje zatvorena. Seme je loptasto ili sočivasto, glatko i sjajno, svetlosmeđe boje. Cveta u maju i junu, a ponekad može da dođe i do drugog cvetanja u avgustu.[2]
Rasprostranjenje u Republici Srbiji uredi
Gorčica se u Srbiji javlja na Vlasini, Kopaoniku (Gobelja), Staroj planini (Kopren), u okolini Ćuprije (Vražja bara), kao i na Vidliču. Nastanjuje močvare, vlažne jaruge, tresave, vlažne livade i priobalni deo jezera i reka. Predstavlja element borealne flore. [2] [3]
Ugroženost i zaštita vrste uredi
Staništa poput onih kakve gorčica naseljava jedna su od najugroženijih staništa u Srbiji. Kao i mnoge druge vrste koje su borealnog porekla i u Srbiji nastanjuju vlažna staništa, gorčica ima status strogo zaštićene biljne vrste.[4] [5]
Galerija uredi
-
Cvast gorčice -
Habitus gorčice -
Stanište gorčice na planini Durmitor -
Cvet gorčice -
Prepoznatljivi trodelni listovi gorčice
Reference uredi
- ^ „Menyanthes trifoliata L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 11. 2023.
- ^ a b v Josifović, M. (1973). Flora SR Srbije 5. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 461-462.
- ^ Marković, M.; Stankov Jovanović, V.; Smiljić, M. (2019). „Medicinal Flora of the Vidlič mountain in Serbia”. The University Thought - Publication in Natural Sciences (9)1: 17—26.
- ^ Ranđelović, V.; Zlatković, B.; Dimitrijević, D.; Vlahović, T. (2010). „Phytogeographical and phytocoenological analysis of the threatened plant taxa in the flora of the Vlasina plateau (SE Serbia)”. Biologica Nyssana 1(1-2): 1—7.
- ^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
Spoljašnje veze uredi